Vučićeva Srbija

Janko Suvar wrote:ja krenem s tri prsta da se prekrstim, ona uzme i prutom iz sve snage po ruci, nikad to nisam zaboravio

Državni sekretar: Uvesti eksternu kontrolu pravosuđa, npr. da Vučić bira sudije


Izvor: N1

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić izjavio je da Ustav Srbije mora da se menja kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu, jer su sudstvo i tužilaštvo, kako je rekao, postali "neodgovorna grana vlasti" i "zatvoreni sistem koji vodi račina samo o sebi". Naveo je primer Francuske u kojoj, kako je rekao, sudije i tužioce postavlja predsednik države.

Ilić je, gostujući na TV Prva, rekao da je Ministarstvo pravde tokom procesa evropskih integracija izgubilo ingerencije, i da su tužilaštvo i sudstvo postali dva potpuno zatvorena sistema, "po sistemu vrana vrani oči ne vadi".

"Sudstvo i tužilaštvo postali su neodgovorna grana vlasti, zatvoren sistem koji vodi računa samo o sebi i koji niko ne kontroliše eskterno", ocenio je on.

Problem, kako je rekao, vidi u tome što sudije biraju sudije, a tužioci biraju tužioce. Kao moguće rešenje naveo je primer Francuske.

"Mi imamo, dakle, u jednoj Francuskoj, gde u njihovom ustavu sudstvo i nije grana vlasti, nego autoritet, a sudije i tužioce postavlja predsednik države. E, a kod nas, dakle, umesto predsednika države, umesto, dakle, da recimo predsednik Vučić postavlja sudije, ovde imamo da oni koji sede sa kriminalcima u hotelu 'Šumadija' (to rade)", kazao je Ilić.

Upitan da li je to mešanje u nezavisnost pravosuđa, Ilić je rekao da je od političkog pritiska, za razliku od drugih pritisaka, "napravljena fama".

"Sada moramo da promenimo Ustav, moramo da promenimo pravila igre, moramo da otvorimo taj krug, pravosuđe mora da dobije eksternu kontrolu", rekao je državni sekretar u Ministarstvu pravde.

ovde imamo da oni koji sede sa kriminalcima u hotelu 'Šumadija' (to rade)

Posle BIRN-ovog teksta u kome se navodi da je u pregovorima o prodaji hotela ''Šumadija'', učestvovao otac ministra policije Branko Stefanović, ne prestaju reakcije. Sam Branko Stefanović ne demantuje da je u pregovorima učestvovao, ali dematuje da je nudio 300 hiljada evra u zamenu za kupovinu hotela.

Gargantua wrote:ne zaboravimo ovaj aspekt:

ovde imamo da oni koji sede sa kriminalcima u hotelu 'Šumadija' (to rade)

Posle BIRN-ovog teksta u kome se navodi da je u pregovorima o prodaji hotela ''Šumadija'', učestvovao otac ministra policije Branko Stefanović, ne prestaju reakcije. Sam Branko Stefanović ne demantuje da je u pregovorima učestvovao, ali dematuje da je nudio 300 hiljada evra u zamenu za kupovinu hotela.

Zabrinjavajući podaci, ali za koga - Srbiju ili EU? Brojke manje nego ikad

Beograd -- U poslednje tri godine istraživanja agencije Faktor Plus pokazuju da opada podrška građana Srbije ulasku u EU, piše "Blic".

IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 20.01.2020. | 07:21

Objašnjava se da su Bregzit, francuski predsednik Emanuel Makron koji je rekao da nije za proširenje, kao i Kosovo, oborili podršku za ulazak u EU.

List prenosi da je 2019. godine 38 posto ispitanika mislilo da ne bi trebalo da uđemo u EU, za ulazak je bilo samo 35 odsto, a čak 27 posto nije imalo stav.

Politički poremećaji u Evropi, goruće pitanje Kosova i Metohije ili nesto treće, tek zainteresovanost građana Srbije za pristupanje EU već deceniju je u ozbiljnom padu, a poslednje tri godine je na najnižem novou od 90-ih godina, konstatuje "Blic".

Direktor agencije Faktor Plus Vladimir Pejić kaže da je najveća zainteresovanost za ulazak u Uniju postojala od 2000. do 2005, a da je prvi pad poverenja došao otcepljenjem Crne Gore, a potom 2008. proglašenjem nezavisnosti Kosova, što je umnogome uticalo na sve gori rejting EU u našoj zemlji.

