Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
- Posts : 10694
Join date : 2016-06-25
- Post n°426
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
Sta ti tvoji glasovi iz glave kazu sta ce Cipras i Putin da pricaju?
- Posts : 1037
Join date : 2017-10-28
- Post n°427
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
Zuper wrote:Sta ti tvoji glasovi iz glave kazu sta ce Cipras i Putin da pricaju?
Cek, ti pominjes glasove iz glave, a za jos 10 grama crvljive jabuke stavljas veto na gas Srbiji.
Jesi razmisljao da se javis za Seseljevu sobaricu, taman si negde za to...
- Posts : 4503
Join date : 2016-09-29
- Post n°429
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
_____
THE space age is upon us. Rockets are leaving our globe at
speeds unheard of only a few years ago, to orbit earth, moon, and
sun. People have visited the moon, we have sent space probes to
all but one of the planets, and words like "orbit" and "satellite" are
picked up by children in the nursery.
- Guest
- Post n°430
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
https://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/svijet/clanak/id/463905/sto-se-dogaa-u-srbiji-dok-beogradske-vlasti-uporno-trube-o-povampirenim-fasizmu-u-hrvatskoj-nema-cetnickog-koljaca-kojeg-nisu-proglasili-herojem
doduse tekst je vise u fazonu ustaska govna nesto seru cetnickim, ali poenta je tacna za rehabilitacije svega fasistickog
doduse tekst je vise u fazonu ustaska govna nesto seru cetnickim, ali poenta je tacna za rehabilitacije svega fasistickog
- Posts : 4503
Join date : 2016-09-29
- Post n°431
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
sta to citas crni gari, osvesti se i stupi na put izbavljenja
_____
THE space age is upon us. Rockets are leaving our globe at
speeds unheard of only a few years ago, to orbit earth, moon, and
sun. People have visited the moon, we have sent space probes to
all but one of the planets, and words like "orbit" and "satellite" are
picked up by children in the nursery.
- Posts : 10694
Join date : 2016-06-25
- Post n°432
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
Vrlo zanimljiv tekst u "Politici"
Hm, zasto je pusteno ovo?
Наше паре у њиховим џеповима
Део некадашњих владајућих структура, концентрисан у врховима комунистичке моћи, тајним службама, спољној трговини, банкама или дипломатији, сковао је план о самоодржању, мењајући не само своје идеолошке матрице, већ и бројеве нула на девизним рачунима
http://www.politika.rs/scc/clanak/417696/Nase-pare-u-njihovim-dzepovima
Одржавајући фаму о највећим егзоцентрицима српске политике и бизниса, наши новобогаташи давно су се заклели да никада неће истерати себе из самих себе. То значи да ће се, када их питају како су зарадили први милион, понашати као ђаволчићи. Или ће мудро ћутати, или ће смислити транзициону оперету у којој су за неколико година, као суперхероји бизниса, изградили царства која се у уређеним друштвима стичу деценијама или вековима.
Нису тајкуни у доба распада самоуправног социјализма и транзиције, као етапе флуидног уређења у којем је друштвено богатство преливено у џепове стотинак породица, открили ни лек за сиду, ни нафту испод Калемегдана. Барони су смућкали нешто друго: формулу помоћу које ће они имати све, а остали ништа. Отуда се транзиција, како се да приметити, никако не завршава, не зна јој се рок трајања, нити се дефинишу процеси којима ће се окончати.
Разлог за њено вечно трајање је логичан. Политичке елите које се мењају на власти морају бити нахрањене, како би одржавале систем заснован на првобитној, дивљој акумулацији капитала. Почела је као каубојска, а завршила се као типично српска. Односно, револвераши су постали газде, а судбина каубоја поистоветила се са животињама које су гонили.
Тако некадашња имовина радника, сељака и дезоријентисане интелигенције кружи између владајућих елита које функционишу као хоботница: главу чине барони и политичари, а пипке корумпиране институције, од правосуђа до апарата силе, као и медији који треба да убеде већину губитника да је тако не само морало, већ je и требало да буде!
