jugoslavija - od nemila do nedraga

Notxor wrote:Tema je za više knjiga.
Jedna bi bila Odnos seljaka i radnika u Jugoslaviji pre i posle ww2.
Druga, Nacionalizam i internacionalizam - da li mogu zajedno?
Treća, Srednja klasa - Karl Marx, wtf?
Četvrta, Šta posle kapitalitzma?
Peta...

I zaključak bi trebalo da zaključi ili da postavi jasno pitanje, a ne da bude potpuno nerazumljiv.

"Zato je u ovom trenutku više nego ikad borba sistema za samoočuvanje, reakcija na bilo kakvu revoluciju, uzela oblik "ekonomije pažnje" i konzumiranja resursa vremena i mišljenja."
Halo?

То ти је на практичном примеру показано како данас нема јасног. Онда се знало, ово су ти капиталисти а ови су против њих. Сад су као сви капиталисти и сви су за њих осим што су неки помало против али из сто несложивих разлога, и ту нема јасне приче, ту не знаш ко кога и где све не израбљује, а свака прича о алтернативи се експресно доводи до апсурда, дерњавом на бар 20 децибела јаче од саме приче. Тако да и ако би се појавила идеја која би могла да буде неки социјализам 2.0, нема ко да је чује, нема где да се огласи, јер је какофонија свеопшта, сто њих се бори да ти одвуче пажњу - одвратајзери, инфлуенсери, замлате, њуејџ четници, џендераши, креативни индустријалци с коца и конопца.

Закључак ради једино што може, да илуструје опште стање слуђености.

! Закључак ради једино што може, да илуструје опште стање слуђености.

Nije to film da mu opraštam umetničku slobodu. Ako si ambiciozno krenuo da objašnjavaš: Jugoslaviju, nacionalizam, komunizam, srednju klasu...
mojne da si nejasan na kraju.
Nije to Shane kad Alan Ladd klone, pa jeste umro ili nije umro.
Ovo je promeni sebe da bi promenio svet. More Tony Robbins, less Karl Marx

Кад погледаш тако, оно јесте омануо на крају, мислио сам биће бум па испало пућ.

С друге стране, управо је тако ишло и у стварности. Испувало се све то. Ако и није крај историје, онда је крах, или у најбољу руку мњах. Не видим ко би успео да се скупи, и око чега то, да ту нешто мења.

паће wrote:
Па онда та средња класа поприлично захвата. Пре свега све кућевласнике, којих је било зачудо јако много, јер се свашта звало кућом и зидало се бесправно и о свом руву круву и кичматрансу. Онда све који су скупили за фићу и ишли некако на море и достигли тај стандард и хтели да наставе да живе сваке године све боље, као што су живели претходних деценија. Па онда разноразне стручњаке који су укапирали да би на некаквом тржишту могли лепо да живе од свог рада, да зарађују макар као електричари и камионџије, а да не морају сваки динар да протуре кроз званични жиро рачун и преко неког заступника, него да директно буду најмљени (није могло директно, чак ни 1988.). Па сеоска домаћинства што су имала два максима земље и довољно механизације да раде још.

Испада да су комунисти одгајили средњу класу с којом нису знали шта ће.

Srednja klasa u onom izvornom smislu. Takvi nisu zidali kuće, već dobijali stanove. Upravo takvima je prelazak u kapitalizam delovao oportuno. Jer em bi dobili stanove u privatno vlasništvo, em bi im obrazovanje i društveni status omogućili privilegovan položaj na štetu dotadašnje uravnilovke.

Da se vratimo na clanak...

Clanak mi se dopao zato sto jasno podvlaci nekoliko stvari:

1. Raspad Jugoslavije nije dosao usled toga sto je neki strani kabal resio da rasturi drzavu - model podrustvljenog socijalizma u visenacionalnoj drzavi, aka socijalistickog Evropskoj Uniji, vec zato sto je osnova na kojima je pocivala (Tito, komunisticka revolucija, tampon zona izmedju blokova) nestala.

2. SK Jugoslavije nije imao jasnu komunisticku ideolosku matricu od raskida sa SSSR. Pragmaticno je isla u desno, u susret Zapadnoj Evropi, ali to nije mogla da isprati ideoloskim promenama, jer je vladajuca klasa dosla na vlast na talasu komunizma.

