Zašto su "Rush" nepoznat bend u Srbiji?

beatakeshi wrote:Paće, ima li te ovde?

Ниједну од тих фотки нисам ја снимио . На ту тему мој домет је једна фотка од „Па шта онда“ у каталогу изложбе „Од Тихуане до Тетка Ане“, 13. децембра 2010, снимљена негде 1972.

Vilmos Tehenészfiú wrote:
Sramim se priznati, ja imam album Tako, kao i Drugi Nacin a bogami i Nepocin.

Srecom je naisao pank i ja sam to batalio. Nemam volje ni da stavim na gramofon, ne suocava mi se sa ruznom prosloscu.

Добро, ту се нећемо сложити, бар не око Такоа. Панк јесте био велико рушење, али није то било усмерено против симфо рока или подземља, него против комерцијализованог рока, против пијаних барона великих стадиона, „готови су Дилан и Плент, појела их велика лова“, како рече колега Чонтић.

Не срамим се признати да сам у периоду 1977. до 1981. увелико престао да пратим шта од музике излази, јер су још увек углавном само рушили, а тек са новим валом сам најзад приметио где то зидају. У ствари, бар пола опуса Пиштоља и Клеша ни данас не волим да чујем, нарочито оно кад им је једина фора што говоре жаргоном своје улице или кад певају нешто мекано са дечијим хором - то не звучи боље ни кад то уради Пушење, једнако ми је бљ. Давитељи су већ нешто друго, њих слушам и данас.

Добар део тог раног панка је сувише упрошћена музика, бар за мој укус, поступак скоро као код народњака, уз комуњарско обраћање превелике пажње непријатељу и повођење за њим - штагод да они ураде, ми ћемо контра, само да прво видимо шта они то раде. Но, ако је нови талас изашао из тог шињела, вредело је причекати.

У ранијем рокенролу је из шињела подземља прво изашао тврди рок, па онда из њега метал, што је већ чиста гитарска порњава, избачено је све што је било сувише компликовано, остала је октаву виша галама и грување, од дугих мелодијских линија остале само солаже... мњасмо. Може чудно да звучи, али најбоље акустичарске ствари су тада правили управо ти рани подземни бендови, нарочито Цепелини, јер су умели и био им ћеиф. Овима после није дала мама издавачка кућа.

garavi sokak 

ha ha

Јој, тек то сам мислио да коментаришем... па јбт. А и Ђоле, лепо је отпевао „ја немам рокерски стас, ја немам рокерски глас“, и Богица га ипак метне. Проклетство празног папира и издаваштва уопште.

Е, да, можда има на корицама неко кога знам, макар из довиђења - „Отмичари“ су првих година вежбали у једној недовршеној кући овде, 100м од мене. Нисмо се уопште сретали, то сам чуо изокола, кад су већ престали.

паће wrote:

WildRanger wrote:A ex-Yu simfo prog? Valja li on šta?

Шгјз, овако по сећању, пре свега Тако ака Ђорђе Илијин. Врло озбиљно, и види се да је школован музичар. Можда није неки композитор, волим ја да то буде и сложеније, али бар пола извиканог британског прога може ципеле да му чисти, што се тога тиче. Чак сам их и слушао уживо, и звучало је величанствено.

Онда једна занимљива појава, Опус. Укупно један албум са песмама које су све на исти фазон, такорећи свега једна песма, али тај фазон ми се свиђа и има неку дубину, њих још увек слушам.

Бегнаград... штагод дохватиш од њих, мада неће никако бити оно што очекујеш.

Други начин... хм, могли би се местимично сврстати ту, имали су нешто домета у почетку, али су брзо издували пару и... претворили се делом у „Непочин“ (што рекао Врдољак, „то је нешто што није требало ни почињати“).

Рани Густафи, прва два албума, док су се звали„Густаф и његови добри духови“ (где су и писали као ипсилон а ф као пх) и док им је ментор био Милан Младеновић. Нису симфо, а нису ни онај прог класичног типа, него нешто више нововални прог... вреди послушати.

Има још неколико, сетићу се сутра.

A šta kažeš na Igru Staklenih Perli? Jesi li njih slušao?
I kako ocenjuješ Not an Ordinary Life od Korni Grupe (ako si slušao)?

WildRanger wrote:

Има још неколико, сетићу се сутра.

A šta kažeš na Igru Staklenih Perli? Jesi li njih slušao?
I kako ocenjuješ Not an Ordinary Life od Korni Grupe (ako si slušao)?

