Knjiga srama

William Murderface wrote:

No Country for Old Man wrote:Убиј ме - изгледа као да сам се данас претплатио да ти противречим, а стварно ми није намера - али сигуран сам да код Вучића ради (и) нешто друго: он воли изборе! Тај би најрадије одмах након победе на изборима заказао нове, све док је сигуран да их добија. Воле ме, још увек ме воле, опет ме воле... Бог те јебо ал' ме воле!

То њега и држи у политици.

To je možda tačna dijagnoza, ali sumnjam da je razlog za raspisivanje izbora. On se do sad pokazao kao vrlo racionalan u procenama ove vrste, i na prošlim izborima je šočistio celu desnu opoziciju, a opoziciju uopšte sveo na privezaku skupštini. Sad ima racionalnu procenu da može da dobije ubedljivu većinu, a da vrlo brzo više neće moći. Da je nema, ne bi išao na izbore, uveren sam.

ficfiric wrote:

William Murderface wrote:

To je možda tačna dijagnoza, ali sumnjam da je razlog za raspisivanje izbora. On se do sad pokazao kao vrlo racionalan u procenama ove vrste, i na prošlim izborima je šočistio celu desnu opoziciju, a opoziciju uopšte sveo na privezaku skupštini. Sad ima racionalnu procenu da može da dobije ubedljivu većinu, a da vrlo brzo više neće moći. Da je nema, ne bi išao na izbore, uveren sam.

Ne treba zaboraviti lokalne i pokrajinske izbore. Ako bi ti izbori bili u prvom planu, SNS bi pukao najstrasnije. Gubljenje gomile opstina i gradova bi dovelo u pitanje dominaciju SNS-a tako da bi Vucic morao u prvi plan izbaciti republicke izbore, ali na taj nacin dovodi u pitanje apsolutnu vecinu u Skupstini.

William Murderface wrote:On sigurno dobija, ali ako mora (a ne samo može, kao sad) da pravi koalicinu Vladu, to je već vrlo ozbiljan udarac za njega i potencijalni uvod u cepanje stranke, ili prosto pad s vlasti. Uzgred, Ružara vrlo ozbiljno radi na preuzimanju SPS-a, tako da mu i ta opcija vrlo lako može ispasti iz ruku. Pokušao je da ih uvuče u predizbornu koaliciju, ali od toga nije bilo ništa.

