Studentski protest

btw, kakva gluparijada na topiku o socijalnim protestima.

za one koji citaju istina je sledeca:

vecina levih grupa je napustila protest nakon sto je plenum pozdravio aplauzom ljoticevce iz srpske akcije koji su dosli da daju podrsku blokadi zato sto ovaj put nije komunjarska. toliko od podmla(t)ka ds.

naravno, apoliticnost protesta znaci - nikako ne pominjati radnike ili klasu ili mogucnost prosirenja borbe ili zahteva. sto nikako ne sprecava da se aplaudira ljoticevcima.

leve grupe nisu ni trebale da ulaze u ovako artikulisanu blokadu.

timur chevket wrote:btw, kakva gluparijada na topiku o socijalnim protestima.

za one koji citaju istina je sledeca:

vecina levih grupa je napustila protest nakon sto je plenum pozdravio aplauzom ljoticevce iz srpske akcije koji su dosli da daju podrsku blokadi zato sto ovaj put nije komunjarska. toliko od podmla(t)ka ds.

naravno, apoliticnost protesta znaci - nikako ne pominjati radnike ili klasu ili mogucnost prosirenja borbe ili zahteva. sto nikako ne sprecava da se aplaudira ljoticevcima.

leve grupe nisu ni trebale da ulaze u ovako artikulisanu blokadu.

Koliko god tvoju interpretaciju smatrala nepotpunom i/ili tendencioznom, uzdržaću se od kvalifikacija koje ti neometano koristiš za druge, a i te kako reaguješ kad ti ih neko uputi. Nije korektno. I ne, nije potpuna istina.
Notorious ođe, da ne bude zabune.

trt-mrt. naravno nista od ovoga nije tacno sto si napisala. mislim na onaj up close and personal deo (na koga god da mislis).  

da, ovo drugo je istina (pitaj svoju drugu ruku) i da bilo je aplauza srbskoj akciji i dodvoravanja desnicarima. tada su cak i neki uzdrzaniji levicari (komunjare) resili da preispitaju svoje bivstvovanje tamo.

mada to nije najveci problem studenstkog protesta. najveci problem je taj sto studenti sebe vide tacno na isti onaj nacin na koji ih vidi i uprava. i to bi bilo sve.

i naravno da nisam pomislio da si mekejb. on se teze vredja.

Zašto su se pripadnici srbske akcije uopšte našli na skupu, počni od toga pa će ti par stvari postati jasnije.
Nisam uvređena, ali zadržavam pravo da mi se gluparijada/trt-mrt način komunikacije ne dopada.
I od mene bi ovo bilo sve.

da bi izmamili aplauze?

Aniela wrote:
Zašto su se pripadnici srbske akcije uopšte našli na skupu, počni od toga pa će ti par stvari postati jasnije.  
Nisam uvređena, ali zadržavam pravo da mi se gluparijada/trt-mrt način komunikacije ne dopada.
I od mene bi ovo bilo sve.

los sam konspirator te ne znam sta su tamo trazili ali mi je jasno zasto im se aplaudiralo i sta tacno apoliticnost znaci u ovom slucaju.  

sto se ostalog tice i meni smeta da mi se spocitava tankocutnost pa idem dalje. ja barem ne bezim od razgovara.

Ne bežim ni ja od razgovora, samo izgleda da imamo različito viđenje načina na koji se može odvijati.
Nije ništa konspirativno u pitanju, par dana pre tog skupa se desio napad na studente (uleteli momci sa fantomkama i krenuli da guraju i udaraju sve redom) i, pošto su se, naravno, našli visoko na listi osumnjičenih, predstavnici srbske akcije su samoinicijativno došli da kažu da ne dolaze u ime organizacije, ali da SA ne stoji iza napada i da podržavaju studente, na šta su dobili aplauz. Ostatak priče znaš.
Apolitičnost je odabrana da bi se izbeglo (ne dovoljno uspešno i otporno na učitavanja, očigledno) svojatanje i ponavljanje iskustava iz prethodnog, levičarskog, protesta (upadanje desničara s noževima na FF i sl.).
To je ono što ja znam, moguće je da je moj izvor informacija prenaivan/preidealističan/premlad za uvid u neke igre druge vrste.

znam i za prethodni upad ali ti verovatno ne znas da je deo plenuma slao signale srbskoj akciji (neke cak prilicno hilarious tipa - braco pisemo cirilicom) te da su oni kao razlog za svoju nenasilnost apostrofirali apoliticnost protesta. ja bih se zamislio kada bi me pohvalili ti ljudi. stavise, umesto price o dva ekstremizma ja bih se pre zamislio kako je moguce da srbska akcija uopste ima prostor za delovanje na univerzitetu.

sto se desnicarskog nasilja tice ukoliko je ono razlog za odbijanje razgovora o sirem delovanju (neka vrsta zajednickog delovanja sa prosvetarima i advokatima i uopste problematizacija produkcije znanja) i jasnije stavove onda je ono vec uspelo samom pretnjom.

eto izvini za grubost nisam dugo bio medju ljudima dok nisam nasao ovaj forum.

