Studentski protest

Blokada fakulteta pokazuje slabost (naših) demokratskih i parlamentarnih tradicija?
Ne razumem na koji način i na koje to demokratske tradicije misli, ako već zbog komunista, kako kaže, nije bilo "istinske demokratizacije", (a sad ne daju anarhisti?) pa ako neko može da mi pojasni?

To i da li je "demokratizacija" isto što i "malo trudna"?

[quote="William Murderface"]Anbifakinglivabl.

Upravo sam došla da postavim taj, nadasve ingeniozan i konsekventan, tekst. Smrdibuba, jednom rečju.

Čula sam da studentima nije bilo odobreno (dekan naložio, s obrazloženjem da se definisane tačke dnevnog reda ne tiču studenata, ostali se nisu bunili) prisustvo današnjoj sednici NNV (iako su studenti prethodno u pisanoj formi tražili da se njihovi zahtevi razmatraju pod bilo kojom tačkom). Sebi bih povraćala na glavu da mogu. Eto.

studenti su se podsmevali tradiciji! idi cedo u persun.

mada je tekst uzasno konfuzan. prvo su mu krivi anarhoidi i neokumnisti a onda ovi koji hoce jarca pecenoga.

inace, cede antica se secam kao studenta koji je na nekom mitingu zajapureno & pogresno citirao de mestra.

zapravo, razumem sta je cedi problem: nacionalno dostojanstvo. vrlo brzo bi studentski plenumi postali zatocnici stare radikalske tradicije u njegovoj interpretaciji samo da je neko tamo kriknuo 'kosovski jaram!'.

 

Pa da!

A pazi, on sebe smatra za nekog ko se nije ogrebao od protesta! Pa upišat ću se.

to nije za komentar. pa cela njegova naucna karijera je zasnovana na njegovom politickom delovanju.

@will

a pa sinko, ne kontas. svako od njih ko nije evro milioner smatra da je popusio. aj to manje vise, nego isti ti sebe smatraju prepostenima. njemu je ustvari krivo sto nije postao ceda. ti neki polusmradovi su zapravo uvek u problemu, ekipa spolja ih smatra istim bitangama kao i bogatije, a njihova ekipa iznutra ih smatra debilima jer nisu uspeli da otmu vise (para, privilegija, pokretnosti, nepokretnosti itd)

Garoviks wrote:@will

a pa sinko, ne kontas. svako od njih ko nije evro milioner smatra da je popusio. aj to manje vise, nego isti ti sebe smatraju prepostenima. njemu je ustvari krivo sto nije postao ceda. ti neki polusmradovi su zapravo uvek u problemu, ekipa spolja ih smatra istim bitangama kao i bogatije, a njihova ekipa iznutra ih smatra debilima jer nisu uspeli da otmu vise (para, privilegija, pokretnosti, nepokretnosti itd)

Sve tačno!

S tim što ja mislim da je on sebe video kao nekakvog Slobodana Jovanovića, šta li. Nacionalnog intelektualca i sivu eminenciju. A evo, tek je postao profesor, kad li studenti ni to ne poštuju, ne daju mu da uđe na faks. A pa, lebac li vam jebem onaj neo-komunistički, ja sam bre za ovo krvcu lio...

pa to. on o sebi misli kao o slobodanu jovanovicu a ne kao o tadomiru pasicu (to bi bio ceda seks).

Nekako mi je promakao ovaj zanimljiv Kišjuhasov tekst od 17.10.2014. u Danas-u:

"Tresla se studentska gora, rodio se plankton. Zahtevi naglo vozdignutog i brojčano traljavog studentskog bunta bili su šesti ispitni rok, budžetsko finansiranje apsolventske godine i produžetak studiranja ekipi koja je fakultet upisala pre osam godina. Jedno je pitanje zašto studenti ne kukaju i ne podvriskuju u vezi sa - gradivom?

