Studentski protest

Остали коментари

Филип Шаћировић

Блокада и тирада
Поводом текста ,,Блокада“, од 6. новембра
Студентска блокада Филозофског факултета улази у шесту недељу. Блокадери су непоколебљиви, упркос умору и стресу услед притисака, у које спада и прљава кампања коју води њихов факултет, место на којем сваке године остављају огромне суме новца у замену за образовање, које је у време када је генерација њихових родитеља студирала било бесплатно.
Један вид притисака је и онај где се разне умне главеналазе позване да са материјално обезбеђених пиједестала куде студенте због недовољне количине идеала у захтевима. Тако се Чедомир Антић, доцент Филозофског и учесник студентских протеста деведесетих, нашао позван да напише тираду у којој блокаду карактерише као протест „испод просечних студената, кандидата за будуће транзиционе губитнике”, који постављају захтеве „за неким додатним правима, олакшавањем студирања или смањењем неких од материјалних давања”. Насупрот њима, помиње своју генерацију која се „подигла да одбрани демократске изборе, универзитетске слободе и национално достојанство.”
Чак и ако прихватимо романтично виђење студентских протеста деведесетих; ако заборавимо да се иза „демократских избора” крила одбрана интереса искварене опозиције, а иза одбране „националног достојанства” одбрана интереса агресивних национализама светских сила, које су упумпавале новац у организације попут Отпора; када бисмо здраво за готово узели национал-академске идеале његове генерације, свеједно бисмо морали истаћи да су студенти у то доба имали услове студирања какве студенти данас могу само да сањају –релативно безбедна буџетска места или барем суфинансирајући статус. Они су могли да лебде по висинама јер су приликом слетања на својим факултетима имали већ доступне ствари заделић којихсе боре студенти данас.У том лебдењу су били понесени шареним лажама „националног интереса” и „европејства”, зарад којих су подржали неолибералну опозицију и допринелистварању садашње ситуације у образовању, здравству,привреди.
Можемо полемисати о томе да ли су захтеви студентског протеста уски илинесрећно срочени. Крајњу реч у тој полемици имаће сами студенти. Оно што јејасно свакоме ко је свестан стварности јесте да су егзистенцијални и академски проблеми студената још један симптом суноврата животног стандарда већине становништва погођеног антицивилизацијским процесом који се назива транзицијом. Стога је борба за њихово решавање уједно борба против тог процеса, ма колико она била можда неспретно артикулисана. Као таква, она је у општем интересу.
Блокадери себоре за хлеб за данас и сутра. Страни су им „национални” циљеви јер осећају да многи који говоре о националним, мисле на приватне интересе. Они не глуме геополитичке „трустове мозгова”, не заносе се офуцаним фразама о „демократији”, „традицији”, „Српству”, „Европи”. Њих не прате донације, ни подршка политичких странака. Они се након победе не надају функцијама – у идеалном случају, нормално ће наставити студирање, уз минимум побољшања. Зато је борба данашњих студената зрелија, пожртвованија и поштенија од борбе Антићеве генерације.
Антићу сметају „кандидати за губитнике транзиције”. Данашњим студентима транзиција није ни игра, ни коцка, па да говоре о победницима и губитницима. Њима је транзиција сурова стварност, која свакодневно притиска њих и њихове родитеље. И Антић и данашњи студенти памте „паметне и способне гладнице”, које одају погледи, „живи, грамзиви, на сваку наивну честитост подсмешљиви”. Антић те погледе памти у лицима тадашњих студената.Данашњи студенти их гледају у лицима професора.
Дипломирани филозоф, просветни радник, учесник студентских протеста 2006–2011.
Филип Шаћировић