Тиме је једнопартијски систем претворен у више једнопартијских система, како би се на једној страни симулирала демократија, а на другој одржавао монопол страначког бизниса који подразумева да само партијска књижица представља легитимацију за успињање на друштвеној и финансијској лествици. Хоћеш да успеш у животу? Учлани се у странку, пожељно је у владајућу. У власти има толико странака да није погрешан утисак када се сматра мутираним Социјалистичким савезом радног народа. И опозиционе странке су некада биле владајуће, а на хоризонту се не назиру нови људи и идеје, тако да је тиме и симболички круг затворен. Не чуди, отуда, да се закон о пореклу имовине, који је у завршној фази, најављује – 17 година.
Како је, међутим, све почело и хоће ли закон, када заживи, успети да разоткрије пионирске процесе преливања наших пара у њихове џепове?
И у доба социјализма било је великих акција да се спречи акумулација имовине, кроз акцију „Имаш кућу – врати стан”, али када бисмо у временску машину укуцали временске координате у седамдесете или осамдесете године, поцркали бисмо од смеха. Неки чланови Савеза комуниста заиста су враћали једну од две некретнине, уколико су их поседовали. Неки због идеала, неки због страха, нарочито ако су у раној младости летовали на Голом отоку.
Инфлација, а потом и примарна емисија, уочи распада социјализма, смишљени су као велико покриће за прерасподелу новца, односно, као монетарни инструмент који покрива све оно што се пре тога десило. Обезвређујући свој новац, држава је пружила могућност одабранима да згрну огромно богатство. Срећници су од државе узимали кредите вредне милионе марака и после месец дана враћали су пет или десет хиљада. Све је било законски чисто, као дечја суза.
Део тадашњих владајућих структура, концентрисан у врховима комунистичке моћи, тајним службама, спољној трговини, банкама или дипломатији, сковао је план о самоодржању у времену које је надолазило, мењајући не само своје идеолошке матрице, већ и бројеве нула на девизним рачунима. Тако обогаћени, стварали су партије, ретуширали своје биографије и постали нова, владајућа каста европског истока.
Избијањем грађанског рата у Југославији, свака од република добила је своје тајкуне. У зависности од менталитета и карактера, на различите начине су демонстрирали новостечено богатство и статус. Неки су то чинили из сенке, опрезно помаљајући своја лица из „ролс ројсева”, неки су уживали у јавном бусању, снимајући се у својим вилама, измишљајући породичне грофовске грбове и брчкајући ноге у базенима, гладећи бркове.
Наредна фаза српске акумулације капитала везана је за најскупљу реч, која почиње на „к”. Није Косово. О Кипру је реч. О рајском острву за складиштење и трансфер нашег новца и последњој линији одбране српског блага. У доба санкција, које су погађале државне фирме, људи од поверења оснивали су оф-шор компаније на своја имена, како би се преко тих фирми увозила стратешки важна роба. Човек од поверења, после извесног времена, схвата да је ипак само човек. Најчешће је то син или унук „Генекса”, „Инекса” или сличног спољнотрговинско-удбашког гиганта.
Тако су дечица почела да тргују нафтом, цигаретама, житом, мада је добро ишла и продаја усисивача калибра 50 милиметара. Када су схватили да су постали власници државних ресурса на терену, почели су да се прилагођавају условима средине, пореском рају који гарантује тајност оснивача и минималну или нулту пореску стопу.
Морално-политички подобни патриота множио је профите и делио их ризицима. Схватио је да је сав терет одбране отаџбине пао на њега, нарочито на његов тајни рачун. С таквом количином новца лако су стицали политичку заштиту, а капитал с Кипра је, променивши агрегатно стање, враћен у земљу, као први милиончићи тајкунских мудраца. За тим првим милионом стизали су и остали.
Ако се падом Милошевића чинило да ће се вратити кипарски, односно народни новац, демократске власти су ту наду изјаловиле, развијајући политичко-тајкунски пакт. Наравно да им није падало на памет да тај тешком муком стечени новац поделе с осталима. Односно, с нама. Они су постали власници Србије, питајући се: зашто се бунимо кад су то ионако наше паре!
Hm, zasto je pusteno ovo?
- Posts : 41623
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
- Post n°433
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
Па зато што је подвучено жутим.
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Guest
- Post n°434
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
U novinarstvu se ovakvi tekstovi vode pod šifrom "oštro, a bezveze".
