Home
by Guest Fri Oct 09, 2015 12:46 pm@Šuvar: ... uslov je već jedno 10 godina 37 od 60, ali za samofinansiranje. Za budžet je sad valjda 48, ali isprva je planirano da bude 60, pa je posle negodovanja postepeno podizan, svaki put nekad tokom oktobra, pošto se presaberu, 37-42-48, neozbiljno krajnje.
Problem je u moje vreme bio što se to odnosilo i na faksove na kojima ljudi masovno čiste godine i na one na kojima ne, pa je to pravilo nove probleme, jer po zakonu broj budžetskih studenata nije mogao da se uveća za više od 20% pri upisu godine u odnosu na prethodnu, a npr. na FPN-u je masa samofinansirajućih čistila godinu i očekivala da ne plati sledeću (valjda su taj stav brisali nekad, nemam pojma, ali vidim da ne kukaju više). Isto, razlikuju se masivno pravila studiranja od faksa do faksa, negde npr. možeš da vučeš ispit sa prve na treću ili sa druge na četvrtu dokle god imaš dovoljno bodova, negde ne. Šou je cela stvar, a realno bez potrebe, jer je zamišljena kao skalabilan i prilagodljiv mehanizam.
Sve to naravno ima samo posredne veze sa kvalitetom studija. Meni je ustvari sve to sa bodovima bilo okej, najviše mi je smetalo što nije bilo apsolventskih rokova i što sam neke obimne projekte koje ionako radim bez ikakve literature ili pomoći predavača mogao da branim u fazon dva termina godišnje (od čega je jedan prerano, pa izađe bukvalno do 5% studenata), što su pitanja interne organizacije i nesankcionisanog kavaljerskog pristupa poslu od strane nastavnog kadra. Takođe, prepisivanje na projektima (reupotreba tuđeg kôda, koja se inače jako lako detektuje automatskim testovima na većini predmeta) je propuštano u određenim rokovima u korist toga da s vremena na vreme dovoljan broj ljudi položi neki ispit, što je skandalozno.
Možda je najefikasnije spaliti univerzitete i podići nove. Napalm efikasno rešava većinu problema.
Problem je u moje vreme bio što se to odnosilo i na faksove na kojima ljudi masovno čiste godine i na one na kojima ne, pa je to pravilo nove probleme, jer po zakonu broj budžetskih studenata nije mogao da se uveća za više od 20% pri upisu godine u odnosu na prethodnu, a npr. na FPN-u je masa samofinansirajućih čistila godinu i očekivala da ne plati sledeću (valjda su taj stav brisali nekad, nemam pojma, ali vidim da ne kukaju više). Isto, razlikuju se masivno pravila studiranja od faksa do faksa, negde npr. možeš da vučeš ispit sa prve na treću ili sa druge na četvrtu dokle god imaš dovoljno bodova, negde ne. Šou je cela stvar, a realno bez potrebe, jer je zamišljena kao skalabilan i prilagodljiv mehanizam.
Sve to naravno ima samo posredne veze sa kvalitetom studija. Meni je ustvari sve to sa bodovima bilo okej, najviše mi je smetalo što nije bilo apsolventskih rokova i što sam neke obimne projekte koje ionako radim bez ikakve literature ili pomoći predavača mogao da branim u fazon dva termina godišnje (od čega je jedan prerano, pa izađe bukvalno do 5% studenata), što su pitanja interne organizacije i nesankcionisanog kavaljerskog pristupa poslu od strane nastavnog kadra. Takođe, prepisivanje na projektima (reupotreba tuđeg kôda, koja se inače jako lako detektuje automatskim testovima na većini predmeta) je propuštano u određenim rokovima u korist toga da s vremena na vreme dovoljan broj ljudi položi neki ispit, što je skandalozno.
Možda je najefikasnije spaliti univerzitete i podići nove. Napalm efikasno rešava većinu problema.
