Schindler's List

Blind Lime Pie wrote:

fikret selimbašić wrote:

Zanatski perfektan ali sam skontao da mi na svako naredno gledanje djeluje slabij, lošiji. Mislim da sam ga odgledao četiri puta, zadnji put prije više od deset godina i sumnjam da ću više ikad.

Zato sam jesenas, tridesetak godina poslije prvog gledanja, reprizirao Vjetrove rata i Rat i sjećanja.
Puno mi se više dopala nego na prvo gledanje, naročito dio radnje koji se dešava u Evropi i tiče se holokausta.

Sve potpisujem. A Rat i secanja ima onu jednu epizodu koja je potresna do negledljivosti. Snimana je na autenticnoj lokaciji, u Ausvic-Birkenau.

Nisam znao da je tamo snimano, sad mi je jasnije zašto onako izgleda. Ne znam da sam išta jače od igranog na temu holokausta vidio od scena u i oko gasnih komora, skoro dvije epizode se tu dešavaju. Podjednako mi je mučno i bukvalno mi nije bilo dobro kad sam gledao epizode u kojima traže način da se izvuku iz okupirane Evrope, svo ono preganjanje sa okupacionim ili kvislinškim vlastima i birokratijom.

Santino wrote:hvala na odgovoru, zanima me sta mislis kad pises "holivudizacija"?

Па зато и поменух великог Хајрудина, да не испадне да је нешто против Амера. Увек је постојала у кинематографији, од самих почетака и Сесила Б Демила и италијанских немих суперспектакла, та линија “набуџене стварности”. Пудовкин полупао више прозора на Зимском дворцу него што је страдало у правом јуришу, тај рад. Бата Животиња, Прле и Тихи, Индијана Џонс. Оно да је филм “више од живота”. 

И онда Спилберг примени тај исти принцип, јер он не уме другачије, на Холокауст, и добијемо Шиндлерову листу.

mislim da film prosto mora da bude vise od zivota, cim tu postoji soundtrack recimo.

meni su i sindlerova lista i redov rajan filmovi bez duha, napucani da budu bitni.

fikret selimbašić wrote:

Nisam znao da je tamo snimano, sad mi je jasnije zašto onako izgleda. Ne znam da sam išta jače od igranog na temu holokausta vidio od scena u i oko gasnih komora, skoro dvije epizode se tu dešavaju. Podjednako mi je mučno i bukvalno mi nije bilo dobro kad sam gledao epizode u kojima traže način da se izvuku iz okupirane Evrope, svo ono preganjanje sa okupacionim ili kvislinškim vlastima i birokratijom.

Био сам пре скоро две године у Биркенау и Блехамеру.
У Биркенауу нису сачувани крематоријуми.
Један је уништен током побуне, остале минирали ССовци приликом повлачења.

Иначе је логор Блехамер још језивији од Биркенауа.
Сав је од бетона, стражаре, зидови, мали крематоријум. Стражаре су као печурке, зидови дебели 30цм. У близини је рафинерија коју су савезници бомбардовали непрекидно.
Сам логор је мале површине, али су унутра биле бараке за око 5 хиљада логораша који су радили у рафинерији. Они су тако радили док их не исцрпу, 2-3 месеца, после чега су их слали у Биркенау. Тако су празнили логор 14 пута.

А на ком радију је пре десетак година ишла она дебилна емисија Шиндлерова листа (музичка), неке две снајке су крештале у џинглу.

Santino wrote:mislim da film prosto mora da bude vise od zivota, cim tu postoji soundtrack recimo.

Ако ћемо већ у онтологију, неми филм је био још већи одмак од живота.   И факат естетски много слободнији и интересантнији.

inteesantno je to. ali sta je po tebi trebalo da uradi odnosno da ne uradi spilberg kako bi izbegao upadanje u holivudizaciju?

Da uradi film po "Mausu"?

Постоји оно што се зове “уметничка истина”. Пола “Кланице 5” је сајнс фикшн, па је опет много истинитији филм од Шиндлерове листе. Холивудизација по дефиницији иде низ длаку, стало јој је да се гледаоци добро забаве и да их ништа не нажуља.

