William Murderface wrote:Jbt zupere, skini se s te vikipedije. Nista smisleno nisi rekao, samo kopipejstujes i seres kvake.
Sta da se radi, moramo i mi sa vikipedije da zaradimo neki dinar. Zato ces ti, kao veliki znalac i tvoj drug, da to bolje pojasnite a ja da ubacim na vikipediju. Samo navedi prave izvore i knjige koje si procitao o npr, Kandinskom i konstruktivizmu da ubacim izvor.
pa evo ja sam ti preporucio kao pocetnu literaturu kamiju grej ruski eksperiment u umetnosti. kod nas imas knjigu profesora mijuskovica o avangardi i slikarstvu kao i knjigu koja je zbirka pratecih dokumenata. takodje je kod nas prevedena i grojsova knjiga.
_____ And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
pa mozes ti da se ne slazes za figurativnost ali to nije tacno.
i naravno da mozes da ne nacrtas nista i onda to izlozis i to bi bila umetnost ali bi takodje bila i kic. bas kao i kada bi neko imitirao pikasa ili braka, sta ja znam. e sada nije ni kic uvek los ali je i dalje kic.
Zašto nije tačno, i ko je arbitar za tačnost/netačnost? Teorija? Koja umetnost nije ni definisala i koju piše ko?
Kako bi bila umetnost? Na osnovu čega, objasni, ja ću da objasnim dole zašto mislim ne bi. Mislim jel kapiraš da nemamo definciju umetnosti pa da kažemo šta spada u nju a šta ne.
Umetnost je afirmacija prema Ničeu i to je pre svega kreativan čin. Tačnije, transformacija, pošto koncept kreiranja striktno gledano nema smisla jer ništa ne može da bude kreirano ni iz čega. Ono što se uvek dešava je transformacija jedne ili više stvari u drugu. U slučaju umetničkog stvaralaštva događa se dakle transformacija ideje i materijala u konačni rezultat, sliku na platnu na primer. A da bi se kreiralo prvo mora da se postoji selekcija onoga što se kreira, bilo ona svesna ili nesvesna. Pošto kreacija uključuje selekciju, i selekcija je oblik afirmacije, umetnost je afirmacija i ne može se pojmiti drugačije. Stoga indifirentnost, nasumičnost, negacija, destrukcija i slične vrednosti ne dolaze u obzir kad je umetnost u pitanju jer su to sve stvari suprotne nužno kreativnoj aktivnosti.
William Murderface wrote:A cemu uopste te top-liste? Jel bolja Homerova Odiseja ili Dzojsov Uliks? Pa nije to pitanje, pitanje je moze li se danas pisati kao Homer ili komponovati kao Bah. Pa ne moze, osim u parodijskom kljucu.
Ama nije poenta u tome, nego u najosnovnijem kriterijumu kvaliteta. Jedno je muzika za slušanje, a drugo je šum, buka, besformnost i prosto ništavilo. Jel se slažeš da postoje kriterijumi kvaliteta prema kojima stvari mogu da se vrednuju? Na jednom nivou nam doduše ni ne trebaju jer prosto osećamo šta nas stimuliše. Evo drugačiji primeri:
Kako ti ovo zvuči? Verujem da ćeš reći da je užas, mnogo lošije od bilo koje pesme koju iole voliš.
Ne može se stvarati tako i očekivati sličan rezultat naravno jer su istorijske okolnosti i materijalna komponenta drugačije, ali može drugim sredstvima, savremenim za doba u kojima se stvara. Npr. fotografija, strip, film, elektronska muzika. Umetničke forme imaju morfologiju, rode se, razvijaju se, dostignu vrhunac i počnu da opadaju, rađaju se nove.
Pre nego što me uputiš na Bendžaminov esej, čitao sam. Na to i mislim u gornjem pasusu.
"Our fine arts were developed, their types and uses were established, in times very different from the present, by men whose power of action upon things was insignificant in comparison with ours. But the amazing growth of our techniques, the adaptability and precision they have attained, the ideas and habits they are creating, make it a certainty that profound changes are impending in the ancient craft of the Beautiful. In all the arts there is a physical component which can no longer be considered or treated as it used to be, which cannot remain unaffected by our modern knowledge and power. For the last twenty years neither matter nor space nor time has been what it was from time immemorial. We must expect great innovations to transform the entire technique of the arts, thereby affecting artistic invention itself and perhaps even bringing about an amazing change in our very notion of art."
