problem je što se za vreme komunjara gradilo očajno loše, a posle njih još gore
na održavanje je potrebno primorati besparne bijednike
Sta znam, ja sam radio sirom grada, najstarija zgrada u kojoj sam renovirao ,tj pripremao stanove za renoviranje(rusio,stemao) su paviljoni u zemunu koji su radjeni 50tih. Nije to toliko nekvlalitetno radjeno nego je prosto proslo pet sest decenija od tada, bez ulaganja i bez odgovornosti stanara da imaju obavezu kako prema odrzavanju svog stana , tako i prema odrzavanju cele jebene zgradeMr. Moonlight wrote:mi skupljamo pare i za fasadu, za krov i za sva druga održavanja
problem je što se za vreme komunjara gradilo očajno loše, a posle njih još gore
na održavanje je potrebno primorati besparne bijednike
disident wrote:Grad bg i opstina nisu nikad uradili nista npr za kucu mojih matoraca, cak sta vise nisu uradili ono sto su morali cak ni do danas(osvetljenje i asfalt u ulicici), a vodu,struju,telefon itd su papreno platili da bi dobili, dok sa druge strane stalno slusam kuknjavu stanara iz grada kako grad mora da pomogne jer su to ogromni troskovi. Tako da kad budem hteo da ucestvujem u tom komunjarskom modelu svi uplacujemo a neki dobijaju uplaticu loto, a svi redom bi mogli da odjebu
Pokret obnove Kraljevine Srbije uputiće republičkom parlamentu predlog izmene Zakona o radu, i zatražiti da se radno vreme u Srbiji smanji na 6 sati na dan.
Kakav je zaista materijalni položaj stanovništva Srbije?
...
Od početka 2018. stari metod kojim je Republički zavod za statistiku (RZS) izračunavao prosečnu zaradu preko uzorka preduzeća čija je reprezentativnost dovođena u pitanje[2](Mesečno istraživanje o zaradama zaposlenih – RAD-1), zamenio je novi metod koji ne koristi uzorak već evidenciju Poreske uprave (PU) koja se prikuplja preko poreskih prijava. Zajedničko za ova dva pristupa je što mogu da uzmu u obzir samo zaposlene u formalnom sektoru (“na belo”). Novi metod je unekoliko proširio obuhvat i time što je, pored zaposlenih u radnom odnosu uključio i one koji rade po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova (PP). Prema uporednoj računici prosečnih zarada za 2017. godinu koju je objavio RZS, prosečna zarada za tu godinu izračunata novim metodom bila je 2,7 odsto niža nego ona izračunata starim metodom. Dobra strana novog metoda računanja je što nam pored aritmetičke sredine zarada, daje i informaciju o modusu i medijani zarada, koje su validniji pokazatelji realnog materijalnog standarda.
Anketa o radnoj snazi (ARS), koju takođe sprovodi RZS, mogla bi da nam da mnogo sveobuhvatnije podatke o zaradama, jer prikuplja informacije o širem spektru aktivnosti koje donose neki dohodak stanovništvu. Međutim, ništa od ovih podataka se ne objavljuje, ni u domaćim izveštajima o ARS niti su dostupni u Eurostatovoj bazi podataka. Portal Radnik.rs je, koristeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dobio od RZS podatak o prosečnoj zaradi izračunatoj preko ARS, koja je iznosila 35.399 dinara, što je za 23 odsto manji iznos od zvanične prosečne zarade u toj, 2016. godini, kada je iznosila 46.097 dinara. Velika prednost Ankete o radnoj snazi u odnosu na prethodno pomenute metode računanja prosečne zarade je u tome što ona uključuje i podatke o zaposlenima u neformalnom sektoru (“na crno”). Međutim, kao ni prethodna dva modela, ni ona pri izračunavanju prosečne zarade ne uzima u obzir one koji rade po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru. Prema izveštavanju Radnik.rs, ne uzimaju se u obzir ni “vlasnici i suvlasnici firmi, preduzetnici i ortaci u preduzetničkoj radnji, samostalni umetnici, sportisti, poljoprivrednici i drugi radnici koji samostalno obavljaju delatnost”.[3]
Problem sa ova tri modela računanja prosečne zarade je, ukoliko nas zanima materijalna situacija stanovništva Srbije, to što nam ne daju jasnu sliku o tome koliki udeo stanovništva je isključen iz obuhvata, bilo da su u pitanju nezaposleni, neaktivni, ili oni koji se zahvaljujući širokoj definiciji ARS vode kao zaposleni, ali su zapravo isključeni kada je obračun prosečne zarade u pitanju. O njihovom položaju možemo samo da nagađamo.
U tom smislu se Istraživanje o prihodima i uslovima života (EU-SILC), metodološki ujednačeno anketno istraživanje koje se sprovodi u zemljama članicama EU i onima koje se kandiduju za članstvo, nameće kao jedino istraživanje koje nam daje detaljnije podatke o dohocima celokupnog stanovništva – koje su pritom dostupne javnosti. Podaci o svim dohocima domaćinstva se sabiraju i dele ponderom koji uzima u obzir broj i starost članova domaćinstva, tako da cifre koje vidimo u Eurostatovim tabelama predstavljaju dohotke ekvivalentnih odraslih osoba, odnosno jednočlanih domaćinstava.
