Vučićeva Srbija

ficfiric wrote:

Funkcioner DNS-a Nedeljko Milaković diplomirao za tri dana

29. okt. 2019. 10:55 Objavljeno u OSTALO

BANJALUKA – Potpredsjednik banjalučkog DNS-a Nedeljko Milaković, ako je suditi prema fakultetskoj diplomi koju je stekao na privatnom univerzitetu u Beogradu, prirodni je genije koji se može mjeriti s najvećim u istoriji, jer je fakultet završio za svega tri dana.

Sam način na koji je Milaković u 50. godini života došao do akademskog zvanja bizaran je sam po sebi, što je uočljivo pogledom na njegovu diplomu “poslovno-industrijskog menadžera”.

Naime, ovaj bivši socijalista, SDS-ovac i nekadašnji direktor banjalučkog groblja je u 50. godini upisao Fakultet za poslovno-industrijski menadžment Union-Nikola Tesla u Beogradu. O kakvom fakultetu se radi dovoljno govori informacija da su zaposleni na Univerzitetu tek nakon upita našeg novinara i detaljne provjere “otkrili” da u svom sastavu imaju ovu obrazovnu ustanovu koja je, istina, u međuvremenu promijenila ime u Poslovni i pravni fakultet Beograd, piše sajt InfoRadar.ba

Nakon što smo konačno dobili tačan naziv visokoobrazovne ustanove, u više navrata smo pokušali provjeriti detalje o spornoj diplomi, odnosno Milakovićevoj genijalnosti. Čak smo uspjeli da stupimo u kontakt i sa sekretarom fakulteta Aleksandrom Matićem, ali nakon što smo mu pojasnili šta nas interesuje – više se nije javljao na telefon, niti je odgovarao na upite mailom.

No, vratimo se nevjerovatnom dostignuću Nedeljka Milakovića i analizi njegove diplome.

Fakultet (Teslu) je upisao u školskoj 2014-2015. godini, međutim, prema podacima koji su vidno istaknuti na spornoj diplomi, ta ustanova je dobila dozvolu za rad tek 10. juna 2015. godine. Odmah nakon što je fakultet dobio dozvolu za rad, Milaković je zagrijao stolicu do usijanja i za tri dana uspio da diplomira.

Ono što je posebno interesantno u cijeloj priči jeste da je Milaković, prema dostupnim podacima, diplomirao u subotu (13. juna 2015.), a diplomu dobio na Vidovdan, u nedjelju 28. juna 2015. godine!

Povrh svega, na web-siteu Gradskog odbora DNS Banja Luka je navedeno da je potpredsjednik Milaković, ustvari, diplomirani ekonomista te da je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci, što daje dodatnu dimenziju cijeloj priči i proširuje vidike o razmjerama Milakovićeve genijalnosti.

Iako je Milaković široj javnosti relativno nepoznat, njegov politički i poslovni uspon krenuo je od poslova konobara te sekretara jedne od seoskih mjesnih zajednica u okolini Banja Luke, a dijelom kulminirao tako što ga je sinovac Milan Milaković, potpredsjednik Skupštine grada Banja Luka, zaposlio kao direktora banjalučkog groblja 2013., uprkos tome što nije ispunjavao uslove jer je tada imao samo diplomu prijedorske više škole Janjoš.

Tek 2015. Milaković sa pozicije direktora JKP Gradsko groblje i narodnog poslanika započinje drugu mladost i trodnevni studentski život u Beogradu.

Sa socijalistima se razišao zbog redoslijeda na izbornim listama 2018. godine kada je ostao i bez direktorske fotelje, ali je ekspresno prešao u SDS i našao se na njihovoj listi na istim tim izborima.

Kao jedan od najglasnijih opozicionara tokom kampanje uoči parlamentarnih izbora 2018. Nedeljko Milaković na kraju nije osvojio mandat, pa je raskrstio i sa SDS-om, te je završio u DNS-u gdje je dobio mjesto potpredsjednika Gradskog odbora Banja Luka.

Kako saznajemo, Okružno tužilaštvo Banja Luka vodi više predistražnih postupaka protiv njega za zloupotrebu položaja iz perioda dok je bio direktor Gradskog groblja, po prijavama za otuđenje službenog pečata, nabavke radnih mašina bez adekvatne dokumentacije, te poslovanja s firmom rođenog brata.

Izvor: InfoRadar.ba

DRAGAN VELIKIĆ - Alekov čopor


Dragan Velikić, kolumna za nedeljnik ''NIN''

Nakon dolaska na vlast, Vučićev glavni cilj bio je ukinuti institucije i medije, pretvoriti državu u poljanu. SNS postaje javno preduzeće. Jedini uslov za zapošljavanje je slepa poslušnost i bezuslovna odanost vođi

U prvom romanu Vladimira Nabokova, Mašenjka, ima jedna antologijska scena kada se u improvizovanom filmskom studiju u Berlinu snimaju kadrovi ushićene mase nekom slavnom operskom primadonom. Sve se radi na play back. Statistima se preko megafona daju uputstva. Na određeni znak oni ponavljaju svoje oduševljenje. Ono čemu se raduju, snimiće se negde drugde. Njihov zadatak u studiju je da se veselih lica, obuzeti zamišljenim spektaklom, nadnose nad prazninom.

