Композитор „Лијепе наше” почива на новосадском православном гробљу
Ако је Руњанин Хрвате задужио химном, онда је Србе везао уз себе познатом патриотском песмом „Радо Србин иде у војнике”, коју је такође компоновао
Јосипа Лисац заправо је извела, у уметничкој емоцији по којој је деценијама позната на сцени, мелодију Јосифа Руњанина (1821–1878), Србина официра и граничара у тадашњој аустроугарској војсци, али и композитора пореклом из Мачве, чији је гроб у Новом Саду.
Ако је Руњанин Хрвате задужио химном, онда је Србе везао уз себе познатом патриотском песмом „Радо Србин иде у војнике”, коју је такође компоновао. Узгред, ствари са неким важним песмама народа на овим просторима стоје тако да је српску химну „Боже правде” компоновао Даворин Јенко на текст Јована Ђорђевића, док је популарну мелодију „Марш на Дрину” „углазбио” Станислав Бинички.
Уосталом, многи су са инаугурације новог хрватског председника чули и музику култне београдске групе „Екатерина Велика”, када је Милановић завршио свој говор речима: „Ово је кућа за нас, за све нас...” То је познати стих из песме „Земља” ЕКВ-а.
Композитор Јосиф Руњанин је краће време живео у Новом Саду, где је умро и где је и сахрањен на Успенском гробљу, на коме почивају и друге личности из историје српског народа: Светозар Милетић, Васа Стајић, Коста Трифковић, Јован Хаџић... Чак ни многи Новосађани не знају где се налази то старо православно гробље, ушушкано у улици Новосадског сајма, некада Гробљанској, каже нам историчар Радивој Јованов из Удружења туристичких водича Новог Сада. Према његовим речима, групе хрватских туриста траже да обиђу ово гробље и виде гроб композитора њихове државне химне „Лијепа наша домовино”.
„Пре десетак година, делегација града Загреба била је у посети Новом Саду и тада је договорено да ће Загреб одржавати Руњанинов споменик, с обзиром на то да нема потомака и да је био у доста лошем стању. Према ономе што ја знам, ипак најзаслужнији за обнову споменика јесте новосадски Завод за заштиту споменика културе”, испричао је Јованов.
Познавалац старог Новог Сада, историчар Ђорђе Србуловић, иначе дугогодишњи делатник овог завода, каже да је споменик над гробом Руњанина културно добро, а подигнут је 1924. На њему је бар рељеф са ликом овог официра и композитора, који је израдио познати новосадски вајар Ђорђе Јовановић.
Јосиф Руњанин рођен је у Винковцима, а пореклом је из села Руњани код Лознице. Деда Петар је био прота, а отац Игњат капетан. Био је најстарији од седморо деце у породици. Стигао је у Нови Сад две године пред смрт, пошто је као официр принудно пензионисан. „Учествовао је у двобојима без одобрења”, каже нам Србуловић, објашњавајући да су официри у то време имали право да бране своју част, али уз одобрење надлежних, а Руњанин се осетио изазваним у ситуацији док је вечерао, када је „припити Хусар запалио цигару на свећу са његовог стола”.
http://www.politika.rs/scc/clanak/448400/Kompozitor-Lijepe-nase-pociva-na-novosadskom-pravoslavnom-groblju