Zašto umesto više ispitnih rokova ne žele više znanja? Zbog čega umesto zahteva za više vremena za završetak studija nikada ne iznose zahteve za više knjiga u bibliotekama? Potrebe i muzičke želje studenata 2014. godine iscrpljuju se u temporalnosti: davajte više prilika za polaganje ispita da bi se zadržalo pravo na studiranje. Drugim rečima, dajte hleba u studentskoj menzi i igara u studentskom domu. Samo jedan manji broj studenata je izašao izvan ovog okvira, radikalizovao proteste i dobio po tamburi od strane fašističkih batinaša. Ali oni su, rizikujući glavu, sačuvali obraz. Ostali su bili na političkoj liniji i prihvatili sve što im je ministar predočio. A kako i ne bi kad je smisao bunta bio od starta obesmišljen i mrtvorođen jer su njegovi zahtevi i ciljevi definisani jeftino. Tada ih je lako i prodati.

Uz spomenutu dimenziju želje za znanjem koja je u studentskoj skripti pre stvar naučne fantastike nego nauke, nešto sasvim drugo je politička priroda studentskog protesta i aktivizma. Naime, jedan od studentskih domova Univerziteta u Novom Sadu nosi ime Veljka Vlahovića. S tim u vezi, glavno pitanje je moguće formulisati i ovako: znaju li studenti gladni jeftinog domskog kreveta ko je bio Veljko Vlahović? Da je bio organizator predratnog studentskog pokreta koji se borio protiv nacionalizma i fašizma, za slobodu nauke i kulture, te dobrovoljac Španskog građanskog rata i narodni heroj Narodno-oslobodilačke borbe? Ne znaju, jer u Srbiji koja se sistematski stidi svog antifašizma, Veljko Vlahović je za novu generaciju studenata samo toponim još jedne bubrežne godine provedene u loju između dremeža na predavanjima, flerta po čitaonicama, oblokavanja po klubovima i kolegijalnih snošaja po - "Vlahoviću". Isto pitanje, naravno, važi i za "Slobodana Bajića" i "Feješ Klaru" u Novom Sadu, odnosno za "Rifata Burdževića", "Slobodana Penezića", "Veru Blagojević" (I i II), "Miku Mitrovića", a posebno za "Žarka Marinovića" u Beogradu.

Mnogi kritizeri studentskih pokreta u vučićevskoj Srbiji se u svojim analizama pozivaju na studentske proteste iz 1968, odnosno iz 1996/97. godine, jer dotle seže naše revizionističko sećanje. Dok pri tom zaboravljaju na revolucionarno orijentisane jugoslovenske studente pre Drugog svetskog rata. Koji su bili premlaćivani i doslovno ubijani od strane žandara, te naoružanih nacionalističkih i (ubrzo) fašističkih grupa koje je organizovala i finansirala država. U pitanju su mahom bili predratni komunisti sa uporištem upravo na univerzitetu koji je proizveo najprogresivniju generaciju koju ovi prostori pamte: Ivu Lolu Ribara, Sonju Marinković, Vladu Dapčevića, Milovana Đilasa, Petra Stambolića, Žikicu Jovanovića Španca, Pavla Papa, Mahmuta Bušatliju, Đuru Strugara te navedena imena iza domova: Vlahovića, Burdževića, Penezića, Bajića, Klaru, Blagojević i mnoge druge. Spomenuti student Žarko Marinović je nožem u leđa ubijen u sukobu sa naoružanim prorežimskim ljotićevcima okupljenim u "Organizaciju nacionalnih studenata", a čiji je počasni predsednik bio tadašnji rektor. Marinovićevog ubicu je branio Dimitrije Ljotić lično i osudilo ga je na samo pet godina zatvora. Na raznim studentskim demonstracijama od prebijanja su preminuli i studenti Mirko Srzentić, Bosa Milićević, Mirko Luković i mnogi drugi, hvala dobrim ljudima iz srpskohrvatske Vikipedije (tog omiljenog izvora studentskih seminarskih radova) na kulturi sećanja. Stotinu mu ispitnih rokova, prvi koncentracioni logor u Jugoslaviji osnovan je u Višegradu 1935. godine - i to za levičarski orijentisane studente. Rečima jednog od najvećih istoričara u 20. veku, Erika Hobsbauma, a koje sjajno prenosi Milan Radanović, studenti Beogradskog univerziteta su važili za najrevolucionarnije studente u Evropi 1930-ih godina. Rame uz rame i indeks uz indeks sa kolegama iz Madrida.