- Posts : 52529
Join date : 2017-11-16
- Post n°435
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
Pusteno je zato sto
1) zaludjivanje
2) nekome se traze pare
3) ponovo su za sve krivi komunisti
4) krece obracun sa Miskovicem, Karicem i SPS-om
1) zaludjivanje
2) nekome se traze pare
3) ponovo su za sve krivi komunisti
4) krece obracun sa Miskovicem, Karicem i SPS-om
- Posts : 19200
Join date : 2014-12-12
- Post n°436
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
AA se bavi ludim devedesetim dok Srbija menja vlasnika?
Kakav šarlatan, ugradio bih ga u Kulu BnV-a.
Kakav šarlatan, ugradio bih ga u Kulu BnV-a.
- Posts : 52529
Join date : 2017-11-16
- Post n°437
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
A i zapravo i ja sam se zajebao, ovo je obrnut slucaj od Chasing Amy, tri su moguca, ali cetvrti sigurno nije
Dakle, ovo nije nista, kao sve one "pretnje" Miskovicu. U "najboljem" slucaju nekakva skrivena pretnja da i ovo moze postati javni diskurs, ali sanse i za to su 0,1 posto.
Dakle, ovo nije nista, kao sve one "pretnje" Miskovicu. U "najboljem" slucaju nekakva skrivena pretnja da i ovo moze postati javni diskurs, ali sanse i za to su 0,1 posto.
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°438
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
KinderLad wrote:Pusteno je zato sto
1) zaludjivanje
2) nekome se traze pare
3) ponovo su za sve krivi komunisti
4) krece obracun sa Miskovicem, Karicem i SPS-om
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 11763
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi
- Post n°439
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
https://www.portalnovosti.com/dan-mrmota?fbclid=IwAR0KXdJolOn5hPNnKgO0yLm1QD2vXKhy-08jOvJ8boUvanAuatK1zNpcJqM
- Spoiler:
Dan mrmota
U Srbiji ni abeceda ne ide kao u ostatku sveta, pa kako posle A i B nikad u celokupnoj istoriji srpske ćirilice nije došlo C, tako ni posle četvrtog i petog oktobra nikad nije došao šesti. Na prste jedne ruke mogu da se izbroje dani srpske oktobarske revolucije
slika iz galerije
Moj drug Teofil Pančić popizdi kad god neko na televizijskom ili kafanskom panelu zaunjka kako se Srbiji nikad nije desio Šesti oktobar. Taj je mitski datum omiljena mantra opozicijske Srbije, one malo nacionalističke, malo građanske, dakle malograđanske: da se desio taj Šesti oktobar, da je nakon svrgavanja Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine takva Srbija – velegradska, a malograđanska – umela, mogla i htela da se resetuje, sve bi bilo drugačije. Samo, eto, da u Srbiji vreme teče linearno, kao u ostalom, takozvanom stvarnom svetu, pa da posle nedelje dolazi ponedeljak, da posle Svetog sveštenomučenika Foke dolazi Začeće svetog Jovana Preteče, a posle petog oktobra Šesti, sve bi u Srbiji cvetalo, došla bi valjda do danas Srbima i dve hiljade osamnaesta.
U Srbiji, međutim, ni abeceda ne ide kao u ostatku sveta, pa kako posle A i B nikad u celokupnoj istoriji srpske ćirilice nije došlo C, tako ni posle četvrtog i petog oktobra nikad nije došao šesti. Na prste jedne ruke mogu da se izbroje dani srpske oktobarske revolucije, a prstiju jedne ruke – samo i jedino prstiju jedne ruke – u Srba ima koliko i u drugih: nakon petog oktobra Srbiji su dani bili odbrojani.
Srbija je tako zapela u petom oktobru 2000. godine, i nikad se dalje od petog oktobra nije pomakla. Šesti oktobar ostao je tek mitski krajputaš njene istorije, crveni datum u alternativnom pravoslavnom kalendaru: na taj dan diljem Srbije tradicionalno se sa otežalih vrbovih grana bere grožđe, od kojega se onda pravi nadaleko čuvena srpska budućnost, lepe svetlo zlatne boje. I svaki put kad u toj šarenoj arkadiji neko pomene Šesti oktobar, u Srbiji ugine jedan delfin.
