Home
by boomer crook Sat Mar 06, 2021 6:10 pmsta je bre ovo? kakva bokanovstina.
ko je autor? bez guglanja!
- Posts : 37657
Join date : 2014-10-27
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Posts : 1058
Join date : 2015-01-26
Vladušič?
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
Bingo!
Neverovatno glup tekst. Covek koji zapravo niste ne razume. Mrci artiju, mrci, mrci, ali sve sto napise je konzistentno na nivou loseg seminarskog rada. Sve je potpuno proizvoljno u tekstu, ucitava se, izmislja, lupeta... Ovo poredjenje Banovic Strahinje i BETMENA jbt bob, iz kojeg se onda izvlace ko zna kakvi zakljucci... Zamisli, Banovic S nije predao Vlah Aliju POLICIJI... I to je onda ozbiljan zakljucak, ozbiljna konstatacija iz koje se ima graditi nekakva teorija...
Neverovatno glup tekst. Covek koji zapravo niste ne razume. Mrci artiju, mrci, mrci, ali sve sto napise je konzistentno na nivou loseg seminarskog rada. Sve je potpuno proizvoljno u tekstu, ucitava se, izmislja, lupeta... Ovo poredjenje Banovic Strahinje i BETMENA jbt bob, iz kojeg se onda izvlace ko zna kakvi zakljucci... Zamisli, Banovic S nije predao Vlah Aliju POLICIJI... I to je onda ozbiljan zakljucak, ozbiljna konstatacija iz koje se ima graditi nekakva teorija...
Last edited by Erős Pista on Sun Mar 07, 2021 11:57 am; edited 1 time in total
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
Naravno, kod Ranogorislava na sajtu, gde drugde?
https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3223/kultura/4269024/mihizov-banovic-strahinja.html
https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3223/kultura/4269024/mihizov-banovic-strahinja.html
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 11623
Join date : 2018-03-03
Age : 36
Location : Hotline Rakovica
Dakle, bombardovanje Srbije je bilo rešena stvar još u jesen 1998., još tad su bombe spremljene, uglancane, a ciljevi naciljani, a ni Račak ni Rambuje nisu stvarni razlog niti povod za to tromesečno iživljavanje… Slobina krivica za bombardovanje nije u tome šta je radio na Kosovu - jer sprovodio je legitimnu i, u datom kontekstu, vrlo suzdržanu vojno-policijsku akciju protiv terorista i separatista, kakvu bi svaka normalna, suverena zemlja u sličnim okolnostima MORALA da uradi. Njegova tragična krivica je u tome što je mislio da može da prkosi Zlikovcima (USA/NATO) oslanjajući se na fantome „međunarodne zajednice“, UN, Rusije, Kine i ostalih pomoćnika (imaginary friends!), ne uvidevši da su oni nemoćni/nevoljni. I oni su se, naravno, izmakli i prepustili ga neminovnoj sudbini, da ga zgazi Behemot.
_____
Sve čega ima na filmu, rekao sam, ima i na Zlatiboru.
~~~~~
Ne dajte da vas prevare! Sačuvajte svoje pojene!
- Posts : 7665
Join date : 2020-03-05
Harper?
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 37657
Join date : 2014-10-27
lici 
ali ja nisam izdrzao no izguglao i nije iznenadjenje ko je autor ovog non-pejpera
ali ja nisam izdrzao no izguglao i nije iznenadjenje ko je autor ovog non-pejpera
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Posts : 52531
Join date : 2017-11-16
Pa dobro ako mu je to greska, sta je onda trebalo da uradi? Mislim, znam sta je trebalo, samo me zanima da øi to i autor pominje do kraja teksta
- Posts : 7665
Join date : 2020-03-05
ma jel to onaj isti covek koji je prekopirao moj post o Bilu i Hilari Klinton odavde i stavio ga na svoj blog? zasto je on uopste bitan, i kome je bitan?
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 37657
Join date : 2014-10-27
on je doktor horor
_____
And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
- Posts : 5594
Join date : 2016-01-26
Vilmos Tehenészfiú wrote:ma jel to onaj isti covek koji je prekopirao moj post o Bilu i Hilari Klinton odavde i stavio ga na svoj blog? zasto je on uopste bitan, i kome je bitan?
Како се то догодило, не разумем контекст? Да ли те је те цитирао потврдно, изравно украо или ставио на стуб срама, шта од та три?