Oslušnimo Nabokova: „Ništa nije prezirao: često je prodavao i samu svoju senku, slično mnogima od nas. Drugim rečima, odlazio je u svojstvu statista na snimanje van grada, gde su u vašarskoj šupi uz mističnu vrisku padala svetla iz čudovišnih reflektora upravljenih poput topovskih cevi u mrtvački–žutu gomilu statista. Reflektori bi grejali ubistvenim bleskom, obasjavajući narumenjeni vosak ukočenih lica, pa bi se uz škljocanje gasili – ali u tim staklima na sklapanje još bi dugo dogorevala crvenkasta rumen: naš ljudski stid.“

I onda, jednom prilikom, u bioskopu, Nabokovljev junak prepoznaje kadrove filma u kojem je bio statista. Za trenutak mu se učinilo da je u masi ugledao i vlastiti lik. „Napregnuo je pogled i s najdubljim drhtajem stida prepoznao sebe među tim ljudima koji su po narudžbini tapšali, i setio se kako su svi morali gledati napred, na zamišljenu scenu, gde nikakve primadone nije bilo, nego je na daščanom podijumu, među fenjerima, sedeo riđ čovek bez prsluka i pomamno se drao u megafon.“

Već sedam godina kreće se Srbijom procesija statista, i po unapred utvrđenom scenariju kliče svome vođi. Srpsko Međugorje je uvek tamo gde je On, moćni izbavitelj ubogog sveta, faraonski dalek, a opet, tako blizu, naš Alek. Zar je moguće da se u razmaku od samo četvrt veka istorija ponovi? Još jedno „događanje naroda“, ovog puta bez rata, kao farsa, međutim, sa posledicama po Srbiju ništa manje pogubnim. Jer, ako je Miloševićevo ludilo bilo konvencionalno, Alekovo je radioaktivno. Kada jednom dođe i njemu kraj, proces dekontaminacije od naprednjačke pošasti potrajaće decenijama. Veliko je pitanje šta će ostati od mentalnih resursa Srbije posle vladavine naprednjaka.

Čopor je formacija u kojoj se Alek najbolje oseća, tu je on svoj na svome još od navijačkih vremena kada je sticao radikalski staž, kada se makljao po stadionima, i po vlastitom svedočenju putovao do Zagreba na okršaje sa „dinamovcima“. Zato je nakon dolaska na vlast njegov glavni cilj bio ukinuti institucije i medije, osloboditi čopor stega uređenog društva, pretvoriti državu u poljanu. Naprednjačka stranka postaje javno preduzeće. Jedini uslov za zapošljavanje je slepa poslušnost i bezuslovna odanost vođi.

Danas je Srbija rijaliti‒država. Korupcija je legalizovana. Prizori razrovanih beogradskih ulica i trgova podsećaju na psihodelične slike Hijeronimusa Boša. Taksimetri iznajmljenih građevinskih mašina mafijaša otkucavaju profit i kada radovi stoje. I posle sedam godina za sve propuste naprednjačke vladavine dežurni krivci su „žuti“. Režimski mediji do besvesti ponavljaju mantre u koje raja veruje. Sa onima čija jedina dnevna lektira su naslovnice tabloida, lako se manipuliše. Primitivizam, neznanje, nasilništvo, korupcija i kriminal u potpunosti su zavladali srpskim društvom.

Da li je neko mogao sanjati da će se garda postrojavati da bi odala počast fudbalerima koji u patikama prolaze crvenim tepihom. Garda mora da sluša, jer je Alek svoju krpenu lutku postavio za glavnokomandujućeg, pa kroz nju zbori. Ali fudbaleri ne bi morali da učestvuju, njima nije u opisu da poslušno koračaju van terena. I mnogi drugi imaju još uvek prostora da se odupru, ali ipak to ne čine. Nastavljaju poslušno da se nadvijaju nad prazninom, nesvesni da je praznina crna rupa koja će ih na kraju progutati.

Nekome sa strane teško je objasniti šta se to u Srbiji dešava, još od vremena rušenja Savamale, ukidanja Glavne beogradske železničke stanice, vožnji nepostojećim metroom uoči izbora, podizanja ugostiteljskog objekta na Pančićevom vrhu, uspostavljanja srpske krimi-liste „Aco Srbine“ na Kosovu. Jer, logično pitanje je kakvi su to ljudi koji dozvoljavaju da ih vlast tretira kao marvu?

Tokom sedam godina vladavine, Alek je u nečemu potpuno uspeo. Za sve one koji ga podržavaju ukinuo je stid.

паће wrote:Једино су комунисти умели да подвуку црту и заокруже обрачун са претходном влашћу. Сви после њих су навикли да неће морати да се стиде ни кад њихово прође. Док је крила биће и прелетања, нико неће на робију, нико неће омастити уже.

KinderLad wrote:

паће wrote:Једино су комунисти умели да подвуку црту и заокруже обрачун са претходном влашћу. Сви после њих су навикли да неће морати да се стиде ни кад њихово прође. Док је крила биће и прелетања, нико неће на робију, нико неће омастити уже.

Pa i nije bas. 1903 recimo je bila brutalna. 

паће wrote:

KinderLad wrote:

Pa i nije bas. 1903 recimo je bila brutalna. 

Не рачунам да је било ком данашњем политичару тако нешто у памети. Није имао ко да им прича о томе, тешко да је било преживелих а још при памети из 1903. Ови сада ("сви после њих") знају само ово, у њиховим главама је фама о некажњивости.

Gargantua wrote:

DRAGAN VELIKIĆ - Alekov čopor




Nekome sa strane teško je objasniti šta se to u Srbiji dešava, još od vremena rušenja Savamale, ukidanja Glavne beogradske železničke stanice, vožnji nepostojećim metroom uoči izbora, podizanja ugostiteljskog objekta na Pančićevom vrhu, uspostavljanja srpske krimi-liste „Aco Srbine“ na Kosovu. Jer, logično pitanje je kakvi su to ljudi koji dozvoljavaju da ih vlast tretira kao marvu?