Vučićeva Srbija

Vilson: Priznanje Kosova hitno, Vučić bi to "politički preživeo" Izvor: N1


Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson rekao je da veruje da će Srbija priznati nezavisnost Kosova i ocenio da sada postoji istorijska šansa da dve strane postignu dogovor, uz političke lidere sa vizijom i koordinisanu podršku SAD i Evrope. On je dodao da veruje da bi Vučić "politički preživeo" kada bi priznao Kosovo.

"Verujem da će Srbija priznati nezavisnost Kosova, ali to se neće desiti tek tako. To mora biti deo paketa koji odgovara i Srbiji. To je prilika za Srbiju da razvije svoju ekonomiju, da poboljša potencijal radne snage time što će ubrzati put ka EU. Da ne bude politički potpuno zaglavljena oko pitanja Kosova, već da bude orijentisana na to da zemlju pripremi za učešće u globalnoj ekonomiji", rekao je Vilson za Glas Amerike.

On je ocenio da odsustvo normalizacije odnosa predstavlja prepreku Kosovu i Srbiji za "planiranje budućnosti" i dodao da kosovsko pitanje treba da bude rešeno "sada, u narednih par meseci".

"Ne postoji neki veštački rok, ali hitno je. Svetska ekonomija se drastično menja, i ceo ovaj deo sveta, Balkan, Kosovo i Srbija će ostati u zapećku. Postoji istorijska šansa, postoje politički lideri koji imaju viziju da to urade i da razumeju koliko je to važno. Tu je i koordinisana podrška Evrope i Vašingtona, čak i kad postoje razlike, SAD i EU žele da budu od pomoći i da poguraju da se to okonča. Sad je momenat, jer svi ulaze u izborne procese, svi žele to da završe pre nego što se pažnja usmeri na izbore", kazao je Vilson.

On je naveo da je predsednik Kosova Hašim Tači "odigrao hrabru i tešku lidersku ulogu" i da "mora da ima podršku vlade" u dijalogu sa Srbijom.

Vilson je rekao da su kosovske takse na uvoz robe iz Srbije i BiH "sve mnogo poremetile" i da ih treba ukinuti, ali je dodao da "treba prekinuti i sa agresivnim pokušajima da se spreče priznanja nezavisnosti Kosova i članstvo u međunarodnim organizacijama".

Dodao je da "misli da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskreno rekao građanima koja je cena statusa kvo" i da je sada prilika da se govori o tome šta se može dobiti dogovorom, "ne samo o onome što će Kosovo ponuditi, već i o prilikama koje postaju stvarne - strane investicije, članstvo u EU, istorijsko pomirenje sa SAD".

"To je velika vizija koju bih voleo da prihvate srpski lideri, a američki snažno podrže", naveo je izvršni potpredsednik Atlantskog saveta.

Prema njegovoj oceni, Vučić bi "politički preživeo" kada bi priznao Kosovo.

"Mislim da bi on uspeo, ako postigne istorijski dogovor, on je talentovan političar. Suština je da se to ne gleda kao gubitak za Srbiju, već da to otvara mnoge ekonomske mogućnosti za budućnost Srbije. Ako se to politički preformuliše da se shvati da je to način da Srbija preuzme kontrolu nad sopstvenom sudbinom, to svi birači žele", rekao je Vilson.  

Da prostite, NIŠTA više nije šokantno u ovom sablasnom cirkusu na čelu sa monstruoznim klovnom koji kao da je iskoračio iz romana "TO" Stivena Kinga. Neodlazak na Univerzijadu i ćutanje o istom samo su dokaz izuzetne dresure cirkuske menažerije.

— Really? (@manemoguceje) August 2, 2019

Mene cudi da AV nije izjavi da smo na Univerzijadi osvojili 6 zlatnih medalja i okupio masu ispred terase gradske vlade.Ko bi znao da nismo ucestvovali i ko bi smeo od sportista da pisne? Mala Koreja.

— Dragan Vasiljevic (@vaskeyugo) August 2, 2019

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je odluku o skidanju oznake tajnosti sa dokumenata koji se tiču prisluškivanja doneo u skladu sa zakonom i da je to učinio samo sa onih dokumenata koji se tiču njega.

"To sam uradio u skladu sa zakonom, sa članom 26, a ima ih više. Uostalom, ne pada mi na pamet da se bilo kome pravdam. I da tih članova nema, ja bih to uradio", rekao je Vučić novinarima na Trgu Republike u Beogradu i podsetio da je on jedini neposredno izabrani predstavnik građana, od kojeg niko nije dobio više glasova.