ПОГЛЕДИ
Маневарски простор
Централна дилема у овој полемици јесте да ли су избори расписани из страначких или државничких разлога
Аутор: Владимир Вулетићпетак, 22.01.2016. у 08:15
Најважнија тема ове недеље у Србији су ванредни парламентарни избори. С тим у вези, највише пажње привукло је питање зашто се премијер одлучио за изборе у ситуацији кад владајућа странка има натполовичну већину у парламенту?
Званично објашњење јесте да је влади потребан пун мандат како би Србија могла да уђе у ЕУ до 2020. године. Да би се то остварило нужне су тешке реформе и наставак бриселског дијалога, а за то је потребна недвосмислена подршка грађана.
Но, за поједине коментаторе политичких збивања, попут Ђорђа Вукадиновића, ово објашњење је нелогично, а као главни аргумент наводе то што је и у садашњој ситуацији влада имала парламентарну подршку довољну да изведе све потребне резове и реформе. Због тога ову одлуку тумаче као демагошки маневар срачунат на добијање још једног мандата.
Централна дилема у овој полемици јесте да ли су избори расписани из страначких или државничких разлога. Ако се пође од претпоставке да су страначки разлози утицали на ову одлуку, онда би требало показати да ће владајућа странка добити више, или бар подједнак број мандата као на прошлим изборима. Уколико то није случај, онда није логична тврдња да је страначки интерес био опредељујући за расписивање избора.
Кад се погледају доступна истраживања види се да ће једина битна промена коју ће донети ови избори бити улазак евроскептичних странака у парламент. Њихов улазак могао би, тврде заговорници тезе о страначки мотивисаној одлуци, управо да ослаби европски пут Србије. Ипак, треба приметити да ће места која евроскептици заузму пропорционално највише оштетити владајућу странку, што свакако није у њеном интересу. Дакле, супротно тези о страначки мотивисаној одлуци, владајућа странка на овим изборима ризикује да изгуби натполовичну парламентарну већину. Другим речима, ниједан шеф странке који се руководи страначким интересима не ризикује да на пола мандата изгуби комотну већину.
Пре него што се у потпуности одбаци теза о страначки мотивисаној одлуци, треба испитати и други аргумент, по коме је владајућа станка овим ванредним изборима желела да повећа интерес грађана за покрајинске изборе и тиме обезбеди бољи резултат у Војводини. Проблем са овим аргументом јесте тај што истраживања показују да управо већа излазност не погодује владајућој странци, па самим тим подстицање интереса за изборе не може бити у њеном станачком интересу.
Но, тиме што је оповргнута теза о страначки мотивисаној одлуци за расписивање избора, није аутоматски доказана теза да је државнички интерес био пресудан. Има, истина мало, оних који тврде да је реч о политичкој грешци или, чак, у афекту донетој одлуци. Међутим, управо чињеница да се о ванредним изборима нашироко говорило прошле јесени, те да је одлука одложена за фебруар ове године сведочи да је свестрано промишљана и да свакако није плод афекта.
О чему је онда заправо реч? За одговор на то питање треба имати у виду специфичан контекст у којем је одлука донета. Ова влада је током протекле две године несумњиво показала да је опредељена: за европски пут Србије, али уз истовремено очување добрих односа са Русијом; за стабилизацију регионалних односа, али и заштиту интереса Срба у региону; за спровођење Бриселског споразума, али без формалног признања Косова; за излажење у сусрет великим силама, али до мере у којој неће кршити раније постигнуте споразуме.
Ове принципе, које би начелно подржала већина грађана, лакше је набројати него реализовати у пракси, посебно у ситуацији кад се односи на глобалној сцени заоштравају. Наиме, из перспективе великих сила ствари не изгледају тако и свака се труди да на овај или онај начин, на сваком делу планете, наметне искључиво своју премоћ. Маневарски простор влада за реализацију сопствених циљева – чак и кад је реч о државама знатно већим од Србије – скучен је, а донекле се може проширити ако оне имају подршку коју доказују на изборима. Дакле, сасвим логично делује образложење владе да су ванредни избори потребни да би ојачала капацитет за реализацију (европске) политике коју води. Чињеница да ће евроскептичне странке ући у Скупштину не пркоси том закључку. С једне стране, биће потпуно јасно колики је евроскептични потенцијал, а с друге стране, евроскептични отпор владиној политици биће институционализован, што и јесте једна од функција парламентаризма.
Уколико се као ненамеравана последица избора јави могућност да нова влада у спровођењу својих циљева прошири маневарски простор ослањајући се на прозападно или проруско опозиционо крило, тиме ће за њу ефекат ових избора бити већи. Но, шта год био исход ових избора, тешко је – руководећи се логичким принципима – оспорити тезу да је премијер одлуком о изборима ризиковао интересе своје странке да би ојачао позицију владе.
Наравно, да би се постигла очекивана стабилност и обезбедио европски и реформски пут који заговара влада подразумевају се фер и слободни избори, бар на нивоу који је достигнут у последњих петнаест година.
Професор Филозофског факултета у Београду

---

Коментари12

---

Djuradj Đorđevićпре око један сат
Koji to racionalan, državni razlog može da ima premijer kada raspisuje izbore u trenutku kada njegova Vlada, ima podršku od najmanje 190, od ukupno 250 poslanika, i podršku medju građanstvom od najmanje 40%? Zna li iko takav primer u svetu, da je neko u takvoj situaciju raspisao izbore? Zna li profesor Vuletić nekoga, ko se, u sred "reformskih napora, najvećih u istoriji moderne Srbije", a da je pri zdravoj pameti, svesno i racionalno, odriče tolike podrške i kreće u izbore koji će za rezultat izvesno imati narasle podele i tenzije u srpskom društvu, bačene pare i što je najvažnije garantovano smanjenu podršku za Premijera i Vladu u parlamentu? Da je Vučić zaista državnički zabrinut za Srbiju i njenu sudbinu i građane, nikada se ne bi upuštao u ovakve avanture. Razlozi za ove izbore mogu biti samo usko partijski, posledica nekih kratkoročnih taktika ili što je još gore i opasnije - sasvim lični.

|


Sasa T.пре 2 сата
Ako se na izborima ulazi sa parolom Evropa nema alternativu, starim i po 10000 puta ponavljanim frazama poput mantre svake pa i ove vlasti , sa starim istrosenim politicarima koji su odavno prokockali svoj licni pa i politicki kredibilitet dobicemo jos jedan skupi isprazni i besmisleni celodnevni rijaliti sou na svim televizijama, na kraju kad se sve zavrsi ostace samo parola glupost nema alternativu a ionako previse kosta.