Али не, сада озбиљно, Гул је битан.
Штета је што нема више Гулова, стотине њих, него само један, можда би од нас и било нешто а не само културна мочвара ниског до средњег домета.
Читајте Гула, свађајте се са њим ако треба, полемишите, тражите рупе у аргументима, кад вам досади пољубите и оставите.
_____
Burundi is an exception among other nations because it is a country which gave God first place, a God who guards and protects from all misfortune.
Burundi... opskurno udruženje 20ak levičarskih intelektualaca, kojima je fetiš odbrana poniženih i uvredjenih.
- Posts : 7665
Join date : 2020-03-05
Јанош Винету wrote:Vilmos Tehenészfiú wrote:ma jel to onaj isti covek koji je prekopirao moj post o Bilu i Hilari Klinton odavde i stavio ga na svoj blog? zasto je on uopste bitan, i kome je bitan?
Како се то догодило, не разумем контекст?
Ma ne znam da li je to njegov blog ili neki drugi, ali ovako vizuelno lici da je njegov. Pojavio se moj post, odavde, pod mojim nickom, kao komentar na nesto sto je blogerdzija blogovao. Apropo nicega, nema veza sa temom koju komentarise. Onaj Hella light, 1088, dosao i ostavio link k tom blogu, drugacije ne bih bi znao.
_____
"Burundi je svakako sharmantno mesto cinika i knjiskih ljudi koji gledaju stvar sa svog olimpa od kartona."
“Here he was then, cruising the deserts of Mexico in my Ford Torino with my wife and my credit cards and his black-tongued dog. He had a chow dog that went everywhere with him, to the post office and ball games, and now that red beast was making free with his lion feet on my Torino seats.”
- Posts : 10404
Join date : 2020-06-19
Danas se govori da Aleksandar Vučić mora da sačuva Kosovo u Srbiji. U protivnom izgubiće glavu. Jedna strahovita propaganda uverava narod da Kosovo nije izgubio Milošević, da nije potpisana kapitulacija, da nije potpisana Rezolucija 1244. To se ništa ne priznaje već se izmišlja neki novi mit da je Kosovo u Srbiji. Pa se sadašnji predsednik okrivljuje da je izdajnik da će možda da izgubi Kosovo. I to govore oni koji su bili glavni podstrekači režimu Slobodana Miloševića da krene u rat sa NATO u kome će izgubiti Kosovo. Oni koji tada Miloševiću ništa nisu rekli zbog rata i zbog gubitka Kosova."
Prosto je neverovatno šta se sve može iskonstruisati narodu kao obaveza. Sada je najsvetija obaveza da se čuva Kosovo u Srbiji. Ali to je i najlakša obaveza, jer ono što nemaš ne možeš ni izgubiti. Ali kako ga sačuvati ako ga nemaš?"
Mitovi i epovi su sjajni samo kada bi se pravilno tumačili. Verujte mi, ja sam odrastao na kosovskom epu i mitu. I kad u onoj jednoj pesmi Miloš ubija 12.000 Turaka ja sam bio ljut na njega jer sam smatrao da je to malo. Što nije više. Ali jedno je ep a drugo je stvarnost."
Link.
_____
Međuopštinski pustolov.
Zli stolar.
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
Cestiti Vucina
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 10404
Join date : 2020-06-19
Jeste 
Naletio na ovo večeras, a osim rijetkih pominjanja ovde, dugo ništa Vukovo nisam ni čuo ni vidio.
Naletio na ovo večeras, a osim rijetkih pominjanja ovde, dugo ništa Vukovo nisam ni čuo ni vidio.
_____
Međuopštinski pustolov.
Zli stolar.
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
Samo on (i mozda Ceda) mogu ovako nesto da napisu - protiv Slobe, ali za Vucica. A nije Cedin stil.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 10404
Join date : 2020-06-19
Protoklačarizam 
_____
Međuopštinski pustolov.
Zli stolar.
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 15552
Join date : 2016-03-28
[ltr]Лето 1968. с правом се сматра културном, социјалном и моралном тачком преокрета у историји западне цивилизације. Произвела је морбидну опседнутост расом, класом, родом и сексуалном оријентацијом – специфичним обликом лудила које данас хара целим западним светом. Година 1968. засејала је злокобно семе колапса Запада као цивилизације. Слобода без одговорности, хедонизам уместо заслуженог задовољења стварних потреба, култура неодговорности насупрот пунолетној уздржаности, фатално су подрили темеље друштава на обе стране Атлантског океана.