Šesti oktobra moj drug Teofil stoga zove Danom mrmota, po onome filmu u kojemu Bil Marej kao televizijska meteorološka zvezda Fil Konors odlazi u mali provincijski Panksatauni, da 2. februara isprati tradicionalno buđenje iz zimskog sna lokalnog mrmota, po kojemu meštani znaju kakvo ih vreme čeka: ako mrmot ne ugleda svoju senku, nastupiće rano proleće, ali ako je ugleda, sledi još šest nedelja zime. Nakon urađene reportaže Bil odlazi u hotel, ali se ujutro ponovo budi u 2. februaru: opet sledi svečanost sa buđenjem mrmota, sve isto kao juče, dok naposletku navečer ne zaspi u hotelu i iznova se probudi 2. februara. Pa tako sve do kraja filma.
Jednako se, eto, onoga davnog petoga oktobra 2000. godine iz zimskog sna probudio srpski mrmot i zaprepašćen ugledao svoju senku, najavivši dugačku, ledenu zimu. Ništa ne sluteći, Srbi su na tradicionalnoj lokalnoj svečanosti zbacili diktatora Miloševića i zapalili palatu Skupštine, pa se zadovoljno vratili kućama, da bi se ujutro ponovo probudili u petom oktobru, začuđeni kako se ništa nije promenilo. I sve otada, po linearnom kalendaru takozvanog stvarnog sveta sad već punih osamnaest godina, bude se Srbi svakog jutra u petom oktobru, spremni i nabrijani da zapale Skupštinu i poteraju Slobodana Miloševića, Aleksandra Vučića, ili kako se već diktator toga dana zove. I tako sve do kraja svoje istorije.
Čak je i arogantni, egocentrični i iritantni Fil Konors nakon dvadeset ili trideset drugih februara shvatio da nešto mora da promeni kako bi dočekao treći februar. Ne i Srbi: eno ih gde i posle šest hiljada šesto četrdeset i četiri peta oktobra – ne morate da proveravate, tačno sam izračunao – i dalje očekuju da će, samo ako izađu na ulice, pa pravilno svrgnu diktatora i zapale Skupštinu, ujutro konačno doći mitski Šesti oktobar, i tradicionalna berba vrbova grožđa.
Sve je tako upadljivo isto – da sam producent filma, rekao bih scenaristi kako je malo čak i prvoloptaški očekivano – i ovoga petog oktobra. Jednako kao i onda, kad se moj drug Teofil petog oktobra ujutro probudio užasnut shvativši da je u istom stroju s Matijom Bećkovićem i Vojislavom Koštunicom, opet se protiv miloševića okupila ujedinjena opozicija – ovoga puta zove se Savez za Srbiju – i opet je na ulicama ceo onaj, kako se to kaže na jeziku političkih analitičara, široki ideološki spektar: od levičarskih hipstera do neonacista, od građanskih demokrata do ravnogorskih četnika, od gej zajednice do Surčinskog klana, od Sergeja i Baneta Trifunovića do navijača Partizana i Zvezde.
I opet je, jasno, sa druge strane milošević – ovoga puta zove se Aleksandar Vučić – koji jednako kao i opozicija računa kako će istim ponašanjem polučiti drugačiji rezultat. Novinske naslovnice i televizijski izveštaji frapantno su isti kao onda, samo što su neki mediji promenili ime – Politika Ekspres, na primer, sada se zove Informer – a neki, poput Studija B, smisao. Svejednako milošević na ušćima okuplja penzionerke u bundama i autobusima iz provincije dovodi domaćinsku Srbiju, svejednako su sa druge strane ‘snage haosa i bezumlja’, tek po novome snage ‘nasilja i silovanja’.
I jednako kao što Vučić, baš poput Miloševića, očekuje da će istom strategijom posle petog na vlasti dočekati i šesti oktobra, tako i široka, raznorodna i raznoporodna opozicija očekuje da će istom strategijom nakon petog oktobra konačno dočekati i Šesti.
Još je dobri, stari Albert Ajnštajn, najbolji poznavalac Srbije i njenih društvenih odnosa, srpsku političku istoriju definisao kao stalno ponavljanje istih postupaka u očekivanju drugačijeg rezultata. Stvar je u tome – Fil Konors je, recimo, Ajnštajna shvatio nakon petnaest minuta – da je krajnja konzekvenca svakog petog oktobra upravo Aleksandar Vučić. U Srbiji, naime, revolucija ne jede svoju decu: ona decu pravi.
