Protesti

fernoux-h wrote:Ti ljudi ne bi glasali ni za onog Broza, čije slike kače po fejsbuku, da sad ustane iz groba.

Слабо си ти упознао Броза: за њега су наиме гласали и они који га нису волели.

Али забавно је то што би ЛС управо Броз добродошао - не онај који је правио сафари-парк на Брионима, него онај из предратне фазе: бесомучни, неуморни организатор. Тог човека ништа није могло да заустави, ни хапшења, ни беспарица, ни то кад му је Коминтерна укинула финансирање. Организација, партија, кадрови - то је била његова основна идеологија, Маркса и Лењина је читао тек на робији. Политичко-економска ситуација заправо не може да буде повољнија по промоцију левих идеја. Него сте ви јебени хипстери.

inace ovo za solidarnost je nacelno tacno ali ne zato sto su te borbe 'prirodno' atomizovane sebicnim interesima vec zato sto klasna solidarnost nije neka organska stvar koja se nalazi pored puta vec politicka artikulacija. radnici gose i fiata imaju zajednicki interes a to je da budu snazniji, relevantniji i da prema drzavi i poslodavcima nastupaju zajedno. to ne znaci da izlaze zajedno na ulici vec da se koordinisu, izmedju ostaloga, kroz neku vrstu politicke organizacije. i tu nastupa valjda LS.

No Country wrote:Али забавно је то што би ЛС управо Броз добродошао - не онај који је правио сафари-парк на Брионима, него онај из предратне фазе: бесомучни, неуморни организатор. Тог човека ништа није могло да заустави, ни хапшења, ни беспарица, ни то кад му је Коминтерна укинула финансирање. Организација, партија, кадрови - то је била његова основна идеологија, Маркса и Лењина је читао тек на робији.

Očigledno imaš mnogo iluzija o Brozu "iz predratne faze", no to ovde nije tema.

Razmere staljinističkih čistki u KPJ zaista su bile monstruozne. Skoro sav stari rukovodeći kadar partije uništen je u Staljinovim konc-logorima i u kazamatima Staljinove tajne policije, NKVD-a. Pobijeno je oko 1000 rukovodećih kadrova KPJ, a od 7 generalnih sekretara KPJ, samo Tito i Triša Kaclerović su umrli prirodnom smrću (Triša Kaclerović samo zahvaljujući činjenici da se već 1928. godine demoralisan povukao iz svake političke aktivnosti). Od ostalih petorice, samo je Đuru Đakovića ubio otvoreni klasni neprijatelj – policija kraljevine Jugoslavije – dok su Filip Filipović, Sima Marković, Jovan Mališić i Milan Gorkić (Josip Čižinski) pobijeni u Sovjetskom savezu. Milan Gorkić je streljan u Moskvi već u junu 1937, ali je „Proleter“ tek u maju 1939. objavio saopštenje CK KPJ da je Gorkić isključen iz partije kao „frakcionaš i štetočina“. Njegov glavni politički „zločin“ bio je taj što je, na osnovu neposrednih praktičnih iskustava evropske klasne borbe, kritikovao politiku „narodnih frontova“ u Španiji i Francuskoj 1936. Drugi Gorkićev „zločin“ bio je taj što je samog Josipa Broza Tita tretirao kao običnog smušenog mediokritetskog aparatčika Kominterne i NKVD-a. Svi jugoslovenski dobrovoljci u Internacionalnim brigadama u španskom građanskom ratu – osim onih koji su bili gangsterske ubice u službi NKVD-a, Staljinove tajne policije – sumnjičeni su i optuživani za trockizam i ne malo njih je, po Titovom naređenju, likvidirano u partizanskim jedinicama  tokom oslobodilačkog rata 1941-1945 (Žikica Jovanović-Španac, Ivan Antonov-Srebrenjak, Ratko Pavlović-Ćićko, Marko Orešković…)  Njihov najveći „zločin“ bilo je to što su se na konferenciji jugoslovenskih komunista, dobrovoljaca u internacionalnim brigadama, u Barceloni 1938, jednoglasno izjasnili protiv Titovog preuzimanja CK KPJ i za to kandidovali Blagoja Parovića koga je ubrzo potom u Španiji likvidirao Vlajko Begović, jedan od NKVD egzekutora.

ostap bender wrote:prvo, levica srbije nije u stanju da pridobije ljude koji bi trebalo da joj budu naklonjeni i tu staje cela ova prica.

Da, ali ti ljudi nisu "leva scena" ni "šira leva scena" već glasači koji su levičarski opredeljeni (i koji često glasaju za SPS), srednji slojevi koji žele stvaranje neke smislene alternative i konkretna rešenja (umesto lamentiranja nad "diktaturom" Vučića) kao i delovi narodnih slojeva koji glasaju za SNS i SPS i razočarani su ali ne vide da postoji išta bolje  (ne tim redom).