Nije danas drastična razlika u odnosu na pre nekoliko godina, ali jeste manja podrška ulasku nego ikada, kaže Pejić.

Navodi da je 2017, uz ponudjene različite godine ulaska, 36 posto gradjana smatralo da će se to desiti posle 2024, a trećina se držala stava da se to nikada neće desiti.

Istraživanje 2018. pokazalo je da samo jedan posto ispitanika misli da će Srbija ući 2025, a tek 19 odsto da bi to bilo najverovatnije do 2030, dok je 33 posto smatralalo da se to neće desiti nikada.

Poslednja godina 2019. donela je još veću podršku odgovoru - nikad, pa tako misli 36 posto ispitanika, dok je 17 posto onih koji veruju da bi se to moglo desiti do 2030, navodi list.

Filip Korać: Državni neprijatelj bez poternice
januar 20, 2020

Pišu: Bojana Jovanović, Stevan Dojčinović

KRIK objavljuje biografiju uticajnog kriminalca Filipa Koraća koga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle nedelje nazvao glavnim snabdevačem drogom u Srbiji i čovekom kog se plaši ceo Beograd. Dokumentacija koju su sakupili novinari KRIK-a govori o ulozi koju Korać ima u kriminalnom ratu koji bukti u podzemlju, njegovom uticaju na huligane, kao i to da stoji iza nemira na Partizanovom stadionu 2017. godine, kada su njegovi ljudi napali navijačku grupu „Janjičari“ koju je tada predvodio huligan blizak predsednikovom sinu.


Tokom prvog poluvremena derbija Partizana i Crvene zvezde u decembru 2017. na južnoj tribini stadiona u Humskoj ulici nastao je haos. Opšta tuča navijača Partizana, gađanje upaljenim bakljama i bežanje onih koji žele da izbegnu udarce.

Utakmica je prekinuta, a na tribinu je upala Žandarmerija. Sa nje je izvela nekoliko muškaraca koji su bili su pretučeni, krvavih lica i goli do pasa. Bila je to slika koja je obeležila derbi.  

Ispostavilo se, međutim, da to nije bila još jedna, uobičajena, tuča huligana, već da je u pozadini nešto ozbiljnije – kriminalni rat.

Ove nemire na utakmici organizovao je uticajni kriminalac Filip Korać, piše u izveštaju Bezbednosno-informativne agencije (BIA) do kog su došli novinari KRIK-a.

„Navedeni nemiri navodno su bili motivisani namerom Filipa Koraća da preuzme primat nad trgovinom narkoticima koje realizuju pojedine navijačke grupe bliske FK Partizan“, piše u dokumentu BIA-e.

Napad na tribini izveli su hrvatski huligani koji nemaju veze ni sa jednom navijačkom grupom u Srbiji i koji su navodno na stadion došli po Koraćevom nalogu. Njih šestorica na sudu su priznali krivicu i, pošto su odležali zatvorske kazne, proterani su iz Srbije.

Navijačka grupa koju su Koraćevi ljudi napali bili su „Janjičari“, koji su u tom trenutku delovali ranjivo. Vođa grupe Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi ubijen je godinu dana ranije, te je navijanje na stadionu vodio manje značajan član ekipe Aleksandar Vidojević zvani Aca Rošavi.

„Janjičari“ su, međutim, imali moćnog saveznika. Bili su deo ozbiljnije i veće kriminalne grupe – kavačkog klana, ali su imali i jake veze u srpskoj policiji i vladajućoj stranci, kako su ranije otkrili novinari KRIK-a.

Verovatno zbog toga Korać, koji je navodno organizovao napad, nije uspeo da preuzme prevlast na tribini.

Dve godine kasnije, Korać je završio u žiži javnosti. Lično ga je predsednik Aleksandar Vučić prozvao na konferenciji za novinare. Nazvao ga je jednim od „trojice najopasnijih ljudi u našoj zemlji“.

„Mene brine da sam tek juče saznao da za Filipa Koraća ne postoji ni valjana optužnica, ni valjana presuda pred Višim sudom u Beogradu… Taj koji truje našu decu, koji ubija našu decu po svim školama, po svim kafićima, i to svaki čovek u Beogradu zna. Samo ga se svi plaše“, kazao je Vučić prošle nedelje.

Interesantno je da se predsednikov sin druži upravo sa Aleksandrom Vidojevićem – Acom Rošavim, huliganom čiju su grupu Koraćevi ljudi napali pre dve godine.