Naime, u predratnom periodu, levičarske i revolucionarne ideje u većini drugih evropskih zemalja su se mahom (pro)nalazile u radničkom pokretu i među nezavisnim intelektualcima, a univerziteti su bili uporišta klerikalnih konzervativaca. Međutim, u ruralnoj predratnoj Jugoslaviji bez istinske radničke klase su upravo akademci predstavljali okosnicu progresivnih i slobodarskih ideja. Bili su to ljudi koji su, uprkos sistematskom progonu, nasilju, ubistvima, univerzitetskoj miliciji i specijalnom studentskom konc-logoru, za svoje ideje pridobili polovinu tadašnje studentske populacije. Dakle, podli revizionistički mit je da su predratne komuniste činili neobrazovani seljaci sa šatro smešnim nadimcima i strastvenom željom da se usele u buržoaske stanove po Dedinju i Dorćolu. Bili su to sjajni mladi ljudi koji su položili ispite iz etike i društvene teorije, te stekli kompetencije iz odvažnosti i kritičkog mišljenja. Hiljade i hiljade studenata su tokom cele decenije pre sveopšte belosvetske klanice antirežimski demonstrirali, odnosno borili se za mir, autonomiju univerziteta, jednakost i slobodu, a protiv nacionalizma, antisemitizma, dolazaka ministara Trećeg rajha u Beograd, fašističke agresije na evropske države i slično. Uz to, tokom Španskog građanskog rata, čak polovinu onih pripadnika Internacionalnih brigada koji su došli iz Jugoslavije činili su studenti. A čim je fašistički okupator sa domaćim izdajnicima zakucao na ovdašnja vrata, studenti su bili među prvima koji su ustali u odbranu. Naime, u partizanskom pokretu je učestvovalo preko 5000 studenata, od čega se čak njih 205 u tom ratu za slobodu uzdiglo do statusa narodnih heroja. Dok mnogi od njih, kojima sa neopevano bezdušnom lakoćom danas menjamo ulice, nikada nisu došli kući. Da bismo mi imali ulice kojima ćemo hodati i univerzitete na kojima ćemo studirati. Ili tražiti ispitni rok više.