ПОЛЕМИКА Чедомир Антић

Самовлашће групе студената
Поводом текстова: ,,Студентска свест о потчињености” (11. новембар) и ,,Блокада и тирада” (12. новембар)
Постигао сам циљ који сам пред себе ставио објављивањем текста „Блокада” посвећеног недемократском, противзаконитом и суштински штетном самовлашћу групе студената Филозофског факултета. Скренуо сам пажњу јавности на неистине, лењост и лицемерје малог броја студената и неколико опскурних организација које кризу нашег друштва и државе употребљавају ради сoпствене промоције. Указао сам и на тужну чињеницу да велики број студената и професора не маре за догађаје на Филозофском факултету и да им нису важне последице једне лоше политике. Политике која уместо оправданих захтева за реформом, модернизацијом универзитета и социјалном правдом, за циљ има одбрану интереса мањине – и то оне мањине коју чине неуспешни и лењи, који желе да њихов нерад буде награђен. Показало се, судећи према коментарима на текст у електронском издању „Политике”, и до сада пристиглим писмима, да је подршка блокади изузетно слаба и да у идеолошком смислу она изван факултета окупља десетак неокомуниста и анархиста. Ти коментари су већином или бесмислени или смешно лични или је под више псеудонима могуће препознати једног аутора. Чини се да је такав случај са два текста која су пристигла у редакцију „Политике”.
Наравно да сам под именом и презименом спреман да говорим о времену студентског протеста из 1996–1997, да без било каквог оклевања укажем на мане и слабости, и да пажљиво прочитам клевете и бесмислице групе анонимних савременика или садашњих студената-лењиваца... О протесту из 1996. може се рећи много тога доброг и понешто лошег, али кључна разлика је у циљевима и легитимности. Протест је избио спонтано на више факултета, циљ му је била одбрана народне воље исказане на изборима. Циљеви протеста су коначно у потпуности остварени. Већина студената је тада одлучила да бојкотује наставу, никога нису присиљавали да им се придружи, о свему су одлучивали демократски... После протеста били су организовани избори за Студентски парламент и на њима је учешће узело више од 50 одсто свихстудената Филозофског факултета који су тада већински подржали управо организације настале у време протеста. Насупрот томе, током протеклих седмица група од тридесетак студената рачуна на подршку аморфне групе која не прелази 300 од чак 6.000 (дакле пет одсто) студената Филозофског факултета.
Филозофски факултет спада међу јефтиније факултете Београдског универзитета. Једна од бесмислених тврдњи коментатора је да професори на њихов рачун избегавају да им зараде буду смањене. То једноставно није тачно – зараде професора су умањене и остаће такве. Овде је реч о принципима. Овде није реч о протесту већине студената који би чак и са оваквим циљевима заслужио толеранцију и поштовање. Блокада на Филозофском факултету за повод има захтеве само неколико стотина већином слабих студената. Треба бити заслепљени фанатик и тврдити да је стандард студената био бољи 1996. него данас. Такође, треба бити заробљеник неких давних времена и захтевати статус социјалних случајева за све грађане Србије. Свака идеја о социјалној правди на универзитету обесмишљена је када њен централни циљ постане захтев да привилегију бесплатног студирања задрже слаби, лењи и вечити студенти.
Коначно... Да, ја сам присталица демократије, родољуб сам и подржавам рестаурацију монархије. Безрезервно подржавам и аутономију универзитета, за коју су погинуле стотине студената и професора широм света, да би данас била злоупотребљена за спровођење насиља изразите мањине над већином. Немам проблем да будем у мањини, али и те како се противим недемократском и насилном деловању разних ауторитарних особа којима су студенти добри само када им дају безусловну подршку, а демократске и парламентарне процедуре своде на знаке рукама. Природи је требало милион година да усправи човека – комунизму и фашизму неколико деценија да га поново озвере. Ови анархоиди желе да читаву генерацију студената претворе у колонију алги која безгласно, координисаним покретима руку даје „легитимитет” њиховој бесмисленој и штетној политичкој играрији и малодобној фантазији.
Напредни клуб
Чедомир Антић
објављено: 13.11.2014.

Да, ја сам присталица демократије, родољуб сам и подржавам рестаурацију монархије.

