Vučićeva Srbija

rumbeando wrote:SNS objavio video zapise gde mu ovaj govori da se leči i psuje ga.

Evo i iz drugog ugla. pic.twitter.com/rcMa1FMfuf

— Mican (@micanovic_s) May 8, 2019

Pašalić neovlašćeno snima razgovore sa zaposlenima
Zaštitnik građana Zoran Pašalić neovlašćeno snima razgovore sa zaposlenima u službi ombudsmana, a isplata za prekovremeni rad je i do 10 puta veća od kad je on postao ombudsman, iako je obim posla znatno manji nego u vreme prethodnog zaštitnika građana.

Da se sastanci sa zaposlenima snimaju potvrdio nam je i sam Pašalić koji je na zahtev da nam dostavi audio snimke sa tih sastanaka rekao da se oni brišu nakon dva dana. Zaposleni u stručnoj službi Zaštitnika građana nisu bili obavešteni da se sastanci koje Pašalić drži sa zaposlenima snimaju, niti je od njih tražena saglasnost za tako nešto. Kako su nam predočili, da se sastanci snimaju shvatili su tek 2. novembra prošle godine, kada im je pušten deo audio snimka sa sastanka održanog 29. avgusta. Dakle, snimak je postojao više od dva meseca i nije izbrisan nakon dva dana, kao što je Pašalić naveo u odgovoru Danasu.

Zaštitnik građana nam je juče rekao da se ne snimaju svi sastanci, ali nije želeo da nam odgovori zašto se uopšte snimaju, pozvavši nas da dođemo u njegove prostorije da nam objasni.

Zaposleni navode da se u instituciji Zaštitnika građana nikada, od njenog osnivanja, do dolaska Pašalića na čelo, nisu snimani sastanci.

– Nikakva odluka, pravilnik ili sličan dokument kojim je uređeno ovo pitanje (koji se sastanci snimaju, u koje svrhe, da li i na koji način se sa tom činjenicom upoznaju prisutni, način čuvanja tonskih zapisa, vreme čuvanja …) ne postoji – predočio nam je zaposleni u službi Zaštitnika, insistirajući na anonimnosti.

Bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ističe za Danas da Krivični zakonik predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do tri godine za neovlašćeno snimanje razgovora „koji nije njemu namenjen“. On dodaje da pomalo anahrona formulacija „razgovor koji nije njemu namenjen“ izaziva u praksi dileme u vezi sa tim da li se zabrana snimanja odnosi samo na treća lica ili i na učesnike u razgovoru.

– Sudska praksa je u nizu slučajeva potvrdila stav da se zabrana odnosi i na sagovornike, te da je za snimanje potrebna saglasnost snimanog, dakle pristanak, bilo izričit ili prećutan. Mnoga preduzeća i institucije snimaju razgovore sa ljudima koji im se obraćaju ali je standard da razgovor počinje upozorenjem „ovaj razgovor se snima“ i da se to upozorenje kasnije u kraćim vremenskim intervalima ponavlja. Dakle, sagovornik je informisan i ima mogućnost da razgovor ne vodi ili da ga prekine – naglašava Šabić. On dodaje da pristanak na snimanje mora biti slobodan, odnosno da odbijanje pristanka ne sme da povlači za sobom nikakve konsekvence.

– Svako snimanje van toga nije dopušteno. Izuzetak su naravno snimanja, tajna i druga, koja na osnovu odgovarajućih zakonskih ovlašćenja i odluka suda vrše nadležni državni organi u krivičnim postupcima ili radi zaštite državne bezbednosti – zaključuje naš sagovornik.

Iako je Zoran Pašalić u jednom televizijskom intervjuu rekao da ako ne dostavite dokumentaciju, znači da nešto krijete, sam je učinio isto. Naime, na pojedina pitanja Danasa koje smo mu poslali pisanim putem, zahtevajući odgovore na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dobili smo polovične odgovore. Tražili smo i dokumentaciju koja bi ih potvrdila, ali nam je zaštitnik nije dostavio. Tako smo ostali uskraćeni za odgovor koliko je koštalo svako službeno putovanje od jula 2017, kada je Pašalić došao na čelo institucije.

U redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika navedeno je da je u 2017. broj primljenih predmeta 4.129. U izveštaju za 2018. broj pritužbi (predmeta) bio je 3.338. Evidentno smanjenje broja primljenih pritužbi istovremeno prati drastično povećanje dodataka za prekovremeni rad, umesto da bude obrnuto. Dodatak za prekovremeni rad u julu 2017 (krajem meseca je imenovan novi zaštitnik) iznosio je 23.065 dinara, dok je u julu 2018. skoro dvanaestostruko – 270.151 dinar.