3. Probali su sa dogovornom ekonomijom i samoupravljanjem koje je funckionisalo na mikronivou (na nivou fabrike), ali ne i na makronivou. Dogovorna ekonomija funkcionise ako na trzistu imas jednu fabriku automobila (Zastava) i jednu fabriku televizora (EI Nis), ali ne i kada imas dve ili vise fabrika istog proizvoda (Obod Cetinje, Gorenje Velenje). Kako da se ja dogovaram sa svojim konkurentom kako da podelimo trziste ako mi niko ne garantuje da ce se moj proizvod prodavati na trzistu?

4. Socijalizam je odlican sistem da se zemlja podigne na noge (vidi pod 'javni radovi i kapitalne investicije posle WW2'), ali pocne da skripi kada sa poratne treba da se predje na 'normalnu' ekonomiju koja stvara visak vrednosti i srednju klasu.

5. Srednja klasa je po svojoj prirodi sitnosopstvenicka. Jako mi se dopao onaj deo gde kaze da je sticanje krova nad glavom (bilo tako sto izgradis svoju kucu, ili sto ti drzava dodeli stan u vlasnistvo) onaj momenat kada su u glavi coveka prelomi pa pocne da vise strepi za svoje dupe nego za komunisticku revoluciju i pravdu u celom svetu.

6. Stvaranje srednje klase donosi i vaninstitucionalne kritike sistema kroz masovne medije. Vidi pod 'crni talas' u kinematografiji sezdesetih, kao i knjige i pozorisne predstave na koje se mrstio drug Tito.

7. Na kraju dolazi do stvaranja unutarpartijskih frakcija koje svaka vuce na svoju stranu. Dok je Tito bio ziv, to nije bio problem. Posle njega jeste.

Dakle, srednja klasa je klica razdora Jugoslavije. Nacionalizam dolazi tek u zavrsnoj fazi. Interesantan zakljucak.

Polopotovski zaključak.

Летећи Полип wrote:

Srednja klasa u onom izvornom smislu. Takvi nisu zidali kuće, već dobijali stanove. Upravo takvima je prelazak u kapitalizam delovao oportuno. Jer em bi dobili stanove u privatno vlasništvo, em bi im obrazovanje i društveni status omogućili privilegovan položaj na štetu dotadašnje uravnilovke.

Ovo zvuči OK kao teorijsko razmatranje klasnih aspiracija, ali u stvarnosti zemlja se istovremeno pripremala za rat i za burnu svojinsku transformaciju, i niko iz nije ni u ludilu mogao da dobaci do razmatranja kao što je "doći će kapitalizam pa ću dobiti stan u vlasništvo". Budućnost je bila potpuno nesagledljiva, naročito u pogledu svojinskih odnosa.

Па неће средња класа тек тако да постане свесна себе и шта је постала. Нису се људи бунили против самоуправљања него против глупости у њему. Оно да спремачица одлучује о набавци скенера је био пичкин дим у односу на онај парадокс да партија с једне стране прокламује "овладавање целином дохотка", тј да самоуправљачи сами организују државу и осталу надградњу тј да управљају парама које направе, а са свих осталих педесет страна измишља законе којима управо то спречава, и сама управља тим парама. За самоуправљање је остајало око 2% добити, остало је било по законима раздељено којегде. И на преостала 2% би се обично натоврзао неки политичар и нашао начина да то буде дато фудбалском клубу или да он себи дигне споменик.

Оно да је самоуправљање у почетку покренуло привреду - је, тако је, док је било пуштено да се покаже. После се измишљало сто ограничења, и претежна жеља те средње класе је била да могу да добро живе од свог рада - а итекако су видели шта тај рад ствара, макар у виду директоровог мерцедеса и кожне гарнитуре у офису, и јебало им се живо да ли ће се то звати социјализам. И кад су видели да не може поштено да се заради, кренули су да мамуљају, поткрадају, саботирају, кад је ко дошао до тога. Све до тога да тамо негде на чуки један старији водник сипа у свог фићу бензин из ратне резерве.