Uzimajući to u obzir, koliko smešno, (o)tužno i jadno tada deluju zahtevi nove studentske generacije? Bili u roze plišanim trenerkama ili majicama sa likom Če Gevare, svejedno, jer su u trku za partijskom knjižicom Srpske napredne stranke svakako. O legitimnosti najnovijih studentskih zahteva se može raspravljati. Njihov smisao je taj koji je problematičan. Ovaj studentski protest je precizan izraz mentaliteta loših đaka i nakaradne sklonosti kratkoročnim ciljevima umesto dugoročnim. Uostalom, kako i da izgleda studentski protest 2014. godine kada umesto brošura o svetskoj revoluciji i bujajućem fašizmu, studenti drugim studentima danas dele jedino flajere o "hit" i "parti" putovanjima u Grčku? Dok su predratni studenti ilegalno (jer im je država otela pasoše) putovali u Španiju da bi se oružano tukli sa fašistima, ovi današnji se javljaju na evropske "programe mobilnosti", u stipendiranoj razmeni alkoholnih i telesnih tečnosti. Dok umesto hrabrih, antifašističkih i antirežimskih studentskih vođa danas imamo "mlade lidere" iz raznih parapolitičkih studentskih parlamenata sa kragnicama i džemperčićima na "V" koji svoju hrabrost izlivaju na Fejsbuku do sledeće sinekure? Možemo li ikoga od njih da zamislimo kao narodne heroje?
Zbog svega toga, ovo je protest koji je po svojim zvaničnim zahtevima, porukama, članstvu i ikonografiji - protest na liniji sistema. Umesto da posve realno zahteva nemoguće, on je osuđen na besmisao. A za ilustraciju pravog protesta i pobune ne moramo posegnuti za zaboravljenom istorijom. Dovoljno je samo ne prebaciti kanal kada na red stignu vesti iz sveta. Prošle nedelje, Nobelovu nagradu za mir je dobila sedamnaestogodišnja pakistanska devojčica Malala Jusafzaj, zato što je želela da ide u školu uprkos talibanštini koja joj je to zabranjivala. Da li će se i ona kada upiše fakultet boriti za "Oktobar dva"? Prošle nedelje takođe, policija u Meksiku je pronašla masovnu grobnicu sa 28 ugljenisanih tela levičarskih studenata koji su pre dve nedelje sukobili sa policijom u gradu Iguala. Jer studenti su tamo već godinu dana protestovali protiv lokalne vlasti koja sarađuje sa narko kartelima, pa su karteli uzeli stvar i benzin u svoje ruke. Ne radi se o prizivanju ovakvih scenarija, daleko im ružna kuća, već samo o organizovanju pobune koja znači nešto više od čuvanja lagodnih pozicija. Budžetskih privilegija u vidu viška roditeljskog novca za tiket u kladionici i đus-votku u separeu splavova velegrada. Jer tada i protest usvaja svadbarsku logiku isticanja zastave Srbije u prvim redovima kolone uz odurni "Beogradski sindikat" za zvučnika, kao paradigme desničarskog pseudobunta po ukusu Drugog dnevnika. Među šatro buntovnom omladinom nije na delu kriza morala, kako to oduvek drobe konzervativci, već kriza ideja. Predratni revolucionarni studentski pokret nazivan je i "Napredni studentski pokret". Ne dozvolimo da ovaj izgleda naprednjački."

U to vreme je bilo više takvih tekstova - elitističkih proseravanja, sve u stilu zašto studenti nisu ono što su oni želeli da budu. Kao kad Lazar Stojanović pljuje na radničku klasu zato što ne organizuje Prvi maj.. Na stranu to što Kišjuhas, sociolog ako se ne varam, ne zna kako raste jedan socijalni pokret i predlaže da se on organizuje oko pitanja "znanja"...

Mislim on ne vidi razliku između MALALE i jedne socijalne borbe

pa postoje odredjene tacke dodirivanja izmedju njegovog i anticevog teksta.

Da, slažem se da je bitno i vreme objavljivanja Kišjuhasovog teksta. Mislim da se tada još nisu desili "incidenti" sa upadima neo-nacista na faks, ili pretnje nasilnom "odblokadom" ako se ne dozvoli "anti-komunistička" tribina, aplauzi aktivistima SA itd..

Ono što je meni zanimljivo, i što vidim kao razliku u odnosu na Antićev tekst je to što Kišjuhas kritikuje studente jer "beže" od levičarskih "ideja", a Antić ih , izmedju ostalog, kritikuje baš zbog istih.