Zvanično obrazloženje je da se o predlogu zajedničkog delovanja nije raspravljalo na zboru (tačka dnevnog reda nije izglasana) zbog pretrpanosti dnevnog reda i prisustva profesora, sasvim je moguće da se radi o izgovorima. Imam utisak da su studenti zagrizli više nego što mogu da progutaju i da pokušavaju da balansiraju kako god znaju i umeju. Koliko znam, a znam, većina članova radnih grupa se ježi na sam pomen desničara, iako ih među studentima inače ima.  
Delim s tobom upitanost nad prostorom za delovanje srbske akcije na univerzitetu.
Prihvaćeno.

edit: nisam znala za signale

iskreno, vecina clanova marks 21 to vidi kao izgovor. i naravno da se svi jeze desnicara ali ukoliko delujes u vakumu politike dominantna ideologija je ona koja je spontana a to je ovde i sada nacionalizam.

inace, mislim da strana fakulteta/vlasti nikada nije bila slabija.

Nisam zapazila ni trag nacionalizma u njihovim dosadašnjim javnim nastupima i saopštenjima (a sve sam ih vrlo pomno iščitala i odgledala). Marks 21 je od početka bio protiv apolitične pozicije (s argumentom ako se borite protiv kapitalističkih mera, borba je automatski levičarska), tako da je njihova reakcija na kasnije događaje sasvim očekivana.
Imam utisak da se uprava FF pokazala kao prilično nesposobna.

pa nije to tako jednostavno niti ih ja optuzujem ali ovo sto se desilo s srbskom akcijom je jasna tendencija da se bezeci od levica moze natrapati na nesto daleko gore.

Mislim da su se jako čuvali bilo kog upliva (bežeći i od levice i od desnice) i upravo zbog toga insistirali na samoorganizovanosti i striktnom pridržavanju agende. Čini mi se da precenjuješ upliv SA na osnovu nastupa na zboru i, ne baš frenetičnog, aplauza. Postojala su očekivanja da blokada preraste u širi socijalni protest, ali je to za sobom povuklo pritiske koji su političke ciljeve pretpostavili zahtevima studenata. Ako se pripadnici bilo koje struje uvređeno okrenu i odu jer blokada nije poprimila željenu nijansu (a bilo je takvih sa obe strane), očigledno je da im zahtevi zbog kojih je započela nisu prioritet. Za to što protest nije poprimio širu dimenziju su najmanje odgovorni studenti.
Danas je na zboru iznet kompromisni predlog uprave FF, koji su studenti, uz preciziranje nekih stavki, izgleda voljni da prihvate. Sutra bi obe strane trebalo da raspravljaju o prihvatanju finalne verzije.

pa zar ovo nije vec problem - distanca od oba ekstremizma? vec je taj stav dovoljan da zapravo da odredjenu vrstu javnog prostora srbskoj akciji. sto se pridrzavanja agende tice - videli smo kako to izgleda u plenumskoj praksi kada se nesto treba staviti na dnveni red.

meni se cini da je blokada postigla sledece ukoliko danas bude zavrsena

1. legitimisala je srbsku akciju kao ozbiljan i prihvatljiv politicki element na univerzitetu koja donosi odluku koga i kada bije i s kojima se moze pregovarati oko toga makar i kroz neke konkludentne radnje ako ne izravno.

2. potvrdila je da se studenti, nehotice, ogledaju u ocima uprave odnosno da nisu sposobno za formiranje sire drustvene platforme mimo podnosenja prilicno zatvorenih zahteva koje ce dalja kriza sistema uciniti deplasiranima u narednih pola godine. dakle, studenti su pokazali da su tacno ono sto uprava misli o njima a ne jedan specificni oblik drustvene pameti. da podsetimo da su pitanju studenti filozofskog fakulteta.

blokada je takodje pokazala da je univerzitet prestravljen i da je verovatno najveci strah uprave bio ono sto se i nije desilo - povezivanje studenata sa drugim protestima ili cak i drugim fakultetima.

