Spirit of Football

Koliko glava odletelo zbog jednog Zvezdinog poraza. Sta bi tek bilo da CZ nisu bili reakcionari

Sad malo o spoju fudbala i muzike. 

Potpuno je logično da su muzika i fudbal komplementarni (ili beše suplementarni) i da se međusobno ne samo dopunjuju već i da tvore jedan gusti vez autentičnog fudbalskog iskustva. Fudbal je, jelda, igra, a za igru su potrebni muzika i ritam, osim naravno u Glamoču i okolini i na Beogradskom festivalu igre.

Ritam igri daju aplauzi, uzdasi, uzvici, zvižduci, psovke i ponajviše urlik zadovostva posle postignutog gola. Ko je gledao utakmicu bez prisustva publike shvata koliko je ritam bitan.

Ritam je svakako bitniji jer je ritam koji svojim ponašanjem daje publika bilo svake utakmice. Muzika koja dolazi u vidu navijačke pesme, skandiranja ili u obliku toga šta se pušta sa razglasa pred utakmicu ili na poluvremenu daje jedan novi kvalitet onome što bismo nazvali fundamentalnom fudbalskom utakmicom. Pesma utiče na moral obe ekipe, utiče na to da se ili razbije strah ili da se utera strah u kosti, utiče na to da se podigne tempo i da se da vetar u leđa svom timu, da se obeshrabri protivnički tim, da se proslavi pobeda i naravno da se naruga protivniku.

Odnos muzike i fudbala bih grubo mogao da podelim na sledećih 5 kategorija:

1) klupska pesma ili himna
2) navijačka pesma
3) banter
4) fudbal kao deo popularne kulture koji je na taj način ušao u muziku
5) fudbalski starovi koji se otiskuju u muzičke vode

odmah pre eventualne sire diskusije da izbacim svoje favorite

1) ljuljaj javore
5) milko djurovski

Probaću da analiziram koncept klupske himne na primeru koji mi je dobro poznat iz života, a to je FK Partizan. 

U socijalističkoj Jugoslaviji, koja je prilično ažurno pratila svetske fudbalske trendove, klubovi su već početkom 60-ih godina počeli da izdaju singlice sa pesmama posvećenim popularnim igračima ili klubu uopšte. Jednostavne, lagane šlager-pesmice, koje su uglavnom pevali manje poznati pjevači ili čak i sami fudbaleri. Ubrzo je postao običaj da se te pesmice puštaju preko razglasa na poluvremenu. Pošto su čelnici klubova videli da te pesme utiču na moral publike a i da je komercijalni potencijal veliki, produkcija se intenzivirala i veći timovi su objavljivali LP svakih par godina. Ideja je bila da na LP ploči bude jedna flagship pesma, odnosno - himna. A ta himna je trebala da se pušta pred utakmicu radi loženja publike.

Godine 1975. JSD Partizan je pustio u prodaju singl ploču pod nazivom Pesma navijača Partizana. Tekst je trebao da napiše Duško Radović ali je on ili zaboravio ili bio pijan, pa je taj posao na kraju na sebe preuzeo Sloba Novaković. Muziku je komponovao Kornelije Kovač. Pesmu je otpevao Saša Aleks.





Pesma je realno glupa, disko-funky budnica, gde se između svakog stiha umeće horsko hej hej hej. Saša Aleks i nije pevao već se drao. Na B strani se nalazi instrumentalna verzija koja je kudikamo zanimljivija jer se radi o sintisajzer solu, doduše uz užasnu funky pozadinu i neke jezive space zvučne efekte. Ali takav je bio esprit du temps.

Dok Partizan bitke bije hej hej hej
Za njim lete oklagije heh hej hej 
šerpe lonci i poklopci hej hej hej

onaj album sa najvise obrada partizanskih pesama je platinasti ili dijamantski za sve ostale, to znam.

Sama himna je bila relativno solidno prihvaćena i pevala se na tribini dok se puštala sa razglasa ali to nije bilo to. Navijači su imali neke svoje pesme a očekivano loženje izostaje. Međutim, deset godina kasnije dolazi do preokreta. Povodom 40 godina kluba JSDP izdaje LP pod nazivom Pesme Partizanovog juga. A smashing success! Prodato je na stotine hiljda kopija. Iako su pesme bile prilično glupave i prepevi popularnih melodija poput Šošane, publika ih je zavolela i te su pesme bile rado pevane na stadionu. Među hitovima se izdvojio jedan koji je publika usvojila kao nezvaničnu himnu. To je bila obrada pesme Dok palme njišu grane Dubrovačkih trubadura.