Uz dužno poštovanje nekim mojim drugovima tamo, odluka da na uličnim protestima u Beogradu ne govore Mirjana Karanović ili Duško Vujošević, sa plitkim objašnjenjem kako su se očekivale provokacije i nasilje nekih ubačenih grupa, beslovesna je budalaština. Oni ne bi bili nepotrebna provokacija Vučićevom režimu, već upravo ‘mangupima u sopstvenim redovima’. Te ‘grupe’ nisu ubačene, one su deo ujedinjene opozicije, eno ih na plakatima Saveza za Srbiju: bez njih je konsenzus protiv Vučića nemoguć, baš kao što je bez takvog konsenzusa nemoguć peti oktobar. I da: baš kao što je s takvim konsenzusom nemoguć Šesti.
Da li to znači da Srbiji onda peti oktobar uopšte ne treba? Da li to znači da im ne treba tradicionalna svečanost sa svrgavanjem diktatora i paljenjem Skupštine? Naravno da znači, dobro jutro Srbijo.
Nakon petog oktobra neće doći Šesti, to si odavno već morala da shvatiš: nakon petog oktobra dolazi peti oktobar, nakon Miloševića Vučić. Nakon petog oktobra sa Boškom Obradovićem, Đorđem Vukadinovićem ili kako se već sve danas ne zove srpska koštuničad, posve je izvestan samo neki novi Slobodandar Milovučić, baš niko i baš ništa drugo. Ne očekuju valjda ‘snage nasilja i silovanja’ da će Savez za Srbiju, sa sve Dverima i Pokretom Otadžbina, ispiliti nekog, štajaznam, Dimitrija Tucovića trećeg milenijuma, da povede Srbiju prema sedmom oktobru, i dalje u svetlu budućnost? Džabe bi mu bili pečeni volovi s Boškom Obradovićem: još pre proleća, najkasnije do marta, pogodio bi ga precizan metak s prozora zgrade u Ulici admirala Geprata.
Potrošiti, naime, šest hiljada šesto četrdeset i četiri peta oktobra samo da bi se sledećih šest hiljada šesto četrdeset i četiri jutra budili s idejom kako smeniti Vučića, prilično je traćenje sopstvene istorije.
Slabo Srbi, međutim, tu istoriju poznaju, malo njih zna da Dan mrmota postoji i u njihovoj tradiciji. Drugi februara crveni je datum u pravoslavnom kalendaru, Sretenje Gospodnje, i u starih Srba postojalo je slično verovanje da se na taj dan medvedi bude iz zimskog sna: ako bi mečka na Sretenje ugledala svoju senku, uplašila bi se i pobegla natrag u jazbinu, da odspava još šest nedelja, ili preciznije četrdeset dana. Ako baš volite te priče, a niko ih ne voli više od Srba, četrdesetog dana od 2. februara – ne morate da proveravate, tačno sam izračunao – sahranjen je Zoran Đinđić.
Poučna je to priča, samo što Srbi ne umeju da čitaju poučne priče. Onoga petog oktobra 2000. godine ugledali su svoju zlokobnu senku, ali se uopšte nisu uplašili. Srbi se, kako znamo, ničega ne boje. Pred dvesta godina, na Sretenje Gospodnje, drugog februara po julijanskom kalendaru, oni su, uostalom, ustali protiv Turaka i utemeljili državu.
Ono šta je drugde u gregorijanskom svetu Dan mrmota, u Srbiji je, jebiga, Dan državnosti.
_____
Ha rendelkezésre áll a szükséges pénz, a vége általában jó.
- Posts : 15551
Join date : 2016-03-28
- Post n°441
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°442
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
Ma šta dan, sat mrmota. Svaki put kad se ulogujem, neko okači tekst.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 11763
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi
- Post n°443
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
Šta je bilo, jesam nešto pogriješio?
_____
Ha rendelkezésre áll a szükséges pénz, a vége általában jó.