Zašto LS nije uspela da dođe do tih ljudi? Pre svega, zato što nema para a bez para ne može da funkcioniše. Bez para nema ni principa u politici, jer ako nemaš pare moraš to da nadomestiš oportunističkim metodama (nisu pare garant da neće biti oportunizma, ali nedostatak finansija zato jeste nešto što ti sigurno govori da će ga biti). To je glavni razlog. A postoji još jedan, manje važan, ali važan razlog koji stoji iza toga zašto se LS nije više ideološki profilisala: zato što se frakcija koja je trebala da iznese taj zadatak više bavila radom iza leđa unutar grupe gde jedni ljudi rade protiv drugih unutar same te frakcije, umesto da vrše pritisak na vođstvo partije. E tako je bilo upravo zbog toga što su ti ljudi proveli previše vremena unutar ove "leve scene" pa su preuzeli njene manire. Da bi se takvi maniri iskorenili i da bi ti ljudi u budućnosti mogli da sarađuju normalno u nekom novom političkom projektu potrebno je da prođu godine i da ti ljudi za to vreme rade nezavisno od aktivističke "leve scene" (ne da je mrze i napadaju, samo da krenu nekim drugim putem i naprave svoje, posebne, organizacije).

ostap bender wrote:drugo, levica srbije mora da podrzi ovakve akcije kao sto je borba protiv delozacije, mora da sistemski odgovori na postojanje izvrsitelja odnosno na privatizaciju izvrsenja, mora da zna sta ce da radi sa komunalnom policijom. do sada su se time bavili samo 'nenormalni' dok vi radite tacno sta? cekate borkove pare i pljuckate sa visine uz konstataciju da za levicu nema mesta u srbiji.

Nije se niko time bavio na ozbiljan način. To što nosiš transparente "komunalci kriminalci" ili praviš proteste od 50 ljudi na koje izvršitelji ne obraćaju pažnju (jer im je jasno da to nisu komšije i da nema nikakve solidarnosti unutar komšiluka kada jedino neki hipsteri brane te nesrećne porodice) - to ne znači da imaš ikakvu ideju kako da rešiš problem terora izvršitelja, komunalaca i dr. Oni su protiv politike i ne žele da dođu na vlast - šta oni onda mogu da promene i šta nude tim ljudima, koje je njihovo rešenje?

LS ne mora da podrži nekoga, samo zato što je tom nekom srce na mestu. A itekako zna šta da radi sa komunalnom policijom (pročitaj program stranke) s tim što je to irelevantno u trenutku kada LS niti je u parlamentu, niti ima bilo kakav uticaj.

ostap bender wrote:trece, tradicija socijalnih pokreta se stvara BAS KROZ OVAKVE AKCIJE KAKVE TI KRITIKUJES (ovo cisto da razumes sta ti pricam).

Ali mi takve akcije imamo u Srbiji već 15tak godina. I očigledno se tradicija socijalnih pokreta ne stvara na taj način, tj- nije toliko jednostavno, postoje i neki drugi faktori koji utiču na to da li će se socijalni pokreti omasoviti i da li uopšte mogu da budu masovni u jednoj zemlji. Posle svih ovih godina organizovanja takvih akcija ništa se nije promenilo, i sa takvom idejom građenja levice očigledno nešto ne valja.

Posle ovoga, jedini značaj tih pokreta je to što su poslužili kao oruđe evropskim levim partijama. Jedini. Tolike masovne proteste i generalne štrajkove smo imali u Grčkoj, pa se ništa nije dogodilo. Svaki dan generalni štrajk, a onda se posle tog generalnog štrajka svi vrate na svoja radna mesta, ulice prazne, i ništa nije postignuto. Pa onda sve ispočetka, i tako jedno pedeset puta. Da nije bilo Sirize, koja je stvarana decenijskim radom kroz stranačku politiku (Cipras i mnogi drugi su se prekalili u omladini KKE, pa onda Sinaspizmos-u) ti pokreti bi ostali zaboravljeni. A da ne govorimo o tome koliko se stranačka politika u Srbiji i zapadnim zemljama razlikuje.

ostap bender wrote:inace ovo za solidarnost je nacelno tacno ali ne zato sto su te borbe 'prirodno' atomizovane sebicnim interesima vec zato sto klasna solidarnost nije neka organska stvar koja se nalazi pored puta vec politicka artikulacija.

