by Janko Suvar Wed Jan 29, 2020 9:53 pm
https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/bosko-obradovic-je-upropastio-proteste/
Odgovor na tekst gospodina Obradovića započeo bih parafrazom njegovih reči da možda svi izrazi koje je naveo na račun nas demokrata nisu najsrećnije upotrebljeni.
Nesrećne upotrebe reči, nesrećne reakcije, nesrećne akcije, nesrećni stavovi nešto su na šta smo navikli kada je u pitanju delovanje gospodina Obradovića.
Nije me nešto preterano zanimao pre priključivanja DS-a Savezu za Srbiju. Jeste u domenu naglašavanja značaja decentralizacije političkog aktivizma, kako geografskog tako i ideološkog, kao važnog dela procesa sazrevanja demokratije. No, to nije tema ovog teksta. To je već nadogradnja demokratije.
Tema teksta je njen fundament koji gospodin Obradović ne razume. NJegov politički stil, njegova isključivost, agresija i etiketiranje kojim se služi.
E pa, gospodine Obradoviću, tema nad temama svih demokratija je sučeljavanje mišljenja, polemika, debata, i politički dijalog.
Sve što je vama strano.
Vi ne polemišete sučeljavanjem mišljenjem, nego ad hominem argumentima.
Vama nije bitno da saslušate drugačije mišljenje, vama je bitno ko iznosi to drugačije mišljenje, a to je ad hominem rečnik.
Uvrede su, gospodine Obradoviću, stvar političke nekulture i nedostatka kućnog vaspitanja, a ne najsrećnije (ne)upotrebljenih reči. Ali, tu ne mogu da vam pomognem.
Druga, još opasnija, stvar kod vas su autoritarnost, isključivost i agresija.
Upravo osnovne stvari protiv kojih se mi demokrate borimo decenijama. I sada u ovom i u prethodnim diktatorskim režimima.
Mi smo glavama plaćali te borbe za Srbiju.
Sećate li se Zorana Đinđića?
Ne.
Vi ste od onih koji opravdavaju Zvezdana Jovanovića. Mi smo trunuli u logorima zbog tih stavova. Mićunović prvi.
A vi ste u samo jednoj Vašoj javno izrečenoj laži o profesoru Mićunoviću izrazili svu prirodu ovog autoritarnog režima i prirodu autoritarnih vođa.
Vi drugačije političko mišljenje, promene političke taktike, izmena političkih strategija, sagledavanje posledica i preispitivanje konteksta u kome se političke odluke donose ili su donete smatrate izdajom.
Gospodine Obradoviću, pa vi zapravo eksploatišete i nastavljate politiku isključivosti sredine XX veka i vaših heroja tog vremena, poput Dimitrija LJotića.
Za vas i za vašeg nadređenog problem je što još jedna jedina stranka pokazuje znake života i ima institucionalni i demokratski kapacitet da sagleda, da preispita, da diskutuje, da povuče rizične i hrabre poteze, kao što ih je do sada i povlačila i da preuzme odgovornost za posledice tih odluka.
I o tome, zaista, gospodine Obradoviću, vi nećete držati slovo Demokratskoj stranci, njenim članovima i njenim osnivačima.
Treća opasna stvar kod vas je etiketiranje.
Vi pričate o otcepljenom krilu DS-a, o manjini u okviru jedne stranke koja, po vašem mišljenju, ne sme da zucne jer je „preglasana“.
Ako mislite da manjina nema prava na mišljenje u jednoj stranci i politički stav, kako onda očekujete od Aleksandra Vučića da uvažava opoziciju kao manjinu u Srbiji?
Zar ne vidite da imate isti način razmišljanja i ponašanja kao Vučić?
Pričate, dalje, o mojim kumovskim vezama sa gospodinom Milom Đukanovićem, a da niste u stanju da izračunate vremensku razliku između godina mog rođenja i godina stupanja u brak političara o kome govorite. Matematika vas je ovog puta demantovala, baš kao i logika.
Poslednje, ne i manje bitno, jeste Vaš politički stil.
Vi pozicije gradite na talasu populizma i nezadovoljstva koji su zahvatili Evropu.
Ni tu se ni po čemu ne razlikujete od Vučića. Jedino su vam strahovi drugačiji. Vas plaše homoseksualci, migranti, prava žena, služite se trikovima drugih populista i skupljate jeftine političke poene na temelju manipulacije tuđim strahovima.
Želite u borbu za prava birača, a sklapate saveze sa nemačkim nacistima iz ADF-a kojih se plaši cela Evropa.
Tvrdite da se borite za prava birača, ali vam nije strano da prekidate tribine, da zabranjujete nekome da šeta slobodno ulicama, da osporavate ženama pravo na abortus, na rad i razvod.
A zapravo, Vama gospodine Obradoviću, dve stvari nisu jasne. Jedna, da su u političkom pluralizmu najmanji zajednički sadržalac sloboda izbora i prava građana.
Ovi koji su podelili i razdelili društvo, zapravo su isti kao i vi: postoji njihovo i pogrešno mišljenje. Tu tragediju živimo svaki dan.
Druga stvar koja vam nije jasna je koncept da će neki političari učestvovati na izborima iz uverenja da je to najbolji način da se Vučić oslabi. Zoran Živković na primer.
Nije pametno kada Vi kažete da će na izborima učestvovati samo Vučićeva izdajnička opozicija jer ste upravo Vi između dva kruga izbora 2012. godine pomagali Aleksandru Vučiću i zajedno sa njim lagali da je bilo izborne krađe i upravo ste vi doveli na vlast Tomislava Nikolića umesto Borisa Tadića.
Smešno je kada me optužuje za saradnju sa režimom neko ko je 2014. molio Vučića da ga primi u vlast.
Ne znam da li se sećate da ste se 2016, kada je Demokratska stranka na čelu sa Pajtićem odbranila glasove vaših birača, već sutradan nudili Vučiću da uđete u Vladu?
Nervozni ste, gospodine Obradoviću, jer i vi i ja znamo da ste izigrali građane, upropastili građanske proteste, godinu dana pre izbora proglasili bojkot kao navodno sredstvo da se dođe do fer i slobodnih izbora, da biste zatim odustali od te borbe, ni ne pokušavši da je započnete.
Zašto ne kažete, kada ste tako hrabri, šta je zapravo Vaša ideja bojkota? Vi biste i danas u Vučićevu vladu koju zovete „prelaznom“. O tome otvoreno govorite.
Vi biste da sedite pored Nebojše Stefanovića godinu dana u vladi, pa da sa pozicije vlasti idete na izbore. Nije vama stalo do rušenja režima, Vama je stalo samo do vlasti.
Zato ste nervozni. Čini se da režimu više zavidite nego što im zamerate. Sramno.
Gospodine Obradoviću, za kraj, umesto što svoj nedostatak političkog razmišljanja nadoknađujete agresijom, bilo bi bolje da pokušate da ne lažete građane i da razumete da se režimi smenjuju ili na fer izborima koje dobijamo političkom borbom ili kroz revoluciju. Vi, nažalost, niste sposobni ni za jedno od ta dva.
Autor je član Demokratske stranke