Paul Valéry, Pièces sur L’Art, 1931 Le Conquete de l’ubiquite
Btw, sve sto pises za crni kvadrat vazi i Vitgenstajnov traktatus. Pa ko je bolji, Platon ili Vitgenstajn? Platon objasnio dobro lepo pravedno, a LV reko - filozofija je besmislena. Pa sto si piso knjigu ako je besmislena, blento? Svaki seljak na pijaci moz ti kaze da je filozofija besmislena!
Ama ne važi. Ako već hoćeš da praviš takva poređenja, mnogo je bliže Platon i Vitgenštajn na jednoj a postmoderni obskurantisti na drugoj strani.
Да, али као могућност. Свашта може да буде уметност, свако може бити уметник. Фали неколико корака до тога (да има шта да каже, да нађе крошта и како, да уопште помисли да то и уради, да нађе бар једног за публику), које само ретки пређу.
Jbg, rekao si skoro isto što i ja u čaršafu gore. Ako nema distinkcije između umetničkog i ne-umetničkog, onda nema ni umetnosti je logički neoboriv argument.
Ne shvatam šta se dobije tom namernom mistifikacijom oko umetnosti, sve je umetnost al može a i ne mora da bidne, ni tamo ni vamo, sve je u magli. Imidž kultivisane osobe u očima drugih? Rečju pozeraj.
pa mozes ti da se ne slazes za figurativnost ali to nije tacno.
i naravno da mozes da ne nacrtas nista i onda to izlozis i to bi bila umetnost ali bi takodje bila i kic. bas kao i kada bi neko imitirao pikasa ili braka, sta ja znam. e sada nije ni kic uvek los ali je i dalje kic.
Zašto nije tačno, i ko je arbitar za tačnost/netačnost? Teorija? Koja umetnost nije ni definisala i koju piše ko?
Kako bi bila umetnost? Na osnovu čega, objasni, ja ću da objasnim dole zašto mislim ne bi. Mislim jel kapiraš da nemamo definciju umetnosti pa da kažemo šta spada u nju a šta ne.
Umetnost je afirmacija prema Ničeu i to je pre svega kreativan čin. Tačnije, transformacija, pošto koncept kreiranja striktno gledano nema smisla jer ništa ne može da bude kreirano ni iz čega. Ono što se uvek dešava je transformacija jedne ili više stvari u drugu. U slučaju umetničkog stvaralaštva događa se dakle transformacija ideje i materijala u konačni rezultat, sliku na platnu na primer. A da bi se kreiralo prvo mora da se postoji selekcija onoga što se kreira, bilo ona svesna ili nesvesna. Pošto kreacija uključuje selekciju, i selekcija je oblik afirmacije, umetnost je afirmacija i ne može se pojmiti drugačije. Stoga indifirentnost, nasumičnost, negacija, destrukcija i slične vrednosti ne dolaze u obzir kad je umetnost u pitanju jer su to sve stvari suprotne nužno kreativnoj aktivnosti.
pa kaze istorija. nije sva umetnost kroz istoriju figurativna. na primer islamska umetnost.
i kako je ovaj drugi pasus u suprotnosti na primer sa maljevicevim crnim kvadratom, mondrijanovim kompozicijama ili apstraktnim akvarelima kandinskog?
_____ And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
pa mozes ti da se ne slazes za figurativnost ali to nije tacno.
i naravno da mozes da ne nacrtas nista i onda to izlozis i to bi bila umetnost ali bi takodje bila i kic. bas kao i kada bi neko imitirao pikasa ili braka, sta ja znam. e sada nije ni kic uvek los ali je i dalje kic.
Zašto nije tačno, i ko je arbitar za tačnost/netačnost? Teorija? Koja umetnost nije ni definisala i koju piše ko?