Рекао сам истину, чист сам као суза и деловао сам у свему у складу са "њиховим Уставом" и законима, рекао је председник Александар Вучић и објаснио да је скинуо ознаку државне тајне са докумената о прислушкивању у складу с уставним овлашћењима.
...
"Ја сам једини изабран непосредно. Донео сам одлуку на основу њиховог Устава и закона. Имам право да скинем ознаке тајности било ког степена за акте које сматрам да су од јавног интереса", објаснио је председник.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3612085/vucic-cist-sam-kao-suza-delovao-sam-u-skladu-s-njihovim-ustavom.html

Зграда Дома штампе у Београду подигнута је 1957–1961. године, према пројекту архитекте Ратомира Богојевића
(1912–1962), као модерна грађевина обликована у духу корбизијанске архитектуре. Представља изузетно архитектонско и урбанистичко остварење... https://t.co/6JxlIeygCG

— sиниša (@temerinski) August 3, 2019

Izrada detaljnog urbanističkog plana uživo u programu.

Gavrilović: Građani apolitični jer je politika rezervisana za Vučića


Dve trećine građana Srbije je apolitično, antipolitično ili nema ideološko opredeljenje, apolitičnost je posebno izražena u populaciji od 30 do 39 godina, i kod više i visoko obrazovanih ispitanika.

Kada bi izlazili na izbore, većina njih glasala bi za SNS ili građanske pokrete, pokazalo je istraživanje BIRODI-ja (Biro za društvena istraživanja).

Ovakvi rezultati posledica su apolitizacije medija i odsustva opozicije, predstavljanja politike kao aktivnosti koja je rezervisana za Aleksandra Vučića kao “čoveka za sve stvari” i društvene anomije, smatra Zoran Gavrilović, sociolog iz BIRODI-ja.

BIRODI je analizirao političke stavove građana na uzorku od 1.006 ispitanika u odnosu na određene ideologije a ne političke stranke, i to u zavisnosti od starosti, obrazovanja, informisanja i izbornog ponašanja.

Konačni zaključak istraživanja je da je nešto manje od od dve trećine ispitanika, odnosno 59, 2 odsto a(nti)politično, dok ideološko opredeljenje ima više od jedne trećine ispitanika i među njima je najviše demokrata – 10, 8 odsto. Zanimljivo je da su, prema starosnoj podeli, građani od 30 do 39 godina statistički značajno antipolitični, dok su tridesetogodišnjaci, uz one koji su više ili visoko obrazovani, nosioci i apolitičnosti.

– Jako je loše što je apolitičnost najviše izražena u ovoj populaciji jer je to mlado, obrazovano stanovništvo koje bi trebalo da nosi promene u društvu. Umesto toga, oni kažu da ih politika ne zanima, da je društvo korumpirano, nema solidarnosti, empatije. Oni ne vide svoju budućnost u Srbiji. To su oni koji planiraju da odu iz zemlje, ističe Gavrilović.

On objašnjava da je jedan od ciljeva ovog istraživanja bio da se utvrdi veza između ideološke preferencije građana i stranaka za koje bi potencijalno glasali na izborima.

Utvrđeno je da među apolitičnim građanima postoje dve grupe – oni koji bi glasali za neke od građanskih pokreta i opcija, dok bi se značajan deo apolitičnih priklonio i vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.

Najveći procenat apolitičnih ima među glasačima Pokreta slobodnih građana (58,6 odsto apolitičnih) i Građanskog fronta – Ne davimo Beograd, Lokalni front, Samo jako (68 odsto apolitičnih). To su uglavnom viši slojevi, mlađi i obrazovaniji građani među onima koji nemaju jasnu ideološku orijentaciju, ali ih interesuje javno delovanje i rešavanje problema građana i borba za vladavinu prava.

Ipak, i među glasačima SNS je značajan broj apolitičnih – njih 42,8 odsto.

– To su tzv. tranzicioni gubitnici iz 2000-ih. Oni su u harizmi Aleksandra Vučića našli rešenje za njihove urgentne probleme kao što su lošiji materijalni položaj i potreba za pravdom, objašnjava Gavrilović.

Zanimljivo je i to što u samom ispitivanju nije bila navedena ideološka opcija “demokrata”, ali je deo ispitanika sebe tako predstavljao. Ovo ukazuje na značajnu identifikaciju sa Demokratskom strankom ali primetno je i da demokrate neće glasati samo za DS odnosno Savez za Srbiju, već se prelivaju i ka drugim političkim strankama i opcijama kao što je SPAS Aleksandra Šapića (49 odsto njegovih glasača su demokrate), ima ih i među glasačima SNS (10 odsto su demokrate) kao i PSG (25 odsto su demokrate) i Građanskog fronta (13,7 odsto se izjašnjava kao ideološke demokrate).

Visoka partijsko-ideološka identifikacija konstatovana je kod Socijalističke partije Srbije čijih 35 odsto glasača sebe vidi kao socijaliste i 12 odsto kao komuniste, Srpske radikalne stranke čijih 77 odsto glasača za sebe kažu da su nacionalisti, dok 44 odsto onih koji bi glasali za Liberalno-demokratsku partiju sebe predstavlja kao liberale.

