Kosovo i osiromašeni uranijum

Skoro se vrtelo neko istraživanje, po stepenu oboljevanja smo u donjoj polovini,
a po stepenu smrtnosti u gornjoj.
Mislim da je Danska prva na toj listi. Objašnjavaju to visokim prosekom godina 
stanovništva.

..
На основу података Републичког завода за статистику запажено је да се број умрлих особа од малигних тумора у периоду 1997-2007. године повећао за 20,3% (од 16.973 до 20.417). Током последње деценије дошло је до пораста стопа морталитета од свих малигних тумора, код мушкараца за 11,7% (од 235,0/100,000 до 262,5/100,000) и код жена за 7.0% (од 146,8/100,000 до 157,1/100,000). Забележен је пораст морталитета од свих водећих локализација малигних тумора код мушкараца осим од рака желуца. Стандардизоване стопе морталитета за рак желуца опале су за 20,1% (од 19,1/100,000 до 15,9/100,000), а истовремено порасле стопе морталитета за малигне туморе простате (за 32,4%), дебелог црева и ректума (за 16,0%), плућа (за 15,0%) и панкреаса (за 12,4%) . И код жена је у истом периоду дошло до пораста морталитета од свих водећих локализација малигних тумора осим од рака желуца који показује пад смртности за 16,7% (од 8,4/100,000 до 7,2/100,000 становника). Стопе морталитета порасле су за малигне туморе плућа (за 43,8%), рак грлића материце (за 9,4%), рак дојке (за 4,1%) и рак дебелог црева и ректума (за 1,8%). Најчешћи узроци умирања и код мушкараца и код жена били су они малигни тумори који су били и најчећи узроци оболевања (табела 2). Табела 2. Морталитет од водећих локализација малигних тумора према полу, Република Србија, 2006. година Локализација малигног тумора (шифре према MKБ-10) Пол Мушкарци Жене Укупно Плућа и бронх (C34) Број 3.693 1.136 4.829 Сирови морталитет* 102,5 29,8 65,2 Станд.морталитет** 82,9 21,5 49,4 5 Колон и ректум (C18-C20) Број 1.358 1.045 2.403 Сирови морталитет* 37,7 27,4 32,4 Станд.морталитет** 29,7 17,9 23,1 Дојка (C50) Број 36 1.574 1.610 Сирови морталитет* 1,0 41,3 21,7 Станд.морталитет** 0,8 29,6 16,6 Грлић материце (C53) Број - 481 - Сирови морталитет* - 12,6 - Станд.морталитет** - 10,0 - Простата (C61) Број 901 - - Сирови морталитет* 25,0 - - Станд.морталитет** 19,6 - - Желудац (C16) Број 665 402 1.067 Сирови морталитет* 18,5 10,6 14,4 Станд.морталитет** 14,7 6,9 10,4 Извор: непубликовани подаци Републичког завода за статистику обрађени у Институту за јавно здравље Србије„др Милан Јовановић-Батут” * нa 100.000 становника ** према стандардној популацији Европе У односу на 1999. годину у 2005. години стопе инциденције свих локализација рака у Републици Србији, без података за територију аутономних покрајина, порасле су код мушкараца за 21,8% (од 321.3/100,000 на 391.5/100,000 становника), а код жена за 16.8% (од 276.3/100,000 на 322.7/100,000 становника). Мушкарци у Републици Србији, без података за територију аутономних покрајина, највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума, простате, мокраћне бешике, желуца и панкреаса (3). Од 1999. до 2005. године уочен је пораст у оболевању мушкараца од свих водећих локализација малигних тумора, осим од рака желуца. У односу на 1999. годину, у 2005. години стандардизоване стопе инциденције су порасле код малигних тумора простате за 60,3%, рака мокраћне 6 бешике за 36,6%, рака дебелог црева и ректума за 28,6% и рака плућа за 15,5% (табела 2) . Код жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, грлићу материце, плућима, телу материце и желуцу. Уз извесне варијације у вредностима инциденције, у периоду од 1999. до 2005. године забележен је пораст у оболевању жена од свих водећих локализација малигних тумора, осим од рака грлића материце, где је запажено смањење стопе инциденције за 3,5% (од 31.3/100,000 на 30.2/100,000 становника). Стопе инциденције порасле су код малигних тумора дебелог црева и ректума за 24,6%, рака плућа за 23,7%, тела материце за 17,1% и дојке за 6,8%. Од свих малигних тумора који су анализирани у студији „Оптерећење болестима и повредама у Србији”, оптерећење раком плућа је на првом месту (59.088 DALY-ја), а затим следе колоректални рак (26.007 DALY-ја), рак дојке (23.868 DALY-ја), рак желуца (16.487 DALY-ја) и рак грлића материце (8.230 DALY-ја), што укупно износи 133.689 DALY-ја (4).

da to sam zaboravio, vise se prica o povecanju smrtnosti nego samog oboljevanja. tek tu ne mogu biti ukljuceni samo faktori kao sto su konkretni izazivaci.

Од покојника који су ми требали бити вршњаци, за последњих десет година, 1 од алкохола, 3 од срчке, 4 од рака и то по убрзаном поступку, 2-3 месеца терапије (осим у једном случају, који је догурао до 30000€ месечно) и готово. Мора да има још, не иде памћење.

Е, да, од ових четворо, сви су у претходних годину-две остали без посла и без шансе за нов.