Kako bi bila umetnost? Na osnovu čega, objasni, ja ću da objasnim dole zašto mislim ne bi. Mislim jel kapiraš da nemamo definciju umetnosti pa da kažemo šta spada u nju a šta ne.
Umetnost je afirmacija prema Ničeu i to je pre svega kreativan čin. Tačnije, transformacija, pošto koncept kreiranja striktno gledano nema smisla jer ništa ne može da bude kreirano ni iz čega. Ono što se uvek dešava je transformacija jedne ili više stvari u drugu. U slučaju umetničkog stvaralaštva događa se dakle transformacija ideje i materijala u konačni rezultat, sliku na platnu na primer. A da bi se kreiralo prvo mora da se postoji selekcija onoga što se kreira, bilo ona svesna ili nesvesna. Pošto kreacija uključuje selekciju, i selekcija je oblik afirmacije, umetnost je afirmacija i ne može se pojmiti drugačije. Stoga indifirentnost, nasumičnost, negacija, destrukcija i slične vrednosti ne dolaze u obzir kad je umetnost u pitanju jer su to sve stvari suprotne nužno kreativnoj aktivnosti.
Ovo su neke uskokovske sinteze. Kako si uveo Nicea i pricu, sam bob zna. Ali to sto si ga uveo da pokazes kako destrukcija ne moze da bude kreativna, je vec totalni fejl.
One analogy that seems particularly striking could be drawn between Nietzsche and Kazimir Malevich. Indeed, I am tempted to suggest that, at least to a certain extent, Nietzsche is to philosophy what Malevich is to art. “So far, artists have only been portraying, or representing, the world and its objects in different ways, but the time has come for us to create something in this world” – this is how one could express Malevich’s motto. He declares his Black Square to be the first new form that was ever created, the first artistic creation in the strong meaning of the word: it is nothing less than the “birth of the painting-surface.” A painting-surface or a “plane” is not an object that could be found anywhere in the world (and then reproduced or represented in a painting); it exists only as a painting. This is not to say that the painting represents some imaginary fantasy-object that exists nowhere in reality, only in the fictive domain of the painting. On the contrary, Black Square introduces a new object in reality, this new object being precisely the painting-surface as object. A painting such as Black Square is the very materiality of the painting-surface. Therefore, “any painting-surface is more alive than any face from which a pair of eyes and a grin jut out,”‘ and Suprematism is “the beginning of a new culture.” In relation to Malevich, one should stress that his project was far from being simply abstractionist; it was not about purifying the world of images or representations up to the point where nothing is left but its pure form. Rather, his project was to create a form that could count as the first “content” or object created by painting from within its own practice-the “painting-surface” or “plane” being, according to Malevich, precisely this: namely, a painterly object par excellence.
Last edited by William Murderface on Tue Nov 14, 2017 8:09 am; edited 1 time in total
_____ "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Btw, sve sto pises za crni kvadrat vazi i Vitgenstajnov traktatus. Pa ko je bolji, Platon ili Vitgenstajn? Platon objasnio dobro lepo pravedno, a LV reko - filozofija je besmislena. Pa sto si piso knjigu ako je besmislena, blento? Svaki seljak na pijaci moz ti kaze da je filozofija besmislena!
Ama ne važi. Ako već hoćeš da praviš takva poređenja, mnogo je bliže Platon i Vitgenštajn na jednoj a postmoderni obskurantisti na drugoj strani.
vitgenstajn je recimo postmodernistz.
_____ And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
William Murderface wrote:A cemu uopste te top-liste? Jel bolja Homerova Odiseja ili Dzojsov Uliks? Pa nije to pitanje, pitanje je moze li se danas pisati kao Homer ili komponovati kao Bah. Pa ne moze, osim u parodijskom kljucu.
Ama nije poenta u tome, nego u najosnovnijem kriterijumu kvaliteta. Jedno je muzika za slušanje, a drugo je šum, buka, besformnost i prosto ništavilo. Jel se slažeš da postoje kriterijumi kvaliteta prema kojima stvari mogu da se vrednuju? Na jednom nivou nam doduše ni ne trebaju jer prosto osećamo šta nas stimuliše. Evo drugačiji primeri:
Kako ti ovo zvuči? Verujem da ćeš reći da je užas, mnogo lošije od bilo koje pesme koju iole voliš.
