ko je autor? bez guglanja!

... kroz kulturu može da se promoviše i jedan sistem vrednosti. Bilo bi sjajno kada bismo podstakli mlade ljude da osnuju svoje firme i da za desetak godina već vidimo plodove njihovog rada.

Danas nedostaju kontakt, toplina, prave vrednosti o kojima stalno govorimo. To su jednostavne stvari, prirodne, ali usled života koji živimo one su u drugom planu, onako kako nam civilizacija nameće. U prvom planu su dnevna politika, biznis, ekonomija. Kultura je dobila drugo značenje, malo se govori o klasici i klasičnim vrednostima. Veliki akcenat stavlja se na vizuelno. Imstagram i Fejsbuk su pomerili percepcije postojanja, jer je postalo najvažnije kako neko izgleda. Došli smo do odrođavanja.

Ali nije rečena ni reč o ogromnoj globalnoj simboličkoj roli u kojoj se našao Vučić. Naime, Putin, politički naslednik onih snaga koje su uz velike žrtve slomile nacizam, okupio je Nehtanijahua, političkog naslednika Jevreja, iako brojčano ne najvećih, ali svakako najparadigmatičnijih žrtava Drugog svetskog rata. I Vučića, čija simbolička poruka je ovde bila najsuptilnija. Jer Vučić nije samo politički potomak žrtava jednog naroda u odnosu na brojnost, on je i mnogo više.

Možete li da zamislite šest miliona jevrejskih žrtava danas, kad Netanijahu kaže: "Ako nas napadnete, uzvratićemo deset puta jače; ako samo pomislite da nas napadnete, napašćemo mi vas"? Teško! Da li je zamislivo da se Rusi pred agresorom sa svojim oružjem još jednom povlače do Moskve? Još teže! A Srbiju kao buduću žrtvu? Vrlo lako! Elem, Putin je izborom gostiju uspostavio veoma jasan kontinuitet između žrtava onovremenog fašizma i današnjeg, jasno definišući ovaj drugi.

Glavni junak moskovske parade bio je Vučić, onaj Vučić koji se povijao pod teretom kosovskog problema, definišuće tačke decenija na prelazu vekova, u kojima je fašizam započeo svoj novi život, još jednom  nošen snagom velikih zapadnih sila. Rečju, nije Putin na paradi od Kosova pravio globalni simbol, on je samo krupnoj globalnoj političkoj činjenici dao značaj kakav zaslužuje.

Djamolidine Abdoujaparov wrote:

Ali nije rečena ni reč o ogromnoj globalnoj simboličkoj roli u kojoj se našao Vučić. Naime, Putin, politički naslednik onih snaga koje su uz velike žrtve slomile nacizam, okupio je Nehtanijahua, političkog naslednika Jevreja, iako brojčano ne najvećih, ali svakako najparadigmatičnijih žrtava Drugog svetskog rata. I Vučića, čija simbolička poruka je ovde bila najsuptilnija. Jer Vučić nije samo politički potomak žrtava jednog naroda u odnosu na brojnost, on je i mnogo više.

Možete li da zamislite šest miliona jevrejskih žrtava danas, kad Netanijahu kaže: "Ako nas napadnete, uzvratićemo deset puta jače; ako samo pomislite da nas napadnete, napašćemo mi vas"? Teško! Da li je zamislivo da se Rusi pred agresorom sa svojim oružjem još jednom povlače do Moskve? Još teže! A Srbiju kao buduću žrtvu? Vrlo lako! Elem, Putin je izborom gostiju uspostavio veoma jasan kontinuitet između žrtava onovremenog fašizma i današnjeg, jasno definišući ovaj drugi.

Glavni junak moskovske parade bio je Vučić, onaj Vučić koji se povijao pod teretom kosovskog problema, definišuće tačke decenija na prelazu vekova, u kojima je fašizam započeo svoj novi život, još jednom  nošen snagom velikih zapadnih sila. Rečju, nije Putin na paradi od Kosova pravio globalni simbol, on je samo krupnoj globalnoj političkoj činjenici dao značaj kakav zaslužuje.

Zapad bi, naravno, da kosovski problem pridavi u mraku i tišini. Kad ono Vučić na Paradi pobede. Mogu da zamislim koliko su i jedni, i drugi, i treći poželeli da ga tog momenta sitno iseckaju. Međutim, kasno je: više nije pitanje da li je on prešao njihovu crvenu liniju, već jesu li ucenama i pretnjama oni prešli njegovu. Jer sve je teže poverovati da Vučić ovoliko poteže Putina da bi blefirao Zapad; ko bi se usudio da od ruskog predsednika traži pomoć za tako krupno pitanje kao što je Kosovo, a onda mu kaže da žuri da odnese lek tetki u NATO.

William Murderface wrote:Mozda Andjelkovic ili Smradun.

Šezdesetosmaška čaršijska klijentela raspojasala se po medijima, upravnim i nadzornim odborima i državnim budžetima. Ogrezla u korupciji i laži (i Evropa i Kosovo, i Zapad i Istok), DS nije bila u stanju da služi ni svojoj skrivenoj ulozi očuvanja hijerarhije okoštale u komunizmu i nacionalizmu. Zato se dezintegrisala 2012. I zato će biti neuspešna bez obzira na ličnost koja bude preuzela liderstvo. Kozaračko kolo Maoista, Polpotovaca i neostaljinista usisalo je aktuelnu i buduću energiju, snagu i ideju svake opozicije koja nudi viziju otvorenog, slobodnog i funkcionalnog društva.
Šezdesetosmaši su, sa šešeljevcima, ponovo i u vlasti i u opoziciji, ili tu negde. Svi drugi kao da ne postoje.