Могао је нпр. да буши по Шиндлеровој психологији. Како се тачно у том лакоћемо хохштаплеру закопрцала савест? И како је нашао тако тачан и лагодан баланс између савести и личне користи, а у нечему што је објективно био пакао на земљи? Или, мени лично занимљивији лик управника логора: да ли је довољно то што је психопата, или је то линија мањег отпора? А шта ако нпр. није психопата, а опет ради све то што ради? Итд. Само што такав филм не би срушио све редом рекорде у гледаности.

jel se secate one serije holocaust sa meril strip? procitao sam jedan tekst (reakcija na tu seriju) koji je napisao svedok holokausta i koji me je naterao na razmisljanje dokle u stvari film treba da ide kad je rec o opisivanju stvarnosti:

http://www.nytimes.com/1978/04/16/archives/tv-view-trivializing-the-holocaust-semifact-and-semifiction-tv-view.html

izdvojio bih sledece recenice:

Another example: We see naked women and children entering the gaschambers; we see their faces, we hear their moans as the doors are being shut, then—well, enough: why continue? To use special effects and gimmicks to describe the indescribable is to me morally objectionable. Worse: it is indecent. The last moments of the forgotten victims belong to themselves.

Art and Theresienstadt were perhaps compatible in Theresienstadt, but not here—not in a television studio. The same is true of prayer and Buchenwald, faith and Treblinka. A film about Sobibor is either not a picture or not about Sobibor.


The Holocaust? The ultimate event, the ultimate mystery, never to be comprehended or transmitted. Only those who were there know what it was; the others will never know. It was easier for Auschwitz inmates to imagine themselves free than for free persons to imagine themselves in Auschwitz.


What then is the answer? How is one to tell a tale that cannot be—but must be—told? How is one to protect the memory of the victims? How are we to oppose the killers’ hopes and their accomplices’ endeavors to kill the dead for the second time? What will happen when the last survivor is gone? I don't know. All I know is that the witness does not recognize himself in this film.

rekao bih na osnovu svega sto sam procitao da se ove primedbe mogu primeniti i na spilbergov film.

Sotir wrote:Иначе је логор Блехамер још језивији од Биркенауа.
Сав је од бетона, стражаре, зидови, мали крематоријум. Стражаре су као печурке, зидови дебели 30цм. У близини је рафинерија коју су савезници бомбардовали непрекидно.
Сам логор је мале површине, али су унутра биле бараке за око 5 хиљада логораша који су радили у рафинерији. Они су тако радили док их не исцрпу, 2-3 месеца, после чега су их слали у Биркенау. Тако су празнили логор 14 пута.

Ugalj u naftne proizvode, pre svega kerozin za Luftvafe.
IG Farben razvio tehnologiju sa Amerima...
Pretpostavlja da su saveznici hteli da sacuvaju jevrejske zivote i da nista ne pokusaju iz vazduha sa nemackim polozajima oko Blehemera i Ausvica...


Je l su vam rekli da je  Ethyl GmbH bio zajednicka kompanija Standard Oil-a(danas Exxon, Rokefeler i ekipa), General Motors-a i DuPont-a sa IG Farbena i da je 1940 tako stvaran Ausvic?
Bila tada istraga u SAD, naravno, ubrzo zataskana prica...

Film, kao uglavnom sve sto dolazi iz te drzave uglavnom kic i PR...

Ih, šta je sve zataškano. 

The Nuremberg War Criminal Tribunal convicted 24 IG Farben board members and executives on the basis of mass murder, slavery and other crimes against humanity. Amazingly however, by 1951 all of them had already been released, continuing to consult German corporations. The Nuremberg Tribunal dissolved the IG Farben into Bayer, Hoechst, and BASF.

Today each of the three daughters of the IG Farben is 20 times bigger than IG Farben was at its height in 1944, the last year of the Second World War.

More importantly, for almost three decades after the Second World War, BASF, Bayer and Hoechst (now Aventis) each filled its highest position, chairman of the board, with former members of the Nazi, NSDAP:

• Carl Wurster, chairman of the board of BASF until 1974 was, during the war, on the board of the company manufacturing Zyklon-B gas
  
  
• Carl Winnacker, chairman of the board of Hoechst until the late 70's, was a member of the Sturm Abteilung (SA) and was a member of the board of IG Farben
  
  
• Curt Hansen, chairman of the board of Bayer until the late 70's, was co-organizer of the conquest of Europe in the department of "acquisition of raw materials." Under this leadership the IG Farben daughters, BASF, Bayer, and Hoechst, continued to support politicians representing their interests.
  
  

During the 50's and 60's they invested in the political career of a young representative from a suburb of the BASF town of Ludwigshafen , his name: Helmut Kohl.
From 1957 to 1967 the young Helmut Kohl was a paid lobbyist of the "Verband Chemischer Industrie," the central lobby organization of the German pharmaceutical and chemical cartel. Thus, the German chemical and pharmaceutical industry advanced one of its own as a political representative, leaving the German people with only the choice of final approval.

