Mediji kao takvi

verovatno, ako ne bude bilo zanimljivijih dešavanja, šta ih košta.

(meni su zanimljivi upadii u raspravu 'nemojte ovde, nemojte javno..')

[size=1]More[/size]
Sergej Trifunović:Nego, šta bi sa emisijom “Debata”, @brankica_st , odgledasmo samo prvu epizodu??

Brankica Stankovic‏ [ltr]@brankica_st[/ltr] 17h[size=1]17 hours ago
More
hvala ali ne radi se o mom prethodnom radu vec o sadasnjem radu 10 novinara Ins. Svakodnevno na sajtu http://insajder.net  objavljujemo istrazivacke price i vazne teme. Nismo deo nijednog tabora vec smo objektivni i odgovorni. Bas zato nas ne vole ni jedni ni drugi;)
Serge Truffaut‏ [ltr]@WhistlerDick[/ltr] 17h17 hours ago
More
A emisija u formi emisije?
Brankica Stankovic‏ [ltr]@brankica_st[/ltr] 17h17 hours ago
More
sta emisija u formi emisije?ako.mislite na Insajder - posle duze pauze ponovo radi isti tim novinara koji je radio od 2004. do 2011. Istrazivacke emisije tokom marta pocinju sa emitovanjem na N1. Prvi serijal spremamo vec 6 meseci..
Serge Truffaut‏ [ltr]@WhistlerDick[/ltr] 17h17 hours ago
More
Ne, mislim na emisiju inenom Debata u kojoj je prvi gost bio @avucic lično, a najavljeno je još raznih. Niko se nije odazvao??
Brankica Stankovic‏ [ltr]@brankica_st[/ltr] 17h17 hours ago
More
Niko od onih koje smo zvali. Bice sve objavljeno kod nas na sajtu a do tada nastavite sa vasim insinuacijama..pozdrav.[/size]

ovo će biti zanimljivo ispratiti:

http://www.anti.media/mediji/analize-mediji/zvanicno-obracanje-vladama-medunarodnim-organizacijama-i-fondacijama-cije-se-donacije-zloupotrebljavaju-za-finansiranje-laznih-istrazivackih-projekata-u-regionu-zapadnog-balkana/

Povodom stalnih napada na Medijsku mrežu Antidot od strane paramedijskih struktura, koje pod plaštom lažnih istraživačkih projekata obmanjuju i grubo zloupotrebljavaju inostrane donacije, uredništvo naše mreže uputilo je dopis na adrese preko 50 stranih vlada, organizacija i fondacija u kojem smo im ukazali na pogubnu tendenciju da se novac uložen u razvoj i unapređenje medijskih sloboda u praksi koristi za njihovo gušenje. Zvanični dopis Medijske mreže Zapadnog Balkana Antidot stranim vladama, organizacijama i fondacijama objavljujemo u celini:
Poštovani,

Pišemo vam kao Medijska mreža Zapadnog Balkana, formirana u februaru 2015. godine od strane preko 30 nezavisnih novinara iz regiona, sa ciljem da međusobnim povezivanjem, razmenom informacija i bavljenjem onim temama kojima regionalni mediji ne žele da se bave, damo svoj doprinos kako unapređenju stanja u novinarskoj profesiji, tako i informisanju građana u svim zemljama regiona. Zbog naše nezavisnosti, osetljivih tema kojima se bavimo i visokih standarda profesije koje primenjujemo u svom radu, od samog osnivanja naša Medijska mreža bila je na meti napada pojedinaca i grupa bliskih kriminalnim centrima moći, tajkuna nastalih na profitu ratnih dešavanja na Balkanu i pojedinih paramedijskih centara. U tom svetlu posebno želimo da vas obavestimo da je veliki deo tih napada dolazio od strane organizacija i NVO čiji rad vi u značajnoj meri finansijski pomažete.
Iako je, zahvaljujući čistom entuzijazmu svojih članova, Antidot u svom radu uspeo da postigne veoma zapažene rezultate, čemu svedoči i činjenica da ni jedan jedini podatak iz naših brojnih dosijea nikada nije demantovan, naši saradnici konstantno su izloženi najrazličitijim javnim napadima i to samo zbog osetljivosti tema koje niko drugi u Srbiji nije spreman da obrađuje. Iako ti napadi dolaze sa različitih strana, posebno je zabrinjavajuće i po ukupne medijske slobode pogubno to što u hajci protiv naše mreže i njene nezavisne orijentacije, prednjače paramediji koji sebe nazivaju nezavisnim i koji se, kao takvi, finansiraju i iz donacija koje im vi, u najboljoj nameri dodeljujete. Želimo ovom prilikom na prvom mestu da naglasimo nesporni značaj i zaslužene pohvale koje vam upućujemo zbog vašeg nesebičnog i višestruko korisnog angažovanja u podupiranju i promociji medijskih sloboda i istraživačkog novinarstva u regionu Zapadnog Balkana. Istovremeno, smatramo svojom moralnom I profesionalnom obavezom da vam sa zabrinutošću ukažemo na pogubnu činjenicu da se deo vaših donacija, umesto na unapređenje istraživačkih projekata, troši za finansiranje aktivnog političkog delovanja ovih organizacija, kao i napada na medije i pojedince koji su dovoljno hrabri da pišu o temama koje ostali svesno prikrivaju, a gde značjano mesto ima i mreža Antidot. Na taj način nastaje opasna situacija u kojoj se mediji međusobno razračunavaju na krajnje neprimeren način, što predstavlja novi vid ugrožavanja samog temelja medijskih sloboda.