Пре пола века, маја 1968, у Паризу је започео талас студентских протеста који се потом проширио на многе земље и градове са обе стране Атлантског океана. Лето 1968. било је инкубатор идеја које су имале значајне последице за политичку и интелектуалну путању западног света… све до данас. Те је немире наизглед заразним и романтизовано симболичким чинио дух негације ауторитета и одрицања од устаљених норми понашања, дух цивилизацијског самопорицања и деконструкције свега постојећег, који је већ лебдео над Европом и Америком. Демонстрације и штрајкови, запоседање фабрика и универзитета, претили су да парализују привреду Француске и да је доведу на руб грађанског рата или револуције.
У једном тренутку и самом председнику Де Голу – лидеру мањинске, непокорене Француске из ратних времена – попустили су нерви: тајно је напустио земљу на неколико сати и склонио се у француску војну базу у Сарској области. Премда повремено насилни, догађаји током демонстрација имали су и свој квазиуметнички и фестивалски аспект „хепенинга“, у духу времена које је изнедрило Вудсток. Лето 1968. с правом се сматра културном, социјалном и моралном тачком преокрета у историји западне цивилизације. Постмодерна идеологија „политике идентитета“, која стапа теорију моћи Мишела Фукоа и културни марксизам, родила се 1968. Произвела је морбидну опседнутост расом, класом, родом и сексуалном оријентацијом – специфичним обликом лудила које данас хара целим западним светом.[/ltr]
[ltr]Првобитна искра која је запалила Париз тог пролећа била је наизглед банална: захтев да се оконча забрана приступа мушких студената у женске домове у кампусу париског универзитета у Нантеру. У раној фази протеста, студенти су у том свом захтеву видели смелу побуну против сегрегације полова као облика наводног угњетавања. (Иронијом случаја, пола века касније студентски активисти широм западног света захтевају да универзитетске власти прописују и строго надзиру односе између мушкараца и жена.) Убрзо је талас испрва ненасилних протеста привукао и поборнике насилних деривата марксизма. У Немачкој, следбеници радикалних форми директне акције, као што је била група Бадер-Мајнхоф, нису оклевали да прибегну терору и убиствима. Енглески филозоф Роџер Скрутон писао је деценијама потом да је његов заокрет ка конзервативизму почео кад је видео париске барикаде изблиза, а код активиста протеста открио порицање сваке рационалности, негацију самог појма „истине“… која се наводно мења од епохе до епохе и зависи од политичке моћи.
Учесници протеста на разним језицима називани су „шездесетосмашима“, носиоцима јасно дефинисаног духа и погледа на свет. После неуспеха брзог револуционарног преокрета, који је многима од њих испрва деловао изгледно, они виспренији и амбициознији међу њима прихватили су спорију али плоднију стратегију „дугог марша кроз институције“ – стратегију коју је између два светска рата осмислио италијански комуниста Антонио Грамши. Четири године касније, у есеју Контратреволуција и револт, првосвештеник франкфуртске школе Херберт Маркузе с одобравањем је констатовао да је истакнути француски Немац у пантеону лидера 1968, Руди Дучке, дословно следио Грамшијев савет:
„Дуги марш кроз институције значи радити против етаблираних установа изнутра – али не са циљем њиховог подривања, већ преузимања контроле над њима, стицања знања и рутине, како програмирати рачунаре, како подучавати младе на свим нивоима образовања, како користити масовне медије, како организовати производњу.“
Предводник првих протеста био је Данијел Кон-Бендит, данас активни члан Европског парламента, предводник фракције Зелених и тврди заговорник утапања европских нација у федералну супердржаву. Марш кроз институције многима се богато исплатио: Јошка Фишер, који је снимљен као студент како се бије са полицајцем, три деценије потом постао је лидер Зелених и немачки министар спољних послова.