Ne može se stvarati tako i očekivati sličan rezultat naravno jer su istorijske okolnosti i materijalna komponenta drugačije, ali može drugim sredstvima, savremenim za doba u kojima se stvara. Npr. fotografija, strip, film, elektronska muzika. Umetničke forme imaju morfologiju, rode se, razvijaju se, dostignu vrhunac i počnu da opadaju, rađaju se nove.
Pre nego što me uputiš na Bendžaminov esej, čitao sam. Na to i mislim u gornjem pasusu.
"Our fine arts were developed, their types and uses were established, in times very different from the present, by men whose power of action upon things was insignificant in comparison with ours. But the amazing growth of our techniques, the adaptability and precision they have attained, the ideas and habits they are creating, make it a certainty that profound changes are impending in the ancient craft of the Beautiful. In all the arts there is a physical component which can no longer be considered or treated as it used to be, which cannot remain unaffected by our modern knowledge and power. For the last twenty years neither matter nor space nor time has been what it was from time immemorial. We must expect great innovations to transform the entire technique of the arts, thereby affecting artistic invention itself and perhaps even bringing about an amazing change in our very notion of art."
Paul Valéry, Pièces sur L’Art, 1931 Le Conquete de l’ubiquite
pa dobro opet kako bilo ovaj valerijev citat koji poziva na promisljanje samog pojma umetnosti potvrdjuje bilo sta od toga sto ti pises? tebi sve ovo sto pises samo treba kako bi potvrdio tvoj svidjizam i iz tvog pojma umetnosti iskljucio celu jednu granu moderne.
kao u onom stostakovicevom antiformalistickom kruzoku kada komesar peva organizam naseg coveka je slozen njemu treba rimski-korsakov a aktivisticki hor odgovara 'kako je tacno, kako je naucno'.
_____ And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
Btw, sve sto pises za crni kvadrat vazi i Vitgenstajnov traktatus. Pa ko je bolji, Platon ili Vitgenstajn? Platon objasnio dobro lepo pravedno, a LV reko - filozofija je besmislena. Pa sto si piso knjigu ako je besmislena, blento? Svaki seljak na pijaci moz ti kaze da je filozofija besmislena!
Ama ne važi. Ako već hoćeš da praviš takva poređenja, mnogo je bliže Platon i Vitgenštajn na jednoj a postmoderni obskurantisti na drugoj strani.
Ama misli šta hoćeš, ali ovo što pišeš je prosto nabadanje.
The sloganizing tone of the Tractatus calls for a reconsideration of its own theory that language functions as a mirror. Indeed, the Tractatus itself admits that the fantasy of a mirroring language composed out of elementary sentences is little more than a pious hope, for such sentences are nowhere near in sight. At least the Tractatus itself is incapable of providing them. Wittgenstein’s own sentences cannot rest comfortably on a system of elementary sentences guaraneeing their constative status. Failing to practice what it preaches, the Tractatus itself cannot function as a mirror and instead must engage in acts of persuasion and propaganda, convincing the reader of the feasibility and desirability of a future in which a properly mirroring language will have been found or constructed. It is here that the Tractatus is, almost despite itself, complicit with the manifesto-like writings of the Vienna Circle. In her excellent book Wittgenstein’s Ladder Marjorie Perloff remarks that the Tractatus is akin to the “gnomic and aphoristic manifestos of Malevich or the meditative poems of Wallace Stevens” because of its “recognition of a mystery that cannot be solved.”
Да, али као могућност. Свашта може да буде уметност, свако може бити уметник. Фали неколико корака до тога (да има шта да каже, да нађе крошта и како, да уопште помисли да то и уради, да нађе бар једног за публику), које само ретки пређу.
Jbg, rekao si skoro isto što i ja u čaršafu gore. Ako nema distinkcije između umetničkog i ne-umetničkog, onda nema ni umetnosti je logički neoboriv argument.
Ne shvatam šta se dobije tom namernom mistifikacijom oko umetnosti, sve je umetnost al može a i ne mora da bidne, ni tamo ni vamo, sve je u magli. Imidž kultivisane osobe u očima drugih? Rečju pozeraj.