Nakon predsednikove reakcije, Korać je postao jedan od najpoznatijih domaćih kriminalnih imena. Do nedavno on je bio čovek koji se uspešno čuvao od javnosti.

KRIK objavljuje uzbudljivu Koraćevu biografiju napisanu na osnovu dokumentacije koju su novinari prikupili iz sudova, policije i BIA-e.

Dokumenta govore da je Korać preuzeo da vođstvo nad jednom od najjačih domaćih kriminalnih organizacija nakon što je prethodni šef završio u zatvoru, da se uključio u žestoki sukob kavačkog i škaljarskog klana koji je odneo mnoge živote u Srbiji i Crnoj Gori, kao i da ga je zamalo likvidirao klan koji je vodio crnogorski mafijaš Slobodan Šaranović. U priči o Koraću ispretpletani su kriminal, navijačke grupe i politika.

Misteriozni „čovek broj dva“

Koraćev značaj leži u tome što je desna ruka jednog od najpoznatijih domaćih kriminalnih šefova Luke Bojovića – slažu se informacije iz policije i BIA-e.

„Filip Korać, predvodnik jedne od najopasnijih kriminalnih grupa koja deluje u međunarodnim okvirima, inače bliski je saradnik Luke Bojovića“, piše u izveštaju BIA-e čiju kopiju poseduje KRIK.

Bojović je postao jedan od glavnih domaćih kriminalaca nakon što je rasturan zemunski klan u policijskoj operaciji Sablja 2003. godine. Okupio je preostale članove zemunske grupe i sa njima nastavio brutalna ubistva beogradskih kriminalaca, kako tvrdi srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal. Članovi Bojovićeve grupe na monstruozan način likvidirali su i svog saradnika Milana Jurišića Jureta koga su samleli u mašini za mlevenje mesa.

Glavna delatnost ove ekipe je međunarodni šverc droge.

Pokušaji da se Bojović osudi za ubistva u Srbiji pali su u kontroverznom postupku na Specijalnom sudu. On je, međutim, osuđen u Španiji na 18 godina zatvora zbog stvaranja kriminalne grupe i još nekoliko krivičnih dela.

Nakon što je Bojović završio u španskom zatvoru 2012. godine, upravljanje  grupom preuzeo je njegov najbliži saradnik – Korać.

Za razliku od svog šefa, koji je kao poznati kriminalac često bio u medijima, o Koraću se u javnosti nije mnogo znalo. Bio je čovek čistog dosijea.

Novinari KRIK-a proveravali su u beogradskim i crnogorskim tužilaštvima i sudovima Koraćevu krivičnu prošlost. Odgovori koji su stigli govore da on nije nikada krivično osuđivan. Dve prijave, čije su kopije poslali KRIK-u, podnete su protiv Koraća zbog blažih dela, i pale su na sudu.

Ove prijave, ipak, prikazuju Koraćevu nasilnu prirodu.

„Ko si ti da tebi dam ličnu kartu“

Oko pola šest popodne u januaru 2012. godine, policija je došla do kafića „Mariki“ u blizini autokomande u Beogradu, jer su građani prijavili da neko baca petarde.

Bio je to Korać u društvu svog prijatelja. Odbili su da policajcu pokažu lične karte i na njega bacili petardu. Vukli su ga za revere, vređali i hteli da mu skinu uniformu.

„Pičke jedne, ne dam vam ličnu kartu, jebem vas sve u usta!“, vikao je Korać, piše u sudskoj dokumentaciji. „Ko si ti da tebi dam ličnu kartu, skloni se od mene, nemaš ti pravo da mene legitimišeš!“

Naročito se iznervirao kada je policajac pozvao pojačanje: „Šta zoveš interventnu pičko jedna, šta će ti interventna.“

Policajci su ih ipak priveli, a Korać je i u policijskoj stanici nastavio da ih vređa.

Zbog ovog događaja, Korać je optužen da je ometao policajce u održavanju javnog reda i mira. U julu 2016, postupak je obustavljen jer je tužilaštvo odustalo od optužbi.

Godinu dana nakon ovog događaja, krajem januara 2013, grupa ljudi u kojoj se nalazio Korać napravila je nered u beogradskom restoranu „Užice“, piše u dokumentaciji Prekršajnog suda u Beogradu koju poseduje KRIK. Tražili su od konobara da pusti CD sa muzikom koji su mu dali, a on to nije hteo. Došlo je do svađe, a zatim su Korać i prijatelji polomili sto za kojim su sedeli, stolicu, nekoliko čaša i tanjira, piše u dokumentima.