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°444
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
Ma ne, nego je Bluberi okacio tekst sta vremena pre tebe ns topiku opozicija.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 11763
Join date : 2014-10-27
Location : kraljevski vinogradi
- Post n°445
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
A ja pomislio da je to, pa otvorio par topika gdje bi to moglo biti, među njima i Oppozicju, ali nisam vidio. Ne vidim, ne čujem, ne mislim. Gotovo je.
_____
Ha rendelkezésre áll a szükséges pénz, a vége általában jó.
- Posts : 15551
Join date : 2016-03-28
- Post n°446
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
https://www.blic.rs/vesti/hronika/ponovo-uhapsen-tasmanijski-djavo-bivsu-zenu-izvukao-sa-radnog-mesta-prebio-je-i/y4tccjl
covek sa xx krivicnih dela, ukljucujuci i ono kad je coveku skoro odsekao ruku macetom , blic doduse pominje ona blaza
covek sa xx krivicnih dela, ukljucujuci i ono kad je coveku skoro odsekao ruku macetom , blic doduse pominje ona blaza
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Guest
- Post n°447
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
ima leka za ovakve, three strikes rule. Tri nasilnička dela i ideš na 20 godina, nisi brate za ljude.
- Posts : 7775
Join date : 2017-03-14
- Post n°448
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
ali original tasmanijski
- Posts : 15551
Join date : 2016-03-28
- Post n°449
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
Policija traga za Miljanom Đurašinovićem, zvanim Tasmanijski Đavo, zbog sumnje da je juče u Deligradskoj ulici u Beogradu udario Nikolu P. (74).
Kako saznajemo, incident se dogodio kada je automobil "audi", kojim je upravljao Đurašinović, zakačio starca van pešačkog prelaza, a koji je bio pešak.
- Pešak je tada rukom udario po haubi "audija". Vozač je pobesneo zbog toga i izašao iz kola. Udario je dedu pesnicom u lice, a čovek je od udarca pao - rekao je izvor.
Povređeni Nikola P. prevezen je kolima Hitne pomoći u bolnicu.
- Pošto je nokautirao čoveka, vratio se u kola i otišao s mesta nesreće. Policija traga za njim - kaže sagovornik.
FOTO: RAS SRBIJA
Miljan Đurašinović
Tasmanijski Đavo poznat je od ranije po incidentima. Postao je poznat nakon što je jednoj ženi pretio sekirom, a onda pretukao svedoka usred sudnice.
Naime, Đurašinoviću se sudilo zbog nasilja u porodici, jer je 2016. godine fizički napao suprugu, a potom pretio njoj i deci. A onda je tokom suđenja, u punoj sudnici, nokautirao policajca koji je svedočio protiv njega.
Policija je prilikom hapšenja kod njega pronašla i pištolj, koji je prethodno pokušao da sakrije, bacivši ga kroz prozor kuće u dvorište.
FOTO: YOUTUBE
Policajac je pao na patos na zaprepašćenje sudije i svih ostalih prisutnih u sudnici. Zahvaljujući brzoj intervenciji sudske straže, koja se odmah obrušila na Đurašinovića, izbegnut je veći incident. Suđenje je prekinuto, a policajac je prevezen u Urgentni centar, gde su mu povrede sanirane.
KLAO MAČETOM
Đurašinović je više puta bio u sukobu sa zakonom, pa je tako u novogodišnjoj noći 2006, posle masovne tuče, ranjen u jednom beogradskom hotelu.
Dve godine kasnije mačetom je naneo teške povrede vlasniku kladionice Stefanu Dimitrovskom, zbog čega je prvobitno osuđen na devet godina zatvora.
Kazna mu je potom smanjena na sedam i po godina zatvora, da bi na kraju odležao samo pet godina i tri meseca.
Kako saznajemo, incident se dogodio kada je automobil "audi", kojim je upravljao Đurašinović, zakačio starca van pešačkog prelaza, a koji je bio pešak.
- Pešak je tada rukom udario po haubi "audija". Vozač je pobesneo zbog toga i izašao iz kola. Udario je dedu pesnicom u lice, a čovek je od udarca pao - rekao je izvor.
Povređeni Nikola P. prevezen je kolima Hitne pomoći u bolnicu.
- Pošto je nokautirao čoveka, vratio se u kola i otišao s mesta nesreće. Policija traga za njim - kaže sagovornik.