Najnovija vest je da se blokada nastavlja.
Ne slažem se da je pokušaj da se ostvari apolitičnost davanje prostora SA.
Takođe, iako blokada nije gotova:
1. Apsolutno ne.
2. Studenti inicijalno nisu težili široj društvenoj platformi, iako je ne bi odbili da razne struje svojom političkom artikulacijom nisu pokušale da marginalizuju njihove primarne zahteve. Nije greška studenata.

Univerzitet je golo sranje. Pokušaji povezivanja s drugim fakultetima nisu uspeli, a mislim da će povezivanje sa drugim protestima tek uslediti (naglasak na mislim, ne znam).

edit: upravo je izglasana saradnja sa drugim protestima.

blokada se nastavlja nakon sto je odbijen predlog uprave FF da se bodovno smanjenje odnosi samo na iducu godinu ili tako nesto?

sto se srbske (studentske) akcije i borbe 14 tice oni su sami izjavili da su se na fakultetu pojavili i protestu prikljucili bas zbog proklamovane apoliticnosti protesta. a onda su dobili i aplauz. drugim recima zahvaljujuci apoliticnosti protesta (a odvelo bi nas predaleko da raspravljamo o tome sta je zapravo apoliticnost) oni su bogatiji za jedan aplauz i jednu infiltraciju fakulteta.

ukoliko je izglasano povezivanje sa drugim socijalnim protestima (advokati, prosvetari i radnici u strajku) onda je to korak u dobrom pravcu. na kraju krajeva studenti bi mogli da se solidarisu i sa zaposlenima u KCB-u i sa pitanjem bijenalizacije oktobarskog salona. studenti katedre istorije umetnosti ff bi trebalo da budu na svaki nacin zainteresovani za ovo i da postave pitanje za sta tacno oni uce i sta ih se uci.

kazu neki "srbska akcija - policijska frakcija"

Friško saopštenje:
Dekanski kolegijum Filozofskog fakulteta u Beogradu izneo je prekjuče predlog koji se odnosio na ključni zahtev Samoorganizovanog studentskog pokreta 2014, odnosno na mogućnost besplatnog prijavljivanja preko 60 ESPB bodova za budžetske studente, i mogućnost prijavljivanja do 90 ESPB bodova za sve studente. Mere iznete u predlogu predstavljale bi kompromis za budžetske studente, ali bi studentima koji se sami finansiraju povećala školarinu za do 14,000 dinara.
S obzirom da je formulacija predloga bila izrazito nejasna, Prodekanka za nastavu je provela oko sat vremena razjašnjavajući ga studentima. U dogovoru s njom, članovi Samoorganizovanog studentskog pokreta 2014 su Upravi predložili alternativnu formulaciju. Ova formulacija je predlagala iste uslove, ali sa manje prostora za slobodno tumačenje. Ne prihvativši predloženo, članovi Uprave izneli su sopstvenu verziju. Njome se ovaj predlog ograničava na godinu dana, što bi značilo da će iste mere koje su ove godine studente naterale u blokadu, naredne godine ponovo stupiti na snagu.
Zbor studenata Filozofskog fakulteta ocenio je juče da je ovakav predlog neprihvatljiv, i gotovo jednoglasno izglasao njegovo odbijanje i produžetak blokade nastave. Naglašavamo da predlog nije odbijen iz osionosti ili pohlepe, već iz svesti da je u pitanju samo kratkoročno rešenje koje bi dogodine postalo veoma veliki problem i budžetskim i samofinansirajućim studentima. Podsećamo da je upravo ovaj manir donošenja kratkoročnih rešenja značajno doprineo nastanku trenutne situacije.
Kao i uvek, pozivamo Upravu Fakulteta na saradnju koja bi rezultirala obostrano korisnim rešenjima. Pozivamo i sve medije da dođu na Fakultet i učine naš protest transparentnijim.


Samoorganizovani studentski pokret 2014
5.11.2014.

Sa fejsbuk grupe Studentski pokret 2014:

STOP SVOJATANJU SOCIJALNOG PROTESTA !

Novembar 2014.

Sada, kada su se studenti samoorganizovali u odbrani svog ekonomskog položaja – svoje stvarne pozicije u životu – suočeni smo sa gomilom napada sa svih strana koji tvrde kako su nam zahtevi „bedni“, „sebični“, te kako se treba prihvatiti šire priče. Međutim, dok se u stvarnosti, na okupiranom Filozofskom fakultetu, priča zaista i širi pokretanjem pitanja o jedinstvenosti napada sa kojima se svi suočavama, te uviđanjem potrebe da se merama štednje stane na put zajedno sa drugim društvenim slojevima koji se suočavaju sa napadima, pre svega radnicima prosvete koji stupaju u štrajk, kojekakvi „priznati“ akademici iz svojih kula od slonovače uporno pokušavaju da nam objasne kako naš pokret neće procvetati dokle god ne uvidi dobrobiti domaće trule opozicije.

