blic.rs wrote:INTERVJU Jovo Bakić, sociolog: I vlast i deo opozicije su ista oligarhija
Ranko Pivljanin 24.03.2019. 07:54 Komentara: 21
Kako za vlast tako i za opoziciju, sociolog Jovo Bakić nema milosti. I jedne i druge vidi kao dve strane istog ešalona političkog sistema otuđenog od bazičnih društvenih interesa. Jedan je od profesora Beogradskog univerziteta koji je među prvima podržao građanske proteste, ali ih ne idealizuje, kritički promišlja o njima. Ništa manje nije interesantno njegovo viđenje proteklog "vrućeg vikenda".
Šta vam je prvo palo na pamet kad ste videli demonstrante u zgradi RTS-a?
- Generalno, ni na RTS ni na bilo koja druga javna glasila i sredstva masovnog komuniciranja se ne ulazi osim ako nemate nameru da oružano preuzmete vlast, bilo revolucijom bilo državnim udarom. To je jedini razlog zbog kojeg neko može da uđe na televiziju. Ako je revolucija socijalna, ja sam za i uvek bih je podržao, ako je državni udar, zavisi od toga šta bi pučisti radili, a ako upadate na televiziju bez ikakvog cilja, onda je to obična budalaština.
Mislite da ovde nije bilo nekog cilja?
- Ovde je bio cilj da oni koji su vodili proces iz pozadine konačno izađu u prvi plan. Oni dugo nisu mogli da budu u prvom planu jer nisu popularni među građanima, a i građanima su šetnje pomalo dosadile i željni su nekih dešavanja. U redu je da iskažu nezadovoljstvo, zdrava je šetnja i svi treba da šetamo zbog srca i drugih stvari, ali koji je politički cilj te šetnje i da li ćemo svi da se umorimo i odustanemo. Osim toga, pre nekoliko nedelja desila se jedna promena u organizaciji protesta. Nikola Kojo koji je tu bio od početka je skrajnut, a dovedena je Tanja Vojtehovski koja je trebalo da organizuje proteste. Naravno, sve je bilo u funkciji političkog delanja Dragana Đilasa i njegovih saradnika. To je ono što se desilo u Beogradu i u nekim drugim gradovima. U nekim mestima se nije desilo da političari iz Saveza za Srbiju preuzmu proteste.
Ako je to bio cilj, da li je to bio rizičan potez, nije li se to moglo izvesti i bezbolnije?
- U konkretnom slučaju u vezi s RTS-om ne mislim da je to bio deo smišljenog plana i zaista im verujem kada kažu da je to bilo spontano. Međutim, motiv Boška Obradovića da upadne je nepoznat. Motiv može biti da je hteo da pokaže hrabrost ili da se nametne u protestima ili je nešto drugo u pitanju, mi to ne znamo. Ali ono što sigurno znamo je razlog upada na RTS, a to je da lideri Saveza za Srbiju preuzmu protest. Do sada ih nije bilo nigde, sada su u prvom planu.
Nije bio ni prethodnih subota.
- Da li vama to deluje normalno? U najmanju ruku, to je čudno. Svakako jedan od razloga može biti taj što ovaj režim ima ne jednu, nego pet televizija, i svejedno mu je. U tom smislu i pučistima bi bilo teže, oni bi morali da zauzmu pet televizija, a ne samo jednu. Opereta je jer prodreš u RTS, a onda tamo najnormalnije pričaš sa novinarima, a Boško Obradović još preklinje urednike da ih puste u emisiju. Pa, mogao je da preklinje ispred zgrade. Što se tiče opsade Predsedništva, prvo je dat ultimatum da se niko neće skloniti dok Aleksandar Vučić ne izađe, a onda je odjedanput rečeno da je on pacovskim kanalima otišao i ljudi su pozvani da idu ispred policijske stanice u 29. novembra. Sve liči na dogovor.
Zanimljiva hipoteza, ali teško dokaziva?
- Nemam ni ja dokaza, ali ne mogu to drugačije da tumačim. Ova vlast ima idealnu opoziciju i ova opozicija ima idealnu vlast. Oni se međusobno hrane i zamlaćuju ovaj nesrećni narod, a zapravo čine dva dela iste oligarhije. Oni su svi ista oligarhija, a glume da nisu. Čak im se u trenucima istinoljubivosti potkradu vrlo interesantne greške kao sa čuvenim Sporazumom sa narodom. Vi nudite nekom sporazum ako znate da se razlikuje od vas i ako imate spor sa njim. Dakle, predstavnici Saveza za Srbiju su ponudili sporazum jer imaju spor sa narodom. Oni su ga potpisali, traže i od naroda da ga potpiše. Tu oni priznaju da nisu deo naroda, da sa tim narodom imaju spor i da mu nude sporazum kako bi se spor izgladio. Vrlo interesantna situacija.
A reakcija vlasti? Da li su se nadali da će protesti izumreti kao oni studentski posle inauguracije, da li ih je ovo iznenadilo?
- Pod uslovom da sve ovo nije deo dogovora i glume, onda je vlast zaista iznenađena. O čemu oni razmišljaju, na koji način će jednog dana da siđu s vlasti i da li uopšte misle da siđu, za mene je ključno pitanje.