Протести су ретроактивно поистовећени са ослобађањем западног друштва од конзервативног капиталистичког поретка и промоцијом нових облика изражавања и новог сензибилитета – кроз рок музику, одбацивање сексуалних стега, коришћење дрога, раст феминизма (и разних других „изама“), кроз одбацивање традиционалног модела образовања и осуду потрошачког друштва. У грозничавој тежњи за „деконструкцијом“ – лајтмотивом Жака Дериде, који је концепт украо од Мартина Хајдегера – главни циљ уништења било је традиционално друштво и сваки облик реда и поретка у њему. У махнитом походу на сваки облик устаљеног поретка, у сфери духа и култури пре свега,, „шездесетосмаши“пропагирали су нову, још невиђену форму радикалног индивидуализма. Нису могли да схвате да слобода изискује правила. Без правила, друштво ће скончати на супротној страни од слободе. Правила заснована на дугој традицији нису савршена, али њихово брисање редовно води ка исходима који су за слободу погибељни. То нам обилато показују примери француске и руске револуције. Исто важи и за тобожњу директну демократију за коју су се „шездесетосмаши“ залагали, а која на крају моћ даје онима који се најгласније деру и најбезобзирније отимају. Наводно право да се буде „различит“ одвело је шездесетосмаше у екстремни субјективизам, који чини сваки облик друштвене хармоније и усклађености немогућим.[/ltr]
[ltr]Оно што „шездесетосмаши“ никада нису хтели да признају, иако су тога многи међу њима потајно били свесни, јесте да су уживали богате плодове материјалног успона западних друштава у деценијама после Другог светског рата, да су били најмаженија и најразмаженија студентска генерација у дотадашњој историји света. Залагали су се за прерасподелу богатства, али су уживали плодове припадништва привилегованим слојевима. Говорили су о обесправљенима, али нису били спремни на одрицање од потрошње и безглавог хедонизма. Парола учесника протеста 1968. била је: „Уживај без ограничења!“ Свела се на захтев за слободом без одговорности и широм је отворила двери западног капитализма моделу разуздане потрошње и енормних социјалних разлика. Привидно одбијање потрошачког друштва у годинама и деценијама после 1968. створило је културу која је безнадежно зависна од потрошње.
Још једна новина која је лансирана 1968. јесте атомизација друштва путем фабриковања мањина. Реторика људских права за новостворене мањине метастазирала је у лудило захтевања специјалних привилегија као природне датости. Резултат је читав низ државних програма помоћи и старања о све бизарнијим категоријама житеља западних земаља – од којих многи ни по ком стандарду не могу да се сматрају угроженим. Тако су припадници расних, родних и сексуалном оријентацијом „угрожених мањина“ почели грозничаву утакмицу за своје парче туђег колача, вазда на бази измишљених или преувеличаних митова о сопственом статусу жртве. Резултат је друштво раздирано „виктимизацијом“ и „инфантилизацијом“, као двема рак-ранама постмодерног западног индивидуализма и одразима шездесетосмашког колапса личне одговорности.
Пропратни исход је колапс квалитета образовања, заснован на тврдњи да су ученици и наставници заправо „партнери“ у процесу равноправне интеракције на путу ка мултикултурној утопији. Много је већи проценат матураната и студената у данашњој Западној Европи и Северној Америци него пре пола века, али не зато што више младих достиже ниво знања претходних генерација, већ зато што су драстично снижени стандарди за пролазну оцену. Стога милиони француских, енглеских и америчких студената напросто нису у стању да напишу једну граматички исправну и логички кохерентну простопроширену реченицу.
Година 1968. засејала је злокобно семе колапса Запада као цивилизације. Слобода без одговорности, хедонизам уместо заслуженог задовољења стварних потреба, култура неодговорности насупрот пунолетној уздржаности, фатално су подрили темеље друштава на обе стране Атлантског океана. Тиха партија реда и поретка однела је кратку непосредну победу у лето и јесен 1969, у Француској и другде, али је партија субверзије и хаоса на дуге стазе успешно преотела полуге власти. Током деценија, наметнула је свој перверзни систем вредности са огромним успехом, на начин који вероватно ни најрадикалнији учесници шездесетосмашких протеста нису могли да очекују.