Intervenisala je policija koja je podnela prekršajne prijave, između ostalog, i protiv Koraća.

On je na sudu negirao da ima bilo kakve veze sa rasturanjem u restoranu. Ispričao da je u „Užice“ došao sa prijateljima da večera nakon što je nered već bio napravljen.

„Kada smo ušli u restoran zatekli smo policijske službenike koji su tražili naša dokumenta na uvid i potom napustili restoran. Meni nije poznato šta se prethodno dešavalo u restoranu…  Ja sam inače često odlazio u ’Užice’ i lično poznajem vlasnika“, rekao je Korać. Prekršajni sud obustavio je ovaj postupak zbog zastarelosti.

U vreme kada su se ova dva događaja odigrala, Korać je tek preuzeo upravljanje Bojovićevom kriminalnom grupom.

Uz vođstvo, međutim, šef mu je ostavio i započeti rat koji ga je umalo koštao glave.

„Pun sredstava, prijatelja“

Nekoliko članova klana crnogorskog kriminalca Slobodana Šaranovića sredinom 2016. godine vrebalo je svoju žrtvu – Filipa Koraća.

Šaranović je verovao da Bojović stoji iza ubistva njegovog brata i želeo je da mu se osveti. S obzirom da je Bojović tada bio u španskom zatvoru, organizovali su ubistvo njegovog rođenog brata Nikole i planirali da ubiju njegove najbliže saradnike. Na listi se tako našao i Korać.

Plan je bio da Koraća likvidiraju iz „heklera“ dok se vozi u kolima, ispričao je na sudu bivši član Šaranovićeve grupe koji je postao svedok. Nakon ubistva planirali su da automobil i oružje zapale, a zbog toga su nabavili smesu koja topi metal, rekao je svedok.

Imali su, međutim, problem – niko od njih nije znao kako Korać izgleda. Pomogla im je prijateljica jednog od članova grupe, advokatica koja im je dala njegov opis, a drugi član grupe je saznao u koji kafić Korać često dolazi.

Koraća su pratili po Beogradu, kako bi sakupili informacije o njegovim navikama i mestima koja posećuje. Član Šaranovićeve grupe kasnije ga je na sudu opisao kao „ozbiljnog, hrabrog, punog sredstava, prijatelja“.

Za Koraćevu likvidaciju šef im nije obećao novac. On je bio pretnja i morali su da ga ubiju da sebe spasu, objasnio je svedok. Imali su zeleno svetlo i da ubiju Koraćevo obezbeđenje, ako je to bilo neophodno.

Lažni pasoš
U akciji „Papirus“ bosanske agencije za istrage i zaštitu SIPA 2016. godine razbijena je kriminalna grupa koja je kriminalcima iz Bosne, Srbije i Crne Gore izrađivala lažne pasoše. Među klijentima ove grupe, kako je okrila SIPA, bio je i Filip Korać kome je izrađen lažni bosanski pasoš na ime Saša Medan. Osim njega, lažni pasoš imao je i Aleksandar Stanković Sale Mutavi, na ime Tihomir Ždero.

Korać je imao veliku sreću. Policija je pohapsila članove Šaranovićeve grupe pre nego što su uspeli da ostvare plan i ubiju ga.

Ovim hapšenjem rat se, međutim, nije završio. U nastavku je stradalo više ljudi, a među njima i sam Šaranović.

Uporedo sa ovim, pokrenuo se novi, krvaviji sukob, u kojem je Korać stao na jednu od zaraćenih strana – rat između škaljarskog i kavačkog klana.

Zauzimanje strane

U španskom gradu Valensija 2014. godine odigrao se događaj koji je, kako se ispostavilo, napravio tektonski poremećaj u domaćem kriminalnom miljeu i čije se posledice osećaju i danas.

Iz kuće koja je služila za skrivanje droge nestalo je više od 200 kilograma kokaina. Ovo je bio okidač da do tada jedinstveni kotorski klan pukne na dva dela – kavačku i škaljarsku grupu – i da one krenu u rat. Ovaj sukob odneo je više desetina života.

„Obračuni dva najjača kotorska kriminalna klana intenzivirani su prevashodno zbog preuzimanja prevlasti u poslovima krijumčarenja i trgovine narkoticima“, piše u izveštaju BIA-e čiju kopiju poseduje KRIK.