Bez odgovora

Neovlašćeno snimanje je samo deo nepravilnosti u radu ove institucije koje smo mogli da potkrepimo dokazima, čekajući da nam zaštitnik dostavi neophodnu dokumentaciju o bruju državnih službenika koji su zasnovali radni odnos na neodređeno, ali i određeno vreme, i o njihovoj stručnoj spremi. Naš izvor iz službe Zaštitnika naveo je da pojedini zaposleni napreduju mimo propisa, dok se drugi degradiraju i raspoređuju na niže pozicije.

Danas wrote:Tako smo ostali uskraćeni za odgovor koliko je koštalo svako službeno putovanje od jula 2017, kada je Pašalić došao na čelo institucije.

КИЛОВАТИ МОРАЈУ ДА ПОСКУПЕ: Србија под притиском ММФ-а

Делегација Међународног монетарног фонда данас стиже у Србију и захтева раст цена електричне енергије.

Инсистирање на поскупљењу струје ММФ је правдао тиме да је цена киловата у Србији од 0,066 евроценти најнижа у Европи, далеко испод цена и у региону. Рачуница ММФ говори да нам је струја за 20 одсто повољнија него у Македонији, Албанији, БиХ, а за чак 30 одсто нижа него у Црној Гори и 50 одсто него у Хрватској.

An October report by Philip Alston, the UN special rapporteur on extreme poverty and human rights, on the effect of privatisation on human rights, has heavily criticised the World Bank and IMF’s aggressive promotion of it, arguing that widespread privatisation of public goods in many societies is “systematically eliminating human rights protections and further marginalising those living in poverty.”

Following in the footsteps of numerous UN reports, this report warned against a “tsunami of unchecked privatisation” that has transformed arguments for fiscal deficit reduction into an ideology of governance that devalues public goods and services (see Observer Spring 2017, Autumn 2017). The IMF and World Bank, it claims, are at the heart of this process.

Alston’s report further highlighted the indirect way in which privatisation can be promoted, whereby fiscal consolidation encourages governments to retreat from direct service provision. According to new research by Brussels-based civil society network Eurodad, 23 of the 26 IMF loans approved in 2016 and 2017 aimed to achieve fiscal consolidation, with 30 structural conditions in these programmes explicitly calling for privatisation measures.

Dušan Vujović, bivši ministar finansija, svojim potpisom, samo mesec dana pre odlaska sa funkcije, stavio je Elektroprivredu Srbije pod patronat Svetske banke, čiji kadrovi odlučuju o poslovnoj politici ove kompanije, uključujući i onu koja se odnosi na cenu.

To je uradio aprila prošle godine, ne obaveštavajući državni vrh o detaljima sadržaja jednog od tri potpisana sporazuma, koji se odnosi na pružanje savetodavnih usluga stručnjaka ove institucije za "tehničku pomoć za unapređenje poslovanja EPS kroz jačanje korporativnog upravljanja, upravljanja rizicima i poslovnog planiranja".

Potpis u Njujorku

Zbog toga ne treba da čudi što upravo Svetska banka u svojoj analizi insistira na poskupljenju električne energije, a u njeno ime to radi Kanađanin Majkl Stenli, koji je supervizor svih poslovnih odluka EPS-a. Takva uloga mu je data upravo sporazumom koji je Vujović potpisao u Njujorku sa Sirilom Milerom, potpredsednikom Svetske banke, a koji skupo košta državu Srbiju. Ovim dokumentom Vujović je dao i zeleno svetlo da Svetska banka kreira i transformaciju EPS u akcionarsko društvo, koje po njima treba da bude otvorenog tipa, čime se otvara put ka privatizaciji kompanije.

Izvor "Blica" iz Nemanjine 11 tvrdi da je Vujović ovakvu zavisnost od Svetske banke nametnuo EPS-u bez konsultacija sa državnim vrhom, što je bio i jedan od razloga za njegovo napuštanje ministarske funkcije.

Soliranje

- Ovaj sporazum sa Svetskom bankom bila je kap koja je prelila čašu u soliranju Vujovića u vođenju finansijske politike države. Pošto je stavio potpis, država je morala da ga prihvati iako nije dala blagoslov da se ovako direktno inkorporira Svetska banka u poslovnu politiku EPS. Dvadeset dana nakon ovog događaja u Njujorku, Vujović je dao ostavku i otišao upravo u Svetsku banku. To je izazvalo sumnju da je parafiranjem ovakvog sporazuma obezbedio sebi povratnu kartu za fotelju u ovoj instituciji, odakle je i došao u Vladu, i da je umesto interesa države više vodio računa o sopstvenim - navodi naš sagovornik i dodaje:

- Ovakvim potezom Vujović je EPS stavio u zavisnu poziciju od Svetske banke, pa zato i ne treba da čudi što ova organizacija kreira poslovnu politiku uključujući i onu koja se odnosi na cenu struje, ali i buduću transformaciju kompanije u akcionarsko društvo.