Dodirne tačke su im, uslovno rečeno - "karijerizam" i/ili "konformizam" studenata , tj "nemanje ideala" kako sami primećuju tu zamerku, u svom odgovoru na Antićev tekst. Bar ja tako to vidim.

slazem se. samo bih dodao jedno: socijalni zahtevi studenata nisu nebitni medjutim mislim da nisu dovoljni. odnosno, kao sto benedikt anderson kaze za filipinske revolucionare na pocetku veka - oni su bili svesni serijalnost nacionalizama u borbi protiv imperijalizma, moze se reci da studenti moraju biti svesni drustvenog uloga i konteksta svoje borbe odnosno biti svesni da je njihov pokret deo sireg drustvenog fronta koji se oblikuje. s te strane, za levicare, ne bi trebalo da bude ni problem da se povezu i sa advokatima kao predstavnicima sitne burzoazije.

Koliko vidim iz njihovog odgovora Antiću, a rekao bih i ne samo njemu, bilo šta osim "društveno-ekonomskih problema" ih ne zanima. Njihovim rečima:

" Ovo je protest čija politika proizilazi iz potrebe za rešavanjem društveno-ekonomskih problema koji nas pogađaju, a ne iz ideoloških sukoba i stranačkih razmirica."

I još jedna stvar me ovde zanima. Naime, u pomenutom tekstu kažu:
"Od propalih ideala ne možemo živeti i time se nećemo baviti sve dok smo primorani da živimo na jeftinoj testenini, supama iz kese i pijačnom duvanu!"

Ako dobro razumem, sve dok imaju da jedu makarone i supu, te da duvane krdžu, "ideali" ih ne interesuju?
Šta, o "idealima" će kad ne budu imali ni to?

Ne osudjujem, ne zameram (jer ko sam ja da bih to činio?), već samo konstatujem.
I čudim.

diskurs protesta je uzasno izmesan. s jedne strane apoliticnost koja je uvela i SA u igru ali s druge strane pojedine leve grupe istrajavaju u borbi za artikulaciju protesta.

ono sto ja mislim je da je uzasno pogresno sada traziti od studenata da idu za kobane i bore se tamo i jednostavno iskljuciti soc. dimenziju protesta. medjutim ono sto je zadatak levih intelektualaca jeste to da ljudima kazu da njihova borba i njihov problem nisu usamljeni vec deo jedne serije slucajeva koji dele odredjene zajednicke karakteristike.

Prvo i prvo ako neko kaže da studenti "zaslužuju" eksploataciju i represiju zato što su sebični to je nešto potpuno drugo od intervencije na zborovima u pravcu širenja borbe. Svaka borba u svom početku podrazumeva iluzije koje kritikujete.

Glavno pitanje je kako vidimo širenje borbe. I tu se tek neke glavne stvari prelamaju. "Leve" grupe, bar ono što vi ovde podrazumevate pod tim, uglavnom su na to pitanje davale lažne i mistifikujuće odgovore. Širenje borbe kroz retoriku o "urušavanju obrazovanja" ili sl. neće proširiti borbu već je izolovati jer će cela stvar biti predstavljena kao nešto vezano za obrazovanje. Frazerstvo tipa "mere su kapitalističke, i morate shvatiti da je onda i vaša borba leva" neće pomoći. Pomoći će ako kažemo: ovo su mere štednje na fakultetu, i treba nam zajednička direktno demokratska borba protiv udara kojih je ovo samo jedan deo - treba nam zajednička borba protiv štednje sa radnicima, nezaposlenima, omladinom, penzionerima.

Ono što je problem je što ovde nije bilo takve intervencije kad je to bilo najvažnije, na početku protesta, a sa preranim ulaskom u blokadu kada ona mora nekako da se održava raste specijalizacija (ako se ne oslanjaš na masu, oslanjaš se na vođe), sve je teže agitovati za širenje, i posle nekog trenutka dolazi do tačke posle koje nema povratka - nastupa haos, jer se protest nije proširio a ne može se izdržati pod napadima na njega.

pa mislim da ovde to svi pisu, zar ne? samo je pojavljivanje SA velika svinjarija.

