VINJAK
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°2
Re: VINJAK
Ubedljivo najjaci topik na forumu.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 19200
Join date : 2014-12-12
- Post n°11
Re: VINJAK
Odličan topik, malo štur naslov. Možda "Egzistencijalni vinjak kroz decenije"?
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°16
Re: VINJAK
Jednostavan kao vinjak.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
- Post n°17
Re: VINJAK
Po mom skromnom mišljenju, najbolji tekst o vinjaku ikada napisan (mada je dobar i onaj isečak što postavio Hubert):
Napred u prošlost
Autor: Cane „Partibrejkers”nedelja, 27.01.2008. u 22:00
Šta smo sve mogli da uradimo, a nismo. Kolika je naša odgovornost, a koliko su nas odredile objektivne okolnosti? Čovek sam pravi i gubi svoje šanse. Da li znamo cilj našeg putovanja kroz život, ili je naše lutanje samo bežanje od sebe? Igra obmane na ovim prostorima ne prestaje. Noć naše nesvesti se ne da, ne pušta nas. Sebe sebi objasniti je najteže.
Puna mi je glava razmišljanja na ovu temu.
Zarobljen i obmotan mislima koje ne mogu da razmrsim, zaputio sam se sa bendom u noći poslednjeg dana stare godine u jedan grad da njihove građane, uglavnom mlade, uvedemo u novu godinu. Dok smo putovali na odredište nismo imali osećaj da se radi o nekom specijalnom povodu, kao da se nova godina nećka da preuzme breme od stare godine i istakne svoj kalendar i da pozitivno iznenadi ljude koji nešto očekuju od nje. Boljitak za svoj jedini život. Uz put nema svečarske atmosfere, sve je mračno i sivo, napunjeno zebnjom i brigom,prasne neka petarda da nas podseti šta je danas. Nigde ljudi, sakrili se. Pritajena depresija čeka svoju euforiju. Optimizam i sreća kasne na doček. Uz svu opreznost na putu, stigli smo na mesto događaja. Nikakav trg već bina u dvorištu doma omladine. Kao da je sve nekako skrajnuto samo da prođe.Bina izgleda O. K., čak je i okićena. Jako je hladno – minus sedam stepeni Celzijusovih. Zašto cela naša država nije dom za omladinu već mladi iz nje beže uvek kad im se ukaže prilika. Ulazimo u renovirani deo doma, još miriše na novo. Pozdravljam se sa ljudima i opazim na stolu–šta? Vinjak. Ludačko piće iz starog vremena bivše države i naših roditelja. Zaboravljen, samo se pojavio. Ljudi koji su ga konzumirali zvani su ,,rubinovi manekeni”. Mnogi su mrtvi, a neki su nestali u svome ludilu od njega. Negde sam čitao da ga kotiraju među pet najjačih sredstava po razornom dejstvu koje ima na uživaoca. Na kraju krajeva, svi smo mi imali iskustva sa njim u vreme odrastanja. Možda zbog toga nismo nikad ni odrasli ni postali zreli. Naš domaći originalni proizvod. Usamljeni vitez i dalje ima svoje podanike.Nema zezanja sa nama.
Vreme nam prolazi u iščekivanju nastupa. Dolaze prve vesti o tehničkim nedostacima na bini. Naš tonac kaže da ne rade monitori. Da se nećemo čuti. Naša posla. Daš velike pare, a posle ne znaš šta ćeš s tim što si kupio. Dok smo raspravljali šta nam je činiti odlazim do klozeta, ve-cea, toaleta, klonjare. Kad tamo u novom renoviranom objektu, iz prazne gradske kase, imam šta da vidim: Njegovo visočanstvo nikad poražen ni prežaljen čuči čučavac. Ne mogu da verujem: košmarni pratilac kroz prošlost i sadašnjost već umazan ostatkom nečije ljudskosti. Kao da mi se ceri kroz pokvarene zube i govori: Gde si? Šta je? Da me nisi zaboravio?. Ošamućen izlazim iz klonjare. Živa prošlost vuče me za rukav.Već sam zaboravio šta je trebalo da uradim. Čučavac i vinjak. Previše toga za jednu noć. Kakav optimizam nude, kakve nade bude, kakve zore sa njima rude, dok opravdavaju jedno drugo. Dostojanstvo i identitet.
Vraćam se među domaćine i njihove žalopojke o gradu i ljudima u njemu. Vole svoj grad, ali su u njemu izgubili kondiciju za bolju budućnost. Jeftin život obično ne mari za budućnost. Nerešene stvari koje nas prate postaju deo nas. Još ako čovek ima planove i nada se, dubina njegovog razočaranja će biti veća od onog koji ništa od života ne očekuje.
