ko je autor? bez guglanja!

beatakeshi wrote:
Nego jedno pravopisno pitanje: zašto Maoisti i Polpotovci velikim, a šešeljevci malim slovom?

Почећу једним у доброј мери на нас применљивим налазом великог италијанског филмског редитеља и писца Паола Сорентина, тачније парафразом тог увида.

„Никада се није могла видети тако крупна концентрација неписмених“, покондирених, претенциозних а приучених експерата без икакве свршене школе, посвуда раштрканих, који нам сипају своје незнање о било чему, од спољне политике, Косова, цркве, вере, Русије, српске кривице и геополитике, „па све до помада које ваља намазати пре него што одеш на спавање. Бескрајна легија троглодита“, уста пуних бриселског европејства, „која је била сабијена у мраку испод шахтова“ или у сени жутих или пре тога комунистичких кабинета или била „весело ослобођена обавеза и ноншалантно бачена на чело министарстава, невладиног независног сектора и телевизијских вести, дискотека и фарми. Тако лако природно, тако срамотно да разбија сваки вид чак и невољног сажаљења“.

Гореописани углас и по истом калупу блањајући нам говоре да морамо и њих као доследне критичаре прихватити као нешто доминантно, као реалност и фактичко стање. Фактичко стање народа је само оно што они виде и производе, а то је заправо дух баналности, ниске културе, националног нихилизма, наруженог родољубља и конзумеристичке површности. Они су тобоже будни критичари тако фалсификованог стања и од тога живе и из тога извлаче своје важење. То вулгарно поимање свега постојећег посебно се демонстрира када је Косово у питању. За њих прихватање реалности на Косову значи само помирити се са мочугом у руци све мање великих западних сила, а игнорисати и сметнути с ума цивилизацијске норме, међународно право, историју, традицију, национални понос, Цркву, веру и жртве, живе људе, Русију, Повељу УН, Резолуцију СБ 1244 … и властити устав. И не само то него се све поменуто уз помоћ једног страног и доказаног антисрпског мутиводе и хохштаплера погрдно именује српским „реакционарним мејнстримом“!

Оваквим опаким обманама и њиховом масовном ширењу ишли су наруку деценијама намерно затворени музеји, десеткована и свесно упропашћавана Народна библиотека, угрожавање самог постојања Српске књижевне задруге и Матице српске, систем награђивања и финансирања свега другосрбијанског укључив и уџбенике за школе. Права умрежена хоботница у култури, науци и образовању која опстаје и поред  промена политичких предзнака.