|


Bojanпре 2 сата
Profesore Vuletiću, nesumnjivi kritički potencijal koji imate na volšeban način je ispario od kako ste imenovani za člana Upravnog odbora RTS-a. Ne kažem da sve treba kritikovati niti sve hvaliti, ali Vi ga baš preteraste. Ovo su treći izbori, a drugi vanredni za četiri godine, profesore. S obzirom na to da ne postoji nijedan racionalan razlog za prevremene parlamentarne izbore, samo se nameće da je želja za još četiri sigurne godine vlasti lakše ostvariva sada nego 2018. godine.

|


Milan Popovićпре 2 сата
Hir Vučićev, iz opravdanih razloga - sve je manje njegovih pristalica, a 2017. bolje da ne čeka, jer će dotaći dno. Do sada ništa nije urađeno po pitanju vitalnih interesa stanovništva, i dalje se kotrlja nizbrdo (sudstvo u kolapsu, siromaštvo sa 300 evra proseka, državna uprava nikad gora, porezi na sve strane, mediji zatrti.....sve je moglo da krene na bolje, da se nisu bavili sobom, što sada i dokazuju. Klasična srpska priča, od 2000-te. Pošten i hrabar vođa ni na vidiku.

|


маркопре 2 сата
Школски пример како зарадити дневницу... Пишеш афирмативно о Влади, браниш њене одлуке, разумеш све муке које је море... и наравно зарадиш унапређење, постанеш део неког пројектног тима, или можда управног одбора... што да не... у осталом долари су долари... треба их поштено заради...

|

---

politika wrote:
Протекле недеље Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) од 52 кандидата изабрао је девет чланова који ће наредних пет година управљати Јавним сервисом. Из претходног управног одбора преузет је само социолог Ђорђе Возаревић, иако су за други мандат били заинтересовани декан Факултета драмских уметности Зоран Поповић (иначе председник одлазећег Управног одбора) и психолог Жарко Требјешанин.
Ако постоји победник овог избора, онда је то социолог Владимир Вулетић. Његов избор није пропратила ниједна теорија завере, а они који га знају као професора Филозофског факултета кажу да је власник беспрекорне радне биографије.

politika wrote:Ова изјава послужила је и као доказ заступницима теорије да је Драган Бујошевић, као новинар близак демократама, дошао на чело РТС само зато што је премијер Александар Вучић унапред осмислио како да га контролише - управним одбором скројеним по вољи из Немањине 11.
Један део јавности сматра да је том логиком у управни одбор регрутован и аналитичар Бранко Радун. Његови политички противници замерају му ставове који су блиски влади. Али они који се са њим политички подударају предлажу га у УО РТС. Управо је аналитичар Драгомир Анђелковић тај који га је кандидовао.

– Професор Николић је задужио све нас тренере, а са многима је и сарађивао. Он је Патријарх српске кошарке, утабао нам је пут и олакшао стазе. Наишли смо на подршку премијера Александра Вучића који је препознао исправност те идеје и учинио људе срећним. Без њега би то било тешко. Јер, водио сам ту борбу 15 година, био сам неколико пута и код прошлих власти са том намером, али они су прелазили преко тога, имали су ваљда преча посла. А, Вучић је то у моменту препознао, реаговао је муњевито, некада је и сам уосталом играо кошарку.

Veletin wrote:Istinu čovek govori, EZ ga hvali, Kremlj gunđa.

mikelandjelo wrote:Književnik Filip David kaže da ne može ništa da kaže za evropsku politiku premijera Vučića, ali da ga zbunjuju njegovi saradnici iz Miloševićevog vremena.


Osim toga, naveo je i da se plaši da proevropska politika ne postane obmana
Raspisivanje vanrednih izbora Filip David vidi kao želju premijera Aleksandra Vučića da učvrsti vlast pred sprovođenje "unapred sastavljene liste" nepopularnih mera koje su neophodne na putu ka Evropskoj uniji.
David je za N1 rekao i da su bivši radikali, a sada naprednjaci uzeli proevrospku politiku kao glavni adut, a da je on sam zbunjen jer na proevropskoj politici nema šta da zameri premijeru, ali da sumnja u njene motive.

Kondo wrote:vi bas kao da ne zelite da procitate sta je covek rekao. bar se za vasilija cudim.