Nogomet u južnih Slavena

https://www.b92.net/sport/rusija2018/vesti.php?yyyy=2018&mm=07&dd=12&nav_id=1418309

Šamari

https://rs.sputniknews.com/worldcup-2018-archive/201807121116527481-ivica-osim-hrvatska-srbija-/

Koliko je to sve pogresno na vise nivoa.
Sada svako izlazi da nesto kaze. Sto nisu izlazili pre SP. Ja sam govorio da hrvatska ima dobar tim pre SP i da bi mogli nesto da naprave. Dok se u tom trenutku raspada hrvatski savez zbog kriminala Mamica, dok Torcida bojkotuje reprezentaciju zbog kriminala u njoj, dok je losa atmosfera u timu, sto se videlo po Kalinicu, dok Modrica sude, dok odlaze na SP sa simboila ubijanja i proterivanja Srba, postrojavaju ih pred vojskom(bas se pitam kako bi drugosrbijanci, koji se sada nasladajuju zbog hrvatske, reagovali da je to reprezentacija Srbije radila, gorio bi twiter i forumi)...
Sada su svi pametni.

Ako se nismo ugledali na Grke koji su bili prvaci Evrope, Bugare i Turke koji su bili u 1/2 finalu SP u proteklih 25 godina ne vidim da ce nesto radikalno da se menja. Srbija u fudbalu je vise los primer u donosu na komsije jer su i Rumuni imali solidan rezultat na SP 1994.
Prvo i osnovno jer Srbija jos uvek nema dovoljno dobre igrace ni kontinuitet takmicenja. Nama je najbolji napadac, prilican balvan iz Fulama. Dok je Rebic dobio sansu kod hrvata, kod nas Luka Jovic sedi na klupi iako je imao bolju prolecnu sezonu u Ajntrahtu od Rebica u napadu.

postojavu je ih rped vojskom(

?

brate diši, ugušićes se.

nego kako znamo da su hrvati južni slaveni? ja sam prilično siguran da nisu a u tome me podržava i perković, i kod njega se pominje da su došli ovde previše rano da bi to bilo moguće

KinderLad wrote:

postojavu je ih rped vojskom(

?

To ne znas...
Evo ovako su oni otisli na SP,



Hocemo da ih kopiramo?
Sta kazete drugosrbijanci? Ficfiricu, lazni druze Vilijam mali...
Da stavljamo zastavu Kraljevine Srbije koja je usla u Zagreb 1918?

Uzgred u tome trenutku nikoga u hrvatskoj nije to briga vec se svi pitaju kada ce Mamic u Remetinac i kako ce Modric i Lovren da prodju u tom slucaju.

Jedino ja kazem luji ovde da je vreme da nesto naprave jer imaju iskusan i dobar tim.

jer imaju iskusan i dobar tim.

Ok, to jeste najvažniji maomenat, jer bez toga nema prosto ničega.

Kondo wrote:brate diši, ugušićes se.

nego kako znamo da su hrvati južni slaveni? ja sam prilično siguran da nisu a u tome me podržava i perković, i kod njega se pominje da su došli ovde previše rano da bi to bilo moguće

Ostrogoti ili ništa!

desilo se još jedno ubistvo u midsomeru, a vi i dalje o fudbalu

Mr. Moonlight wrote:desilo se još jedno ubistvo u midsomeru, a vi i dalje o fudbalu

Ja nikad ne bih išao na topik o midsomeru gnjaviti o fudbalu.

jbg, ja sam pripadnik jednog nekulturnog naroda

otto katz wrote:

Kondo wrote:brate diši, ugušićes se.

nego kako znamo da su hrvati južni slaveni? ja sam prilično siguran da nisu a u tome me podržava i perković, i kod njega se pominje da su došli ovde previše rano da bi to bilo moguće

Ostrogoti ili ništa!

Ta priča je propala. Ispostavilo se da su Srbi duplo više Germani od Hrvata 

Doduše, ne i u fudbalu 

Iranci!

Heruwati ili kako već ono beše

Mr. Moonlight wrote:desilo se još jedno ubistvo u midsomeru, a vi i dalje o fudbalu

Gori su od Baltimora.

https://www.portalnovosti.com/bajka-na-kvadrat

Kolektivni odnos prema hrvatskome nogometnom uspjehu replika je kolektivnog odnosa prema tzv. domovinskom ratu: uspostavljena je svetinja, a oni koji je dolično ne štuju svrstavaju se u neprijatelje koje valja uništiti

Ivančić naravno u sridu i sve tačno kao i obično. Hrvatsko društvo se guši u glibu nacionalizma, klerikalizma, šovinizma. Zemlja lišena drugih iluzija do one o hrvatstvu u kojoj bih se osjećao kao stranac. Stvar koju sam oduvijek najviše mrzio kod Eura i SP je kad se mobilizira nacija i navija većina koja nogomet ne razumije i ne zanima je izvan extrapolacija na nenogometne aspekte života.
S druge strane finale SP, vrhunac koji nacionalna sportska zajednica može doživjeti. Za nas sa susjednog Balkana to je jednom ili ni jednom u životu.

Hoću reći hrvatski glib je tu da ostane, nikud to neće u dogledno vrijeme. Može sačekati do ponedjeljka. :glavaubalunu:

Hubert, znaš li kakav je bio formalni status reprezentacije Banovine Hrvatske? Kakva bi joj bila perspektiva da je ostala KJ s Banovinom?