Upravo tako! Pod plaštom širenja borbe i kritike „bednih studentskih zahteva“ nama se zapravo servira priča da apolitičnost protesta treba razbiti davanjem podrške onoj ili ovoj parlamentarnoj struji koja teži da se usadi na poziciju moći. Kao da bi ma koja politička opcija mogla da izbegne rezove u budžetu pod udarima krize, kao da bi nekakav drugačiji izbor kakvom magičnom formulom rešio trulež države u kojoj se nalazimo. Studenti u borbi su itekako politični! Samo što se, na neizmernu žalost naših akademskih tutora, ne bave ofucanim parlamentarnim igrarijama, već politikom u sosptvenom interesu, odbranom svojih stvarnih položaja u životu!

Urpavo zbog dekadencije svih ideologija, zbog neizmernog licemerja i besperspektivnosti svih parlamentarnih struja koje sada pokušavaju da nas uvuku u svoja spletkarenja povlačenjem pitanja doktorata i odavno propale medijske scene (podsetimo samo da su još i 2011. mediji studentske proteste nazivali papazjanijom), su studenti i odlučili da se distanciraju od ideologije, od politke shvaćene u takvom kontekstu. Odlično! Ostaje nam da uvidimo krucijalnu razliku između političkih napada sa kojima se naš pokret svakodnevno suočava i, sa druge strane, politike shvaćene u svom najširem značenju, politike koju mi svakodnevno stvaramo na zborovima, koju konstantno redefinišemo i preispitujemo. Bez čvrstih i jasnih stavova, odnosno bez naše sopstvene politike – politike protesta – nama nedostaje linija koju ćemo suprotstaviti napadima sa kojima se suočavamo, te će nasrtaji da se takav vakuum popuni biti i intenzivniji. Ipak, netačno bi bilo tvrditi da pokret nije uspostavio svoju poziciju, on to čini svakodnevno praktično se odnoseći prema situacijama sa kojima se suočava, stvar je u tome da svest o toj poziciji nije sažeta, izostaje preko potrebno osvrtanje na sopstveni pokret.

Ipak, naspram svih bednih izgovora koji se predstavljaju ka odbrana studentskih interesa, žalopojnih povorki SKONUS-a i drugih zvaničnih predstavnika narikača, kao i kontrolisane sindikalne mašinerije koja iz godine u godinu mrcvari radnike uličnim mitinzima i jadikovanjem za „davno zaboravljenim vremenima prasića, jarića i jagnjića“, dok se položaj radnika sve više srozava, studenti su preuzeli svoje živote u sopstvene ruke i krenuli u istinsku borbu organizovanu putem masovnih zborova koji su jedini kadri da iznedre kolektivnu perspektivu onih koji se u protest i organizuju.

Ne, zahtevi studenata nisu nikako bedni! Oni predstavljaju početak borbe protiv srozavanja našeg realnog položaja, borbe koju svi „legitimni predstavnici“ godinama unazad prodaju zarad nama stranih interesa. Bedna je pozicija domaćih intelektualaca i dežurnih komentatora koji svoju idejnu trulež više nemaju kome da prodaju, pa im ništa drugo i ne preostaje nego da lešinare nad samoorganizovanim studentskim pokretom.

ovo saopštenje kao da su pisali timuru.  

pa kako će rešiti "svoje stvarne pozicije u životu" bez neke šire političke platforme?

mislim, je l' ovaj protest organizovan povodom bolonjskih poena/para kojih nema, ili se sada uviđa kako ti protesti što se svake godine organizuju u principu ne reševaju ništa?

timur se slaze sa ovim saopstenjem. politicka opozicija u ovoj zemlji funkcionalno ne postoji i ne samo da ne postoji vec i gde je ima ona je u fundamentalnoj saglasnosti sa vlastima po pitanju politike 'stednje' i privatizacije. drugim recima jedina opozicija danas su studenti, prosvetari na ulici, arhitekte koje pricaju o beogradu na vodi, umetnici i radnici u kulturi protiv bijenalizacije salona. samo je pitanje kako izbeci da se ova druga linija vlasti, koja vrsi ulogu njenog parlamentarnog laznog korektiva, ne docepa rezultata ovih akcija. i tu se slazem sa studentima.

to sve stoji, samo se pitam da li studenti imaju kapaciteta i plan da se povežu sa ostalima i da tu borbu i povedu.

Anbifakinglivabl.