"Čuvarkuća"

On dodaje da u svemu tome učestvuje i MMF, koji na osnovu stavova Svetske banke, u okviru aranžmana "Čuvarkuća", sugeriše poteze oko Elektroprivrede

- Ti potezi su sinhronizovani i zato će tokom ove sesije, pored cene struje, tema biti i strukturne reforme EPS. To obuhvata definisanje strategije za transformaciju kompanije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, a prema nekim navodima, MMF će sugerisati i okvirne rokove transformacije. Ovo uplitanje Svetske banke u poslovnu politiku EPS je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod sindikata, ali i članova nadzornog odbora, koji smatraju da im je olako dat u ruke jedan od najvrednijih srpskih resursa. Za njih je paraf Dušana Vujovića kazna za neposlušnost rukovodstva EPS-a koje nije želelo da se previše zadužuje kod ove finansijske organizacije - kaže naš izvor.


Sindikat: Tražimo od države da ne prihvati ovaj aranžman

Rukovodstvo EPS nije želelo da komentariše ulogu Vujovića u uvlačenju Svetske banke u kreiranje poslovne politike EPS, ali jeste Milan Đorđević, predsednik Sindikata radnika EPS-a.

- Vujović je sporazumom sa Svetskom bankom naneo veliku štetu EPS. On im je dao mogućnost da nam oni budu gazde i da nam kreiraju sudbinu. Njih ne interesuju lopovi koji kradu struju i koje je aktuelni menadžment pohvatao i smanjio toškove, već samo kako da transformišu EPS u akcionarsko društvo da bi ga privatizovali i rasparčanog ga dali svojim lobistima. Nedavno sam i predsedniku Vučiću rekao da zaposleni u EPS neće dozvoliti da svetski šalabajzeri odlučuju o srpskom nacionalnom blagu i da nam oni diktiraju kako da se transformišemo. Tražimo od države da ona ne prihvati Vujovićeve aranžmane i da umesto modela Svetske banke oko formiranja akcionarskog društva, primeni i na EPS onaj kao što je u "Elektromrežama". Sve drugo vodi ka rasparčavanju EPS - kaže Đorđević.

Huligani naoružani palicama napali tri romska naselja u Leskovcu

Romska partija saopštila je da je sinoć oko 21.00 došlo do napada na tri romska naselja u Leskovcu gde je reagovala policija.

Kako se navodi u saopštenju, oko 50 huligana naoružanih palicama nasilno su se ponašali u romskim naseljima Sat Mahala, Podrvce i Slavka Zlatanovića u Leskovcu.

Portparolka Romske partije Sanja Šajn zatražila je od države da se obezbede policijske straže u tim naseljima.

"Nedopustivo je ovakvo ponašanje, podržavamo brzu reakciju policije, ali očekujemo i od ostalih nadležnih organa odlučnost u borbi protiv počinilaca ovakvih dela", kaže Sanja Šajn.

Šajn je ocenila da ovakva ponašanja moraju najoštrije da budu sankcionisana i pozvala na uzržanost pripadnike romske zajednice.

"Ovo je drugi za redom napad na tri romska naselja u Leskovcu", navodi Romska partija i dodaje da se ne sme dozvoliti da se ovakva vrsta provokacije pretvori u opšti sukob.

"Policija i tužilaštvo intenzivno rade na ovom slučaju", rekao je za FoNet portparol Policijske uprave u Leskovcu Boban Zdravković, potvrđujući da je grupa od oko 50 huligana naoružana palicama, šipkama i noževima napala Rome u romskom naselju Podvorce u Leskovcu.

U leskovačkoj policiji pozivaju na smirivanje tenzija.

"Dva napada na Rome prijavljena su ranije u subotu u centru Leskovca, kod hotela Beograd i kod dvorišta Osnovne škole "Svetozar Marković", rekao je Zdravković.

Romi iz Podvorca kažu da se napad dogodio u vreme dok je veliki broj Roma bio na ulici zbog veselja koje je u centru tog mesta pravio jedan od meštana.

Meštani tvrde da je reč o organizovanom napadu navijača huligana i da se plaše da li mogu svoju decu da puste u školu.

Ista grupa je, kažu, napala trojicu Roma kod Hotela Beograd kao i kod visećeg mosta.

Romski predstavnici su pozvali sunarodnike da ne nasedaju na provokacije ali i upozoravaju policiju i predstavnike grada da će, ukoliko ih ne zaštite a huligani ih opet napadnu, morati sami da se brane.

U ponedeljak sastanak sa policijom
Sastanak predstavnika romske zajednice i policije, povodom napada, zakazan je za sutra, a prema nezvaničnim inmformacijama, Romi su tražili da sastanku prisustvuju i vođe grupe navijača.

U lokalnoj samoupravi u Leskovcu više ne postoji koordinator za romska pitanja niti Kancelarija za Rome.

Prema nezvaničnim informacijama iz Romske zajednice, sve počelo pre dva dana kada su se srpski i romski mladići posvađali u jednoj kladionici.