VINJAK

Vinjak ide fino uz kokakolu.

Meni je jednom nudjeno nesto sto se zove Mutni Dunav, sto je vinjak+biter lemon. Nikako.

Godiste 1988 - Grand Prix

Cocktail vinjak orange, 40% alcohol.
Колико су ставили поморанџе, једну кап?

Hubert de Montmirail wrote:

oho, cuveni rubin vs. rubin! e to je bila borba. berba.

Vertikalna degustacija Rubina iz razlicitih berbi.

Prije desetak godina krenem ranom zorom sa drugarom, dugogodišnjim konobarom, u Novi Sad. Prije rata je tamo radio pa krenuo da pokupi dokumentaciju o tome a ja sam mu pravio društvo. Došli smo oko sedam sati u Mitrovicu i onda negdje na obodu grada naišli na kafanu "Stara Hesna", on je procijenio da je to odlična mjesto za jutarnju kaficu i stanemo tu da malo odmorimo.

Neugledna spoljašnost, unutrašnjost uređena krajem sedamdesetih, možda i ranije. Čađava lamperija i isti takvi zidovi, peć na drva smještena tako da su bar četiri metra sulundara utrošili da je, pod čudno izlomljenim uglovima, spoje sa dimnjakom. Dok smo mi kahvenisali, dvije-tri cigare vremena otprilike, izredalo se nekoliko grupa radnika, možda njih dvadesetak, dođu, drmnu šolju kafe, i dvodecku vinjaka i istu takvu času vode pa na arbajt. Radnici su bili u dobu od dvadeset i kusur godina pa do onih sjedokosih veterana pred penzijom. Stalna ekipa, vidi se da su uigrani i da im je to svakojutarnji ritual, bilo je i elektrilčara i komunalaca, bar im je to pisalo na kombinezonima. Ovaj moj drugar je kafanski veteran, radio je širom Jugoslavije ali ni on nigdje nije vidio da se dvodecke piju u taj vakat. Na kraju je i on naručio vinjak, osladilo mu se gledajuči ove, ali je popio samo pola čaše.

Ja premotavam život u rikverc i ne uspijevam da se sjetim da sam ikad popio i kap vinjaka ali sam se dva ili tri puta u mladosti napio obeznanio od njegovog brata blizanca, grdno odmahmuro i okanio se ćorava posla na vakat.
Red je da se na ovom mjestu pomene Vinjakov brat blizanac, Badel brandy, ovamo ga prosto zovu konjak. Ima ga i dan danas ali nije ni blizu tako popularan kao prije dvadesetak i više godina, uglavnom zbog toga što su konzumenti ili oboljeli ili umrli. Nadimak mu je Mirogojček

Evo ga, ovaj izgled flaše i etikete je iz njegovog zlatnog doba:

Stara Hesna je pre tri-četiri godine još uvek bila takva kakvom si je opisao, tu smo negde parkirali auto kada bismo otišli u zatvor po rođaka...svratimo usput u centar do MUP-a da se javi i pokaže im robijašku knjižicu, pa onda se odvezemo negde do tog puta ka Laćarku i siđemo dole do reke. Jednom smo zaseli u taj bircuz, baš je pravi sremski, služe, dabome, domaću kafu, ne tursku. Hteo bata naš i vinjak da popije, gleda druge kako piju, a on ne sme, kaže sve može ali ako ti na kapiji namirišu piće, odoše i bubrezi i prililegije. Ni votku nije smeo da pije, kaže pusti ti to, popiću jednu, pa ću hteti još četiri i neće me poznati po dahu već po hodu.

Nemojte ljudi da se bavite kriminalom.

Da ne zaboravimo i ovo:

fikret selimbašić wrote:Prije desetak godina krenem ranom zorom sa drugarom, dugogodišnjim konobarom, u Novi Sad. Prije rata je tamo radio pa krenuo da pokupi dokumentaciju o tome a ja sam mu pravio društvo. Došli smo oko sedam sati u Mitrovicu i onda negdje na obodu grada naišli na kafanu "Stara Hesna", on je procijenio da je to odlična mjesto za jutarnju kaficu i stanemo tu da malo odmorimo.

Neugledna spoljašnost, unutrašnjost uređena krajem sedamdesetih, možda i ranije. Čađava lamperija i isti takvi zidovi, peć na drva smještena tako da su bar četiri metra sulundara utrošili da je, pod čudno izlomljenim uglovima, spoje sa dimnjakom. Dok smo mi kahvenisali, dvije-tri cigare vremena otprilike, izredalo se nekoliko grupa radnika, možda njih dvadesetak, dođu, drmnu šolju kafe, i dvodecku vinjaka i istu takvu času vode pa na arbajt. Radnici su bili u dobu od dvadeset i kusur godina pa do onih sjedokosih veterana pred penzijom. Stalna ekipa, vidi se da su uigrani i da im je to svakojutarnji ritual, bilo je i elektrilčara i komunalaca, bar im je to pisalo na kombinezonima. Ovaj moj drugar je kafanski veteran, radio je širom Jugoslavije ali ni on nigdje nije vidio da se dvodecke piju u taj vakat. Na kraju je i on naručio vinjak, osladilo mu se gledajuči ove, ali je popio samo pola čaše.

