Plansko bespravno prikazivanje stranih filmova počelo je u vreme bombardovanja u čemu je prednjačila TV Politika, svakodnevno emitujući najnovije američke hitove. Na ovakvu krađu tada se čak gledalo blagonaklono – doživljavana je kao osveta "agresoru" ili kao beg od nepodnošljive svakodnevice. Nakon bombardovanja, televizijske kuće nisu prestale da se na ovaj način "svete" Amerikancima, pa su tako, izmedju ostalog prikazali i Analiziraj ovo, film planiran za Fest, pre Festa.Međutim, najveći gnev distributera izazvalo je prikazivanje filma Matriks na TV Politika dve nedelje pre najavljene bioskopske premijere. Zatim su počeli čuveni "Filmski maratoni", baš u vreme opozicionih mitinga, i svakovečernji "filmovi iznenađenja". Distributeri su pretili tužbom, najavljivano je da će bioskopi prestati da rade... Jedno vreme se činilo da će istrajati i naterati TV kuće da poštuju zakon, a onda je sve utihnulo. Nastavljeno je po starom: TV Politika je redovno filmom iznenađivala gledaoce, a distributeri su prikazivali filmove koje su mogli i kako su mogli. Sve donedavno, kada su distributeri i prikazivači uputili zahtev pomenut na početku teksta. O ovoj najnovijoj akciji razgovaramo sa Zvonkom Đorđevićem, direktorom distributerske kuće "Tak".
TOTALNO LUDO: "Ispričaću o jednom sastanku, o čemu se do sada ništa nije čulo. Za vreme bombardovanja, sastali smo se Dragan Tomić, predsednik republičke vlade, Željko Simić, ministar kulture, Dragan Hadži-Antić, direktor Kompanije Politika, Željko Mitrović, direktor TV Pinka, Marija Milošević, direktor Košave, Miki Vujović, direktor Palme, i ja. Već pretpostavljate da smo mi i Pink bili za legalitet a Politika protiv. Dragan Tomić nas je neprestano opominjao da se ne svađamo. U jednom momentu, Hadži-Antić mi kaže: 'Ti si se nekada bavio piraterijom, i iz pirata si postao ovo to si danas. Zašto sad to ne mogu i ja!' On, direktor Politike, poredi se sa mnom dok sam bio klinac, kolekcionar, u vreme dok zakon o autorskim pravima nije postojao. Ja sam razvio filmsko tržište, tako da su me ti ljudi iz Amerike koje sam najviše oštetio, na kraju nagradili da zastupam Vorner i Kolumbiju. A jedan Hadži-Antić kaže da ako sam mogao ja to da radim osamdesetih godina, zašto ne može on sad, 2000. Bio sam šokiran. Skočio je kao zver. Od euforije da ćemo Amerikancima koji nam ruše mostove da srušimo ekonomiju time što ćemo da krademo njihove filmove nije ništa ni video ni čuo. Sledeći trenutak euforije nastupio je kad su počeli opozicioni mitinzi. Zamislite nemoć vlasti koja pokušava da zadrži narod tako što mu na TV Politici pušta Džemsa Bonda!To je potcenjivanje ljudi! Hadži-Antić je mene i moj narod smatrao totalnim idiotima koji će ostati u kući zbog pet kaseta. Grozno! Pretpostavljam da Slavenko Bojović, urednik filmskog programa, nije sam odlučio da pušta pirate, da mu je stigao nalog od Gorana Kozića, direktora TV Politike, a njemu od Hadži-Antića. To je krenulo negde iz vrha. Ja sam se u početku bunio, ali video sam da je to sila i mržnja koju ne mogu da savladam. Čak se i Željko Mitrović, inače član JUL-a, dakle blizak Hadži-Antiću, povukao. Njemu su emitovali četrdesetak filmova, meni sto. Pa ipak, zamolio sam Bojovića da razgovaramo. Rekao sam mu da se godišnje u SAD snima 4000 filmova, od čega Jugoslavija proguta.sto filmova Rekao sam mu,da barem preskoči tih sto naslova, zbog nekog bioskobdžije u Kragujevcu koji cepa karte i od toga hrani decu. Tražio mi je spisak tih filmova. Dam mu, i on po tom spisku krene da pušta filmove. Zovem ga, pitam zašto čoveče, a on se smeje. Totalno ludo!"
KO GOVORI ISTINU: Gospodin Slavenko Bojović u razgovoru za "Vreme" negira ove optužbe. "Imam spiskove filmova koje su otkupili distributeri, dali su mi ih na moje insistiranje. Tvrdim da nijedan od tih filmova nije prikazan na TV Politika pre bioskopske premijere, izuzev Takovog filma Duboko plavo more, zato što ga je Tak najavio prvo za maj pa za septembar, ali ni do tada nije uspeo da nabavi licencu. Naravno i Matriks, priču o tome sam već toliko puta objasnio, da je po naredbi urednika film donet iz video kluba. Rokove svih ostalih filmova sam poštovao. Dakle, nijedan film nije prikazan pre bioskopske premijere, ali na moje insistiranje, ne njihovo. Moje rukovodstvo je poludelo zbog toga, imao sam velike neprijatnosti što sam amortizovao pirateriju."
Jednom prilikom, kaže Zvonko Đorđević, gospodin Bojović mu je otkrio da ima koristi od piraterije. "Rekao mi je da dobija trideset do pedeset DEM po filmu, ja to ne mogu da dokažem, pričam samo šta mi je rekao. Znači, oko 2000 DEM mesečno. Pravdao se da izdržava troje dece." Gospodin Bojović na to kaže: "Ja?! Kategorički tvrdim da sam imao privatni gubitak zbog TV Politike. Sve što sam dobijao od te kuće je plata, ja nemam rešenje da sam filmski urednik, dobijao samo 900 do 1000 bodova, bod je 4,5 odnosno sad je 5 dinara, pa vi vidite. Naređivali su mi da nabavim filmove i ja sam morao da ih rentiram. Nikada mi ni žute banke nisu dali za to. A Tak? Koliko su oni sad zaradili od pirata? Ne pričam samo za prošlo vreme. Jeste, svi smo mi pirati, pa i oni."
Kakve su reakcije stranih producenata? "Svi naši distributeri su sačuvali saradnju sa mejdžorima", kaže gospodin Đorđević. "Nama su, konkretno, i Kolumbija i Vorner dozvolili da radimo, onako, kao da su nam dali poklon, samo da zadržimo tržište. Naše tržište je čudo. Posle tolikih sankcija i nevolja, opet smo među prvima. Za dve godine bićemo bum, ako ne bude neprijatnih iznenađenja. Iz Beograda će se raditi za istok i Rusiju. Da nije bilo ovih deset godina, sad bismo već bili tamo."
A Chasing Amy sam prikazivao bas skoro jednoj mladjoj ekipi...
Home
by Јанош Винету Sun Jul 19, 2020 5:19 pm
disident