Serije kao takve

То по Калемару?

Скоро десет година без телевизора, и серије имају смисла кад се гледају без реклама. Е сад има серија и серија, има их доста које су управо направљене искључиво зато да носе рекламе, кад погледаш без а оно празно. Онда има оних које су направљене зато што је неко хтео да их направи, а паузе за рекламе су оно јебига нужда, нешто као што су у позоришту зидови што од картона што од ничега (онај четврти).

И сад имаш ове серије које се ни не праве за телевизију него за претплату и гледање онлајн, које заболе патка за рекламе. Ту постаје занимљиво.

Тирке је то написао под утицајем ауторског таласа раних седамдесетих, са почетака Феста, који је Холивуд трпео само док је морао. А онда су ладно одсаботирали Ћимина и пустили га да списка силне паре на "Врата раја" (иначе у ствари одличан филм, али није оробио благајне) само да би показали да ауторе ни случајно не треба пустити да раде шта хоће да кажу, него да има да раде шта им се каже.

Серија са рекламама мора да има пет локалних максимума по епизоди, у што правилнијим временским размацима, да би одржала напетост иначе би се гледаоци разишли док трају рекламе. Оне последње године док сам још покушавао да гледам теве, почнем нешто да гледам и као можда би ми се и свидело, само да видим куд су кренули и шта ће бити... паф, рекламе. Искључим звук, одем на пишање, вратим се, још увек рекламе. Променим канал. Јер већ немам појма шта сам то гледао, то све исто.

kud_genijalci wrote:Ne znam ja to, to je skok od kulminacijskih pravila uz doba Pejtona do ovog novog piplmerenja putem kamera i praćenja nas konzumenata. Nisam to znao onda kada mi je baba lydovala za Benom Kvikom a ni sada kada ne umem da upotrebim mikrotalasnu.

Па нема медија који нема својих ограничења, што материјалних што друштвених. Ено вајари што су вековима имали ту привилегију да показују голе људе по трговима, нису мушкарце приказивали са надигнутим курцем (осим Пријапа, ал' њега опет не сме са опуштеним). Или у позоришту, како да прикажу разговор тројице у бунару - мора бунар да се одсимулише, не можеш ископати рупу у даскама. А да не спомињемо ограничења мимо медија, типа државне, верске или напросто криминалне цензуре.

Медији који живе од реклама, или макар од гледаности, имају ту обавезу да држе гледаочеву пажњу, да му не дају времена да размисли, да га држе на граници засићења а вазда гладног за још. И онда се ту накупи гомила правила која свако може да уочи. Не можеш да нађеш убицу у десетом минуту, шта ћеш да радиш преосталих 30 до краја сата. Не можеш да побијеш главне јунаке, ко ће да ти вози радњу даље. Не можеш да склониш додатак екипи, новог члана сталне посаде, са шпице јер уз уговор за целу сезону иде клаузула да мора да се појави на уводној шпици равноправно са осталима који имају такав уговор, синдикална правила. Можеш да убијеш неког из екипе у трећој епизоди, ал' глумцу свеједно мораш да платиш уговорене епизоде, па ти види да ли ће продуцент да ти јебе кеву. Исто и ако басносновну сценографију из прве дигнеш у ваздух у другој епизоди а остатак сезоне се догађа на згаришту, има гаће саме да ти спадају. Можеш да идеш у танчине око неког убиства, ал' ајде пробај да посветиш исту пажњу сваком горили који је успут убијен.

Јесте, свако од ових правила је понекад прекршено. Убица из десетог минута испадне само један од дванаест, или није у ствари он него неко ко тако изгледа, или јесте али бар 15 минута оде на покушаје да се он извади и истрага скрене. Јесте у Династији су на крају једне сезоне побили целу породицу ал' после испало да нису баш тако јако мртви (уговор за нову сезону воскресе јамачно).

Тако да јебига, серија је зверка те врсте, није неки ђогат него магаре, носи терет и повремено њаче осим кад се ускописти па ни макац.

Па ти си увео "кулминацијска правила"... дакле природу серије као медија. И онда ту следи и Тирке и разлика између нилсенометра и пиплметра и које је горе.

The  Haunting of Hill House, na Netflixu - hm... retko dobra ghost story serija. Mozda i zato sto do samog kraja ostavlja (malecnu) mogucnost da se tu zaista radi o naslednoj mentalnoj bolesti. A u sustini istrazuje roditeljski strah i odlazak u ekstrem zelje da se deca zastite od velikog zlog sveta (i apsolutnu nemogucnost da se to postigne jer tragedije kao npr aneurizme udaraju potpuno random...). Inace radjena po knjizi.