Tačno. I onda je pitanje čime bi se omogućila ta politička artikulacija u današnjem kontekstu, u Srbiji. A to je, kroz stranačku politiku. Izvrdavaš mnogo, a zapravo ti je jasno o čemu govorim i na nekom nivou si sigurno svestan toga.

ostap bender wrote:...koje se poziva na neku zrelost i realnost. sad.

Е, али зашто баш сад? Коме то одговара? Што није било две недеље раније или касније?

fernoux-h wrote:

No Country wrote:Али забавно је то што би ЛС управо Броз добродошао - не онај који је правио сафари-парк на Брионима, него онај из предратне фазе: бесомучни, неуморни организатор. Тог човека ништа није могло да заустави, ни хапшења, ни беспарица, ни то кад му је Коминтерна укинула финансирање. Организација, партија, кадрови - то је била његова основна идеологија, Маркса и Лењина је читао тек на робији.

Očigledno imaš mnogo iluzija o Brozu "iz predratne faze", no to ovde nije tema.

Razmere staljinističkih čistki u KPJ zaista su bile monstruozne. Skoro sav stari rukovodeći kadar partije uništen je u Staljinovim konc-logorima i u kazamatima Staljinove tajne policije, NKVD-a. Pobijeno je oko 1000 rukovodećih kadrova KPJ, a od 7 generalnih sekretara KPJ, samo Tito i Triša Kaclerović su umrli prirodnom smrću (Triša Kaclerović samo zahvaljujući činjenici da se već 1928. godine demoralisan povukao iz svake političke aktivnosti). Od ostalih petorice, samo je Đuru Đakovića ubio otvoreni klasni neprijatelj – policija kraljevine Jugoslavije – dok su Filip Filipović, Sima Marković, Jovan Mališić i Milan Gorkić (Josip Čižinski) pobijeni u Sovjetskom savezu. Milan Gorkić je streljan u Moskvi već u junu 1937, ali je „Proleter“ tek u maju 1939. objavio saopštenje CK KPJ da je Gorkić isključen iz partije kao „frakcionaš i štetočina“. Njegov glavni politički „zločin“ bio je taj što je, na osnovu neposrednih praktičnih iskustava evropske klasne borbe, kritikovao politiku „narodnih frontova“ u Španiji i Francuskoj 1936. Drugi Gorkićev „zločin“ bio je taj što je samog Josipa Broza Tita tretirao kao običnog smušenog mediokritetskog aparatčika Kominterne i NKVD-a. Svi jugoslovenski dobrovoljci u Internacionalnim brigadama u španskom građanskom ratu – osim onih koji su bili gangsterske ubice u službi NKVD-a, Staljinove tajne policije – sumnjičeni su i optuživani za trockizam i ne malo njih je, po Titovom naređenju, likvidirano u partizanskim jedinicama  tokom oslobodilačkog rata 1941-1945 (Žikica Jovanović-Španac, Ivan Antonov-Srebrenjak, Ratko Pavlović-Ćićko, Marko Orešković…)  Njihov najveći „zločin“ bilo je to što su se na konferenciji jugoslovenskih komunista, dobrovoljaca u internacionalnim brigadama, u Barceloni 1938, jednoglasno izjasnili protiv Titovog preuzimanja CK KPJ i za to kandidovali Blagoja Parovića koga je ubrzo potom u Španiji likvidirao Vlajko Begović, jedan od NKVD egzekutora.

Bojite se da vas Borko ne počisti? Iskusno 

fernoux-h wrote:

ostap bender wrote:prvo, levica srbije nije u stanju da pridobije ljude koji bi trebalo da joj budu naklonjeni i tu staje cela ova prica.

Da, ali ti ljudi nisu "leva scena" ni "šira leva scena" već glasači koji su levičarski opredeljeni (i koji često glasaju za SPS), srednji slojevi koji žele stvaranje neke smislene alternative i konkretna rešenja (umesto lamentiranja nad "diktaturom" Vučića) kao i delovi narodnih slojeva koji glasaju za SNS i SPS i razočarani su ali ne vide da postoji išta bolje  (ne tim redom).