Ovu tvrdnju možemo da dokumentujemo kroz brojne primere. Od činjenice da je kao odgovor na osnivanje mreže novinara Zapadnog Balkana Antidot, ubrzo usledilo osnivanje paramedijske mreže KRIK, koja je svoj rad i započela medijskim napadima na Antidot, što su odmah nastavili da rade i članovi redakcije Birn-a. Napadi su kulminirali krajem 2017. godine sa dve potpuno neosnovane tužbe koje su protiv naše mreže podneli Stevan Dojčinović, glavni urednik KRIK-a i Drew Sulliven iz organizacije OCCRP iz Sarajeva i to isključivo zbog otkrića objavljenih u velikom istraživačkom dosijeu u kojem je na argumentovan način ukazano na postojanje paramedijskih struktura na Zapadnom Balkanu koje, zloupotrebljavajući slobodu medija, sprovode aktivno političko delovanje i vrše ucene pojedinaca ili određenih političkih centara, krijući se iza moći svojih donatora koji dolaze iz EU ili SAD. (LINK)
Ovo je prvi deo obimne studije, čiji ćemo nastavak uskoro objaviti, a obrađuje paramedijske strukture koje su nastale i finansirane od strane uticajnih centara blisko povezanih sa vlašću Ruske Federacije.
Pored toga, od samog pojavljivanja naše mreže na Balkanu, zaposleni u KRIK-u i BIRN-u i sa njima povezani pojedinci, gotovo da ne propuštaju priliku da na društvenim mrežama omalovažavaju i šire kampanju neistina protiv istaknutih saradnika naše mreže. Tim napadima treba dodati i stalne pokušaje neargumentovanog nipodaštavanja i osporavanja obimnih dosijea Antidota, u čije su istraživanje i pisanje uloženi meseci napornog rada, a u nekim slučajevima čak i više od godinu dana.

Tragajući za razlozima stalnih napada na novinare Medijske mreže Antidot, naši novinari su u više navrata ostvarivali telefonske i pisane kontakte sa urednicima mreža KRIK i BIRN, tokom kojih smo došli do neupitne potvrde naših saznanja koje smo naveli u dosijeu o delovanju paramedijskih struktura.