Nedovoljno informisani o ideološkom identitetu

Oni koji imaju osnovno i niže obrazovanje i oni stariji od 65 godina u najvećem procentu ne mogu/ne znaju da odgovore na pitanje o svom ideološkom identitetu. Posebno je primetno i da RTS kao javni servis, ali i ostale TV sa nacionalnom frekvencijom, ne doprinose političnosti građana, iako bi to trebalo da bude jedna od njihovih funkcija. Celokupni zaključak je da su građani nedovoljno obavešteni, nemaju znanja niti političku kulturu kada je ideološka orijentacija u pitanju. Ovo se posebno odnosi na gledaoce Pinka (24%) od ispitanika koji prate dnevnik ove televizije, Prve (22%) od ispitanika koji prate dnevnik ove televizije i Happy (20%) od ispitanika koji prate dnevnik ove televizije.

Ispitanici su se kroz istraživanje izjasnili kao:

apolitični – 39,4 odsto
nemaju odgovor – 14,5 odsto
demokrate – 10,8 odsto
socijalisti – 6,7 odsto
socijaldemokrate – 5,9 odsto
antipolitični – 5,3 odsto
konzervativci – 4,6 odsto
nacionalisti – 4,2 odsto
liberali – 2,2 odsto
zeleni – 2,2 odsto
komunisti – 2,1 odsto

ficfiric wrote:sjajan portal

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas obavestio je Milana Antonijevića i Fondaciju za otvoreno društvo, organizatore okruglog stola o izbornim uslovima na FPN-u, da on lično, niti SSP neće učestvovati na narednim sastancima ukoliko ne budu otvoreni za javnost.

Đilas je u pismu naveo da je prihvatio učešće na okruglom stolu na Fakultetu političkih naka, i pored svog ranije javno iznetog stava da je opozicija već trebalo da saopšti da će bojkotovati izbore, smatrajući svojom obavezom da učini sve što je u njegovoj moći da se smanje tenzije koje postoje u društvu.

"Prihvatio sam da sedim sa ljudima koji su me stotine ihiljade puta optužili da sam kriminalac, lopov, fašista, nasilnik, sa ljudima koji svakog dana učestvuju u hajci na mene, zbog čega posledice trpim ne samo ja, već imoja deca i prijatelji. Prešao sam preko toga što niste obavestili javnost o skupu koji se održava na fakultetu i na kome učestvuje pedesetak ljudi, te je veliki deo javnosti zaključio da je u pitanju tajni skup na kome je opozicija odustala od zahteva definisanih tokom osmomesečnih građanskih protesta", naveo je Đilas.

Podsetio je i da je prihvatio pravilo koje je predložio organizator - da se o tome ko je šta govorio ne iznosi u javnost.

"Naravno, to pravilo druga strana ne poštuje, pa Ana Brnabić i Informer ili Informer i Ana Brnabić, svejedno, razlike i nema, javnosti prenose neistine o sadržaju razgovora", konstatovao je lider SSP-a.

Dodao je, međutim, da je ono što ne može da prihvati da Antonijević neistinito informišete javnost da su učesnici razgovora bili konstruktivni, da tendeciozno saopštava kako se bojkot tokom razgovora nije pominjao i kako dogovor samo što nije postignut.

"Odbijanje prihvatanja navoda iz izveštaja Evropske komisije o stanju medija i nepoštovanje preporuka međunarodne zajednice u vezi sa izborima nije konstruktivnost. Kao što nije ni nipodaštavanje ocena Fridom housa o stanju sloboda u našem društvu, ali i o situacijii u medijima. Šta je konstruktivno u tvrdnjama da nema pritiska na birače ni pre, ni na dan izbora? Ili u tome da nema potrebe da da se razgovora o upotrebi mobilnih telefona na glasačkim mestima, jer je po zakonu to zabranjeno? Kako je konstruktivno kada se već prvom govorniku upada u reč, kada se prekidaju ljudi ponavljanjem hiljada puta ponovljenih laži? Ili kada predstavnici vlasti kao pesmicu ponavljaju da je u Srbiji sve odlično i da nema ni potrebe da se razgovara o bilo čemu što opozicija zahteva, osim o nekim tehničkim stvarima", upitao je Đilas.

Da bi se, kako je naveo, izbeglo da javnosti bude prezentovana lažna slika šta se dešava iza zatvorenh vrata, Đilas je predložio da se ista otvore za predstavnike medija i da svaki građanin lično bude u prilici da vidi i čuje kako se ko ponaša i kakve stavove zastupa.

"Ukoliko postoji želja da se Srbija transformiše u slobodno i demokratsko društvo, nikome od učesnika ne može predstavljati problem da građani Srbije i na taj način budu upoznati sa stavovima organizacije koje predstavlja. U suprotnom će se sve ovo pretvoriti u cirkus u kome će svako iznositi svoje viđenje onoga šta se na okruglom stolu dešava. A u tome ni Stranka slobode i pravde ni ja lično nećemo učestvovati", poručio je Đilas u otvorenom pismu Milanu Antonijeviću i Fondaciji za otvoreno društvo.