Zašto LS nije uspela da dođe do tih ljudi? Pre svega, zato što nema para a bez para ne može da funkcioniše. Bez para nema ni principa u politici, jer ako nemaš pare moraš to da nadomestiš oportunističkim metodama (nisu pare garant da neće biti oportunizma, ali nedostatak finansija zato jeste nešto što ti sigurno govori da će ga biti). To je glavni razlog. A postoji još jedan, manje važan, ali važan razlog koji stoji iza toga zašto se LS nije više ideološki profilisala: zato što se frakcija koja je trebala da iznese taj zadatak više bavila radom iza leđa unutar grupe gde jedni ljudi rade protiv drugih unutar same te frakcije, umesto da vrše pritisak na vođstvo partije. E tako je bilo upravo zbog toga što su ti ljudi proveli previše vremena unutar ove "leve scene" pa su preuzeli njene manire. Da bi se takvi maniri iskorenili i da bi ti ljudi u budućnosti mogli da sarađuju normalno u nekom novom političkom projektu potrebno je da prođu godine i da ti ljudi za to vreme rade nezavisno od aktivističke "leve scene" (ne da je mrze i napadaju, samo da krenu nekim drugim putem i naprave svoje, posebne, organizacije).

ostap bender wrote:drugo, levica srbije mora da podrzi ovakve akcije kao sto je borba protiv delozacije, mora da sistemski odgovori na postojanje izvrsitelja odnosno na privatizaciju izvrsenja, mora da zna sta ce da radi sa komunalnom policijom. do sada su se time bavili samo 'nenormalni' dok vi radite tacno sta? cekate borkove pare i pljuckate sa visine uz konstataciju da za levicu nema mesta u srbiji.

Nije se niko time bavio na ozbiljan način. To što nosiš transparente "komunalci kriminalci" ili praviš proteste od 50 ljudi na koje izvršitelji ne obraćaju pažnju (jer im je jasno da to nisu komšije i da nema nikakve solidarnosti unutar komšiluka kada jedino neki hipsteri brane te nesrećne porodice) - to ne znači da imaš ikakvu ideju kako da rešiš problem terora izvršitelja, komunalaca i dr. Oni su protiv politike i ne žele da dođu na vlast - šta oni onda mogu da promene i šta nude tim ljudima, koje je njihovo rešenje?

LS ne mora da podrži nekoga, samo zato što je tom nekom srce na mestu. A itekako zna šta da radi sa komunalnom policijom (pročitaj program stranke) s tim što je to irelevantno u trenutku kada LS niti je u parlamentu, niti ima bilo kakav uticaj.

ostap bender wrote:trece, tradicija socijalnih pokreta se stvara BAS KROZ OVAKVE AKCIJE KAKVE TI KRITIKUJES (ovo cisto da razumes sta ti pricam).

Ali mi takve akcije imamo u Srbiji već 15tak godina. I očigledno se tradicija socijalnih pokreta ne stvara na taj način, tj- nije toliko jednostavno, postoje i neki drugi faktori koji utiču na to da li će se socijalni pokreti omasoviti i da li uopšte mogu da budu masovni u jednoj zemlji. Posle svih ovih godina organizovanja takvih akcija ništa se nije promenilo, i sa takvom idejom građenja levice očigledno nešto ne valja.

Posle ovoga, jedini značaj tih pokreta je to što su poslužili kao oruđe evropskim levim partijama. Jedini. Tolike masovne proteste i generalne štrajkove smo imali u Grčkoj, pa se ništa nije dogodilo. Svaki dan generalni štrajk, a onda se posle tog generalnog štrajka svi vrate na svoja radna mesta, ulice prazne, i ništa nije postignuto. Pa onda sve ispočetka, i tako jedno pedeset puta. Da nije bilo Sirize, koja je stvarana decenijskim radom kroz stranačku politiku (Cipras i mnogi drugi su se prekalili u omladini KKE, pa onda Sinaspizmos-u) ti pokreti bi ostali zaboravljeni. A da ne govorimo o tome koliko se stranačka politika u Srbiji i zapadnim zemljama razlikuje.

ostap bender wrote:inace ovo za solidarnost je nacelno tacno ali ne zato sto su te borbe 'prirodno' atomizovane sebicnim interesima vec zato sto klasna solidarnost nije neka organska stvar koja se nalazi pored puta vec politicka artikulacija.

Tačno. I onda je pitanje čime bi se omogućila ta politička artikulacija u današnjem kontekstu, u Srbiji. A to je, kroz stranačku politiku. Izvrdavaš mnogo, a zapravo ti je jasno o čemu govorim i na nekom nivou si sigurno svestan toga.

ja ne znam s kim ti pricas ali ne s mnom. ja nemam nista protiv stranackog organizovanja ali imam osecaj da vi ne znate sta je to osim da borko treba da donese pare i da nastavite zadjevice sa trockistima i drugim 'nenormalnima'.

dakle, partijski rad je da budete ispred dragise misovica i da tamo podelite svoj manifest o, sta ja znam, zaustavljanju izvrsenja zbog neplacenih komunalnih usluga ili svih onih koji nemaju gde drugde da zive. partijski rad je kada radnici strajkuju gladju da okrenes svoje clanove medicinare ili studente medicine i da odes s njima tamo da im mere pritisak i provere zdravstveno stanje. da ih pitas da li neko treba da ode do samiske njihovim porodicama i roditeljima dok su oni tu. da odes i odneses stare stvari izbeglicama i tako u nedogled. naravno za sve ovo moras imati jasnu viziju drustva koje zelis da ponudis kao mogucu alternativu a ne samo palijativno predlagati da se zove advokat narosito posto su mnoge sistemske nepravde upisane u sama zakonska resenja.