FOTO: RAS SRBIJA
Miljan Đurašinović
Tasmanijski Đavo poznat je od ranije po incidentima. Postao je poznat nakon što je jednoj ženi pretio sekirom, a onda pretukao svedoka usred sudnice.
Naime, Đurašinoviću se sudilo zbog nasilja u porodici, jer je 2016. godine fizički napao suprugu, a potom pretio njoj i deci. A onda je tokom suđenja, u punoj sudnici, nokautirao policajca koji je svedočio protiv njega.
Policija je prilikom hapšenja kod njega pronašla i pištolj, koji je prethodno pokušao da sakrije, bacivši ga kroz prozor kuće u dvorište.
FOTO: YOUTUBE
Policajac je pao na patos na zaprepašćenje sudije i svih ostalih prisutnih u sudnici. Zahvaljujući brzoj intervenciji sudske straže, koja se odmah obrušila na Đurašinovića, izbegnut je veći incident. Suđenje je prekinuto, a policajac je prevezen u Urgentni centar, gde su mu povrede sanirane.
KLAO MAČETOM
Đurašinović je više puta bio u sukobu sa zakonom, pa je tako u novogodišnjoj noći 2006, posle masovne tuče, ranjen u jednom beogradskom hotelu.
Dve godine kasnije mačetom je naneo teške povrede vlasniku kladionice Stefanu Dimitrovskom, zbog čega je prvobitno osuđen na devet godina zatvora.
Kazna mu je potom smanjena na sedam i po godina zatvora, da bi na kraju odležao samo pet godina i tri meseca.
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 15551
Join date : 2016-03-28
- Post n°450
Re: Srbija kao takva, dakle mimo Vučića
Apelacioni sud u Beogradu smanjio je kaznu za više od dve godine svetskom prvaku u ultimajt fajtu Miljanu Đurašinoviću i pravosnažno ga osudio na pet godina i tri meseca zatvora zbog nanošenja teških telesnih povreda vlasniku kladionice "Kalčo" Stefanu Dimitrovskom u februaru 2008. godine.
Usvojivši žalbu Đurašinovićevog branioca, sud je preinačio kvalifikaciju krivičnog dela iz presude Višeg suda u Beogradu kojom je Đurašinović bio osuđen na sedam i po godina zatvora zbog krivičnog dela pokušaj ubistva.
Po nalaženju Apelacionog suda, nalaz i mišljenje sudskog veštaka, pokazuju da Stefanovski nije zadobio povrede koje bi direktno dovodile u opasnost njegov život, kao i da Đurašinović, poznat pod nadimkom "Tasmanijiski đavo", nije hteo da ga ubije, jer da je to hteo, on bi to i uspeo.
U obrazloženju odluke koja je objavljena na sajtu Apelacionog suda, navodi da se Đurašinović profesionalno bavi borilackim veštinama, i da je oštećenom povrede naneo mačetom "kojom bi relativno lako mogao Stefanovskog da ubije ili mu nanese ubodne povrede koje bi dovele u opasnost njegov život da je to hteo, bez obzira na činjenicu što mu je naneo čak 18 različitih povreda".
Usvojivši žalbu Đurašinovićevog branioca, sud je preinačio kvalifikaciju krivičnog dela iz presude Višeg suda u Beogradu kojom je Đurašinović bio osuđen na sedam i po godina zatvora zbog krivičnog dela pokušaj ubistva.
Po nalaženju Apelacionog suda, nalaz i mišljenje sudskog veštaka, pokazuju da Stefanovski nije zadobio povrede koje bi direktno dovodile u opasnost njegov život, kao i da Đurašinović, poznat pod nadimkom "Tasmanijiski đavo", nije hteo da ga ubije, jer da je to hteo, on bi to i uspeo.
U obrazloženju odluke koja je objavljena na sajtu Apelacionog suda, navodi da se Đurašinović profesionalno bavi borilackim veštinama, i da je oštećenom povrede naneo mačetom "kojom bi relativno lako mogao Stefanovskog da ubije ili mu nanese ubodne povrede koje bi dovele u opasnost njegov život da je to hteo, bez obzira na činjenicu što mu je naneo čak 18 različitih povreda".
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete