opozicija

Svi smo Murar!

Mislim, nismo, hvala bogu ali razumete šta oću da kažem...

Stop kriminalizaciji blentavog internet egzibicionizma!

— Zapad Todorović (@ZapadTodorovic) February 27, 2019

Da li je Građanski front nova politička opcija koju su čekali razočarani opozicionari?

"Unutar SzS se valja jedan primitivan oblik svesti, koji je dominantan i u vladajućim strukturama"


Savez za Srbiju dobio je konkurenciju na političkoj sceni Srbije. Lokalni pokreti i inicijative započeli su formiranje Građanskog fronta, nove političke opcije koja okuplja organizacije u kojima kako kažu njeni predstavnici "ne deluju ni aktuelni ni bivši pripadnici i nosioci vlasti", već aktivisti i obični ljudi.

Ideja o Građanskom frontu kao umreženim političkim organizacijama u Srbiji se pominje od lokalnih izbora 2016. Kao članovi potpisuju se: Inicijativa Ne davimo Beograd, Lokalni front, Udruženi pokret slobodnih stanara iz Niš, Udruženja građana Naš grad naša stvar iz Zrenjanina, Lokalni front VA iz Valjeva, Lokalna alternativa iz Vrbasa, Samo Lokalno iz Bečeja, Samo jako iz Mladenovca i Biro za društvena istraživanja – BIRODI.


O ideologiji Građanskog fronta, njihovim daljim planovima za delovanje razgovarali smo sa predstavnicima dve najistaknutije organizacije u okviru Fronta - Radomirom Lazovićem iz Inicijative ne davimo Beograd i Vladimirom Marovićem iz kraljevačkog Lokalnog fronta.

VICE: Šta razlikuje Građanski front od ostalih opozicionih saveza?

Radomir Lazović: Ljudi koji čine organizacije u Građanskom frontu nisu ni aktuelni ni bivši pripadnici i nosioci vlasti, ne dolaze iz političkog establišmenta, već su aktivisti i obični ljudi udruženi oko konkretnih egzistencijalnih problema građana. Sa druge strane, ideja Građanskog fronta je okupljanje oko ideja solidarnosti, slobode, tolerancije i brige za sve naše građane, a ne nacionalističko i desničarsko nadigravanje sa Vučićem iz kojeg neće izaći ništa dobro za naše društvo.

Vladimir Marović: Treba naglasiti da je Građanski front nastao kao asocijacija mnogih udruženja građana Srbije. Strukturno, GF je napravio otklon od dobro poznatog partijskog centralizovanog organizacionog modela. Razlika GF-a u odnosu na ostale političke (ne samo opozicione) saveze i stranke prepoznatljiva je i po pojmljenju političkog života. Naime, dok stranačke formacije, kako su do sada pokazale, politiku sagledavaju kroz sprovođenje moći, organizacije zasnovane na civilnom aktivizmu u politici vide mogućnost sprovođenja solidarnosti na najopštijem planu. Tako se stvara dobar osnov za uvažavanje potreba građana, od kojih se ujedno zahteva da daju svoj doprinos izgradnji zdravog društva.

Da li "građanska" politika može da vam donese glasove i na nacionalnom nivou? Da li ćete biračima ponuditi i svoje stavove po pitanjima kao što su nacionalna i ekonomska politika zemlje?

Radomir: Lokalne građanske organizacije često su bile jedina odbrana javnom interesu u svojim gradovima i tu se zaista moglo videti koliko su građani prepušteni sami sebi da se organizuju i zaštite od bahatih moćnika. Nama su teme od kojih se živi, one koje nas svakodnevno muče najbitnije. Da li imamo posao i kako smo za njega plaćeni, jel imamo adekvatno da se lečimo, zašto nema javnog prevoza kad nam treba, ili zašto su nam gradovi često na prvom mestu lestvice najzagađenijih, a reke umesto da budu dostupne svima, završavaju u cevima? Delovanje na nacionalnom nivou svakako zahteva određenje po svim bitnim državnim pitanjima, ali ono, u našem slučaju, dolazi iz ugla onoga ko štetnost loših odluka najdirektnije oseća na svojoj koži, a ne od političko ekonomske elite.

Vladimir: Ako pogledate broj apstinenata na izborima u prethodnim godinama, jasno se uviđa trend odustajanja od davanja glasa postojećoj i okoštaloj stranačkoj ponudi. Poverenje je ono čime se ne trguje. Ono se zavređuje. Otuda i dokazana odlučnost udruženja iz GF-a, njihovo neposredno prisustvo sa građanima u odbrani prava na stan, na vodu, toplotnu energiju, slobodan protok informacija ili već postojeće učešće pojedinih grupa građana, poput Lokalnog fronta, na primer, u lokalnom parlamentarnom životu, govori o modelu funkcionisanja koji GF želi da primeni. On podrazumeva izgradnju poverenja iz baze, što znači uvažavanje zahteva građana i združenu akciju sa njima. U obavezi smo prema građanima da svoje stavove ponudimo i po pitanju nacionalne i ekonomske politike, ali i da ih modelujemo osluškivanjem njihovih sugestija.

Kako planirate da širite Front? Da li će postojati odbori i da li će građani moći da se učlane direktno u Front ili u neku od članica Fronta?

Radomir: Razgovaramo sa lokalnim grupama iz trinaest gradova sa kojima dogovaramo i ova pitanja. Za sada se radi o skupu organizacija koje su veoma dobro prepoznate u svojim gradovima i mnoge od njih imaju odbornike u lokalnim parlamentima.

Vladimir: Ovo pitanje duboko zadire u prirodu organizacije. Naime, budući da je ona zasnovana kao asocijacija udruženja koja su nastala kao lokalne inicijative, što će reći da nije bilo nikakvog hijerarhijskog strukturiranja „odozgo“ unutar članica GF-a od samog njihovog zasnivanja. To znači i da sam GF preuzima taj model širenja članstva, odnosno da građani samoinicijativno pristupaju bilo već postojećim udruženjima, bilo kao pojedinci koji imaju želju i volju da se angažuju u radu GF-a. Otuda se može reći da se radi o jednoj otvorenoj platformi, koja je spremna da u svoje redove primi sve one kojima su bliski već navedeni ciljevi do kojih držimo.


S obzirom na to da ste nastali kao alternativa SZS i njihovoj nacionalnoj politici da li mislite da treba da nastavite da šetate sa njihovim predstavnicima subotom?

Radomir: Nalazimo se u jednom jako teškom trenutku kada je da bi se oslobodili kriminalne vlasti neophodna saradnja sa drugim političkim akterima, sindikatima, organizacijama civilnog društva. Za nas je zajednički rad po pitanjima slobodnih i fer izbora, slobodnih medija i suprotstavljanja nasilju prema neistomišljenicima nešto na čemu želimo da radimo sa opozicijom, i u skladu sa time podržavamo i proteste, ali uvek ističući neke nama bitne vrednosti, solidarnost sa najugroženijim građanima, zatim kroz podršku LGBT zajednici na protestima, ili kroz ukazivanje na zagađenja vazduha, lokalne probleme opština… Cilj je da ne dozvolimo da zarad zajedničke borbe protiv Vučića koja okuplja i organizacije sa kojima ne delimo nikakve sličnosti, zaboravimo za kakvo društvo se borimo jednom kada pobedimo. Bez obzira što je jasno da Savez za Srbiju ima uticaj na organizaciju protesta, na ulicama se nalazi veliki broj građana koji nisu tu zbog organizatora, već zbog ogromnog nezadovoljstva koje osećaju.

Vladimir: Građanski front kao asocijacija udruženja svoje je prisustvo u javnoj sferi ozvaničio pisanjem svoje Platforme još u decembru 2016. godine, kada SzS nije ni postojao. Dakle, ovde se pre radi o jednoj autentičnoj i avangardnoj formi građanskog političkog aktitvizma, koja ne deli mišljenje da političke partije drže monopol na politički život u Srbiji. Upravo iz tih razloga smatramo i da političke partije (kako članice SzS, tako i bilo koja druga) ne polažu neotuđivo pravo na, kako i sami kažu, građanske proteste, koji se već tri meseca održavaju širom zemlje. Baš zato treba obratiti pažnju i na to da se unutar SzS valja jedan primitivan oblik svesti, koji je dominantan i u vladajućim strukturama, a ogleda se u nacionalizmu. Upozorenja na tako iracionalne političke trendove, koji zamagljuju elementarnu socijalnu i egzistencijalnu problematiku građanstva moraju doći sa naše strane, bilo na protestima, bilo kroz mnoštvo drugih vidova javnog nastupa.

Da li će vaše političke organizacije zadržati svoj "karakter" ili će se prilagođavati politici Fronta?

Radomir: Inicijativa je poznata po svom fokusu na gradska pitanja, a Građanski front biće nadogradnja na istim principima, i zajednički rad na novim temama koje se tiču svih naših gradova. Pa tako razgovaramo o tri glavna pravca delovanja. Borba za za dostojanstven život svih građana, za socijalnu sigurnost, minimalnu platu od koje zaista možete da preživite, a protiv siromaštva i izrabljivanja radnika. Očuvanje prirodnih i javnih dobara i zaštita onoga što je najosnovnije za život čoveka, voda, vazduh, okruženje u kome živimo. Ali i izgradnja i zaštita institucija i pravnog okvira zemlje kako bi zakoni zaista važili jednako za sve, bez obzira na partijsku ili versku, nacionalnu ili seksualnu orijentaciju.

