Na današnji dan

Dobro je Filipe, niko ne kaze da su najebali svi, posebno ne odmah, zapravo upravo kazem suprotno. Pominjanje P.Karadj. je, ono, smesno.

P. Karađ. je sve samo ne smešan u toj priči. Istovremeno, najveći trud koji je Karađ. istoriografija uradila jeste da se zamaskira njegov udeo u masovnom ubistvu kraljevskog doma Obrenovića.

Ne, zavera nije potekla od njega, ali ju je on oblikovao do kraja. Zaverenici nisu bili baš načisto šta su želeli van toga da svrgnu kraljicu - neki su mislili da ne treba dirati kralja, neki su hteli da se nastavi dinastija Obrenovića, neki su trgovali po inostranstvu nudeći srpsku krunu raznim ruskim, austrijskim i engleskim plemićima, sve dok se nije pojavio ubogi Pera sa ponudom koja se ne odbija, a koja je glasila, citiram:

"Sve dok smo na vlasti ja i moji potomci, učesnicima pokreta i njihovim potomcima će biti obezbeđivani najviši državni položaji."

Naravno, ovo se nije odnosilo na prašinare koji su izveli prevrat, već na one budže sa prethodne strane. Priča se da je ovo pismo i dalje u rukama pojedinih porodica, i da se zato pojedinci toliko bore za povratak monarhije u javnosti.

Dao je 80.000 dinara u zlatu i obećao tri rudnika kod Zaječara Đorđu Genčiću, kao i nameštenje na mesto ministra narodne privrede, a slično je postupio i sa gomilom drugih zaverenika, obećavajući im položaje i dajući im novac.

No, najgrozomorniji i najužasniji potez jeste zahtev Petra Karađorđevića lično (koji je preneo njegov sekretar Nenadović) da "Njegova noga neće kročiti u Srbiju sve dok ijedan Obrenović bude bio u životu." Time je presudno uticao da zaverenici ne likvidiraju samo kralja i kraljicu (na to su se već rešili), već sve pripadnike kraljevskog doma, kojih je bilo 127 ili 128 u tom trenutku. Kada su se Genčićeve ubice razletele po Srbiji, niko nije ostao živ i zato danas ti dobri Karađorđevići mogu da nam ispiraju mozak - niko nije ostao da tvrdi drugacije.

Najperfidniji potez je ipak ono mučko i zlikovačko zaklinjanje prilikom krunisanja u crkvi da "on nema ništa sa smrću porodice Obrenović i prethodnog kralja, tako mu Boga." Kakva ličnost, takva i reč.

Drugim rečima, ovo je zapravo bio odličan primer zavere u zaveri i kako su pojedinci koji nisu inicijalno vodili pokret njega preuzeli i iskoristili za svoje mračne, satanske ciljeve, koje su naposletku ostvarili.

Ne razumes uopste o cemu pricam.

Svaljujes krivicu na iskrene patriote cistih pobuda, koji su btw bili za republikansko uredjenje, a pod uticajem mracnih doktrina karadjordjevicevskih satanista iz knjizevno-istorijskih kuloara. Moje je da prosvetlim tebe i ono malo publike do koje ovo ubogo mesto dopire.

Ma najbolje da ces me prosvetljivati za 1903-14

Patriotizam nije tema. Tema je sto su ti ljudi bili drzava u drzavi.

Филип хоће да каже да Апис није био нико, био је нижи официр. 

Он је организовао и помагао атентат јер му је тако наређено од стране министра војног и надређених официра, тј. мајора Војислава Танкосића. 

Заједно са осталим члановима Црне руке вршио је притисак на српску владу Николе Пашића пред Букурешки мир 1913. Влада је покушала да пензионише Танкосића и Аписа, али краљ се није сложио. Сукоб војних и цивилних власти тињао је током 1913. и ескалирао је током 1914, тако да су одређеним министрима упућивали и отворене претње.^[1]

Лично их је краљ протежирао, као и надлежни министри и веће главоње. Они су били као шта га знам, Веља Невоља.

Ne, ja hocu da kazem da su oni bili deo iste bande i da tu nema govora o situaciji gde su toboze jedni neka strasna prepreka za druge, koji bi kao da demokratizuju. Pride je zgodno zavrnuta odgovornost, otprilike kao kada bismo za 50 godina pricali da ne bi bilo Beograda na Vodi da nije bilo Velje Nevolje i statijaznam tipa Kobri koje cuvaju Vucica.