Pored neprofesionalnog pristupa istraživačkom novinarstvu, kontinurianim napadima na saradnike Andtidota, glavni urednici KRIK-a i BIRN-a, Stevan Dojčinović i Slobodan Georgiev, takođe, lažno se predstavljaju kao nezavisni i objektivni novinari, dok s druge strane aktivno učestvuju u izbornoj kampanji za račun političkih opcija kojima su naklonjeni. Iako njihovo pravo na politički stav i angažman niko ne dovodi u pitanje, nije u duhu profesionalnih standarda i nezavisnosti novinarske profesije da se njihovi politički stavovi na bilo koji način reflektuju na rezultate istraživačkih projekata. U svojoj političkoj agitaciji pomenuti urednici idu toliko daleko da ne prezaju čak ni od zloupotrebe i cinične zluradosti prilikom nesrećnih događaja kakvi su bili pogibija sedmoro ljudi u neserći pada helikoptera Vojske Srbije 2015. godine, ili likovanja tokom nedavnog požara na novoizgrađenoj zgradi koju strani investitori podižu u Beogradu, iako je prilikom požara bilo povređenih radnika koji su na tom gradilištu radili.
U uslovima političke ostrašćenosti i potpune polarizacije medijske scene u Srbiji, poziciju Antidota kao medijske mreže koja ne pripada ni jednom od postojećih političko-medijskih blokova, karakteriše stalna izloženost napadima sa svih strana. Upravo zbog toga se obraćamo vama, kao subjektima zainteresovanim za očuvanje i unapređenje medijskih sloboda u Srbiji i regionu da obratite pažnju na probleme na koje smo vam ukazali, jer svojim finansiranjem pojedinih organizacija na Balkanu nenamerno pomažete napade na druge medije, među kojima je i naša nezavisna medijska mreža.

A kako u praksi izgleda sve ovo što vam navodimo, najbolje svedoči i sledeći primer:

Pre godinu dana Medijska mreža Antidot objavila je obiman dosije o zloupotrebama bivšeg ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, posle čega smo protiv bivšeg ministra podneli i krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu.

U međuvremenu je taj bivši ministar pokušao da se, ulaskom u politiku i osnivanjem stranke, zaštiti od ispitivanje njegove zakonske odgovornosti zbog zloupotreba koje je činio. Sa istim motivom gospodin Jeremić je ušao i u izbornu koaliciju za lokalne izbore u Beogradu koji su u toku, a koju zdušno podržavaju organizacije poput BIRN-a i Krik-a i svojim delanjem aktivno učestvuju u istoj.

Da bi u drugi plan potisnuli nalaze izente u našem obimnom istraživanju o zloupotrebama bivšeg ministra, BIRN je iste podatke koje smo koristili i mi, metodološki svesno predstavio drugačije pokušavajući ne samo da bivšeg ministra opravda od zloupotreba, već tu kvazianalizu iskoristi za napad na trenutnu vlast.

Kroz analizu učinkovitosti dva različita metodološka pristupa u plasiranju i objavljivanju pomenutih baza podataka, možete da se uverite u kvalitativne razlike između profesionalne primene metodologije istraživačkog novinarstva koje su uradili naši novinari, i simuliranja bavljenja tim ozbiljnim i odgovornim poslom što je uradio BIRN, a u cilju direktne pomoći jednoj političkoj opciji koja učestvije na trenutnim izborima u Beogradu.

BIRN-ov model “istraživačkog novinarstva”: Baze za prikrivanje podataka od javnog značaja

Rad velikog broja medija u zemljama Zapadnog Balkana koji sebe pretenciozno predstavljaju istraživačkim, odavno se sveo tek na puku simulaciju ovog ozbiljnog i odgovornog posla kako bi se zamazale oči stranim donatorima i opravdale milionske donacije koje su od njih dobijene. Široko rasprostranjen neprofesionalizam i nestručna primena metodologije neretko dovode do toga da se, u takozvanim rezultatima istraživanja i moru besmislenih podataka, zapravo sakrivaju suštinske i ključne informacije od javnog značaja. Najbolju potvrdu tačnosti ovog zaključka nedavno je dao urednik Balkanske istraživačke mreže (BIRN), Slobodan Georgiev, koji je na svom Tviter nalogu aktuelnog predsednika Srbije pozvao da objavi koliko je novca do sada potrošio na putovanja u inostranstvo. Kao pozitivan primer transparentnosti u tom pogledu, Georgiev je naveo slučaj baze podataka “Vuk Jeremić” koju je BIRN objavio u maju 2014. godine.

Iako bi ovaj zahtev Georgieva na prvi pogled možda i mogao da se učini opravdanim i legitimnim, nešto dublja analiza njegovog poziva i načina kako je urađena baza podataka na koju se pozvao kao na reperezentativan pozitivan primer, nedvosmisleno otkrivaju manipulativne namere i metode kojima se ova kvaziistraživačka medijska mreža koristi.

Zahvaljujući okolnosti da je upravo Medijska mreža Antidot pre bezmalo godinu dana objavila najiscrpniji i najdetaljnije istražen dosije o Vuku Jeremiću, uključujući i troškove njegovih putovanja u vreme dok je bio ministar spoljnih poslova Srbije, koje je u sirovom i neistraženom obliku u svojoj bazi objavio i BIRN dve i po godine ranije, veoma je lako uočiti kvalitativnu i suštinsku razliku u pristupima istraživanju ovog fenomena. Tako je BIRN, u okviru projekta finansiranog sa nekoliko desetina hiljada evra, od Sekretarijata Vlade Srbije dobio kompletan listing sa troškovima putovanja, hotelskog smeštaja i dnevnica iz vremena kada je funkciju šefa diplomatije obavljao Vuk Jeremić. Kompletnu dobijenu bazu podataka, bez ikakve prethodne kvalitativne obrade, istraživanja i komparacije podataka ili pak izvlačenja ključnih pokazatelja i ukazivanja na sumnjive iznose ili neopravdano utrošen novac, BIRN je objavio u sirovom obliku na svom sajtu javno.rs. Bilo je, doduše, određenih tehničkih intervencija u pogledu mogućnosti da se baza pretražuje po destinacijama, godinama, hotelima, iznosima hotela, prevoznicima, iznosima prevoza ili dnevnicama, ali pokazalo se da tako sirovo predstavljen materijal, bez ikakve prateće obrade i urađenog istraživanja, po efektima predstavlja prilično jalovu gomilu podataka koja nikome nije privukla pažnju sve dok Antidot nije, potpuno drugim kanalima, došao u posed te iste dokumentacije i sistematski je istražio i obradio.
Tako je, iz BIRN-ove neproduktivne baze podataka, jako mali procenat čitalaca mogao da otkrije podatak o Jeremićevom letu za Etiopiju koji je građane Srbije koštao čak 70.000 evra ili 220 prosečnih plata u zemlji. Takođe, retki slučajni posetioci BIRN-ove baze, teško da su mogli da uvide da je pored tog leta bilo još desetine letova čiji su iznosi prelazili iznos od 10.000 evra, poput onog za Holandiju iz 2009. godine koji je plaćen vrtoglavih 29.000 evra ili pak onog za Letoniju koji je koštao neverovatnih 55.000 evra. Iz BIRN-ove baze godinama niko nije uspeo da sazna da je Jeremić na svoja putovanja ukupno potrošio 3,6 miliona evra, od čega samo na hotelski smeštaj 220.000 evra, dok je na ime dnevnica uzeo 55.000 evra čime je duplirao svoju ministarsku platu koja mu po zakonu pripada. Čitalac, takođe, nije mogao da uvidi ni da su troškovi Jeremićevih putovanja i hotelskog smeštaja po pravilu bili najmanje dva puta viši od toškova koje je na istim destinacijama imala nemačka kancelarka Angela Merkel. Kroz tako predstavljen materijal, javnost nije mogla da se upozna ni sa komparativnim slučajem troškova putovanja hrvatskog guvernera centralne banke Borisa Vujčića koji je za pet godina na službena putovanja potrošio skoro 300.000 evra ili 12 puta manje od iznosa koji je za isti vremenski period potrošio Vuk Jeremić, a što je, za razliku od Srbije, podiglo pravu buru u hrvatskoj javnosti. Čini se da je način na koji je BIRN “obradio” i predstavio svoju bazu podataka, više imao za cilj da se Jeremićevo ministrovanje prikaže navodno potpuno transparentnim, a da pri tome ni jedna suštinska informacija o tom fenomenu nije otkrivena. A bilo ih je veoma mnogo.


U potpunosti zanemarujući ili možda pak svesno igrajući na efekte fenomena medijske mećave u kome se ključne informacije od javnog značaja prikrivaju njihovim plasiranjem u moru drugih beznačajnih podataka, BIRN je svojim neučinkovitim i, u odsustvu pratećih istraživačkih tekstova, potpuno neupotrebljivim bazama podataka pokazao da strane fondacije svoj novac u Srbiji i regionu iracionalno rasipaju na pogrešne kvaziistraživačke projekte u kojima najamanje ima istraživanja, a koji se po pravilu svode na puko zadovoljavanje forme kako bi se opravdale dobijene donacije. U onim ekstremnijim slučajevima, takozvani novinari istraživači posežu čak i za, manje ili više otvorenim, manipulacijama i izmišljotinama kako bi ispunili očekivanja svojih donatora u pogledu političke agende čime ozbiljno kompromituju ne samo svoju profesiju već i postojeći koncept projektnog finansiranja, ionako ekonomski ugroženih medija.