Парола „Забрањено је ма шта забранити“ представљала је одбацивање сваког ауторитета и закона у име ослобођења инстинкта, нагона и приземних жеља. Значила је да буквално ништа није забрањено, што заправо представља антитезу стварне слободе. Суштина културног марксизма, то смо од тада спознали, јесте принцип да не постоји „истина“, постоји само моћ. Пола века пре 1968. Лењин је ову чињеницу свео на просто питање: „Ко ће да кокне кога?“ Другим речима, морално вредновање неког поступка зависи од тога ко нешто ради коме... На ширем плану, „шездесетосмашки“ културни марксизам постао је главна идеологија глобализма. Њиме се идеологија разарања устаљених структура и хијерархијских односа шири руку подруку са пропагирањем културне и сексуалне перверзије. Феминизам је еволуирао у радикални антипородични пројекат који почива на ставу да су традиционалне везе мушкараца и жена инхерентно опресивне јер спајају жене са мушкарцима, њиховим угњетавачима.
Бесмислено је за конзервативце и традиционалисте да унедоглед анализирају нелогичности и хипокризију савремених потомака шездесетосмаша. За њих не постоје свеопште примењиви стандарди правде, јер се иза те фразе, ето, крије тежња за доминацијом хетеросексистичке, белачке патријархије. За њих, правда је само и искључиво моћ коју они сами имају (или треба да је имају) да спроводе своје моделе либералног тоталитаризма. Зато, по њима, није расизам да се у дистрибуцији моћи фаворизују црнци над белцима, хомосексуалци над хетеросексуалцима, мигранти над староседеоцима, и тако унедоглед. За њих је „дијалог“ само тактика за остварење дугорочне стратегије потпуне контроле. Супротстављати им се логиком и рационално утемељеним дијалогом је исто као бранити се перорезом од калашњикова.[/ltr]
[ltr]Смрде на сумпор.[/ltr]
Пре пола века, маја 1968, у Паризу је започео талас студентских протеста који се потом проширио на многе земље и градове са обе стране Атлантског океана. Лето 1968. било је инкубатор идеја које су имале значајне последице за политичку и интелектуалну путању западног света… све до данас. Те је немире наизглед заразним и романтизовано симболичким чинио дух негације ауторитета и одрицања од устаљених норми понашања, дух цивилизацијског самопорицања и деконструкције свега постојећег, који је већ лебдео над Европом и Америком. Демонстрације и штрајкови, запоседање фабрика и универзитета, претили су да парализују привреду Француске и да је доведу на руб грађанског рата или револуције.
У једном тренутку и самом председнику Де Голу – лидеру мањинске, непокорене Француске из ратних времена – попустили су нерви: тајно је напустио земљу на неколико сати и склонио се у француску војну базу у Сарској области. Премда повремено насилни, догађаји током демонстрација имали су и свој квазиуметнички и фестивалски аспект „хепенинга“, у духу времена које је изнедрило Вудсток. Лето 1968. с правом се сматра културном, социјалном и моралном тачком преокрета у историји западне цивилизације. Постмодерна идеологија „политике идентитета“, која стапа теорију моћи Мишела Фукоа и културни марксизам, родила се 1968. Произвела је морбидну опседнутост расом, класом, родом и сексуалном оријентацијом – специфичним обликом лудила које данас хара целим западним светом.[/ltr]
[ltr]Првобитна искра која је запалила Париз тог пролећа била је наизглед банална: захтев да се оконча забрана приступа мушких студената у женске домове у кампусу париског универзитета у Нантеру. У раној фази протеста, студенти су у том свом захтеву видели смелу побуну против сегрегације полова као облика наводног угњетавања. (Иронијом случаја, пола века касније студентски активисти широм западног света захтевају да универзитетске власти прописују и строго надзиру односе између мушкараца и жена.) Убрзо је талас испрва ненасилних протеста привукао и поборнике насилних деривата марксизма. У Немачкој, следбеници радикалних форми директне акције, као што је била група Бадер-Мајнхоф, нису оклевали да прибегну терору и убиствима. Енглески филозоф Роџер Скрутон писао је деценијама потом да је његов заокрет ка конзервативизму почео кад је видео париске барикаде изблиза, а код активиста протеста открио порицање сваке рационалности, негацију самог појма „истине“… која се наводно мења од епохе до епохе и зависи од политичке моћи.