Чедомир Антић

Блокада
Свака од блокада показала је слабост факултета, његових установа, државе, али и наших демократских и парламентарних традиција
У амфитеатру Филозофског факултета у Београду никада се прво не присетим неког од многобројних предавања која сам ту слушао... Чак и данас, осамнаест година касније, сетим се првог дана Студентског протеста из 1996. године. Сећања умеју да зaварају, човек како стари постаје све сентименталнији...
Ипак, извесно је да се тада једна генерација наших студента подигла да одбрани демократске изборе, универзитетске слободе и национално достојанство. Велика већина тадашњих студената претпоставила је идеале и опште добро личним интересима и ускогрудом разумевању живота који су наметали тадашњи ауторитарни режим, искварена опозиција, шовинистички ратови, издајничке елите и на крају, мада не најмање важно, грамзиви и агресивни национализми неколико европских и једне прекоокеанске силе. Нисам заборавио ни мање дражесне моменте. Ситне лопове који су некако добили индекс, а онда крали компјутере, прилоге грађана... Ни паметне и способне гладнице које су још тада хтеле да буду министри и посланици, па данас својим празним, крезовским и лукуловским животом играју улогу преситих и пребогатих вођа сиромашног и несрећног народа. Тада су их одавали само погледи – живи, грамзиви, на сваку наивну честитост подсмешљиви.
Пре неколико дана ушао сам у исти амфитеатар. Нисам дошао да држим предавање, мада сам већ неку годину запослен на факултету. Заједно са малобројним професорима присуствовао сам студентском збору. Факултет jе већ готово месец дана под блокадом. Група студената забравила је учионице и избацује студенте и професоре који би можда желели да држе наставу. Легитимитет су потражили у „збору”, домаћој верзији анархоидног пленума. Тамо неколико стотина студената самовласно одлучи о томе да ли ће факултет радити или не, а онда ту своју одлуку проведу силом уверени да факултетска управа никада неће позвати полицију и нарушити аутономију универзитета (ту „грађанско-буржоаску шараду и атавизам из средњег века”), а ако неки студенти покушају да прекину блокаду сместа ће бити проглашени за фашисте.
У Србији никада није било суочавања с комунистичком прошлошћу и истинске демократизације. Зато овде добар део елите верује да злочини по дефиницији не морају бити лоши ако их „напредни” људи спроводе ради „доброг” циља. Зато је анархоидни активиста који је неуспешно покушао да изврши терористички напад доспео на насловну страницу једних новина и то као „заточеник савести”, који је узгред нешто раније рекао како је оправдано да радници саспу киселину у лице другим радницима...
У таквој атмосфери Филозофски факултет је већ осам година игралиште разних анархистичких и неокомунистичких група. Наравно студентски захтеви немају никакве везе са идеологијом. Реч је о захтевима исподпросечних студената, кандидата за будуће транзиционе губитнике, за неким додатним правима, олакшавањем студирања или смањењем неких од материјалних давања. Свака од блокада показала је слабост факултета, његових установа, државе, али и наших демократских и парламентарних традиција. Анархисти су вежбали своје револуционарне активности, управе и остали студенти су им попуштали уверени да тако штите нека своја незаслужена права, а систем универзитетске наставе на Филозофском факултету неповратно опада и пропада.
Док сам слушао говорнике на збору, који су се подсмевали демократији, традицијама, драмили о напуштању факултета зато што им после осам година студирања неће бити омогућено да наставе по старом програму, зато што пријава испита после два падања неће коштати 100, већ 480 динара, зато што ће морати нешто да плате пошто су се изборили да им и када имају 20 одсто бодова мање од прописаног броја и даље буде признато право да упишу наредну годину...
Посматрао сам студенте који су немо пратили модераторе збора. Њихови погледи били су препознатљиви, блистали су сјајем који памтим код мојих успешних сабораца данашњих милионера... Мојих искварених вршњака било је истина мало, а желели су да постану српски политички Рокфелери: да украду 50 милиона евра од неке цементаре или реформе неке гране власти, па да зароне једно 500 метара у океанску дубину или приме МТВ награду (мада певају само кад су пијани). Када су им анархистичке поглавице предложиле да „револуцију” извезу и повежу се са радницима (адвокатима) и сељацима (просветарима), већина „блиставих” очију их је хладно одбила... Какве су то глупости, револуција, елитизам, Че Гевара (који је студирао редовно и вредно као нека елитистичка протува...), дајте ви нама ово што тражимо и топлу учионицу са интернетом да наставимо револуцију докле год студирамо... И наравно – као у познатој песми – јарца печеног.
Напредни клуб    
Чедомир Антић
објављено: 06.11.2014.