ima ona toskanova knjiga o fanatizmu. super je biti 'normalan' ali cesto se politika nalazi kod 'nenormalnih'. ovo sto vi radite je kao da ste se uclanili u SPS i sada se cudite kako nema infrastrukture i jos nastavljate neka doktrinarna trvenja u i izvan partije i vodite neke internet vendete i prepucavanja.

fernoux-h wrote:

No Country wrote:Али забавно је то што би ЛС управо Броз добродошао - не онај који је правио сафари-парк на Брионима, него онај из предратне фазе: бесомучни, неуморни организатор. Тог човека ништа није могло да заустави, ни хапшења, ни беспарица, ни то кад му је Коминтерна укинула финансирање. Организација, партија, кадрови - то је била његова основна идеологија, Маркса и Лењина је читао тек на робији.

Očigledno imaš mnogo iluzija o Brozu "iz predratne faze", no to ovde nije tema.

Razmere staljinističkih čistki u KPJ zaista su bile monstruozne. Skoro sav stari rukovodeći kadar partije uništen je u Staljinovim konc-logorima i u kazamatima Staljinove tajne policije, NKVD-a. Pobijeno je oko 1000 rukovodećih kadrova KPJ, a od 7 generalnih sekretara KPJ, samo Tito i Triša Kaclerović su umrli prirodnom smrću (Triša Kaclerović samo zahvaljujući činjenici da se već 1928. godine demoralisan povukao iz svake političke aktivnosti). Od ostalih petorice, samo je Đuru Đakovića ubio otvoreni klasni neprijatelj – policija kraljevine Jugoslavije – dok su Filip Filipović, Sima Marković, Jovan Mališić i Milan Gorkić (Josip Čižinski) pobijeni u Sovjetskom savezu. Milan Gorkić je streljan u Moskvi već u junu 1937, ali je „Proleter“ tek u maju 1939. objavio saopštenje CK KPJ da je Gorkić isključen iz partije kao „frakcionaš i štetočina“. Njegov glavni politički „zločin“ bio je taj što je, na osnovu neposrednih praktičnih iskustava evropske klasne borbe, kritikovao politiku „narodnih frontova“ u Španiji i Francuskoj 1936. Drugi Gorkićev „zločin“ bio je taj što je samog Josipa Broza Tita tretirao kao običnog smušenog mediokritetskog aparatčika Kominterne i NKVD-a. Svi jugoslovenski dobrovoljci u Internacionalnim brigadama u španskom građanskom ratu – osim onih koji su bili gangsterske ubice u službi NKVD-a, Staljinove tajne policije – sumnjičeni su i optuživani za trockizam i ne malo njih je, po Titovom naređenju, likvidirano u partizanskim jedinicama  tokom oslobodilačkog rata 1941-1945 (Žikica Jovanović-Španac, Ivan Antonov-Srebrenjak, Ratko Pavlović-Ćićko, Marko Orešković…)  Njihov najveći „zločin“ bilo je to što su se na konferenciji jugoslovenskih komunista, dobrovoljaca u internacionalnim brigadama, u Barceloni 1938, jednoglasno izjasnili protiv Titovog preuzimanja CK KPJ i za to kandidovali Blagoja Parovića koga je ubrzo potom u Španiji likvidirao Vlajko Begović, jedan od NKVD egzekutora.

Опет си ме разочарао као човек и као комуниста. Из пуног волеја Коминтернине чистке, на прву и сасвим без везе? Лепо ти кажем: човек је био страшан grassroots организатор, радио баш све оно што вама треба и како треба. И све то пре него што је видео Москву.

Pa i nije baš. Pred sam početak rata mnogi istaknuti članovi partije, pa čak i neki članovi CK nisu znali ni ko je on ni kako izgleda. A njegovi klasići s kraja 20-ih i početka 30-ih su većinom završili karijere.

Za uticaj koji je partija imala na početku rata, za koji se pokazalo da uopšte nije zanemarljiv, najzaslužniji su bili aktivisti nižeg i srednjeg ranga.

ostap bender wrote:ja nemam nista protiv stranackog organizovanja ali imam osecaj da vi ne znate sta je to osim da borko treba da donese pare i da nastavite zadjevice sa trockistima i drugim 'nenormalnima'. ima ona toskanova knjiga o fanatizmu. super je biti 'normalan' ali cesto se politika nalazi kod 'nenormalnih'.