Учесници протеста на разним језицима називани су „шездесетосмашима“, носиоцима јасно дефинисаног духа и погледа на свет. После неуспеха брзог револуционарног преокрета, који је многима од њих испрва деловао изгледно, они виспренији и амбициознији међу њима прихватили су спорију али плоднију стратегију „дугог марша кроз институције“ – стратегију коју је између два светска рата осмислио италијански комуниста Антонио Грамши. Четири године касније, у есеју Контратреволуција и револт, првосвештеник франкфуртске школе Херберт Маркузе с одобравањем је констатовао да је истакнути француски Немац у пантеону лидера 1968, Руди Дучке, дословно следио Грамшијев савет:
„Дуги марш кроз институције значи радити против етаблираних установа изнутра – али не са циљем њиховог подривања, већ преузимања контроле над њима, стицања знања и рутине, како програмирати рачунаре, како подучавати младе на свим нивоима образовања, како користити масовне медије, како организовати производњу.“
Предводник првих протеста био је Данијел Кон-Бендит, данас активни члан Европског парламента, предводник фракције Зелених и тврди заговорник утапања европских нација у федералну супердржаву. Марш кроз институције многима се богато исплатио: Јошка Фишер, који је снимљен као студент како се бије са полицајцем, три деценије потом постао је лидер Зелених и немачки министар спољних послова.
Протести су ретроактивно поистовећени са ослобађањем западног друштва од конзервативног капиталистичког поретка и промоцијом нових облика изражавања и новог сензибилитета – кроз рок музику, одбацивање сексуалних стега, коришћење дрога, раст феминизма (и разних других „изама“), кроз одбацивање традиционалног модела образовања и осуду потрошачког друштва. У грозничавој тежњи за „деконструкцијом“ – лајтмотивом Жака Дериде, који је концепт украо од Мартина Хајдегера – главни циљ уништења било је традиционално друштво и сваки облик реда и поретка у њему. У махнитом походу на сваки облик устаљеног поретка, у сфери духа и култури пре свега,, „шездесетосмаши“пропагирали су нову, још невиђену форму радикалног индивидуализма. Нису могли да схвате да слобода изискује правила. Без правила, друштво ће скончати на супротној страни од слободе. Правила заснована на дугој традицији нису савршена, али њихово брисање редовно води ка исходима који су за слободу погибељни. То нам обилато показују примери француске и руске револуције. Исто важи и за тобожњу директну демократију за коју су се „шездесетосмаши“ залагали, а која на крају моћ даје онима који се најгласније деру и најбезобзирније отимају. Наводно право да се буде „различит“ одвело је шездесетосмаше у екстремни субјективизам, који чини сваки облик друштвене хармоније и усклађености немогућим.[/ltr]
[ltr]Оно што „шездесетосмаши“ никада нису хтели да признају, иако су тога многи међу њима потајно били свесни, јесте да су уживали богате плодове материјалног успона западних друштава у деценијама после Другог светског рата, да су били најмаженија и најразмаженија студентска генерација у дотадашњој историји света. Залагали су се за прерасподелу богатства, али су уживали плодове припадништва привилегованим слојевима. Говорили су о обесправљенима, али нису били спремни на одрицање од потрошње и безглавог хедонизма. Парола учесника протеста 1968. била је: „Уживај без ограничења!“ Свела се на захтев за слободом без одговорности и широм је отворила двери западног капитализма моделу разуздане потрошње и енормних социјалних разлика. Привидно одбијање потрошачког друштва у годинама и деценијама после 1968. створило је културу која је безнадежно зависна од потрошње.
Још једна новина која је лансирана 1968. јесте атомизација друштва путем фабриковања мањина. Реторика људских права за новостворене мањине метастазирала је у лудило захтевања специјалних привилегија као природне датости. Резултат је читав низ државних програма помоћи и старања о све бизарнијим категоријама житеља западних земаља – од којих многи ни по ком стандарду не могу да се сматрају угроженим. Тако су припадници расних, родних и сексуалном оријентацијом „угрожених мањина“ почели грозничаву утакмицу за своје парче туђег колача, вазда на бази измишљених или преувеличаних митова о сопственом статусу жртве. Резултат је друштво раздирано „виктимизацијом“ и „инфантилизацијом“, као двема рак-ранама постмодерног западног индивидуализма и одразима шездесетосмашког колапса личне одговорности.
Пропратни исход је колапс квалитета образовања, заснован на тврдњи да су ученици и наставници заправо „партнери“ у процесу равноправне интеракције на путу ка мултикултурној утопији. Много је већи проценат матураната и студената у данашњој Западној Европи и Северној Америци него пре пола века, али не зато што више младих достиже ниво знања претходних генерација, већ зато што су драстично снижени стандарди за пролазну оцену. Стога милиони француских, енглеских и америчких студената напросто нису у стању да напишу једну граматички исправну и логички кохерентну простопроширену реченицу.
