Египћани позвали Србе да заједно направе универзитет
Установа би се налазила у Каиру и обухватала факултете из техничко-технолошких области и спорта, с могућношћу ширења на друге научне сфере
Група стручњака из Египта недавно се обратила Универзитету у Београду и предложила стварање, у Каиру, заједничког универзитета из техничко-технолошких области и спорта, с могућношћу ширења на друге сфере, обелоданила је на седници Сената УБ-а проф. др Иванка Поповић, ректорка. За „Политику” је појаснила да је предлог стигао од међународних експерата из света високог образовања посредством контаката које имају са стручњацима с факултета УБ-а. Ректорка сматра да сам позив представља признање да је УБ препознат као светски центар изврсности и да ова идеја, независно од њеног исхода, много доприноси угледу и компетентности највећег универзитета у земљи.
Поповићева истиче да академски врх веома озбиљно разматра предлог Египћана и да ће обавештавати јавност како буду стизале нове информације. Наглашава да то не би био нимало једноставан подухват и да садржи много изазова. Ректорка каже да засад нема детаљнијих информација о овој идеји, али да ће ускоро позвати декане да провери да ли постоји интересовање за њену реализацију, као и да заједнички размотре има ли наша универзитетска заједница снаге и воље за тај велики подухват.
– Ово би било важно не само за промоцију нашег високог школства већ и за финансијско деловање универзитета, али реализација зависи од људи који би се ухватили у коштац с тим изазовом. Такви савези постоје у свету. Ако дође до реализације, и Савет УБ-а имаће озбиљног посла, а тражићемо онда подршку ресорних министарстава. Био би то пионирски подухват који би почео с мањим бројем факултета, а проширио се касније и на друге области. Ово је други пут да имамо овакву понуду. Пре неколико година стигла је слична иницијатива из Кине, али је била прекомплексна да би се остварила – открила је ректорка Поповић.
Професор др Мило Томашевић, декан Електротехничког факултета, каже да су на њихову установу и раније од Турака и Арапа стизале такве, незваничне понуде, али да се ништа опипљивије није реализовало. Наглашава да бар вреди разговарати о идеји Египћана и да је знање које могу да им понуде наши технички факултети сигурно релевантно. Потребно је, како каже, прибавити још доста информација, на пример где би био акредитован заједнички универзитет, овде или само код њих, да ли би га похађали само тамошњи студенти, да ли би се радило према њиховим нормативима, а ми им давали српско знање и професоре...
– Претпостављам да би програми били на енглеском језику и намењени њиховим студентима. На ЕТФ-у, на пример, долази доста Либијаца на постдипломске студије, па би им било много ближе да оду у Каиро, уколико би иза дипломе коју тамо добију стајао и наш факултет и универзитет – наглашава декан Томашевић.
Иницијатива Египта сведочи о квалитету високог образовања у Србији, истиче проф. др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета. Додаје да је она велики изазов не само због превазилажења законских формалности него и ради организације и одласка наших професора у Каиро, јер факултети уз то морају и водити рачуна да упоредо и овде испоштују све акредитационе критеријуме.
– Све је то могуће реализовати ако су држава и УБ вољни да уђу у целу причу. И то значи да у њу можемо укључити доста квалитетних и младих особа чим докторирају на нашим факултетима. Ранији министар просвете Младен Шарчевић започео је пројекат интернационализације студија у Србији, који подразумева да студенти других земаља могу доћи овде на добро организоване факултете. Мислим да ће се у блиској будућности високо образовање инетрнационализовати и да ће у тај круг земаља ући и Србија – каже Митровић.
Машински факултет спада у високошколске установе које имају велико интернационално искуство у образовању студената који долазе из иностранства да студирају у Београду. То остварују кроз програм „Србија и свет”, покренут 2008. године, у оквиру ког странци прво уче српски језик, боравећи годину дана у студентском центру на Авали, а онда уписују факултете код нас. Митровић истиче да и тренутно имају студенте из поменутог програма, а да се други вид интернационализације „Машинца” обавља кроз директне уписе студената из Судана, Либије и Саудијске Арабије, и то највише на докторске и мастер студије.
– Стиже нам много мејлова од дипломаца из иностранства заинтересованих за наставак школовања на нашем факултету. Последњи је пре две недеље послао један Загрепчанин. Зато много инсистирам на добром и видљивом сајту факултета и препоручујем и другим високообразовним установама да повећају видљивост на тај начин. Важно је што ми имамо не само домаћу него и међународну, немачку акредитацију факултета, коју смо већ други пут добили и важи до 2025. године. И то не само за основне већ једини у Србији имамо и за мастер студије. Пре неколико деценија Машински факултет је имао сарадњу која подсећа на ову коју предлаже Египат, и то с државним универзитетом у Триполију. Наши професори су одлазили у Либију и предавали и тамо, а сада нам то закон не дозвољава – истиче декан Митровић.
Home
by ontheotherhand Wed Jan 15, 2020 1:41 am
u vreme drugog srpskog ustanka su se preselili u Macvu.