Ne mislim ja da su oni nenormalni što su fanatici, kamo sreće da je to. To su ljudi koji se jedan dan međusobno optužuju za fizičko nasilje nad ženama, seksualno zlostavljanje, saradnju sa nacionalističkim grupama i policijom - a sutra dan na sve to zaborave i ponovo sarađuju. Ljudi koji imaju imalo obraza ne bi trebalo da sarađuju jedni sa drugima nakon takvih optužbi (ovde mislim na ASI i M21), postoje stvari preko kojih se ne prelazi. No oni to vide kao legitimno sredstvo političke borbe. Taj milje je nepopravljiv i da bi onaj drugi deo levice mogao normalno da funkcioniše, on mora da ima neko iskustvo van tog miljea.

ostap bender wrote:dakle, partijski rad je da budete ispred dragise misovica i da tamo podelite svoj manifest o, sta ja znam, zaustavljanju izvrsenja zbog neplacenih komunalnih usluga ili svih onih koji nemaju gde drugde da zive.

Kome da podelimo manifest? Da ga delimo onih desetak ljudi sa Filozofskog što tamo protestuju? Jer na tom protestu nije bilo nikoga iz Dragiše Mišović.

To bi imalo smisla raditi unutra, u bolnici i deliti lekarima ili osoblju. Ali ako se potrudiš da se iole informišeš o slučaju videćeš da je potpuno nerealno da bi iko plenio imovinu KBCu. Jedino protiv čega je tu imalo smisla buniti se je sporost sudskih procesa, no to je nešto sasvim drugo. Ovi iz "7 zahteva" su napravili cirkus i pokazali da ih sudbina bolnice i tih ljudi uopšte ne interesuje već samo to da se njihova organizacija pojavi u medijima.

ostap bender wrote:partijski rad je kada radnici strajkuju gladju da okrenes svoje clanove medicinare ili studente medicine i da odes s njima tamo da im mere pritisak i provere zdravstveno stanje.

Ovo je jedan dobar predlog.

Ali nadam se da si svestan da štrajkuje desetak očajnih ljudi, dok 90% (bivših) radnika u svakom od tih preduzeća ne štrajkuje glađu, već su odavno (sasvim opravdano) digli ruke od preduzeća koja više ne postoje i traže novi posao. Naravno, taj novi posao će biti loše plaćen, nesiguran posao. Ono što njima jedino može da pomogne je da imamo zemlju u kojoj će moći da se zaposle, a ne da rade na crno i da iz fabrika idu da rade kao obezbeđenje magacina, na trafici itd. Ta preduzeća niko neće vratiti i najgore je da tim očajnim ljudima pojačavaš iluzije i govoriš im kako ćemo protestima učiniti da se ponovo pokrene proizvodnja u preduzećima koja ne postoje već decenijama.

Jedno je štrajk u Fijatu, a drugo su ovi mali štrajkovi. Svi ti mali štrajkovi su osuđeni na propast, ne zato što nema solidarnosti sa njima već zato što su im zahtevi nerealni i zato što tim preduzećima za koja se oni bore spasa nema.

ostap bender wrote:naravno za sve ovo moras imati jasnu viziju drustva koje zelis da ponudis kao mogucu alternativu a ne samo palijativno predlagati da se zove advokat narosito posto su mnoge sistemske nepravde upisane u sama zakonska resenja.

Naravno da su mnoge sistemske nepravde upisane u sama zakonska rešenja, ali jedan ulični pokret ne može da utiče na ta zakonska rešenja a ne može ni LS, sve dok je vanparlamentarna stranka.

Kada je tako, jedino što može da pomogne radnicima je to da imaju dobre i posvećene predstavnike i da imaju dobre advokate. Ljude ne interesuje priča o tome kako je sistem loš, interesuje ih kako da njihovi zahtevi budu ispunjeni i kako da dobiju ono što traže.

Hubert de Montmirail wrote:Pa i nije baš. Pred sam početak rata mnogi istaknuti članovi partije, pa čak i neki članovi CK nisu znali ni ko je on ni kako izgleda. A njegovi klasići s kraja 20-ih i početka 30-ih su većinom završili karijere.

Za uticaj koji je partija imala na početku rata, za koji se pokazalo da uopšte nije zanemarljiv, najzaslužniji su bili aktivisti nižeg i srednjeg ranga.