Srednja klasa je zlo. Za razliku od ostalih slojeva, to je jedini segment društva koji se nalazi u stalnoj mobilizaciji za juriš na gore, i koji je od toga napravio životnu filozofiju. Od onog Vasilijevog post-adolescenta što majna bitkojn, do seke što čuči u ljudskim resursima i raduje se seminaru na koji večeras ide, jer "konekcije". Za razliku od Mileta, kome je životna idila svet u kome ima kućetinu, gde može da peca do mile volje, i da ga niko ne drka, Peđina fantazija je munjevito penjanje na društvenoj lestvici, na čijem kraju će se naći sa onima sa kojim se identifikuje - kapetanima industrije, you tube zvezdama i sličnim. Sve ispod toga je fejl i povod za krizu srednjih godina. Zato je to sloj koji opsesivno brani, odnosno traži institucije nejednakosti u društvu, u želji da sebi obezbedi umišljenu stazu ka vrhu. Nacionalizam (koji to nije) je samo izraz egzistencije koja je u celini određena oportunizmom. Kažem "koji to nije", zato što to nije nacionalizam, već imperijalizam. Peđa je itekako spreman da rastoči institucije nacionalne države, ako mu to odgovara.

Notxor wrote:Polopotovski zaključak.

Ti prespavao doba kada se nase rukovodsvo obracalo "radnicima, seljacima i postenoj inteligenciji"?

Boljševička srednja klasa je jedina šansa za socijalizam. mmw.

Vilmos Tehenészfiú wrote:

Notxor wrote:Polopotovski zaključak.

Ti prespavao doba kada se nase rukovodsvo obracalo "radnicima, seljacima i postenoj inteligenciji"?

Ima ta reč "rukovodstvo". Zašto je koristiš?

Notxor wrote:

Vilmos Tehenészfiú wrote:

Ti prespavao doba kada se nase rukovodsvo obracalo "radnicima, seljacima i postenoj inteligenciji"?

Ima ta reč "rukovodstvo". Zašto je koristiš?

Мени је довољно што су сами себе тако називали.

Notxor wrote:

Vilmos Tehenészfiú wrote:

Ti prespavao doba kada se nase rukovodsvo obracalo "radnicima, seljacima i postenoj inteligenciji"?

Ima ta reč "rukovodstvo". Zašto je koristiš?

Zato sto su taj niz reci i tim redosledom u svojim govorima kada se obracaju narodu koristili ljudi koji su bili na vlasti. U narodu su se takvi u to vreme kolokvijalno zvali 'rukovodioci', mada je svaki pojedinacno imao posebnu titulu ("potpresednik saveza komunista Srbije", "ministar poljoprivrede u saveznoj vladi", "clan saveta federacije", itd).

Ma to nema veze sa mozgom. Kao ljudi su slepci ili deca pa im treba rukovodilac ili Holden Kolfild. Sranje.
Btw, jel' bio neko od vas na praksi ili u prolazu u IMR, DMB-u ikada? Slabo plaćeni idiotski poslovi.
U Detroitu su iste poslovi radili roboti, a klinci upravljača robota su pravili tehno.

I hajmo opet na srednju klasu. Problem odnosa srednje klase prema Visim Drzavnim ciljevima (svetska revolucija, komunizam pa i sam socijalizam) nije nesto sto se prvi put javilo u Jugoslaviji ili Kambodzi. Problem je uocen tridesetih godina u Sovjetskom Savezu i to je tada resavao Gulag, ali je i tada bilo jasno da je Gulag privremeno resenje, kao stap koji koristis odmah posle operacije kolena.

U svojoj knjizi 1984 Dzordz Orvel drzava resava problem viska vrednosti tako sto se on preusmerava na perpetualni rat. Proli tu najvise najebu jer su vazda goli, bosi i gladni, ali su i najslobodniji, jer ih totalitarna drzava izuzima od neprestanog nadzora, za razliku od srednje klase. U tom fiktivnom distopijskom modelu socijalisticke Engleske imamo 3 klase:

1. Proli, koji su toliko sjebani da ih se drzava ne plasi i ne nadzire, pa su paradoksalno i najslobodniji da zive svoj zivot bez uznemiravanja (Mile bez kucerine, ali i bez cipela)

2. Srednja klasa (Spoljna Partija) koje se drzava plasi i nadzire 24 casa dnevno, a koji zive nesto bolje od prola (Pedja koji sanja da predje u sledeci nivo igrice)

3. Vladajuca klasa (Unutrasnja partija) za koju nema da nema, i koja moze po svom nahodjenju da pali i gasi sredstva za nadzor - ali ne moze da ih sasvim ukloni (Rankovic spijuniro Tita).