Е, ИСП сам имао на уму, и нисам могао да се сетим имена. Они су били нешто велико за оно време, и прилично су значајан пројекат, али... ето, то што ми се нису закачили за главу. Ваљда слабији композитор, није добацио до амбиције пројекта. Реиздање на енглеском из, ваљда, 2007. или ту негде, са ремиксом итд, ми се чини још помпезније и озбиљније и... онако, празније, не слушам га.

А од Корни групе само целокупан опус (па чак и хитићи, има ту фине зајебанције, искорака, није то тек тако тралала, мада су то, у суштини, радили да би имали из чега да исфинансирају време док направе и увежбају оне дуже ствари). Дакле првобитна верзија „Једне жене“ од 20:45 (после чега је Бати требало забранити да изводи било коју краћу верзију, ал' он је, ето, морао), „Прво светло у кући број 4“, већину верзија „Пута за исток“ (чак и оних пар снимака са Дадом Топићем из 1971.), целу „1941.“... Иначе, са тог италијанског албума, оне две инструменталне ствари („Успон“ и „Привремени растанак“) су у ствари први и трећи део „Биографије једне мађарске породице“. Средњи део се донекле чује у филму „Зовем се Ели“, а све то цело сам чуо укупно једном. Ако неко има то тако заједно, нећу му ништа, бира ракију.

WildRanger wrote:
 
Šta mislite zbog čega Rush nisu postali poznato ime roka kod nas?

Zato sto su stadionsko smece.Banujte pokretacha ovog nesuvislog topika

kolomast wrote:

WildRanger wrote:
 
Šta mislite zbog čega Rush nisu postali poznato ime roka kod nas?

Zato sto su stadionsko smece.Banujte pokretacha ovog nesuvislog topika

Hajde objasni mi šta znači "stadionsko smeće"?
I zašto su uopšte smeće?
I zašto da budem banovan? Jesi li ti pri zdravoj pameti?

Ма та стадионска свирка је имала својих лоших страна, умело је да буде скроз подређено оном „ај сад сви руке горе“. Што је океј, доживљај за присутне, било је и ту добрих свирки, ал' је некако мени више лежала она свирка 11. септембра 1971. кад су Статус Кво дошли једним комбијем, момци за истовар се нашли на лицу места, моба 1, поштено отпрашили свирку. Много боље него кад ти неко дође са 50 камиона и одмах снима мејкинг ов рокументарац.

Разлика између рокенрола и индустрије.

Ајд ко хоће нек се подсети: https://musicaficionado.blog/2022/01/27/1971-part-1-progressive-music/

WildRanger wrote:

A šta kažeš na Igru Staklenih Perli? Jesi li njih slušao?

aukurac… i to imam.

Ne znam da li ste znali da je pokojni Nil Pert, bubnjar i tekstopisac u Rašu bio pristalica libertarijanizma.

I Melani.

A tek Moe Tucker

In April 2009, Tucker gave an interview at a Tea Party rally in Tifton, Georgia, to a WALB NBC news crew.^[15][17] She voiced support for the Tea Party movement and said she was "furious about the way we're being led towards socialism".^[15] On the official "Tea Party Patriots" website, Tucker stated: "I have come to believe (not just wonder) that Obama's plan is to destroy America from within."^[15]

Rush su na svojim turnejama po Americi i zapadnoj Evropi uglavnom punili (srednje ili veće) arene, a u Sao Paulu i Riju su čak svirali na stadionima (pred 60 000 i 40 000 ljudi) i to mi je iznenađujuće. Znači veća posećenost nego bilo gde u Kanadi i Americi.
Kad je u pitanju Južna Amerika izgleda da tamo uopšte nije teško privući masu ljudi da ti dođe na koncert. Kad Iron Maiden tamo svira obavezno bude oko 100 000 glava.

Да нису случајно и велики у Јапану?

паће wrote:Да нису случајно и велики у Јапану?

Ne znam, nije nemoguće. Japan je jedina azijatska zemlja gde je anglosaksonska rok muzika prilično popularna.

Фраза „велик у Јапану“ има богату историју. Небројени бендови су пребродили лоше године код куће тако што су згртали паре у Јапану... Јапанци имају своје бубице, и мислим да нико не прима опкладе на то шта ће код њих да прође а шта да прдне у чабар.

nije loš momenat kada debeli, bradati i matori marijan gold peva forever young u moskvi