Pa da, ali to je bilo potpuno za očekivati, imajući u vidu metod rada i funkcionisanje boljševičke partije. Niko tu nikoga nije znao, sve je bilo konspirativno, mi njihova imena znamo jer su oni posle 1945. prestali (uglavnom) da koriste isključivo nadimke. Tito je sve to organizovao i držao sa vrha uz dobre kadrove i nedekvatno delegiranje naniže, ali i uz puno putovanja širom zemlje i kontrolu lokalnih ogranaka. U krajnjoj liniji, kada je preuzeo partiju, KPJ je imala koliko, 200-300 članova, kada je došlo vreme da se narod na oružje diže, imao je direktnu kontrolu nad 11 hiljada članova partije i 20-ak hiljada SKOJevaca. Čak ih nisu omeli (previše) ni inicijalne racije švapske i domaće nečisti u kojima je stradalo par hiljada komunista na samom početku rata, koji su imali zadatak da ostanu po gradovima i deluju kao informeri, ili čak nisu imali nikakav poseban zadatak (recimo, u Beogradu su ih smesta poubijali zahvaljujući ažurnim spiskovima domaće žbirovske gamadi). Respektabilan pomak za svega nekoliko godina, čak i ukoliko imamo na umu da je srpski narod u nižim i nižim srednjim slojevima uvek simpatisao ideju komunizma. (  )

Hubert de Montmirail wrote:Pa i nije baš. Pred sam početak rata mnogi istaknuti članovi partije, pa čak i neki članovi CK nisu znali ni ko je on ni kako izgleda. A njegovi klasići s kraja 20-ih i početka 30-ih su većinom završili karijere.

Za uticaj koji je partija imala na početku rata, za koji se pokazalo da uopšte nije zanemarljiv, najzaslužniji su bili aktivisti nižeg i srednjeg ranga.

Колико ми је познато Тито је имао великих организационих заслуга за то што је КПЈ рат дочекала спремно и дигла успешан устанак. Међутим, ја сам говорио о једном сасвим другом времену (и при томе нисам био довољно јасан), о Титовом раду пре Бомбашког процеса, када је био сасвим далеко од Велике Кахуне.

Filipenko wrote:Pa da, ali to je bilo potpuno za očekivati, imajući u vidu metod rada i funkcionisanje boljševičke partije. Niko tu nikoga nije znao, sve je bilo konspirativno, mi njihova imena znamo jer su oni posle 1945. prestali (uglavnom) da koriste isključivo nadimke. Tito je sve to organizovao i držao sa vrha uz dobre kadrove i nedekvatno™ delegiranje naniže, ali i uz puno putovanja širom zemlje i kontrolu lokalnih ogranaka.

Kad se moj pradeda upoznavao sa Titom, pocetkom 1942-e, kad su ga predstavljali Titu on je rekao - Ne treba, znam ja njega. Dok su razmenjivali nekoliko reci, pradeda se pitao otkud on njega zna a onda je Tito pitao - A gde je Milorad Petrovic, sta je s njim, sto nije i on dosao? Pradeda pojma nije imao ko je to a Tito mu je rekao - Pa kako ne znas, zajedno ste bili u odredu... I svaki put kad bi se videli Tito bi ga pitao da li se setio ko je Milorad Petrovic a pradedi je vec postajalo neprijatno zato sto je mislio da ga je Tito sa nekim pomesao. Tek posle rata je skontao da je to Ujka iz njegovog odreda.

ficfiric wrote:

Filipenko wrote:Pa da, ali to je bilo potpuno za očekivati, imajući u vidu metod rada i funkcionisanje boljševičke partije. Niko tu nikoga nije znao, sve je bilo konspirativno, mi njihova imena znamo jer su oni posle 1945. prestali (uglavnom) da koriste isključivo nadimke. Tito je sve to organizovao i držao sa vrha uz dobre kadrove i nedekvatno delegiranje naniže, ali i uz puno putovanja širom zemlje i kontrolu lokalnih ogranaka.

Kad se moj pradeda upoznavao sa Titom, pocetkom 1942-e, kad su ga predstavljali Titu on je rekao - Ne treba, znam ja njega. Dok su razmenjivali nekoliko reci, pradeda se pitao otkud on njega zna a onda je Tito pitao - A gde je Milorad Petrovic, sta je s njim, sto nije i on dosao? Pradeda pojma nije imao ko je to a Tito mu je rekao - Pa kako ne znas, zajedno ste bili u odredu... I svaki put kad bi se videli Tito bi ga pitao da li se setio ko je Milorad Petrovic a pradedi je vec postajalo neprijatno zato sto je mislio da ga je Tito sa nekim pomesao. Tek posle rata je skontao da je to Ujka iz njegovog odreda.

Pa da, to je bilo tvrdo partijsko jezgro koje je Tito držao pod kontrolom i u malom prstu (u pozitivnom smislu), striktno vodeći računa ko će gde šta kad i kako. Nisam iznenađen.

