Home
by Guest 2017-09-12, 17:49Nego znate li šta je tinjak? Kada se dobro upoznajete sa vinjakom, prelazite na ti.
VINJAK
- Posts : 10317
Join date : 2012-02-10
паће wrote:како се калио баш челик
паће
- Posts : 41623
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
Hubert de Montmirail wrote:Badel je mislim proizvodio dve vrste vinjaka, Cezar, koji je bio boljeg kvaliteta i Zrinski, koji je bio lošiji. Ko je beše pravio baruna Trenka?
Мислим Звечево.
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Guest
Hubert de Montmirail wrote:Badel je mislim proizvodio dve vrste vinjaka, Cezar, koji je bio boljeg kvaliteta i Zrinski, koji je bio lošiji. Ko je beše pravio baruna Trenka?
Da nije Zvečevo? Imaju-li su oni svoj brandy, Zvečka, navodno dosta bolji od Badelovog, meni su oba podjednako grdni.
- Posts : 10317
Join date : 2012-02-10
A šta je tačno brandy? Rakija nekakva?
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
fikret selimbašić wrote:William Murderface wrote:Jel postoji još uvek štok? Nikad nisam pio to čudo, i zapravo nikad nisam bio načisto šta je to, mada sam imao mutnu predstavu da je u pitanju jedan od tih farbanih fabričkih alkohola.
Kad sam kao klinac išo na neko letovanje s izviđačima, bila je neka "starija ekipa" - ja sam bio šesti, a oni čak osmi razred! - koja je uveče išla po kafićima. I sećam se neke devojke iz te ekipe, izvesne Maje, kako priča da se mnogo napila prethodne večeri jer je popila pet štokova. Sad je povremeno srećem po gradu, izgleda ko da je bar 15 godina starija od mene. Ne znam dal je do štoka, neka čitalac sam prosudi.
Ako gdje iskopaš, obavezno pročitaj Jergovićev tekst o Štoku. Bio je u Danima a ima ga čini mi se i u nekoj od njegovig Istorijskih čitanki.
Iskopao gugl!
Arhiva DANI 106[size=48]STOCK[/size]
U SPLITU, NA SAMO STOTINJAK KORAKA OD
spomenika svetom Duji, nalazila se vila u kojoj je nekada zivio covjek koji je izumio "Stock", dao mu ime i proslavio ga diljem europskih birtija, a u nasoj povijesti ucinio od njega najdemokratskije alkoholno pice. U Bosni tih godina nije bilo lokala, krcme i kafica koji ne bi drzali "Stock", a generacijama sarajevskih srednjoskolaca on je bio sredstvo prve opijajuce inicijacije. S njime smo postajali odrasli u onoj mjeri u kojoj je mamurluk bio prvim i najvaznijim elementom odrastanja. Jos smo bili nevini, mnogi od nas jos nisu ni poljubili prvu curu, opravdano sumnjajuci da ce se ijednoj ikada svidjeti, ali smo zato bili pijani ko cep, bili smo mamurni da smo vec Boga molili da nas uzme sebi i prekine nam jade. Nikad se covjeku vlastiti zivot toliko ne smuci i nikad mu ne postane toliko opterecenje kojega bi se na svaki nacin zelio rijesiti kao kada se strasno napije, pa se sljedecega jutra probudi grleci zahodsku skoljku. Ostala su negrljena ramena nasih prvih ljubavi, ali sto smo se nagrlili zahodskih skoljki to je cudo jedno i zauvijek ce ostati cudo, barem onima medju nama koji nikada nece postati alkoholicari, pa ce im vjecnom tajnom ostati zasto su se u pubertetskim danima toliko trudili da ljubav zamijene mucninom.