Tako danas Apisa i nize oficire posmatramo kao kolovodje zavere i "trn u oku dobrim momcima", a u stvari su ti dobri momci najgora olos od koje su se ogradili i protiv koje su zapravo posle bili upravo Apis i nizi oficiri iz zavere. Dotle su kolovodje bile ove glavonje sto su podobijale najvise polozaje u drzavi, sto je i logicno.

Prevedeno na jezik danasnjice, Apis i momci su strasna, proruska desnica koja pritiska Vucica dok se on i njegova klika izgovaraju da bi oni na zapad, ali ne smeju jer ce im zvizdati navijaci na utakmicama i praviti incidente.

Јанош Винету wrote:Филип хоће да каже да Апис није био нико, био је нижи официр. 

Он је организовао и помагао атентат јер му је тако наређено од стране министра војног и надређених официра, тј. мајора Војислава Танкосића. 

Заједно са осталим члановима Црне руке вршио је притисак на српску владу Николе Пашића пред Букурешки мир 1913. Влада је покушала да пензионише Танкосића и Аписа, али краљ се није сложио. Сукоб војних и цивилних власти тињао је током 1913. и ескалирао је током 1914, тако да су одређеним министрима упућивали и отворене претње.^[1]

Лично их је краљ протежирао, као и надлежни министри и веће главоње. Они су били као шта га знам, Веља Невоља.

Da, sef vojne obavestajne sluzbe je bio "Velja Nevolja"... upravo o tome je rec, ne sta je bio 1903, nego dokle je doguravao(tm) do 1913

Filipenko wrote:Ne, ja hocu da kazem da su oni bili deo iste bande i da tu nema govora o situaciji gde su toboze jedni neka strasna prepreka za druge, koji bi kao da demokratizuju. Pride je zgodno zavrnuta odgovornost, otprilike kao kada bismo za 50 godina pricali da ne bi bilo Beograda na Vodi da nije bilo Velje Nevolje i statijaznam tipa Kobri koje cuvaju Vucica.

Tako danas Apisa i nize oficire posmatramo kao kolovodje zavere i "trn u oku dobrim momcima", a u stvari su ti dobri momci najgora olos od koje su se ogradili i protiv koje su zapravo posle bili upravo Apis i nizi oficiri iz zavere. Dotle su kolovodje bile ove glavonje sto su podobijale najvise polozaje u drzavi, sto je i logicno.

Prevedeno na jezik danasnjice, Apis i momci su strasna, proruska desnica koja pritiska Vucica dok se on i njegova klika izgovaraju da bi oni na zapad, ali ne smeju jer ce im zvizdati navijaci na utakmicama i praviti incidente.

Ti sve vreme pricas o 1903

Najbolji Vidovdan. pic.twitter.com/GMwbFEAvAD

— Denis Kolundzija (@DenisKolundzija) June 28, 2022

E pa, srećan nam dan nezavisnosti, ko slavi

To je davna istorija bez pravnog efekta, vrati se u realnost

5. jun 2006.
Narodna skupština Republike Srbije konstatovala je samostalnost Republike Crne Gore i izglasala nezavisnost Republike Srbije. Vlada Srbije je tek 15. juna odlučila da prizna Crnu Goru kao državu.

Pa sad...Srbija je jedna od naslednica Jugoslavije, koja je naslednica Kr. Jugoslavije, koja je naslednica Kr. Srbije. Ja bih to slavio da se pitam. Dan kad je moderna srpska drzava dobila nezavisnost.

Mór Thököly wrote:Pa sad...Srbija je jedna od naslednica Jugoslavije, koja je naslednica Kr. Jugoslavije, koja je naslednica Kr. Srbije. Ja bih to slavio da se pitam. Dan kad je moderna srpska drzava dobila nezavisnost.  

Дан петог ођеба.

Greek poster celebrating the island of Icaria's revolt against Ottoman rule on 17 July 1912. pic.twitter.com/2pSWR4VEYe

— Propagandopolis (@propagandopolis) July 17, 2022

Bravo

pre 40 godina na jučerašnji dan, al ajde

Srećan 5.10. ko slavi.

ko slavi svi slavimo

Никад нисам био светски учитељ. А колико видим, то слави само тај један. Виђе ди му је апостроф.

Srecan 20. oktobar svima koji slave.

+1

Slava 3. Ukrajinskom frontu

ko slavi svi slavimo