ontheotherhand wrote:Ja imam problem sa tim je što neko ima privatan profit od svega toga, minimizovan socijalizovan rizik a profit privatan. Profe nakrive šešire i zabole ih kurac. Studenti-radnici nisu čak ni šerholderi tih kurčevih firmi.
Kako i zašto srpski student da bude vlasnik akcija američke firme? Da li je on osnivač firme, da li je dao neki kapital ili znanje, da nije Principal Engineer?
To bi kod nas bilo načelnik inženjera, čovek koji inovira struku, koji ima patente , poznat i priznat po celoj planeti.
Da li je inženjer ili berzanski broker ili oba?
Jel ovo radničko samoupravljanje pa treba da se deli šljakeru akcija firme za badava? Kako može balavac od 22 godine koji je sleteo direktno sa fakulteta da bude bitan faktor za međunarodnu firmu od desetina hiljada ljudi? Bez ikakvog rukovodećeg ili tehničkog znanja?
Dobijaju ekstra obrazovanje koje ih momentalno čini zapošljivim na tržištu, zanat peku još dok su na faksu, direktno sa faksa sedaju u fotelju. Ako ne žele da rade u DMSu, tu je Siemens, ABB, Elektromreža Srbije, inostrane prenosne i distributivne kompanije itd. Široko im polje, imaju dva zanata, a ne samo jedan.
Ovo će zvučati malo cinično, ali i to je opcija:
mogu da počnu i sami da čukaju nešto u tastaturu i da prave startapove ako znaju kako. Da budu sami sebi direktori, tehnički direktori, rukovodioci tima od 5-6 ljudi. Ako prođe jedno 20 godina i ako uspeju da prežive kao firma, mogu da izađu na javnu berzu sa javnom kompanijom. To ne mora biti nužno američka berza, može biti britanska, francuska, kineska, nemačka, ruska.