Nuremberg War Tribunal 1946/47: 24 managers of Hoechst, Bayer and BASF were indicted for mass murder, slavery and other crimes against humanity.

The result is well known: Helmut Kohl was chancellor of Germany for 16 years and the German pharmaceutical and chemical industry became the world’s leading exporter of chemical products, with subsidiaries in over 150 countries, more than IG Farben ever had. Several billion people will now die prematurely, if the pharmaceutical industry gets its way. Germany is the only country in the entire world in which a former paid lobbyist for the chemical and pharmaceutical cartel was head of the government. To sum up, the support of German politics for the global expansion plans of the German pharmaceutical and chemical companies has a 100-year-old tradition.

praštajte zbog delimičnog oftopičenja, ali kad smo kod Spilberga bilo mi zanimljivo ovo kako Kris Hejz dovodi u vezu opsesiju 2. sv. ratom i the greatest generation krajem devedesetih u Americi, filmove kao što je Spasavanje redova Rajana i eksploziju patriotizma, kulta vojnika i zastave pre i oko 9/11

The Good War

@ ontheotherhand

tu je samo medijski atraktivno što tu piše, odlazio sam redovno u pogon u kom je bila proizvodnja Ciklona B, u to vreme je tamo bila proizvodnja pigmenata

generalno IG je bio deo mašinerije, proizvodili su mnogo toga što je bilo u finkciji rata

sa druge strane, IG je bio vodeći naučni monstrum tog vremena, pravi kapitalisti nisu nipošto želeli da se odreknu ogromnih mogućnosti koje su dolazile u paketu sa ljudima IG-a, jednom kada su uspeli da ih se dokopaju

Koliko je naci naučnika i oficira/generala završilo u Američkim institutima i vojsci, Nasi, Natou i tako kojekude?

ontheotherhand wrote:Koliko je naci naučnika i oficira/generala završilo u Američkim institutima i vojsci, Nasi, Natou i tako kojekude?

Svi.

Djamolidine Abdoujaparov wrote:praštajte zbog delimičnog oftopičenja, ali kad smo kod Spilberga bilo mi zanimljivo ovo kako Kris Hejz dovodi u vezu opsesiju 2. sv. ratom i the greatest generation krajem devedesetih u Americi, filmove kao što je Spasavanje redova Rajana i eksploziju patriotizma, kulta vojnika i zastave pre i oko 9/11

The Good War

vau, hvala na ovome

Mozda,

German rocket scientists in Moscow

Official decisions on the deportation of Germans

Tacno sam znao da ce da se javi neko ko ce tisucipo naucnika uporediti sa Majnstajnima, Hojsingerima i Spidelima.

samo ovde moze da ide uporedo rasprava o poteru i sindleru.

najbolji film o holokaustu je noc i magla alane renea. vetrovi rata odnosno rat i scanja su uspeli ujedno  trenutku da u sapunicu ubace uzas holokausta.

inace super je kako zuper provlaci rokfelera kroz holokaust. antisemitizam prve klase.

hari poter knjiga za decu. ali jednom nedeljno gledam zatupavelog mladjeg punoletnika koji je odrastao uz hp i koji je samuveren u svoju neznalacku genijalnost dok smo mi svi ostali muglovi koji ga pritiskaju bzvze zato sto mislimo da je uzasno kada neko misli da su impresionisti radili u vizantiji a da vucica doji bracu grim. mislim verovatno nije do hp ali bojim se da te knjige pruzaju osecaj lazne intelektualne sitosti.

Pa nije Rokfeler Jevrejin.

Gargantua wrote:

Djamolidine Abdoujaparov wrote:praštajte zbog delimičnog oftopičenja, ali kad smo kod Spilberga bilo mi zanimljivo ovo kako Kris Hejz dovodi u vezu opsesiju 2. sv. ratom i the greatest generation krajem devedesetih u Americi, filmove kao što je Spasavanje redova Rajana i eksploziju patriotizma, kulta vojnika i zastave pre i oko 9/11

The Good War

vau, hvala na ovome

+1

Super je!

ostap bender wrote:bojim se da te knjige pruzaju osecaj lazne intelektualne sitosti.

isto koliko i bilo koji roman iz žanra school story. Hari Poter je internatska priča o drugarstvu, lojalnosti, hrabrosti, a čarolije su bekgraund.

problemi osobe o kojoj govoriš su posledica nekih drugih uticaja i tu HP nije ni pomogao ni odmogao.