"Stock" su pili svi koji su uopce pili. Ili skoro svi. Izbjegavali su ga samo oni nesretnici koji bi potonuli duboko u alkoholizam i kojima su se sudbinskim cinila ona dva dinara za koja je "Stock" bio skuplji od vinjaka "Zvecevo" ili od "Rubinovog" brandyja. Tim ljudima vec je bilo sasvim svejedno to sto su ta dva pica bila nesto najstrasnije sto je covjek ili zvijer ikada igdje popio. "Zvecka" i "Rubin" imali su okus osrednjeg sovjetskog razredjivaca, a na zeludac su djelovali tako da bi covjek imao dojam da se napio vode kojom su se hladili nuklearni reaktori u Cernobilu. No, pijancima iz lokala koji su nosili imena po zemljopisnim znamenitostima, planinama i rijekama nase tadasnje domovine, bilo je svejedno. Njima "Rubin" i "Zvecka" nisu bili nista losiji od "Stocka", ali su zato bili jeftiniji.
"Stock" je u ostatku svijeta smatran vinjakom, ali se u nas drzalo kako je rijec o autonomnom i samosvojnom picu, pa su, recimo, sarajevski konobari "Stock" tocili u case od viskija ili kole, uz obavezne dvije kocke leda. To sto se vinjak nigdje i nikada ne pije s ledom, ni konobare, ni pijace uopce nije zanimalo, a ako biste od konobara bas zahtijevali da vam donese "Stock" bez leda, njega bi to ozlojadilo i naljutilo i to iz najmanje dva razloga. Prvi je taj sto je bio red da se "Stock" pije s ledom, a do reda se u Sarajevu na neki cudan nacin uvijek drzalo bas oko stvari koje bi same po sebi trebale biti u sferi temeljnih ljudskih prava slobode na izbor, dok je drugi razlog za ljutnju bio taj sto je konobar obicno drzao kako mu trazite "Stock" bez leda jer mislite da vas na racun leda potkrada za pice. I naravno da vas je potkradao, i naravno da se "Stock" u nas tocio uz led upravo zato da bi konobari mogli varati musterije, a musterije su na to pristajale jer su vjerovale kako ce im pice s ledom duze trajati nego pice bez leda.
Rijec vinjak u Sarajevu tokom osamdesetih skoro da nije ni izgovorena jer ju je zamijenila rijec stock, koja je od imena jedne firme ili naziva pica postala nekom vrstom opce imenice od koje se onda tvorio i glagol. Reklo bi se, recimo, kako se sinoc taj i taj ustokirao, sto je znacilo da je popio toliko i toliko stokova, a stokovi su s vremenom uzeti i kao mjera necije otpornosti na alkohol. Onaj tko bi mogao popiti dvadeset stokova i ostati pri picu i pri svijesti, taj bi se smatrao covjekom koji bas moze popiti, a ta je osobina iz tko zna kojih i kakvih razloga uzimana za neku visu, musku kvalitetu.
Kult "Stocka" u Bosni je bio najizrazeniji jer su Hrvati imali "Badel" ("Pij malo, pij dobro"), a Srbi "Rubin", dok mi nismo imali ozbiljnijega proizvodjaca obojenih alkoholnih pica koji bi nas beneficijama i popustima navlacio da pijemo njegove proizvode. Nekada davno, u ranim danima nasih djetinjstava, "Stock" je dobio odlucnu bitku sa "Vechijom", pa mu vise nista i nitko nije mogao oduzeti primat nacionalnog bosanskog urbanog alkoholnog pica.
Kada je poceo rat i kada su nam poceli slati mlijeko u prahu, netko je, da li u sali ili u ocaju, pitao a zasto nam ne bi slali i "Stock" u prahu. Taj netko je bio Manojlo Tomic, ciji duh sad lebdi nad srusenim neboderom Oslobodjenja, u visini drugoga kata, tacno tamo gdje je nekada bio bife po imenu "Kozni", u kojem su u dugim popodnevnim satima nasi novinari zamisljeno gulili i cupkali skaj sa fotelja, pili "Stock" i cekali da prodje samo jos jedan dan.Objavljeno u broju 106 DANA, 11. juni / lipanj 1999.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 10317
Join date : 2012-02-10
Opa
Na hrvatskoj etiketi stoji da je vinjak. Dakle Brandy je vinjak?