Ja premotavam život u rikverc i ne uspijevam da se sjetim da sam ikad popio i kap vinjaka ali sam se dva ili tri puta u mladosti napio obeznanio od njegovog brata blizanca, grdno odmahmuro i okanio se ćorava posla na vakat.
Red je da se na ovom mjestu pomene Vinjakov brat blizanac, Badel brandy, ovamo ga prosto zovu konjak. Ima ga i dan danas ali nije ni blizu tako popularan kao prije dvadesetak i više godina, uglavnom zbog toga što su konzumenti ili oboljeli ili umrli. Nadimak mu je Mirogojček

Evo ga, ovaj izgled flaše i etikete je iz njegovog zlatnog doba:

Ja kada sam na planini često svratim do sela, posebno kada je pijačni dan, treba uzeti provijant i cigarete. Pošto lokalna prodavnica ima veoma liberalnu politiku glede radnog vremena, često se desi, posebno ako dođem ranije ujutro, da moram da sačekam da se radnja otvori. U takvim slučajevima obično vreme prekratim u jednoj od dve lokalne kafane - 1389 ili Šaransko oko.

Neverovatno je gledati celu jutarnju smenu zaposlenu u pilani kako u pola 8 ujutru pije isključivo vinjak. Poneko i kafu ali svi vinjak. Koliko sam uspeo da vidim, svi imaju sve prste na broju, čudo neviđeno.

William Murderface wrote: 

Inače, nikada nisam voleo, niti pio vinjak, izuzev na jednoj žurci u četvrtom srednje (neki osamnaesti rođendan je bio u pitanju), na kojoj sam pio vinjak-kolu (kolnjak? vinjolu?) - mislim da je razlog bio to što je na žurci ponestalo piva. Najgore pijanstvo u životu, najgore povraćanje u životu, najgori mamurluk u životu. Never again.

Jebene devedesete.

Šta bi li ti tek bilo da si se napio od Baltik votke ili nekog sličnog otrova?

apropo pilane, moram vic jbg   dodaću i vinjak u vic da bude ontopic.

rade Bosanci drva, pokušavaju neku bukvu da otešu, zupci otupeli, kaže Bosanac "Ne može ovo, stara je pila".

iz kuće izađe stara sa vinjačićem i kaže "Pa šta ako sam pila!"

Inače u tim krajevima vinjak je gotovo bogovski obožavan i mislim da je to jedino piće koje se kupuje u radnji, osim možda loze 13. juli. Poznam jednog učitelja sa Đurđevića Tare, u školskom dvorištu rastu predivne divlje kruške i on od njih peče rakiju. Ta rakija je stvarno bogovska. On slabo pije pa rakiju, peče je iz dosade i uglavnom poklanja prijateljima. Ja sam u nekoliko prilika hteo da kupim ali on nije hteo da proda. Ali je hteo da menja za vinjak, da ima za roditeljske sastanke.

паће wrote:

fikret selimbašić wrote:
Ja premotavam život u rikverc i ne uspijevam da se sjetim da sam ikad popio i kap vinjaka ali sam se dva ili tri puta u mladosti napio obeznanio od njegovog brata blizanca, grdno odmahmuro i okanio se ćorava posla na vakat.
Red je da se na ovom mjestu pomene Vinjakov brat blizanac, Badel brandy, ovamo ga prosto zovu konjak. Ima ga i dan danas ali nije ni blizu tako popularan kao prije dvadesetak i više godina, uglavnom zbog toga što su konzumenti ili oboljeli ili umrli. Nadimak mu je Mirogojček

Да, прави брат. И вињак је настао тако што су хтели да праве коњак, и направили га, ал' није смео тако да се зове па су измислили нову реч. А за Баделов коњак/бренди важи исто, нит је коњак нит је ракија, што важи и за трећег брата, шток. За ова два још и да разумем ту неку привлачност раног енгрпског, то је бре имало етикету на страњском, једно са ипсилоном а другу са с..цк ко је се чита као ш...к, ејбре.

За њих је покојни Вука (клејбезаблиста) измислио паролу "пијте само вештачка пића, јер су гарантовано вештачка".

Због популарности тих пића је Бадел кренуо са својим вињаком званим Цезар, од кога је остало само "пиј мало, пиј добро". Пароле се сећам, пића јок, никад није стигао до мене.

Sjećam se Cezara, samo što ne znam da ga je iko od meni poznatih pio. Uglavnom se dobijao na poklon, zbog imena, pakovanja i zlatne etikete smatran vrhunskim pićem. Ostajao bi neotvoren kod kuće i čekao red da ode dalje kao poklon nekom bitnom povodom nečeg bitnog.

William Murderface wrote:Jel postoji još uvek štok? Nikad nisam pio to čudo, i zapravo nikad nisam bio načisto šta je to, mada sam imao mutnu predstavu da je u pitanju jedan od tih farbanih fabričkih alkohola.

Kad sam kao klinac išo na neko letovanje s izviđačima, bila je neka "starija ekipa" - ja sam bio šesti, a oni čak osmi razred! - koja je uveče išla po kafićima. I sećam se neke devojke iz te ekipe, izvesne Maje, kako priča da se mnogo napila prethodne večeri jer je popila pet štokova. Sad je povremeno srećem po gradu, izgleda ko da je bar 15 godina starija od mene. Ne znam dal je do štoka, neka čitalac sam prosudi.

Ako gdje iskopaš, obavezno pročitaj Jergovićev tekst o Štoku. Bio je u Danima a ima ga čini mi se i u nekoj od njegovig Istorijskih čitanki.

Badel je mislim proizvodio dve vrste vinjaka, Cezar, koji je bio boljeg kvaliteta i Zrinski, koji je bio lošiji. Ko je beše pravio baruna Trenka?