U tom trenutku neko signalizira da je vreme da se popnemo na binu. U međuvremenu doneli su neke kutije koje bi trebalo da zamene monitore koji kao ukras stoje na bini. Izlazimo na scenu i vidimo gomile razdragane dece koja su srećna što nas vide. Počinjemo. Sve pišti i zuji, ali tako je kako je u ovoj zemlji u kojoj zbog nekog ima smisla mučiti se. Završava se sve na najbolji mogući način. Utrpavamo se promrzli u kombi i krećemo put kuće. Neki su se i bolje proveli od nas.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 41623
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
- Post n°18
Re: VINJAK
Моје прво пиће је било бело стоно, из флаше, на плажи. Што се и наставило, од прилике до прилике, и преко зиме. Но у пролеће неко закључи да је време да полажемо разред, и за нечији рођендан уместо уобичајене две-три флајке па на обалу, исповрти унучиће. Вињак. Чеп је био лимен, али без навоја, него је требало онако, скоро у мраку, наћи крај и ољуштити га.
Не само да сам био онолико млађи него сад, него ми и грло још није огуглало. Како је то палило, стезало грло. Два-три месеца касније сам открио вињак и киселу. Осећај кад ти кисела разблажи алкохол у устима сам описао као "кад те стежу гаће па пукне ластиш, такво олакшање".
Као студент бавио сам се углавном пивом, уз повремене сусрете са куваним вином. До четврте године, кад смо цимер и ја спавали у некој преуређеној шупи. Јесте имала и проточни бојлер, ал' је била влажна и мемљива, па би нам се повремено мало смркло, те смо узимали студентски борбени комплет за такве ситуације: бетон. Дакле 1 пиво и 1 вињак. Редослед није битан.
Цимер је једном наручио бетон на аутобуској. Доноси келнер, пита за кога је пиво - "за мене". За кога је вињак, "за мене". "Па шта ћеш сад да урадиш са тим?". "Да попијем, шта се ради с пићем". Отишао је а после извиривао иза стуба да гледа чудо невиђено.
По повратку из тамоа нисам куповао жестину, ћале ме снабдео асортиманом своје ракије. Осим што сам врло брзо схватио да фали једна ствар, па неком приликом у кафићу наручио вињак. Пиће наше младости. А онда и купио литру, да не буде кућа без. Трајало је неколико година да оде више од пола литре, у вечитој бици ракијаша против вињагџија потоњи су најзад изгубили свој део терена. Чак ни келнери га више не нуде.
У складу са традицијом, флаша од вињака увек треба, има добар чеп, требала нам за нешто (вероватно да наточимо неком литру своје ракије). Преостала два-три деци још увек чуче на полици, тј у прозорчету у шпајзу, у некој мањој флаши. Нисмо га дирали ни кад му је био седми рођендан. Нека, требаће.
Не само да сам био онолико млађи него сад, него ми и грло још није огуглало. Како је то палило, стезало грло. Два-три месеца касније сам открио вињак и киселу. Осећај кад ти кисела разблажи алкохол у устима сам описао као "кад те стежу гаће па пукне ластиш, такво олакшање".
Као студент бавио сам се углавном пивом, уз повремене сусрете са куваним вином. До четврте године, кад смо цимер и ја спавали у некој преуређеној шупи. Јесте имала и проточни бојлер, ал' је била влажна и мемљива, па би нам се повремено мало смркло, те смо узимали студентски борбени комплет за такве ситуације: бетон. Дакле 1 пиво и 1 вињак. Редослед није битан.
Цимер је једном наручио бетон на аутобуској. Доноси келнер, пита за кога је пиво - "за мене". За кога је вињак, "за мене". "Па шта ћеш сад да урадиш са тим?". "Да попијем, шта се ради с пићем". Отишао је а после извиривао иза стуба да гледа чудо невиђено.
По повратку из тамоа нисам куповао жестину, ћале ме снабдео асортиманом своје ракије. Осим што сам врло брзо схватио да фали једна ствар, па неком приликом у кафићу наручио вињак. Пиће наше младости. А онда и купио литру, да не буде кућа без. Трајало је неколико година да оде више од пола литре, у вечитој бици ракијаша против вињагџија потоњи су најзад изгубили свој део терена. Чак ни келнери га више не нуде.
У складу са традицијом, флаша од вињака увек треба, има добар чеп, требала нам за нешто (вероватно да наточимо неком литру своје ракије). Преостала два-три деци још увек чуче на полици, тј у прозорчету у шпајзу, у некој мањој флаши. Нисмо га дирали ни кад му је био седми рођендан. Нека, требаће.
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...
- Posts : 5853
Join date : 2012-02-10
- Post n°19
Re: VINJAK
Ih vinjjsk mi budi lepe uspomene + malu kiselu od 1dl sirom beogradskih kafana. Posle sam cuo da je u to vreme narod masovno imao druga mesta i druge izbore
- Guest
- Post n°22
Re: VINJAK
postoji i jedno piće a zove se gunjak. to je mešavina guarane i vinjaka. pio. grozno je.
- Posts : 41623
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
- Post n°23
Re: VINJAK
Blind Lime Pie wrote:postoji i jedno piće a zove se gunjak. to je mešavina guarane i vinjaka. pio. grozno je.
Ја мислио, по називу, да је то нешто за обраду крзна за гуњ.
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...