Na hrvatskoj etiketi stoji da je vinjak. Dakle Brandy je vinjak?
- Guest
Ne. Koliko znam, ti brendiji koji su se po bistroima zvali "konjak" bili su mešavina čistog alkohola i vinskog destilata sa dodatkom bonifikatora, tj. veštačke arome koja treba da podseća na ukus lignina i tanina iz bačvi za odležavanje.Hubert de Montmirail wrote:A šta je tačno brandy? Rakija nekakva?
- Guest
Hubert de Montmirail wrote:Vinjak ide fino uz kokakolu.
Meni je jednom nudjeno nesto sto se zove Mutni Dunav, sto je vinjak+biter lemon. Nikako.
to su te prevarili, dunav je pelinkovac + djus
- Guest
Inače svaki brendi je vinski destilat. Konjak je brendi koji se proizvodi u provinciji Konjak (kenjam....zapravo u provinciji kojoj pripada grad Konjak) i ima pravo da nosi ime te apelacije.
- Guest
Bravo Vili.
Sad me Jergović podsjetio i na Vekiju, nešto što se po italijanskoj licenci proizvodilo u Sloveniji. A sjetio sam se i Fructalove žestine zvane Minister brandy, na etiketi je bila slika nekog sjedobradog gospodina sa cilindrom na glavi.
Sad me Jergović podsjetio i na Vekiju, nešto što se po italijanskoj licenci proizvodilo u Sloveniji. A sjetio sam se i Fructalove žestine zvane Minister brandy, na etiketi je bila slika nekog sjedobradog gospodina sa cilindrom na glavi.
- Posts : 4836
Join date : 2016-06-09
Location : gotta have those beans
William Murderface wrote:vinjak-kolu (kolnjak? vinjolu?)
- Spoiler:
- Vinjakoladu.
- Posts : 10317
Join date : 2012-02-10
Evo nešto za Otta
- Posts : 10317
Join date : 2012-02-10
uuu, classy
- Guest
m'da, sigurno je odležavalo u barik bačvama, mrmot zavio čokoladu u foliju.
u najboljem slučaju su stavljali hrastov čips u piće koje je ležalo u inoksu. to uostalom rade i jači proizvođači u Srbiji, boli ih kurac.
u najboljem slučaju su stavljali hrastov čips u piće koje je ležalo u inoksu. to uostalom rade i jači proizvođači u Srbiji, boli ih kurac.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
fikret selimbašić wrote:
Red je da se na ovom mjestu pomene Vinjakov brat blizanac, Badel brandy, ovamo ga prosto zovu konjak. Ima ga i dan danas ali nije ni blizu tako popularan kao prije dvadesetak i više godina, uglavnom zbog toga što su konzumenti ili oboljeli ili umrli. Nadimak mu je Mirogojček
Evo ga, ovaj izgled flaše i etikete je iz njegovog zlatnog doba:
radio sam pre par godina sa ortacima koncert echo and the bunnymen u SKC-u, tj uvalili mi hospitality rajder da izvodjaci budu srecni. na vecini rajdera koje sam drzao u rukama ima more skupog izdrkavanja, don perinjoni i slicno, kad kog ovih stoji brandy. ja u zbunu totalnom, mislim oce viski i cimam tur menadzera da mi kaze sta da im donesemo, dzoni voker ili nesto ozbiljnije. on mase rukama, ne ne, oni hoce brendi. ja odgovaram brate sta je za engleza brendi, do you want plum brandy? neeee, brandy, znas kao konjak ali ne mora neki skup brend nejm. aaa pa tako reci, vi hocete vinjak. spustim se u ideu ispod beogradjanke i prvo nasta naletim je bio upravo ovaj, donesem 2 boce na tonsku probu, gitarista koji izgleda kao da je na 30-godisnjem rehabu od heroina, otvara i direktno iz flase sipa deci u usta, uz pobednicko klimanje glavom. do kraja probe su sabili celu flasu i trazili da im donesemo jos jednu za nedaj boze ako ova jedna preostala ne bude dovoljna. sve su popili.
inace ne znam da li znate da su seljaci po srbiji krenuli da prave svoj konjak, za licnu upotrebu. probao sam to u selu mog pokojnog oca i moram da kazem da je pice odlicno, naravno trik je da pored vinskog destilata ne koristis industrijski alkohol kao bazu nego dobru domacu lozu. ovaj moj komsija iz sela u to dodaje i zrnevlje kafe za boju i smek. uh sad ste me podsetili da bi mogao da se sledeceg vikenda izvezem tamo, ima smisla.
najbolja varijanta vinjaka koja postoji na planeti je makedonska žolta koju svi zovu rakijom, iako je zapravo sofisticirana varijanta vinjaje. destilat, loza i dobro bure. ubiva!
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Guest
sad si baš odvalio za žoltu. žolta je barikirana lozova rakija, niđe veze sa konjakom i brendijem.
a slažem se da ubiva, naročito kao piće za koje na zapadu nema adekvatne klasifikacije - naime, piće za meze. ne pre jela, ne posle jela, već uz hladnu zakusku.
a slažem se da ubiva, naročito kao piće za koje na zapadu nema adekvatne klasifikacije - naime, piće za meze. ne pre jela, ne posle jela, već uz hladnu zakusku.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
inace zupom kruzi mit o tome sta su peconijevi zatekli kada su usli u podrume rubina, posle privatizacije. ti moji izvori su skloni mitomaniji i preterivanju ali sve i da su kamioni avioni i ostalo, mogu da zamislim to pice koje je lezalo 40-50 godina. inace apropo barika i ostalog, za komerc serije ne ali su ono sto je islo za reprezentaciju i politicarima jesu drzali u malim hrastovim buradima.
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Posts : 10317
Join date : 2012-02-10
Imotska krajina u Hrvatskoj bila je poznato područje u staroj Jugoslaviji na kome se vinova loza gajila još od antičkih vremena. Zlatni Dorat bio je vinjak bez premca u Jugoslaviji, a po tehnološkom postupku bio je ravan francuskim konjacima. Poljoprivredni kombinat vinarija Imota bila je druga vinarija po veličini u zemlji, posle kumanovske. Ali, nije samo Srbija sahranila svoje alkoholne gigante, i u Hrvatskoj se desila slična situacija, evo baš u slučaju vinarije Imota. Ova vinarija, pored izvrsnih vina, proizvodila je i vinjak Zlatni Dorat, u boci od 0,75l. Na etiketi napred stoji Zlatni Dorat de luxe. Uobičajene je jačine od 40% alkohola, dobijen destilacijom najboljih imotskih vina, zatim sazrevanjem u hrastovim bačvama. Pozadi, na etiketi, između ostalog, piše: „Francuska ima svoj konjak, ali zato mi imamo svoga »Dorata«. Samo od dobrog vina dobiva se dobar vinjak - »Dorat« je taj, koji ima sva svojstva najpoznatijih vinjaka.“
Kakav je vinjak Dorat? Na mirisu karanfilić, lavanda, indijski orah i suvo voće. Nije sladak, nema onog šećernog sirupa s kojim znaju da preteraju čak i veliki Francuzi. Skoro da je kao slankast, savory. Na granici između VS i VSOP kategorije starosti, ima ukus na vino, pržena zrna kafe umerene kiselosti. Jaka, crna kafa idealan je par ovom vinjaku. Ako već pijete dobar vinjak, potrudite se da nađite i kvalitetnu kafu.