Ma ne, finale SP u fudbalu je prosto veće od života. Da li to ima smisla ili nema, koja je korist, ima li je u opšte, sve što uz to ide....to je prosto u drugom planu. Sav kič što ide uz to je kič što ide uz to, ali to ne oduzima generalnu važnost. Ovo je objektivno mega događaj, posebno za zemlju veličine Hrvatske.

Srbi generalno bi mogli da razmisle o sledećem: ni najmanje ne umanjujući objektivne stvari koje su se desile između dva naroda i sve države, sasvim mi je jasno, ne moram da opravdavam, ali savršeno mi je jasno zašto su i zašto će mnogi Srbi navijati samo da se Hrvatska ne domogne titule prvaka. Uopšte ne želim da se stavljam "iznad toga" kada objektivno procenjujem stvari. Ima ipak jedna druga stvar. Jednog dana, ne znam kog, ali jednog, stvari će nekako doći na svoje mesto. Nek je i za 200 godina (ako uopšte budu postojali jedni i drugi u to doba). Fubal će uvek biti prepoznat od ljudi čak i iz daleke budućnosti kao nešto što je bilo mega važno današnjoj civilizaciji. I sad dolazi ključna stvar. U mojoj zgradi u kojoj danas živim živi porodica, na vratima piše "Модрић". U osnovnoj školi sam imao dečka u razredu koji se prezivao Perišić. Znam ljude, sigurno ih znaju i drugi, koji se prezivaju i Rakitić i Subašić. Ne verujem da iko u zgradi, u razredu, na poslu ima Ntuidije, Pogbe i Žirue. E sad, naravno, navijao sam za Englesku, ali to je, kako bih rekao, moja lična stvar, ceo život sam osim za repku svoje zemlje, navijao za Englesku. Ali govorim generalno, ne lično. Mislim, ne nagovaram nikoga da navija za Hrvatsku, samo dajem mali doprinos diskusiji.

Ja to doživljavam kao kad imaš člana obitelji koji te cijeli život sramoti, potkrada, tuče i nanosi ti svakovrsna zla. Onda dođe u priliku da jednom u životu prevaziđe sam sebe. Pa jebemu mater, podržat ću ga taj jedan put. Kao Đuro Jugoslaviju u Mntevideu.

Može i tako

KinderLad wrote:Heruwati ili kako već ono beše

Амерички Американци од феле Кроатан.

Meni je fudbal zanimljiv kao društveni fenomen u širem smislu, ne kao igra; ja sam ionako basketaških sklonosti, nemerljivo sam više emotivno investiran u košarkašku nego fudbalsku repku.

Nemoguće mi je da hrvatsku fudbalsku reprezentaciju gledam blagonaklono, s obzirom na permanentne izlive ustašluka, a kao posledicu klime koju je Oto gore pomenuo i koja se u reprezentativnom fudbala, na manifestnom nivou najdublje primila. Apostrofiram fudbal jer je to tu prisutno jače i češće nego gde drugde (nije da izgiboh prateći sport inače), a ne nekakav načelni HR sportski tim.

Ne mogu da se udubljujem u to koji od "-ić" je iz tog kružoka takav, ko nije. Njima nije bitno, meni još manje, neće biti moji ni pobeda ni poraz.

Ne, neće biti "naši", posebno ne danas. Pa ni u bilo kojoj skorijoj budućnsti. Možda nikad, ali ko zna. Mislim, i to je bukvalno ono što je najveći problem - ne što je to Hrvatska kao takva, nego što je fudbal takav sport da se oko njega nakače te najgore maniestacije identitetskog zajedništva. I to je postao sastavni deo, ne možda baš svuda, ali jako široko. Jbg.

Gargantua wrote:Meni je fudbal zanimljiv kao društveni fenomen u širem smislu, ne kao igra; ja sam ionako basketaških sklonosti, nemerljivo sam više emotivno investiran u košarkašku nego fudbalsku repku.

Nemoguće mi je da hrvatsku fudbalsku reprezentaciju gledam blagonaklono, s obzirom na permanentne izlive ustašluka, a kao posledicu klime koju je Oto gore pomenuo i koja se u reprezentativnom fudbala, na manifestnom nivou najdublje primila. Apostrofiram fudbal jer je to tu prisutno jače i češće nego gde drugde (nije da izgiboh prateći sport inače), a ne nekakav načelni HR sportski tim.

Ne mogu da se udubljujem u to koji od "-ić" je iz tog kružoka takav, ko nije. Njima nije bitno, meni još manje, neće biti moji ni pobeda ni poraz.

Pominjao sam Ostapu, srpska košarka s istetoviranim četnicima i 3 prsta kao drevnim srpskim pozdravom još od mitinaga čestitoga Draškoviću Vuka na Trgu Slobode mi je godinama izazivala odbojnost. Tek na prošlom ili pretprošlom Eurobasketu kad sam slušao sadašnje igrače, Bogdanovića i druge, postali su mi simpatični. Da ne pominjem da sam i '90ih kad ih intenzivno nisam podnosio u dnu srca bio ponosan na njih, jer ipak su istorijski "naši" ma šta mi, oni, ili bilo ko treći o tome mislio i prema tome osjećao.
Kod mene je raspad Yuge izazvao tu šizofreniju, mrzim ih i istovremeno sam na njih ponosan, jer su na kraju ipak naš tim. Ali ovo samo za Srbe i Hrvate. Za ostale navijam bez tih bolesnih, traumama izazvanih paradoxa i deformacija.