Izgleda da ne misle.
- I meni izgleda, i to je vrlo opasno. To znači da su spremni da plate vrlo visoku cenu da se na njoj zadrže.
Čemu onda sve ovo vodi?
- Pošto zaista mislim da je najveći deo opozicije - ne kažem svi - deo iste oligarhije, onda se može desiti nešto vrlo slično onom što se desilo petog oktobra: da se naprave dogovori iza leđa javnosti, kao što je pokojni Zoran Đinđić napravio sa Legijom. To sačuva dosta života. Možda ja danas s vama ne bih pričao da nije bilo tog dogovora jer sam bio u protestu kod Pravnog fakulteta kada su Crvene beretke prolazile, a režim Slobodana Miloševića je dao naređenje i generalu Nebojši Pavkoviću i Legiji da se otvori vatra. Dakle, taj režim koji je bio duboko kriminalizovan i srastao s mafijom bio je spreman da proliva krv. Mislim da je slično i s ovim režimom, koji je takođe srastao sa mafijom, odnosno mafija je zarobila našu Republiku i u tom smislu bi neko od današnjih opozicionih vođa mogao da napravi neku vrstu dogovora s režimom. Malo talasanja a da se ništa suštinski ne promeni.
Imamo bojkot parlamenta, pretpostavljam i bojkot najavljenih vanrednih izbora? Da li su bojkoti rešenje?
- Ja ne znam za uspešan bojkot izbora. Nije mi poznato iz istorije ni Srbije ni drugih zemalja da je negde bojkot urodio plodom. S druge strane, kad imate posla s autoritarnim režimom, on vas dovodi u situaciju da ćete se kajati šta god da uradite. Ako izađete na izbore, kajaćete se jer unapred znate da ne možete da ih dobijete. Ako pak ne izađete, kajaćete se jer ćete biti dodatno izolovani a već ste izolovani. Režim time što je obesmislio instituciju Skupštine i instituciju opozicije priziva nekog ko neće biti opozicionar samo na rečima.
Da li je Savez za Srbiju profunkcionisao i može li biti ozbiljna pretnja vlasti na nekim izborima?
- Moje mišljenje je da je to nemoguće, čak i teoretski nemoguće. Ne možete mešati vodu i ulje. Kako će neki čovek koji podržava Demokratsku stranku glasati za koaliciju koju podržavaju Dveri, i obrnuto. Ne ide.
Sedam godina je vlasti SNS-a. Kad ih rekapitulirate, šta vidite?
- Vidim mafiju koja vlada, vidim socijalno beznađe, sirotinju, jad i čemer. Srbija je ako ne društvo sa najvećom društvenom nejednakošću u Evropi, onda sigurno među prva četiri.
Sergej Trifunović je postao lider Pokreta slobodnih građana. Vidite li ga kao relevantnog igrača na političkoj sceni?
- Vidim ga kao odličnog glumca i ništa više.
Budući da ste malopre rekli kako su ovde na delu operete i gluma, možda ima šanse za njega?
- On je ozbiljan glumac.
Istraživanja govore da je Trifunović PSG prebacio preko granice cenzusa?
- Ne izgleda mi realno, voleo bih da vidim ta istraživanja.
Kako vama izgleda priča o ponovnom ujedinjenju demokratskih derivata u Demokratsku stranku?
- Sa stanovišta političara koji to rade, mislim da im je to jedini put. Oni pojedinačno jako teško mogu da politički prežive, ako se ujedine, imaju šanse. Druga je stvar što je sa stanovišta velikog broja glasača tako nešto "too little, too late". Dakle, i premalo, i prekasno.
Pokreti su nada, stranke legla korupcije
- Kad govorim o pokretima, moram da govorim kao građanin, ne kao sociolog. Kao građaninu meni su oni najsimpatičniji i ja ih podržavam. Mislim da bez apsolutno nove snage na političkoj sceni društvo ne može da se promeni nabolje, a pokreti donose nešto novo.
Šta onda kažete ne tezu profesora Mićunovića da je vraćanje politike iz stranaka na proteste korak unazad?
- Izuzetno cenim profesora Mićunovića, ali ne vidim zašto bi stranke bile superiorne nad pokretima, a naročito ne ovakve stranke kakve znamo. To su legla korupcije i kriminala u ovim višestranačkim režimima. Namerno kažem režim, a ne sistem. U svakom parlamentarnom sistemu deo režima nije samo vlast nego i opozicija. Ovaj sada sistem je autoritaran, pa zato možemo više da govorimo o autoritarnom režimu Aleksandra Vučića jer je on obesmislio parlamentarni sistem. Pokreti su pokušaj da građani vrate politiku sebi jer su je političari oteli. Građani imaju nasušnu potrebu da se samoorganizuju i pokušaju da povrate ili otmu politiku od onih koji su je njima oteli. Politika je nešto čime građanin mora da se bavi ako ne želi da bude sveden na ovcu.
Očigledno žestoko uređen intervju, Ctrl+F opšt… daje ništa.
Home
by Erős Pista Thu Mar 14, 2019 1:09 pm
wrote:
