Savremena domać(insk/ičk)a književnost

Boško Obradović: Miloš Crnjanski i novi nacionalizam (eseji)

Petar Zec: Pozorišni meridijani (putopis)

2007.

Milena Marković: Tri drame. Šine. Paviljon. Brod za lutke (drame)

2009.

Dejan Stojiljković: Konstantinovo raskršće (roman)[2]

2011.

Zoran Petrović (pisac): Kamen blizanac (roman)[3]

2013.

Goran Gocić: Tai (roman)[4]

2015.

Vesna Kapor: Po sećanju se hoda kao po mesečini (knjiga priča)[5]

2017.

Filip Grbić: Ruminacije o predstojećoj katastrofi (roman)[6]

У вашем новом роману Србија је у ствари Дивљи запад, где „свако пуца на свакога”. Зашто се враћате вестернском приступу стварима?

Ах, никад доста српске митоманије! Јесте да се у овој несрећној колонији непрестано догађају убиства и свакојакa насиљa, али то није довољно да Србији дате такав „филмски идентитет”. Не, дефинитивно Србија није Дивљи запад, нити ће икада бити, јер не може достићи тај степен строге и комплексне (а)моралности. О окрутној храбрости, пионирској издржљивости, авантуристичком духу, дивљем индивидуализму, осећају за правду – не вреди ни говорити... Да ли ишта од тога, макар у траговима, постоји у Србији од 1918, када је, заправо, и престала да постоји, чак и таква кљакава и малоумна каква је била?

KinderLad wrote:Samo u Flintstones

otto katz wrote:Kakva su to kamena kola? Jel vidio to neko?

yoyogi wrote:

otto katz wrote:Kakva su to kamena kola? Jel vidio to neko?

Kola puna kamena, da se kanate otvore i prospu na daščanu binu.

To je to. Nije valjda da posle 30 godina to razumem na srpskom bolje nego vi?

паће wrote:

yoyogi wrote:
Kola puna kamena, da se kanate otvore i prospu na daščanu binu.

To je to. Nije valjda da posle 30 godina to razumem na srpskom bolje nego vi?

Не, само боље погађаш шта је говорник имао на уму. А које је разумевање боље, то је већ ствар тумачења...

yoyogi wrote:

паће wrote:

Не, само боље погађаш шта је говорник имао на уму. А које је разумевање боље, то је већ ствар тумачења...

"kola kamena" su okrenuta u "kamena kola".

Kao da sam rekao "kola peska" pa to okrenuto u "peščana kola".

yoyogi wrote:

паће wrote:

Не, само боље погађаш шта је говорник имао на уму. А које је разумевање боље, то је већ ствар тумачења...

"kola kamena" su okrenuta u "kamena kola".

Kao da sam rekao "kola peska" pa to okrenuto u "peščana kola".

otto katz wrote:... da su i "kola peska" "peska kola"

Nije Jugoslavija greška. Greška smo svi mi, ovakvi kakvi smo sada...

Gubili su Obrenovići ratove, a snažili Srbiju. Da li je to poraz? A on, evo, pobedio u svim ratovima, slavi ga ceo svet, a Srbija, biološki, na umoru. Da li je to pobeda?

Da li je stvaranje Jugoslavije bilo veliko delo ili tragična zabluda – glasi pitanje nad pitanjima koje u novom romanu Vuka Draškovića sam sebi postavlja glavni protagonista, kralj Aleksandar Karađorđević, tvorac i prvi vladar nove države Južnih Slovena na početku XX veka.

Sa kojim se dilemama nosio, sa kakvim se nasleđem i preprekama susreo po završetku Prvog svetskog rata, koje su domaće i strane sile ometale stvaranje velike države od Soluna do Alpa, koja je bila njegova državna ideja i kako je zamišljao budućeg građanina zemlje četiri puta veće od predratne Srbije – čitalac će saznati iz ove knjige koja preispituje istorijsku ulogu i uspostavlja ljudski lik kralja Aleksandra Karađorđevića, od stvaranja Kraljevine SHS 1918. do atentata u Marselju 1934. godine.

Bez ulepšavanja i bez omalovažavanja, Vuk Drašković nam iznosi unutrašnju borbu i dileme regenta i kralja Aleksandra, proslavljenog vrhovnog komandanta Srpske vojske u Velikom ratu, koji nam, u jednoj dramatičnoj ispovesti, iznosi svoju viziju države, već tada ugrožene mnogim pukotinama...

Creepy Uncle wrote:Da, trebala su muda do poda da 1997. snimiš "ko nas to zavadi, mora da je drekavac" post-dejtonsku ljigavštinu, za Vučelinu, dakle Miloševićevu "Komunu". Najogavnija pesma najogavnijeg albuma tog ogavnog vremena. Koliko je samo hrabrosti bilo potrebno da se u Beogradu 1997. podsmevaš opsadi Sarajeva  

"Preko CNN-a gledao sam Mufu
sa heklerom i u tenama
kaze, on brani svoj grad
a ko ne brani grad, za njega je smrad

Kiki je znao da je ta prica kurac
al' nije znao cuvat' za sebe
lajao okolo, ludo i smjelo
dok ga jednu noc nije odvelo".