Kada poredimo podatke iz iste godine dobijene različitim metodima, u tabeli jasno vidimo da što više raste obuhvat stanovništva na koje se odnose, to su vrednosti zarada i dohotka niže. Uzgred, moramo primetiti i kako je rast zarade od 40 evra od 2016. do prvog kvartala 2018, zapravo rast od tek oko 3.000 dinara (s obzirom na snižavanje kursa evra), a praćen je i stalnim rastom cena na malo.
Zanimljivo je porediti podatke o decilnoj raspodeli zarada koje je RZS objavio za novembar 2017.[4], sa onima o decilnoj raspodeli dohotka koje je Eurostat objavio za 2016. godinu. Očekivala sam da razlike i na dnu lestvice budu veće, s obzirom na to da SILC podaci uključuju i nezaposlene i neaktivne članove domaćinstava. Medijana zarada je iznosila tek 308 evra (RZS), a medijana dohotka celokupnog stanovništva 213 evra (SILC). Vrh devetog decila formalno zaposlenih je zarađivao 670 evra (RZS), a vrh devetog decila stanovništva je dohodovao 444 evra (SILC). Kako u publikaciji RZS za percentile nisu dati tabelarni podaci, iz grafika možemo otprilike proceniti da se u gornji 1% prema zaradama ulazi sa okvirno 1.600-1.700 evra, u poređenju sa 913 evra koliko je ulaznica u gornjih 1% na nivou dohotka celokupnog stanovništva. Treba napomenuti da se ovde radi o vrednostima zarade i dohotka na granici između 99. i 100. percentila. Nepoznato nam je dokle seže vrh stotog percentila, kakva je struktura i raspodela unutar njega, a samim tim i prosečna zarada i dohodak najbogatijeg procenta zaposlenih i stanovništva.
...
Podsećanja radi, Srbija je trenutno zemlja sa najvećim nejednakostima u Evropi[8], a ove nejednakosti su još dramatičnije kada se pogleda samo stanovništvo mlađe od 65 godina. U celokupnom stanovništvu Srbije odnos ukupnog dohotka najbogatijih i najsiromašnijih 20 odsto stanovništva (petog i prvog kvintila) je 9,7. Prema podacima Eurostata, kada se posmatraju samo mlađi od 65 godina ova cifra se penje na 10,9.
Mnogi nalazi Istraživanja o prihodima i uslovima života krajnje su dramatični. Ne samo što je na nivou Evrope zemlja najdubljih nejednakosti, Srbija je najgore rangirana po mnogim važnim pokazateljima koji svedoče o jako lošem kvalitetu života njenih stanovnika.
...
Navedeni podaci samo su deo pokazatelja realnosti života u Srbiji, na periferiji svetskog kapitalističkog sistema. Zadovoljavanje osnovnih životnih potreba postalo je privilegija – pristup zdravstvu, obrazovanju, stanovanju, čak i pijaćoj vodi[13]. Ali ne samo to – privilegija je i poverenje u ljude, psihološko zdravlje koje iziskuje zadovoljstvo poslom, osećaj sigurnosti, životnu radost i osećanje svrsishodnosti i pripadanja zajednici. Privilegijom postaje i roditeljstvo koje mnogi koji žele neće ostvariti. Ako postojeće okolnosti mogu išta dobro da donesu, to je mogućnost da se ljudi, koji su masovno bez izgleda da individualno poprave svoj položaj obrazovanjem i dobrim zaposlenjem, usmere na organizovanje borbe za kolektivno dobro.
http://www.noviplamen.net/tekstovi/kakav-je-zaista-materijalni-polozaj-stanovnistva-srbije/
Filipenko wrote:Pozdravljam neprenosenje gej sporta, osudjujem prenos gej sporta i gej pustinjavstine.
bjesomučje wrote:Filipenko wrote:Pozdravljam neprenosenje gej sporta, osudjujem prenos gej sporta i gej pustinjavstine.
dole sport vazda i zanavek
Pripadnici JSO koji su optuženi da su 2001. godine izveli oružanu pobunu su oslobođeni optužbi pred Specijalnim sudom u Beogradu, saznaje B92.net.
Олимпијско злато за Алексу и Павла
На светском такмичењу из математике у Румунији Алекса Милојевић и Павле Мартиновић освојили прво место, а четворо њихових другара из тима сребро и бронзу, остварујући успех какав се не памти од 1974. године
постигли наши фудбалери да су, којим случајем, победили на актуелном светском првенству у фудбалу. Алекса Милојевић и Павле Мартиновић, ђаци Математичке гимназије у Београду, освојили су две златне медаље на 59. Међународној олимпијади из математике у Клужу у Румунији, која је највише светско такмичење из овог предмета. Такав успех Србија није остварила још од 1974. године, када су тадашњој Југославији два злата на овом надметању донели такође ђаци Математичке гимназије, истиче поносно Срђан Огњановић, директор ове школе од националног значаја.
Успеху српских математичких мозгова овде није крај, јер су и остала четири члана наше ђачке репрезентације јуче такође овенчана медаљама. Игор Медведев и Јелена Иванчић, ученици Математичке гимназије, освојили су сребрна одличја, а њихов школски друг Јован Торомановић и Никола Павловић, ђак новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај”, бронзу. Овај успех постигли су у конкуренцији више од 600 учесника из 107 држава.
Наши ђаци свеукупно били су бољи од математичких екипа из Француске, Немачке и Италије, које су традиционално у врху овог такмичења. Директор Огњановић истиче да су ђаци из Србије имали у збиру исто поена колико и Јапан, који је годинама без премца на светским надметањима из математике.