Podela na škaljarski i kavački klan uticala je na čitavo podzemlje na Balkanu. Većina drugih kriminalnih grupa priklonila se jednoj od zaraćenih strana, trvdi BIA. Korać je izabrao svoju.

„Škaljarski klan uživa podršku Filipa Koraća, predvodnika jedne od najmoćnijih grupa koja deluje u međunarodnim okvirima“, piše u izveštaju BIA-e.

Korać je, piše u izveštaju, blizak šefu ove crnogorske grupe Jovanu Vukotiću koji je trenutno u pritvoru u Srbiji. Vukotić čeka izručenje Crnoj Gori koja ga traži zbog pokušaja ubistva nekoliko ljudi iz kavačkog klana.

U ovom raskolu u podzemlju ubijani su visokopozicionirani članovi kriminalnih grupa, oni na nižim položajima, pa i članovi porodica.

U ratu su stradali i Koraćevi bliski saradnici. Siniša Milić, bivši policajac i telohranitelj porodice Bojović, ubijen je kada je njegov automobil eksplodirao u sred dana na prometnom putu u širem centru Beograda. Vladimir Popović zvani Pop, Koraćev prijatelj i poznati beogradski kriminalac, upucan je u kafiću na Vračaru. Advokat Dragoslav Miša Ognjanović koji je godinama branio Bojovića i koji je zaslužan što je oslobođen u Srbiji, još jedna je žrtva rata koji bukti u podzemlju.

Rat je, ipak, najviše rasplamsalo ubistvo Aleksandra Stankovića Saleta Mutavog, kriminalca i vođe huliganske grupe „Janjičari“. Nakon njegove likvidacije, koja se desila u oktobru 2016, država se uključila u ovaj kriminalni sukob.  

Grupa Saleta Mutavog, osim što je bliska kavačkom klanu, imala je dobre veze u srpskoj policiji i državi.

Stanković se družio sa jednim od ključnih ljudi u Žandarmeriji, Nenadom Vučkovićem Vučkom, dok je njegov blizak saradnik Aleksandar Vidojević zvani Aca Rošavi prijatelj Danila Vučića, sina predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Član ovog kriminalnog ganga obezbeđivao je Vučićevu zakletvu.

Koraća je policija saslušavala zbog sumnje da je znao nešto o ubistvu Stankovića, za koje do danas niko nije optužen.

Nakon što je Mutavi ubijen, ministar policije Nebojša Stefanovič održao je konferenciju za novinare na kojoj je objavio rat mafiji. Ovaj rat policija, po svemu sudeći, nije vodila protiv svih kriminalnih grupa. Deluje da je stala na jednu stranu.

Policija je uglavnom hapsila osobe bliske Koraću i škaljarskom klanu, pokazuje analiza koju su uradili novinari KRIK-a. Oni su hapšeni i protiv njih su vođeni postupci. Sa druge strane, gotovo nijedan istaknuti član kavačkog klana nije uhapšen, niti se našao pred sudom.

Ovo je priznao i Stefanović, objašnjavajući da u Srbiji intenzivnije deluje škaljarski klan i da on ima više članova koji se bave kriminalnim aktivnostima.

U ovim istragama, Koraća su policija i tužilaštvo pokušali da vežu za ubistvo koje se desilo preprošle godine.

Bez poternice

U martu 2018. Blažo Đurović sedeo je u svojim kolima parkiranim ispred kuće u kojoj je živeo u Beogradu. U susret mu je išao automobil i tik pre mimoilaženja iz tih kola neko je pucao u Đurovića. Ispalio je 29 metaka i Đurović je preminuo na licu mesta.

Automobil iz koga je pucano potom je zapaljen, ali nije izgoreo do kraja. Policija je u njemu našla pušku, rukavice i deo rukava – što joj je pomoglo da dođe do osumnjičenih. Oni su uhapšeni i sudi im se za Đurovićevo ubistvo.

Uporedo sa suđenjem počiniocima, tužilaštvo je vodilo još jednu istragu u vezi sa ovim slučajem – protiv Koraća. Sumnjalo se da ih je on podstrekao da ubiju Đurovića.

Stanovi i lokali u Beogradu

Filip Korać vlasnik je samo oko 115 kvadrata poslovnog prostora na Vračaru, prema podacima katastra. Njegovi brat i otac, međutim, imaju više imovine – poseduju lokale i stan na Vračaru, kao i deo zgrade na Zvezdari.

Optuženi kojima se sudi za ubistvo Đurovića negirali su na sudu da Korać ima bilo kakve veze sa tim.

„U novinama se pojavljuju tekstovi u kojima se navodi da je Filip Korać podstrekač i da je dao vozilo za izvršenje dela. Tražim da to demantujete i kažete da Korać nije optužen u ovom postupku i da s tim nikakve veze“, rekao je jedan od optuženih.

Posle gotovo godinu dana proveravanja, tužilaštvo je utvrdilo da nema dovoljno dokaza protiv Koraća i obustavilo istragu.

Odluka tužilaštva razbesnela je predsednika države Vučića.

„Ne mogu ni da vam kažem, toliko sam kivan i toliko sam ljudski kao predsednik, ali pre svega kao običan čovek koji ima troje dece, zabrinut“, kazao je Vučić prošle nedelje. „(Korać je) potrovao više naše dece, učestvovao u više ubistava nego 50 onih koje smo hapsili i osuđivali na ne znam koliko godina, samo to niko ne sme da kaže.“

Predsednik države govorio je i o detaljima istrage protiv Koraća

On je izneo i neke detalje o tome kako se vodila istraga protiv Koraća. Navodno je postojao kriminalac koji je trebalo da bude svedok protiv Koraća, ali tužilaštvo nije pristalo na to.

„Postoji čovek koji kaže: ‘Ovaj čovek mi je platio i naredio da ubijem tog čoveka’, a oni kažu da ne mogu da ga uzmu kao zaštićenog svedoka“, rekao je Vučić ne navodeći imena.

Iako nije optužen u ovom slučaju, Korać je posle predsednikovog nastupa postao nova poznata kriminalna ličnost u Srbiji. Rat klanova još traje i sigurno će se još pričati o ovom čoveku.  

https://www.krik.rs/filip-korac-drzavni-neprijatelj-bez-poternice/

Zvezda i Agrobanka: Novi otpis duga i igra ćutanja

https://www.cins.rs/zvezda-i-agrobanka-novi-otpis-duga-i-igra-cutanja/

Višemilionski dug koji fudbalski klub Crvena zvezda ima prema Agrobanci ponovo će biti smanjen, saznaje CINS. Poverenik Agencije za osiguranje depozita Miloš Janković potvrdio je za CINS u decembru da je ovaj sporazum u proceduri, ali od tada ni on ni Agencija ni Zvezda ne žele da daju informacije o ovom poslu.

Danas idem u policiju na njihov poziv. Mozda bi oni voleli da se zovu modernije kako su se predstavili, ali ja sam starinska po ih zovem po imenu na rodjenju POLICIJA.

— Vesna Pesic (@vestoma_Tomy) January 21, 2020

Srbija se odrekla kontrole zakonitosti ugovora indijskih radnika angažovanih na najvećim državnim infrastrukturnim objektima, a koji su već danima u štrajku zbog kašnjenja plata i uslova rada, može se zaključiti iz odgovora Inspekcije rada Istinomeru, u kome navode da su za to odgovorne institucije SAD.

Stručnjaci za radno pravo sa kojima smo razgovarali stav Inspekcije tumače kao opasno odricanje Republike Srbije od suverenosti na sopstvenoj teritoriji i upozoravaju da se ovim pravi ozbiljan presedan koji može da ostavi dalekosežne posledice na prava svih zaposlenih u Srbiji, a ne samo indijskih državljana koji su mesecima žrtve radne eksploatacije.

Naime, indijski državljani koji na izgradnji vijadukta Čortanovci i Koridora 11 rade za domaću firmu „Nikolić doo“, nemaju ugovore o radu koji su u skladu sa srpskim zakonodavstvom, već samo ugovore sa posredničkom američkom kompanijom “IDEA Capital LLC” koji su po više osnova nezakoniti u Srbiji, o čemu je Istinomer pisao prošle nedelje.

Ti ugovori nisu pečatirani, u njima postoji odredba o finansijskim kaznama za radnike koje se kreću od 10 do 500 evra, što po našem zakonu nije dozvoljeno, a najekstremnija odredba ugovora je ona po kojoj poslodavac može raskinuti ugovor sa radnikom – čak i bez formalnog razloga.

Međutim, Inspekcija rada u svom odgovoru Istinomeru navodi da se zakonitošću ugovora nisu ni bavili, već samo bezbednošću i zdravljem na radu, jer je za ugovorna prava indijskih državljana, kako kažu, “stvarno i mesno nadležna“ američka Inspekcija rada.

„Prava angažovanih lica iz radnog odnosa ostvaruju se po propisima države iz koje su ta lica upućena u skladu sa zaključenim ugovorima o radnom angažovanju. U vezi sa ostvarivanjem prava po osnovu radnog angažovanja državljana Indije koji su u radnom odnosu kod stranog poslodavca registrovanog u SAD, stvarno i mesno je nadležna odgovarajuća inspekcijska služba u Americi i ona jedino može utvrditi zakonitost upućivanja lica na rad u inostranstvo i ostvarivanje njihovih prava prema propisima koji važe u Americi“, navode u Inspekciji rada za Istinomer.

Ovaj stav je direktno suprotan članu 2 Zakona o radu koji propisuje da se odredbe tog zakona primenjuju na sve strane ili domaće zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, bilo to kod domaćeg ili stranog poslodavca. U svom odgovoru Inspekcija se praktično odriče svoje nadležnosti u slučaju indijskih državljana, a koji su pod sumnjivim ugovornim odnosima angažovani u Srbiji.

Selektivno primenjivanje zakona

Advokatica Tanja Marković, koja je specijalizovana za radno pravo i radi kao konsultantkinja međunarodne organizacije Lekara sveta, kaže za Istinomer da je Inspekcija zakon primenila selektivno, poštujući ga kad je u pitanju oblast bezbednosti na radu, ali kršeći u slučaju ugovornih odnosa.

„Apsolutno je nedopušteno ugovorom isključivati imperativne odredbe i uopšte isključivati naše pravo kao merodavno i ugovarati malo po američkom, malo po srpskom pravu. Isključenje našeg zakona na ovaj način je skandal. Ukoliko se isključuje primena zakona, to se radi na nivou država, odnosno kada se potpisuju bilateralni ugovori između dve Vlade“, navodi Marković.

Ona ističe i da je Inspekcija rada nadležna za sve aspekte svih ugovora o radu, kao i da bi njen sledeći korak morao da bude to da poslodavcu naloži da sa indijskim radnicima zaključi anekse ugovora koji su u skladu sa našim zakonom.

Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović smatra da se ovakvim (ne)postupanjem Inspekcije rada država praktično odrekla suverenosti na sopstvenoj teritoriji.

„Zakoni Srbije ne predviđaju primenu stranog radnog prava sem u slučaju bilateralnih sporazuma. Ovde američka firma primenjuje američki zakon na srpskoj teritoriji, čime se praktično država odrekla svoje suverenosti, i to zbog toga što su za državu, ali i investitore na projektima na kojima su angažovani, siromašni Indijci samo potrošna roba“, ističe Reljanović.

Indijski državljani su u Srbiju stigli u maju prošle godine. Oni su samo formalno zaposleni u američkoj firmi “IDEA Capital LLC”, sa sedištem u Majamiju. Međutim, nikada direktno nisu radili u ovoj firmi, već su odmah ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji prosleđeni srpskoj kompaniji “Nikolić doo“ koja je, kao podizvođač, dobila posao na projektu Koridora 11, ali i izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte.

Ono što povezuje američku kompaniju i kraljevačku firmu „Nikolić doo“ je Nina Nikolić. Naime, ona je vlasnica domaće firme, ali istovremeno i direktorka u američkoj kompaniji “IDEA Capital LLC”, i zastupnica njenog ogranka u Srbiji.

Bojan Urdarević, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, smatra da je firma iz Majamija samo paravan za “autsorsing“ (angažovanje druge firme za pribavljanje određene usluge) indijskih državljana u Srbiji.

“Dakle, pretpostavljam da se i ovde radi o Potemkinovim selima, da je firma u SAD, registrovana samo pro forme, da se opravda postojanje radnog odnosa iako je on mrtvo slovo na papiru, a onda da ti isti radnici preko ‘ogranka’ firme u Kraljevu koji je osnovan 2018. godine (za potrebe posla) budu brže-bolje autsorsovani u Srbiju“, objašnjava Urdarević, koji napominje da se država na ovaj način odrekla i poreza na plate koje indijski radnici treba da dobiju.

On navodi i da se ovde čak ni ne radi o upućivanju radnika, zbog toga što se tada zaposlenom menja mesto rada, što ovde nije slučaj, jer indijski radnici za američku firmu nisu radili pre dolaska u Srbiju, tako da faktički nisu menjali mesto rada.

“Ovde je, za potrebe obavljanja rada u RS, ‘zaposleni Indijac’ postao ‘frilenser’, osoba na koju se ne primenjuje radno zakonodavstvo, već obligaciono pravo i čiji položaj zavisi isključivo od volje ugovornih strana. Zaključak je da je trenutno položaj ovih lica van sistema Republike Srbije i oni su jednostavno nevidljivi. Vidljivi postaju tek kada je kasno, u slučaju kada dođe do povrede na radu, sa smrtnim ishodom ili bez njega“, objašnjava naš sagovornik.

On opominje da ovo može postati opasan trend, jer na ovaj način svi poslodavci mogu da registruju firme u SAD ili nekoj drugoj zemlji i da radnike fiktivno upućuju u Srbiju gde neće imati nikakva prava.

„S obzirom na to da je ovo, očigledno, trend koji će se nastaviti, jer kapital ne poznaje granice, neophodno je u što skorijem roku izvršiti određene zakonske intervencije u cilju suzbijanja radne eksploatacije stranih radnika, i to tako što će se uvesti u legalne tokove i što će se i na njihova primanja plaćati porezi i doprinosi u Srbiji, a ne u nekoj drugoj državi“, kaže Urdarević.

Indijski radnici na ovaj način u Srbiji mesecima nezakonito rade na najvećim državnim infrastrukturnim projektima koji se sprovode u saradnji sa kineskim i ruskim državnim kompanijama – i to bez značajnije reakcije državnih institucija.

Uprkos pitanjima Istinomera, za sada se nisu oglasili ni MUP, niti državna preduzeća “Putevi Srbije“ i “Infrastrukture Železnice“, koji su investitori na projektima izgradnje Koridora 11 i brze pruge Beograd-Budimpešta.

Inspekcija rada je jedina institucija koja je reagovala, i to tek nakon dopisa nevladine organizacije ASTRA koja se bavi trgovinom ljudima i radnom eksploatacijom. Inspekcija je protiv firme “Nikolić doo“ prošle godine podnela dve prekršajne prijave, ali ne zbog nezakonitih ugovora, već zbog toga što indijski državljani nisu imali radne dozvole, i zbog toga što poslodavac, ni nekoliko dana nakon nadzora, nije dostavio dokumenta koja pokazuju da svi radnici imaju uredno regulisane radno-pravne odnose.

Međutim, s obzirom na to da sami ugovori nisu osporeni, niti je gradilište zatvoreno, prekršajne prijave predstavljaju zanemarljiv “trošak“ za firmu koja radi na najvećim infrastrukturnim projektima čija se ukupna vrednost meri stotinama miliona evra.

Takođe, iako smo pitanja uputili i ambasadi Indije, ostali smo bez odgovora, iako su su u pitanju njeni državljani.

“Niko ne reaguje zbog toga što svi štite svoje interese, i država Srbija, ali i strani investitori. Svoj interes ima i Indija, jer se na ovaj način rešava sopstvenih nezaposlenih građana koji svakako novac koji zarade ovde vraćaju u Indiju“, zaključuje profesor Urdarević.

Sedamdesetak Indijaca i dalje je smešteno u kolektivnom radničkom smeštaju u Surčinu. Kako Istinomer saznaje, još uvek nisu dobili plate, ali deo njih se vratio na posao uz obećanje da će im zaostale zarade biti isplaćene.

Everyone said it couldn’t be done. But for the first time in a generation, there will be direct flights between Serbia and Kosovo. Another win. Thanks to @WHNSC Ambassador Robert O’Brien and Ambassador @RichardGrenell! pic.twitter.com/0qSLryG96B

— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) 21. јануар 2020.

MNE wrote:Znači Tramp priznao Kosovo.

Thank you President Vucic. Looking forward to meet you in Jerusalem https://t.co/lGtDOBQoJl

— Benjamin Netanyahu (@netanyahu) January 21, 2020

Iiiiii evo ga cenzus od 3%!
Naprednjaci i zvanično predložili da mandate u Narodnoj Skupštini dobiju samo liste koje na izborima osvoje 3%, umesto dosadašnjih pet od ukupnog broja birača koji su glasali.
Evo i zakona https://t.co/jFy5FRrYFu

Sad kad jurne lažna opozicija, ijao!

— Ana Stevanović (@StevanovicAna7) January 21, 2020