No, ajde sad pojasni to današnjima koji a) imaju problem sa registracijom stranke b) nisu voljni da se dokazuju bacanjem bombi okolo 

...али су зато ц) необично вољни да препоруче адвоката.

Filipenko wrote:No, ajde sad pojasni to današnjima koji a) imaju problem sa registracijom stranke b) nisu voljni da se dokazuju bacanjem bombi okolo 

Niko od vas ovde nije "voljan" čak ni da ode na protest koji podržava. Batalite ovaj pseudoradikalizam, živimo u 2017. godini i niko neće bacati bombe, a da ih neko i baca to ne biste bili vi.

Ne kapiraš da smo mi ovde neke individue i lupetala sa neta, a vi neki ljudi koji su osnovali stranku oko navodno zajedničkih ideja? Mi nemamo nikakve obaveze da podržimo, a kamoli da odemo na to što podržimo, vama je to u opisu. Mislim, nemate ni vi neke megaobaveze i zakonske obligacije, ali koji ste moj onda partijci?

Фрњау, нико од тебе не жели да прави бомбаша. Али да узмеш какву свешчицу у руке, па заређаш по кућама, фабрикама, школама... и да причаш са људима, да их убеђујеш, да их уписујеш, да сам верујеш у то у шта не верујеш... то већ да.

Или седи овде са нама испред самишке и отвори пиво - ал` онда немој ни да ми фолираш некакву левицу, партију, организацију.

Ja neću zameriti Frnjauu ako odmah sedne ispred samiške, u stvari, drago bi mi bilo da to uradi.

No Country wrote:Фрњау, нико од тебе не жели да прави бомбаша. Али да узмеш какву свешчицу у руке, па заређаш по кућама, фабрикама, школама... и да причаш са људима, да их убеђујеш, да их уписујеш, да сам верујеш у то у шта не верујеш... то већ да.

To sam sve već radio. Nije baš najpametnije da kritikuješ levicu ovako, sa visine da bi na kraju priznao da si "samo lupetalo sa neta". (ovo se odnosi na sve na temi)

fernoux-h wrote:


Zašto LS nije uspela da dođe do tih ljudi? Pre svega, zato što nema para a bez para ne može da funkcioniše. 

Масовне партије (за разлику од тзв. елитистичких) су историјски настале из потребе да се некако финансира рад, јер на пример 100.000 чланова већ са 100 динара чланарине обезбеђују функционисање партије. Таква је не пример била Радикална партија у Србији 19. века, партија сиромашних интелектуалаца, студената, учитеља и сељака, за разлику од Либералне и Напредњачке партије које су биле партије елите. Дакле, не фали пара, фали идеја за које се вреди борити, као и кредибилности оних који се "боре", шта је Борко могао нудити раднику Фиата, када је он био високи функционер режима Тадић-Коштуница који је и довео Фиат у Србију?

fernoux-h wrote:To sam sve već radio.

Па си се уморио, видео да нема вајде, диг'о руке? Стекао животну мудрост по којој би све то ишло много лакше и брже, само да је пара? И сад саветујеш тужну радничку класу и остали прекаријат: узмите адвокате!

Узели би ми, одговарају - ал' немамо пара! And so it goes.

Да је левици и радницима брдо пара - па не би било ни левице ни радника. Оно, ни овако их нема.

А оно Филипенково о "лупеталима са нета" је пример самоироније. Пробај некад, лековито је. И бесплатно!

No Country wrote:
А оно Филипенково о "лупеталима са нета" је пример самоироније. Пробај некад, лековито је. И бесплатно!

Lekovita drugarska samokritika

Toliko.‏ @parun_  23 сатапре 23 сата
Sviđa mi se ovaj štrajk jer otkriva do koje je mere ludilo samoupravljanja i dalje poželjan model

Toliko.‏ @parun_  23 сатапре 23 сата
Одговор за корисника @parun_
Argument "radnici FIATa ne mogu da prehrane porodicu sa 38k" nije argument u zemlji gde je PROSEK 48k

Toliko.‏ @parun_  23 сатапре 23 сата
Одговор за корисника @parun_
"Subvencije su otimanje od jednih i sipanje drugima i dugoročno ne valjaju jer ti daju loše signale o poslovanju" jeste argument

U Parunovom "liberalnom" kapitalizmu zaposleni nemaju prava na svoje sebične interese već ideal poretka moraju uvek da stave na prvo mesto.

Kao sto je ostap vise puta primetio, zagrebi libertarijanca i nadji staljinistu. Sva prica o individualizmu, slobodi i "vrlini sebicnosti" pada u vodu pred zacrtanom putanjom istorije i ekonomskim determinizmom.