Ja sutra idem na ultrazvuk, malo cvikam

паће wrote:https://www.wired.com/2016/03/cancer-rates-spiked-fukushima-dont-blame-radiation/

In the late ‘90s, doctors in South Korea started screening people for thyroid cancer (it was an add-on test to the national cancer screening program), and cancer cases took off. “There was a 15-fold increase,” says Welch. “There was nothing like it in the world!” Now, he says, thyroid cancer is the most common cancer in Korea—more common than breast, and colon, and lung.

Ovo je,nadam se, okaceno u vezi price o povecanju (ili prividu) stope cancera u svetu, a ne u prilog tezi da radijacija nije jedan od uzroka cancera? Jer se to bas nigde u articlu ne tvrdi.

Споменуо сам то због тог типа (заборавих име, ал' госпоја га је нашла више пута) који тврди да већина тог зрачења не изазива рак, и штавише током целог предавања држи тај комад у рукама, па га после врати у џеп, а људи доносе своје бројаче да га провере.

Све сам рачунао да ће се наћи неко да разбуца причу или да нађе потврду из других извора, јер ми ту нешто баш није јасно... но, ни први ни последњи пут да нешто што се већ 50 или 80 година сматра за истину испадне мање од тога. Дакле, што се мене тиче, порота још чека материјале.

a jel taj tip (ne znam ko je) ima neki dokaz da radijacija ne izaziva rak (treba znaci da dokaze da radijacija ne izaziva mutacije DNK) ili samo taj komad koji nosi u dzepu?
to da radijacija nije jedan od izazivaca raka je stvarno nonsense veci od anti-vekserske price...

Кад видим доказе, знаћу. Засад рачунам да нисам начисто.

Изјава да је нешто бесмислица је само изјава, то не рачунам. Статистику такође не уважавам претерано; она може да укаже на то на коју страну кренути за узроком.

dokazi da radijacija izaziva rak postoje, beyond statistics (ne mogu da verujem da ovo treba da napisem, ali - cuo si za animal models? jbg, namerni eksperimenti na ljudima nisu bas dozvoljeni, ali pored A bombi, nuklearnih katastrofa i izlozenosti radijiciji u medicinske svrhe, imamo i previse dokaza.). 

dokaze koji to pobijaju jos nisi video, osim ovog sto nosi nesto u dzepu, ali ti je to sasvim dovoljno da tu mogucnost uzmes u obzir?

sorry, postoji neka zdrava doza skepticizma i critical thinking. a postoje i besmislene, senzacionalisticke tvrdnje. 

edit: uopste mi nije jasna tvoja linija razmisljanja u ovom slucaju, posto je ovo prvi put da cujem da neko ozbiljan ovo tvrdi (in fact, da iko ovo tvrdi), ali samo da napomenem - cinjenica da radijacija izaziva rak ne znaci da ga ne izaziva i stres (odnosno supresija imunog sistema).

Ja sam čuo da u Rusiji ima ljudi koji su zdravi kao dren u oblastima zasićenim™ radijacijom jer su jeli puno kiselog kupusa.

jesi obisao malo pripjat i okolna naselja  otiso bi to da obidjem, mada mi deluje jako horor.

Priznaješ da je Pripjat deo Rusije? Napredujemo polako. 

haha ne, to priznajem samo u kontekstu ruske zaostavstine vaskolikoj planeti. presrećan sam što je yu nuklaerka bila u krškom btw, a ne u krčedinu npr.

I ovo sto kaze Lalinea mislim da stres ima bitnu ulogu, ne samo kod raka vec i za druge bolesti

diktotar wrote:jesi obisao malo pripjat i okolna naselja  otiso bi to da obidjem, mada mi deluje jako horor.

Sto horor? Kacio sam na ekologiji AJB-ovu emisiju, zive ljudi u okolini bez problema, gaje povrce, u Cernobilju piju vodu iz vodovoda. Tamo je i film o zivotinjskom svetu u zabranjenoj zoni. Buja zivot. Covek je za zivotinje opasniji od radijacije.

za radijaciju je jasno da odredjene kolicine u odredjenom periodu izlaganja neminovno jesu izazivaci tumora, ali one price razbacano 100 metaka sa ou u ataru naseg sela pa cemo svi iskljucivo zbog toga dobiti rak prosto nisu realne. od cernobila smo bili u visestruko vecoj opasnosti.


ficko to si u pravu, ja ne bih imao problem da zivim u tom podrucju. msm jbg, neko pusi par godina pa mu otpadnu pluca od raka, a neko dzami partner 100s ceo zivot tri kutije dnevno pa nista. iako je potpuno laicki, tako nekako posmatram i boravak na takvom prostoru.

Код ОУ радиоактивност је ниска, међутим уранијум је врло токсичан елемент. Посебно је незгодан што је пирофоричан, односно да се при удару запали и прави токсичне гасове. Од тога је највећа опасност. ВЈ је у току и после рата санирала доста места по којима је дејствовано са ОУ, тако што су покупљени комади муниције, и често скинут горњи слој земље на ком је било највише распршено ОУ који и јесте најопаснији.

Из тога се види да би опасност од ОУ морала да буде врло локализована, односно ограничена на оне који су могли да удишу аеросоле (присутни током самог гађања) и оне који су изложени уранијуму у води и храни (локално становништво). Код нас је забележена појава канцерогених обољења, али на широј популацији, не на тако ограниченој. Значи да ОУ не може бити искључиви кривац. Током НАТО бомбардовања је погођено више индустријских постројења, којом приликом је доста опасних материја изгорело или доспело у воде. Међутим и у тим случајевима се ради о локализованом, додуше знатно проширенијем, дејству.