Da BIRN-ov koncept nije plod pukog neznanja ili nestručnosti uredništva i novinara te mreže, već pre svesno primenjenog koncepta, svedoči i poziv Georgieva upućen predsedniku Srbije preko Tvitera da obelodani podatke o troškovima svojih putovanja uz zajedljivu ciničnu opasku da bi to omogućilo se vidi “ko je više lobirao za Srbiju i Kosovo”. Previđajući suštinsku činjenicu da o lobiranju za Srbiju i Kosovo toliko ne govore troškovi putovanja koliko postignuti rezultati u pogledu otklanjanja nesporazuma i rešavanja otovrenih pitanja, Georgiev je takođe prevideo i to da u ovom slučaju podatke o troškovima putovanja traži od Predsednika Republike, a ne ministra spoljnih poslova što bi predstavljalo odgovarajući ekvivalent Jeremićevom slučaju. Kako sa moralnog, taj zahtev nije konzistentan ni sa metodološkog stanovišta iz prostog razloga što su podaci o troškovima predsednika i ministra spoljnih poslova po svojoj prirodi (obimu delegacija, protokola, bezbednosnih troškova, smeštaja pa i načina pokrivanja troškova) potpuno neuporedivi. Da je zaista hteo da se informiše o troškovima koji su bili uporedivi, Georgiev je u Antidotovom dosijeu, između ostalog, mogao da pročita i podatak da je samo na Jeremićeva putovanja godišnje trošeno više nego na putne troškove celog Ministarstva spoljih poslova tokom 2014. godine. Ukoliko zaista želi dublje da istraži ove podatke i napravi odgovarajuću komparativnu analizu, Georgiev bi trebalo da traži podatke koji se odnose na ministra spoljnih poslova, a ne na predsednika ili premijera.
S druge strane, trebalo bi podsetiti da podatke koje je objavio, Georgievu nije dala vlada u kojoj je ministar bio Jeremić, već Sekretarijat Vlade koju su predvodili Ivica Dačić kao premijer i Aleksandar Vučić kao prvi potpredsednik. Baš kao što je podatke o Jeremićevim troškovima bez ikakvih problema dobio na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, Georgiev iste podatke može dobiti i za period posle 2012. godine što je, u vreme vladavine Demorkatske stranke bilo nezamislivo kada se BIRN, začudo, uopšte nije ni bavio istraživanjem makar onih afera na koje su ukazivali Savet za borbu protiv korupcije i predsednica tog tela Verica Barać, a bilo ih je na desetine.

Sa profesionalnog stanovišta, čak i kada bude dobio tražene podatke, Georgiev bi morao da zna da njihovo puko uvrštavanje u bazu bez pratećeg istraživačkog teksta, ne predstavlja nikakav istaživački poduhvat već posao unosa podataka i arhiviranja. Da bi dobili svoj pravi smisao, podatke najpre treba adekvatno istražiti, uraditi njihovu analizu i klasifikaciju, kao i komparativne analize kako bi se čitaocima, na novinarski adekvatan i razumljiv način, prezentovali dobijeni nalazi koji imaju javni značaj, a koji ukazuju na kvalitativne, a ne samo kvantitativne karakteristike pojave koja se obrađuje. Da su novinari BIRN-a tu metodologiju primenili u slučaju baze Vuka Jeremića, domaća i strana javnost ne bi morale da čekaju pune tri godine do pojave Antidotovog dosijea kako bi saznali koliko su građane Srbije zaista koštali Jeremićev lažni patriotizam i lični marketing.