Filip Balunović. Nekako sam više očekivao od njega.

sada ce antic da podivlja

Novo saopštenje:

Juče, 11.11, sprovedena je prva akcija u svrhu daljeg povezivanja industrijskih radnika i studenata u protestu. Samoorganizovani studentski pokret smatra da je većina problema koji pogađaju grupe u protestu proizašla iz. naopake raspodele ionako nedovoljnih budžetskih sredstava. Upravo iz tog razloga danas protestuju i radnici KSR (Kola za spavanje i ručavanje), kojima plate kasne već 12 meseci. U okviru jučerašnje akcije, studenti su se pridružili radnicima u blokiranju pruge na kojoj ovi već nekoliko dana štrajkuju. Akcija je sprovedena na Železničkoj stanici Beograd.
Sutra, 12.11. u 11 časova, delegati Samoorganizovanog studentskog pokreta će ponovo otići da podrže radnike KSR, i da stanu uz njih tokom pregovora sa nadležnima za rešavanje ovog problema.
Pozivamo sve predstavnike medija da sutra u 11 časova dođu na Železničku stanicu Beograd, i time učine borbu studenata i radnika transparentnom.

Samoorganizovani studentski pokret
12.11.2014.

Iz današnjeg saopštenje Dekanskog kolegijuma FF (ceo tekst se može naći na sajtu fakulteta):

Да ли блокада Филозофског факултета има политичку позадину?

До прошле недеље, захтеви “Самоорганизованог покрета” нису излазили из оквира студентских права и обавеза. Но, тада је упућен позив радницима и адвокатима да се повежу са “студентима” у заједничкој борби против “мера штедње” које се спроводе у држави.
Тим актом блокада је прешла у домен политике и идеологије, што је изричито забрањено Законом о високом образовању. Факултет ће се у својим следећим корацима понашати у складу с том чињеницом, енергично се опирући покушајима да се Универзитет злоупотреби као полигон и регрутни центар за опскурне политичке идеје.
Појава истих лица и истих насилних метода, слична организација, агресивна пропаганда, засипање јавности неистинама, анонимност учесника и друге појединости подсећају на политичке протесте које су на Универзитету у Београду својевремено водили “Анархосиндикална иницијатива”, “Маркс 21”, “Студентски фронт” и друга екстремистичка удружења. Тадашња управа Универзитета више пута је указала на проблем политизације, оцењујући да га Универзитет сâм не може решити, већ да је то у надлежности државних органа.

Neverovatno mi je da ne mogu da domozgaju ništa smislenije od jeftinih prozivki i spinovanja.

Energično će se opirati.
Wow!

Aniela wrote:Iz današnjeg saopštenje Dekanskog kolegijuma FF (ceo tekst se može naći na sajtu fakulteta):

Да ли блокада Филозофског факултета има политичку позадину?

До прошле недеље, захтеви “Самоорганизованог покрета” нису излазили из оквира студентских права и обавеза. Но, тада је упућен позив радницима и адвокатима да се повежу са “студентима” у заједничкој борби против “мера штедње” које се спроводе у држави.
Тим актом блокада је прешла у домен политике и идеологије, што је изричито забрањено Законом о високом образовању. Факултет ће се у својим следећим корацима понашати у складу с том чињеницом, енергично се опирући покушајима да се Универзитет злоупотреби као полигон и регрутни центар за опскурне политичке идеје.
Појава истих лица и истих насилних метода, слична организација, агресивна пропаганда, засипање јавности неистинама, анонимност учесника и друге појединости подсећају на политичке протесте које су на Универзитету у Београду својевремено водили “Анархосиндикална иницијатива”, “Маркс 21”, “Студентски фронт” и друга екстремистичка удружења. Тадашња управа Универзитета више пута је указала на проблем политизације, оцењујући да га Универзитет сâм не може решити, већ да је то у надлежности државних органа.

Neverovatno mi je da ne mogu da domozgaju ništa smislenije od jeftinih prozivki i spinovanja.

znaci, oni zapravo zovu policiju da intervenise?