Et voila, Partizan je dobio svoj YNWA. Spor tempo, jednostavna melodija, idealno za pevanje pred utakmicu. Običaj je bio da prvo ide Da volim crno-bele pa onda parodija ciganske pesme Pune tribine, radi loženja. Uz manje prekide i povremene krize etuzijazma, ovaj običaj je opstao i do dana današnjeg.

Šta je poenta ovog mog pisanja:

Himna mora biti jednostavne melodije, njanjava čak, kako bi svi na stadionu mogli da je pevaju. YNWA, Volim crno-bele ili Roma, Roma su odličan primer za to. Recimo, neko vreme su gani utakmice počinjali sa Pune tribine ali su pokušali da i oni uvedu tu sporu najnjavu pesmu koja je dobra za šalove i barjake - Đurđevdan. Ali nije zaživelo. Torcida je pevala Dalamatinac sam od Mladena Grdovića ali ne znam da li rade i danas.

Da ilustrujem zašto himna mora biti spora, pevljiva i patetična.

 

partizanovci su obradjivali poznate melodije mahom, dok su u komsiluku imali neke prejadne pokusaje tipa ne ljutite ljuticu bogdanaaaa kad on igra beze sa megdanaaa u nekom poluguslarskom urlanju. sto se tice muzike partizan tri koplja ispred sabanije.

Samo ću da se brzo prešaltujem na tačku 4 jer ću zaboraviti pesme:

diktotar wrote:partizanovci su obradjivali poznate melodije mahom, dok su u komsiluku imali neke prejadne pokusaje tipa ne ljutite ljuticu bogdanaaaa kad on igra beze sa megdanaaa u nekom poluguslarskom urlanju. sto se tice muzike partizan tri koplja ispred sabanije.

Bilo je odličnih izdanja.

Nije fudbal, nije klub ali je himna

Hubert de Montmirail wrote:

diktotar wrote:partizanovci su obradjivali poznate melodije mahom, dok su u komsiluku imali neke prejadne pokusaje tipa ne ljutite ljuticu bogdanaaaa kad on igra beze sa megdanaaa u nekom poluguslarskom urlanju. sto se tice muzike partizan tri koplja ispred sabanije.

Bilo je odličnih izdanja.

ovo sto sam pomenuo je bilo sa lp ploce na kojoj je izmedju ostalog pevao i dj balasevic, al ne obradu neceg poznatog vec je isto bio pokusaj originalnog teksta i melodije, nesto vi carobnjaci svi su vam djaci. hevi sit ceo album, al sam ga uvek moro slusati kad odem u posetu bratu od ujaka mahnitom cigojneru

Meni su Boban i Keba skroz ok, ali je Bajaga jeziv.

Nego slobodno okači nešto Vošino.

Završavam za večeras sa jednom pesmom za Otta.

izasao je pocetkom godine cd koji su napravili bendovi u kojima su redovni posetioci stadiona. sad bas gledam da li ima nesto na netu, ali ne nalazim ni yt ni nesto za skidanje. imam mp3 pa mogu negde dici ako te zanima. inace, osim toga i jednog takvog slicnog cd-a od pre 10-15 god, slabo je nesto snimano ranije. postoji stara himna, i tek onda 80ih neki garavi sokak proliv i sl. 

ovo je jedina prava himna 



inace peva mihajlo onescuk, tekst miroslav antic

Super, hvala ti! 

Meni se svidela ona 66-89.

ta i jos 7-8 su na prethodnom cd-u, to sve ima na yt. 

spicicu ovo na neki mediafire

evo ga

https://www.mediafire.com/?434dunld5d44v8x

Varijacije na melodiju Šošane su se pevale skoro 10 godina pre ove ploče koju Hubert pominje, sasvim sigurno odmah kada je ova pesma grupe Dah postala veliki hit. Cigani su imali svoj prepev ("Oj Zvezdo zvezdana") koji su Grobari izvodili u verziji koja se nastavlja sa "oj kurvo jebana..."...Ovoga se sigurno secam sa tribina s kraja sedamdesetih.

Od Cz znam samo za tu Šošanu (oj Zvezdo zvezdana) i mladići borovi, devojke jele. Borovi, jele, samo Šele kvrgavi grabić.

Kondo wrote:Varijacije na melodiju Šošane su se pevale skoro 10 godina pre ove ploče koju Hubert pominje, sasvim sigurno odmah kada je ova pesma grupe Dah postala veliki hit. Cigani su imali svoj prepev ("Oj Zvezdo zvezdana") koji su Grobari izvodili u verziji koja se nastavlja sa "oj kurvo jebana..."...Ovoga se sigurno secam sa tribina s kraja sedamdesetih.

nisu cigani imali prepev nekad je bio hram a sad je grobnica hiljade mrtvih grobara 


a grobari zvezdo zvezdana kurvo jebana jebo te hajduk jebu te svi najvise grobari


a pocetak je zapravo doso je i taj dan