Notxor wrote:Ma to nema veze sa mozgom. Kao ljudi su slepci ili deca pa im treba rukovodilac ili Holden Kolfild. Sranje.

Nisam ja odlucio da mi treba rukovodilac nego oni, 1945. I do 1990 nije bilo dileme da li mi treba rukovodilac ili ne.

Notxor wrote:Btw, jel' bio neko od vas na praksi ili u prolazu u IMR, DMB-u ikada? Slabo plaćeni idiotski poslovi.
U Detroitu su iste poslovi radili roboti, a klinci upravljača robota su pravili tehno.

Bio, na praksi, srednja skola usmereno obrazovanje, znam o cemu pricas.

Vilmoše, uzmi čitaj Orvelov Road to Wigan Pier, ako već nisi. Intimno, a objektivno, kako samo on ume. 



Bio je tu neki citat koji sam ja stalno kačio, ali u poslednje vreme nisam imao mnogo povoda. Pa ću ga ipak okačiti:

The first thing that must strike any outside observer is that Socialism, in its developed form is a theory confined entirely to the middle classes. The typical Socialist is not, as tremulous old ladies imagine, a ferocious-looking working man with greasy overalls and a raucous voice. He is either a youthful snob-Bolshevik who in five years’ time will quite probably have made a wealthy marriage and been converted to Roman Catholicism; or, still more typically, a prim little man with a white-collar job, usually a secret teetotaller and often with vegetarian leanings, with a history of Nonconformity behind him, and, above all, with a social position which he has no intention of forfeiting. This last type is surprisingly common in Socialist parties of every shade; it has perhaps been taken over en bloc from. the old Liberal Party. In addition to this there is the horrible–the really disquieting–prevalence of cranks wherever Socialists are gathered together. One sometimes gets the impression that the mere words ’Socialism’ and ’Communism’ draw towards them with magnetic force every fruit-juice drinker, nudist, sandal-wearer, sex-maniac, Quaker, ’Nature Cure’ quack, pacifist, and feminist in England.

Orvel je 'ladno 1937. precizno definisao Lifestyle Brand. Hehe

Летећи Полип wrote:Vilmoše, uzmi čitaj Orvelov Road to Wigan Pier, ako već nisi. Intimno, a objektivno, kako samo on ume. 



Bio je tu neki citat koji sam ja stalno kačio, ali u poslednje vreme nisam imao mnogo povoda. Pa ću ga ipak okačiti:

The first thing that must strike any outside observer is that Socialism, in its developed form is a theory confined entirely to the middle classes. The typical Socialist is not, as tremulous old ladies imagine, a ferocious-looking working man with greasy overalls and a raucous voice. He is either a youthful snob-Bolshevik who in five years’ time will quite probably have made a wealthy marriage and been converted to Roman Catholicism; or, still more typically, a prim little man with a white-collar job, usually a secret teetotaller and often with vegetarian leanings, with a history of Nonconformity behind him, and, above all, with a social position which he has no intention of forfeiting. This last type is surprisingly common in Socialist parties of every shade; it has perhaps been taken over en bloc from. the old Liberal Party. In addition to this there is the horrible–the really disquieting–prevalence of cranks wherever Socialists are gathered together. One sometimes gets the impression that the mere words ’Socialism’ and ’Communism’ draw towards them with magnetic force every fruit-juice drinker, nudist, sandal-wearer, sex-maniac, Quaker, ’Nature Cure’ quack, pacifist, and feminist in England.

ja sam vec jednom rekao da on bas opisuje one simpaticne ekscentrike kojih je pun drustveni zivot u engleskoj.

Описивачи, д'извине одсутна Сејлор, британских социјалиста у ствари само познају оне социјалисте које познају, из себи блиских кругова.

Мним да ван тога не фали социјалиста ал фали описивача. Није описано, није се десило.

Nevidljivi socijalisti.

Па читајући (не једном) све те описе британских социјалиста, испада да се ради о ендемској врсти која успева само у уском салонском кругу, и питам се како су уопште успели да буду запажени.

https://www.motor1.com/news/527040/yugo-plant-photos-1985-ceremony/
Ameri slikivali i piarovali po Jugi.