ПОЛЕМИКА Ратибор Тривунац

Блокада или варварство
Поводом текста ,,Блокада”, од 6. новембра

Kада неко покуша да вас више пута на истоветан ,,успутан” начин дискредитује, у релативно кратком року, као што то са мном већ неко време покушава да учини Чедомир Антић у својим написима у „Политици” („Малагурски”, 17. 4. и „Блокада”, од 6. 11. ове године), реакција постаје нужна. Фигуру о стављању анархистичког терористе на насловницу једног недељника, Антић у својој недавној пашквили проширује фантазијом о просипању киселине у лице радницима. Да нема таквих попут Антића, као и нпр. неких истакнутих филозофа покојне Друге Србије, који тај догађај коментаришу у сличном духу, потпуно бих заборавио да сам пре четири године освануо на насловници недељника „Нин”. Поменутом недељнику дао сам интервју о условима живота у Централном затвору, пошто сам са још петоро пријатеља пуштен на слободу, након пола године проведене у притвору, под намештеном оптужбом за подстрекивање на међународни тероризам. То је, иначе, поступак који је након ослобађајуће пресуде покренут још два пута, и још увек траје, паралелно са још неколико процеса који се против мене воде из политичких разлога.
Међутим, док је узбуђење око појављивања анархисте на насловници угледног недељника само симптом провинцијалне малограђанштине, поставља се питање контекста другог Антићевог напада, те острашћености којом иступа против студентског покрета, и посебно у њему активне левице. Антићева скандалозна реакционарност примећују се у ширем пољу његовог деловања, па није неочекивано да реагује против зрнца разума које симболизује студентски протест у мрачној жабокречини српске данашњице. Такође,као доцент, Антић је директно заинтересован за наплату школарина и других намета на Филозофском факултету, што га чини веома пристрасним и лично заинтересованим за дискредитовање студентских захтева. Индиректни интереси шовинистичке интелектуалне нише коју заступа Антић, као и његови директни материјални интереси, несумњиво су надопуњени и једном епизодом са историјске блокаде Филозофског факултета 2006. године, познатом из литературе. Сплетом бизарних околности, та блокада, која је покренула нову фазу студентских борби код нас, али и у региону, отпочела је на дан обележавања десетогодишњице студентских протеста који су у своје време у политички живот пласирали двојицу Чедомира – Јовановића и Антића. У симболичном акту раскида са дотадашњим политикантским праксама, а у контексту инаугурисања нове политике, први изнуђени потез студената блокираног факултета 2006. године било је удаљавање са истог обојице Чедомира, уз повике: ,,Лопови – напоље”.
Раскидајући са неолибералним, конзервативним и ултранационалистичким карактером студентских покрета деведесетих, та блокада несумњиво је озваничила појаву новог политичког феномена код нас – нове левице, старог кова – антикапиталистичке и антидржавне левице као фактора који активно покреће и учествује у социјалним покретима. Од тада, покрет је еволуирао и залазио у различите меандре социјалних токова, но његова утемељеност на истински самоуправним зборовима и у директној акцији као методу борбе, даје му чврсту основу, потребну за даље ширење на остале сегменте система. Студентском покрету данас се може много тога приговорити, али увек са свешћу да за стање у коме се налази одговорност пре свега имају професори, који су сви некада студирали бесплатно, а данас недовољно масовно и ангажовано учествују у протестима, затим полиција која шаље фашистичке хулигане да нападају и саботирају протесте, као и читав спектар каријеристичких бирократа – а тек на крају збуњени студенти, убачени у воденицу болоњског студирања, препуштени сами себи и колегама левичарима који су перманентно демонизовани у јавности. Студентском покрету понајмање могу приговарати заговорници опскурних монархистичких и ревизионистичких идеја, који већ веома дуго чине управо онај слој који читавом друштву пљује киселину у лице.
Књижар-антиквар и издавач из Београда, припадник Анархосиндикалистичке иницијативе
Ратибор Тривунац
објављено: 19.11.2014.

fernoux-h wrote:Ako neko ima agregat (ili moze da ga nabavi) mnogo bi nam pomoglo jer su nam danas iskljucili struju i vodu

Server Error

404 - File or directory not found.

The resource you are looking for might have been removed, had its name changed, or is temporarily unavailable.

timur chevket wrote:

fernoux-h wrote:Ako neko ima agregat (ili moze da ga nabavi) mnogo bi nam pomoglo jer su nam danas iskljucili struju i vodu

raspitacu se. da li organizujete neko prikupljanje vode i namirnica?