Vladimir: Ovde ću biti sasvim kratak – svaka članica GF zadržava vlastitu autonomiju unutar asocijacije, tako da je se ni Lokalni front neće odreći.


https://www.vice.com/rs/article/bjq55v/da-li-je-gradanski-front-nova-politicka-opcija-koju-su-cekali-razocarani-opozicionari

Jedna od organizatorki protesta #1od5miliona, Jelena Anasonović, registrovala je istoimeno udruženje u Agenciji za privredne registre. https://t.co/6qebCYmT68

— Dnevni list Danas (@OnlineDanas) February 27, 2019

Статус:    Активан
Назив удружења/савеза:    1 од 5 милиона
Облик организовања:    Удружење
Матични број:    28273614

Скраћени назив:    #1од5милиона
Датум оснивања:    29.1.2019
Заступници Јелена Анасоновић

KinderLad wrote:

Zuper wrote:

U koju izvozimo nasu poljoprivredu i tek treba da povecamo izvoz ako smo pametni.
A izvoze vise svojih proizvoda van nafte/gasa od raspale Britanije. Mogu da ti prikazem na drugoj temi to.
Sa sve vodecom nuklearnom tehnologijom, avijacijom, specijalnim masinama, zeleznicom...
I koji su po snazi ekonomije u rangu Nemacke i brze rastu od EU zabokrecine.

Ali nisu samo oni vec tu je i Turska...

Turska je druga prica, turska je u carinskoj uniji sa EU. A drugo, nazdravlje ako ce turska da nas spasava...

Rusija moze da izvozi sta hoce, pare nemaju, mozemo i da malo povecamo izvoz ali to je to. Imaju vojsku, mi s tim mozemo da se slikamo. Sto uostalom i radimo

KinderLad wrote:Naravno da se valja. Jedino sto to o cemu govori nije "primitivan oblik svesti" nego nesto drugo

KinderLad wrote:

Zuper wrote:Rusi su ulozili u NIS preko $3 milijarde u poslednjih 10 godina i jedino su od najvecih ulagaca u Srbiji tokom poslednje dekade.
Da ne govorim da kontorlisu posredno jos neke stvari.
Mogao si prodati NIS nekom MOL-u kao sto su hrvati INA-u pa sada mole Rruse da ih otkupe od Madjara jer nisu MOL nema kapaciteta da ulaze puno u INA-u.
Veze nemas sta pricas.

Nemam nikakav problem saradnje sa Turskom.

Mogao si ga ne prodati nikome (NIS)


Sto se Turske tice - ok, tvoj stav. Za mene je ovakva Turska neprihvatljiva kao nekakav bitan partner.

KinderLad wrote:

Zuper wrote:

Mogao si.
Samo zasto su evrofanatici u Srbiji od NIS-a napravili gubitasa?
Ocerupali su ga pre prodaje Gazpromu. Je l znas to?
Zasto su hrvati prodali INA-u Madjarima pa sada mole Ruse da kupe INA-u?
Zasto su Rumuni prodavali svoje naftne kompanije austrijskom OMV-u koji je u Srbiji pokusaoi da obori prodaju NIS-a preko npr. bljuca, OMV koji je zatvorio neke rumunske rafinerije nakon kupovine?

Ali sve to nebitno jer sve sto si do sada napisao je neistina i propaganda.

 ajd da si rekao "NATO bombe" pa i nekako. Ovo je smejurija.

U saopštenju iz Centra za korporativne komuniakcije NIS a.d. predstavnici menadžmenta Gazpromnjefta objašnjavaju da „druga polovina 2008. godina nije bila jednostavna za kompaniju i da je godina završena sa gubitkom većim od tri milijarde dinara, prema preliminarnim procenama revizora.“

Ušavši u NIS predstavnici novog većinskog akcionara Gazpromnjefta neprijatno su se iznenadili činjenicom da je tokom prošle godine kompanija dodatno zadužena. Iznenađenje Rusa ne treba nikoga da čudi jer je međudržavnim sporazumom između vlada Ruske Federacije i Srbije precizirano da posle 31. decembra 2007. godine neće biti dodatnog zaduživanja.

"To je bilo obećanje bez pokrića jer, do 31 decembra 2008. godine NIS je opterećen sa nekoliko stotina miliona dolara dodatnih kreditnih zaduživanja. Sve skupa, Rusi su zatekli dug od 1,14 miulijarde dolara", kaže za Balkanmagazin Nikola Martinović, jedan od srpskih predstavnika u Upravnom odbora NIS-a.

Martinović komentariše da je „očigledno neko sa srpske strane pobrkao lončiće, misleći da Rusi neće reagovati na dodatno zaduživanje NIS-a“.

Rusi su, inače, ljuti i zbog toga što je dobit iz prethodnih godina, 2006. i 2007., umesto da ostane u NIS-u iskorišćena za „zatvaranje“ potraživanja ove kompanije prema državnim preduzećima. Samo na regulisanje potraživanja NIS-a od Srbijagasa potrošeno je 5,2 milijarde dinara, za Jat Airwaysa oko dve milijarde dinara a za Puteve Srbije 800 miliona dinara dobiti. Gazpromnjeft je, takođe, potegao i pitanje prošlogodišnje prodaje udela NIS-a (42 %). u hotelu Hajat za samo šest miliona evra.

Zuper wrote:

KinderLad wrote:Da, tu je i dobro naoružana benziska pumpa sa ekonomijom veličine španske

Uostalom, vreme će pokazati.

U koju izvozimo nasu poljoprivredu i tek treba da povecamo izvoz ako smo pametni.