Година 1968. засејала је злокобно семе колапса Запада као цивилизације. Слобода без одговорности, хедонизам уместо заслуженог задовољења стварних потреба, култура неодговорности насупрот пунолетној уздржаности, фатално су подрили темеље друштава на обе стране Атлантског океана. Тиха партија реда и поретка однела је кратку непосредну победу у лето и јесен 1969, у Француској и другде, али је партија субверзије и хаоса на дуге стазе успешно преотела полуге власти. Током деценија, наметнула је свој перверзни систем вредности са огромним успехом, на начин који вероватно ни најрадикалнији учесници шездесетосмашких протеста нису могли да очекују.
Парола „Забрањено је ма шта забранити“ представљала је одбацивање сваког ауторитета и закона у име ослобођења инстинкта, нагона и приземних жеља. Значила је да буквално ништа није забрањено, што заправо представља антитезу стварне слободе. Суштина културног марксизма, то смо од тада спознали, јесте принцип да не постоји „истина“, постоји само моћ. Пола века пре 1968. Лењин је ову чињеницу свео на просто питање: „Ко ће да кокне кога?“ Другим речима, морално вредновање неког поступка зависи од тога ко нешто ради коме... На ширем плану, „шездесетосмашки“ културни марксизам постао је главна идеологија глобализма. Њиме се идеологија разарања устаљених структура и хијерархијских односа шири руку подруку са пропагирањем културне и сексуалне перверзије. Феминизам је еволуирао у радикални антипородични пројекат који почива на ставу да су традиционалне везе мушкараца и жена инхерентно опресивне јер спајају жене са мушкарцима, њиховим угњетавачима.
Бесмислено је за конзервативце и традиционалисте да унедоглед анализирају нелогичности и хипокризију савремених потомака шездесетосмаша. За њих не постоје свеопште примењиви стандарди правде, јер се иза те фразе, ето, крије тежња за доминацијом хетеросексистичке, белачке патријархије. За њих, правда је само и искључиво моћ коју они сами имају (или треба да је имају) да спроводе своје моделе либералног тоталитаризма. Зато, по њима, није расизам да се у дистрибуцији моћи фаворизују црнци над белцима, хомосексуалци над хетеросексуалцима, мигранти над староседеоцима, и тако унедоглед. За њих је „дијалог“ само тактика за остварење дугорочне стратегије потпуне контроле. Супротстављати им се логиком и рационално утемељеним дијалогом је исто као бранити се перорезом од калашњикова.[/ltr]
[ltr]Смрде на сумпор.[/ltr]
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
Srdja Trifkovic
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Posts : 15552
Join date : 2016-03-28
Jeste onErős Pista wrote:Srdja Trifkovic
Sta ti je bio najveci pokazatelj
_____
Što se ostaloga tiče, smatram da Zapad treba razoriti
Jedini proleter Burundija
Pristalica krvne osvete
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
Tesko je reci, i teme i stil.
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
- Guest
Komotno je i Brejvik mogao da napiše ovu neznalačku besmislicu.
Pohvaliću se da sam pogodio autora - prepoznao sam težak, agresivan i tup stil zbog koga mi je mučno da čitam Trifkovića, za razliku od drugih autora sa onoga što smo nekada zvali "lunatic fringe" a danas je normalizovana desnica.
Pohvaliću se da sam pogodio autora - prepoznao sam težak, agresivan i tup stil zbog koga mi je mučno da čitam Trifkovića, za razliku od drugih autora sa onoga što smo nekada zvali "lunatic fringe" a danas je normalizovana desnica.
Last edited by Ajeje Brazorf on Sun Aug 15, 2021 8:37 pm; edited 1 time in total
- Posts : 82754
Join date : 2012-06-10
Druga opcija mi je bio Djurkovic, ali par detalja je presudilo u korist Trifketa (Djurkovic nema tako negativan odnos prema roku).
_____
"Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Dragoslav Bokan, Novi putevi oftalmologije
паће
- Posts : 41625
Join date : 2012-02-12
Location : wife privilege
Чим дођем до "културни марксизам" ватам се точкића на мишу.
_____
cousin for roasting the rakija
И кажем себи у сну, еј бре коњу па ти ни немаш озвучење, имаш оне две кутијице око монитора, видећеш кад се пробудиш...