Dakle, suština je u istraživačkom naporu da se sirove baze podataka adekvatno metodološki obrade, iz njih izvuku reprezentativni podaci i na razumljiv način predstave i učine dostupnim konzumentima i javnosti. Način na koji je BIRN objavio podatke o Jeremićevim troškovima doveo je do toga da oni samo u formalnim smislu budu dostupni čitaocima, dok su suštinski ostali prikriveni i bez ikakvog efekta na javnost. Iako se sam BIRN ogradio tvrdeći da su baze podataka pre svega namenjene novinarima istraživačima, rezultati govore da one čak ni tu ograničenu misiju nisu ispunile.

Pri svemu tome, nije na odmet pomenuti i podatak da su troškovi izrade i prevoda Antidotovog dosijea iznosili svega nekoliko stotina evra, dok je BIRN za svoju bazu dobio grant od nekoliko desetina hiljada evra. S druge strane, učinci i efekti jednog i drugog uratka bili su obrnuto proporcionalni novcu koji je uložen u njihovu izradu.
Marko Matić

poslednji koji je ovako kukao sto njemu ne daju a drugima daju pare je bio pera

Ali ceo tekst (ima link) mora da je pisao Kaić pošto je dugačak kao knjiga.

heh i ja sam bio u fazonu koji je egomanik israo ovih 700.000 mrsomudnih reci

The groundbreaking British music magazine New Musical Express is ending its print edition after 66 years.
NME, as the magazine is known, will still live online. But the publication's owners, Time Inc. UK, said the tough advertising market and rising production costs meant print had to go.

Vasilij wrote:

The groundbreaking British music magazine New Musical Express is ending its print edition after 66 years.
NME, as the magazine is known, will still live online. But the publication's owners, Time Inc. UK, said the tough advertising market and rising production costs meant print had to go.

Пих. Часопис где ми је ћерка својевремено радила, који је оно типа само огласи и то за возила и чамце, те се издржавао само од тога и додатних реклама, је укинуо штампано издање (осим оног на шпанском) још пре неких осам година. А нису уопште зависили од продаје, то се узимало за џ по самоуслугама.

Ovo kao vijest iz XX stoljeća: 

Potukli se s ocem i sinom kod Popovače, bacio ciglu na oca pa ga njegov sin probo vilama

Смањи мало, за бар једно.

Kod mene ovako bilo u prošlom stoljeću. Njih dva, a babo i ja sami.

Avazovi naslovi, nema broja bez bar jednog smiješnog/nakaradnog/nelogičnog/glupog...

Ovaj jutrošnji me nasmijao iako sadržaj nimalo nije smiješan.

Добро је и што га реферишу иницијалима, као малолетног, а онда напишу очево пуно име и презиме...

covek garant odlepio od svakodnevnog rasizma

Nije lose ovo.

Peconi to sve jebe za dž, treba naći tržišnu nišu.

Ovaj sto srice dok cita.
Bez kondoma 500...nacionalna tv, jutarnji program, Srbija leta gospodnjeg 2018.
Sto bi rekao Djenka: bez lazne skromnosti.
Ako, tako treba.

Gradiša i Marić, dva fundamentano drugačija karaktera i pristupa novinarstvu, dve živopisne karijere, i mrtva trka ko je veće govno po onome što radi.

Kinezi su kočoperni, ali nisu nasilni. To je makar moje iskustvo sa ovim našim domaćim. Poprilično sam siguran da je ova klinčadija izazvala problem, pa onda izvukla deblji kraj,

pa sto posto su konstantno drkali coveka dok nije odlepio

ne, ja zasigurno znam kako je doslo do ovog dogadjaja.

klinac je vanbracni sin tog Kineza, i kobnog dana je svog bioloskog oca suocio sa rezultatima genetske analize.

Kinez je poludeo kad je shvatio zasto mu je pre 4 nedelje klinac dao da pije domaci sok od drenjina iz plasticne case i potom tu casu stavio u ziplock kesu iz Ikee i stavio u ranac.

change my mind!

lol

kinezi nemaju gene

fora je onaj deo gde i sami kazu "pa deca ih i inace stalno zajebavaju, al to je samo verbalno"

Fall Claas Relotius: Reporter täuschte Leser offenbar mit Spendenaufruf. Er hat offenbar Leser ermuntert, Geld für Protagonisten seiner Texte zu spenden. Das Geld sei auf seinem Privatkonto gelandet.https://t.co/8ZH0f3I8J0

— DER SPIEGEL (@DerSPIEGEL) December 22, 2018

jebeni Rusi, šta nam rade...