S druge strane - Kosovski Vinjak. Proizvodilo ga je Kosovovino iz Prizrena, tadašnje Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo. I ova boca je zapremine 0,75 litara, jačina vinjaka je 40%, doduše nešto je mlađi destilat (oko tri godine). Pozadi, na etiketi, stoji džinovska rečenica: „Ovaj VINJAK sa prijatnom specifičnom aromom i harmoničnim ukusom je zajednički dar podneblja i vinove loze sa sunčanih i krečnih strana kosovskih plantaža i brižljivo probranih sorti grožđa, destilacije vina, starenja i odležavanja po postupku proizvodnje „COGNACA“. I sve ovo još jednom, samo na albanskom.
Miris Kosovskog Vinjaka je floralan, biskvitan i još uvek mlad. Ukus je nešto gorči, s dosta hrastovine. U ovom vinjaku, pored vanile, može se osetiti nota ljubičice karakteristična za armanjak, aroma kafe i amareta, jednom rečju – tiramisu. Pitko dižestivno piće za srednje slojeve u Jugoslaviji. Živeli.
- Posts : 28265
Join date : 2015-03-20
Blind Lime Pie wrote:sad si baš odvalio za žoltu. žolta je barikirana lozova rakija, niđe veze sa konjakom i brendijem.
a slažem se da ubiva, naročito kao piće za koje na zapadu nema adekvatne klasifikacije - naime, piće za meze. ne pre jela, ne posle jela, već uz hladnu zakusku.
stvarno? meni poznanik makedonac iz velesa pricao kako njegov otac pravi iz cega sam bio siguran da je to neka varijacija na temu vinski destilat plus loza.
edit - def si u pravu
http://traikovsky.com.mk/grape-brandy-rakija/
_____
#FreeFacu
Дакле, волео бих да се ЈСД Партизан угаси, али не и да сви (или било који) гробар умре.
- Guest
A pa možda domaćini i tako prave ali zaštićena žolta je barik loza. Bio na izvoru, u Kavadarcima
- Posts : 10317
Join date : 2012-02-10
Mislim da se etiketira kao konjak.
- Guest
Spustih se da provjerim, na o,5 flaši iz tiranske destilerije ne piše ništa osim imena proizvoda i proizvođača, dok na 0,75 boci iz destilerije Drač piše brandy.
Last edited by fikret selimbašić on 2017-09-12, 19:31; edited 1 time in total
- Guest
jbt zašto znam toliko o alkoholu...
Skenderbeg se etiketira kao konjak ali je daleko od konjaka kao Southern Comfort od viskija: naime u Skenderbeg se dodaju razni aditivi i prirodne i veštačke arome, isto kao što se Southern Comfort pravi dodavanjem raznih gluposti u viski. Na sve to, nijedno piće izvan apelacije Konjak ne sme da nosi taj naziv i Albanci u suštini kradu to ime već pola veka.
Zapravo je jedini izuzetak od ovog pravila za koji ja znam - Sovjetskoje Šampanjskoje, ruski penušavac koji sme da nosi ime šampanjca zato što su Francuzi, u trenutku velike galantnosti, odlučili da im to pravo podare u znak zajedničke pobede u Drugom svetskom ratu.
Skenderbeg se etiketira kao konjak ali je daleko od konjaka kao Southern Comfort od viskija: naime u Skenderbeg se dodaju razni aditivi i prirodne i veštačke arome, isto kao što se Southern Comfort pravi dodavanjem raznih gluposti u viski. Na sve to, nijedno piće izvan apelacije Konjak ne sme da nosi taj naziv i Albanci u suštini kradu to ime već pola veka.
Zapravo je jedini izuzetak od ovog pravila za koji ja znam - Sovjetskoje Šampanjskoje, ruski penušavac koji sme da nosi ime šampanjca zato što su Francuzi, u trenutku velike galantnosti, odlučili da im to pravo podare u znak zajedničke pobede u Drugom svetskom ratu.