Приметићеш да нисам ни споменуо никакво мерило по ком би се знало да ли су они кораци пређени. Чак ни постојање критике није мерило, јер постоји и критика кича (у који бих убројао и тај позерај - на који нису имуни ни академски уметници). Дакле може и не мора, али разлика свакако постоји. То што ми нисмо у стању да је дефинишемо, и што за сваку дефиницију можемо да нађемо брдо граничних случајева, који за длаку могу да буду с ове или оне стране, само чини проблем зајебаним, али не и лоше постављеним.
ostap bender wrote: pa kaze istorija. nije sva umetnost kroz istoriju figurativna. na primer islamska umetnost.
А и исламска је опет нефигуративна само у смислу да нема ликова, али има лишћа цвећа и геометријских фигура.
_____ I drove a škodilak before it was cool. Морони на власти чешће мењају правила него гаће.
То се код нас зове ликовна, јер у нашој традицији потиче од сликања ликова (иконописање понајвише). У тамоу се зове вижуал артс, као што за глуму, плес и свирку кажу перформинг артс.
Падеминаум - графити би спадали у ликовне уметности, мада су већином типографија. Цврц.
_____ I drove a škodilak before it was cool. Морони на власти чешће мењају правила него гаће.
Jbg, rekao si skoro isto što i ja u čaršafu gore. Ako nema distinkcije između umetničkog i ne-umetničkog, onda nema ni umetnosti je logički neoboriv argument.
Ne shvatam šta se dobije tom namernom mistifikacijom oko umetnosti, sve je umetnost al može a i ne mora da bidne, ni tamo ni vamo, sve je u magli. Imidž kultivisane osobe u očima drugih? Rečju pozeraj.
Приметићеш да нисам ни споменуо никакво мерило по ком би се знало да ли су они кораци пређени. Чак ни постојање критике није мерило, јер постоји и критика кича (у који бих убројао и тај позерај - на који нису имуни ни академски уметници). Дакле може и не мора, али разлика свакако постоји. То што ми нисмо у стању да је дефинишемо, и што за сваку дефиницију можемо да нађемо брдо граничних случајева, који за длаку могу да буду с ове или оне стране, само чини проблем зајебаним, али не и лоше постављеним.
ostap bender wrote: pa kaze istorija. nije sva umetnost kroz istoriju figurativna. na primer islamska umetnost.
А и исламска је опет нефигуративна само у смислу да нема ликова, али има лишћа цвећа и геометријских фигура.
stilizovani floralni motivi, geometrijska apstrakcija i nereprezentativna umetnost toga ima od grka do zena preko teherana.
_____ And Will's father stood up, stuffed his pipe with tobacco, rummaged his pockets for matches, brought out a battered harmonica, a penknife, a cigarette lighter that wouldn't work, and a memo pad he had always meant to write some great thoughts down on but never got around to, and lined up these weapons for a pygmy war that could be lost before it even started
ontheotherhand wrote:Ako nema distinkcije između umetničkog i ne-umetničkog, onda nema ni umetnosti je logički neoboriv argument.
Ти би хтео дефиницију уметности!? Па ни математика нема дефиницију, аман. Та логика на коју се позиваш - јеси ли кад чуо за теорему неконзистенције? За Раселов парадокс? Ето баш ту, видиш, логика додирује уметност.
Уметност је емоционално упакована порука уметника, што је дабоме кружна дефиниција: или јеси или ниси. У крајњој линији: нема јасне методологије, мораш сам да одлучиш шта је оно што са тобом комуницира на тај, је ли, јединствени начин, а шта не. Црни те квадрат нервира и то је океј. То му је и намера, но није битно. Пусти ти мене да у томе уживам а ја ћу те сасвим разумети у твојој љутњи. Само немој да тражиш какву приручну алатку за непогрешиво детектовање уметности - нема је.
pa dobro opet kako bilo ovaj valerijev citat koji poziva na promisljanje samog pojma umetnosti potvrdjuje bilo sta od toga sto ti pises?
To je odgovor na Vilijev post gde kaže da ne može da se stvara kao u vreme Homera i Baha, normalno da ne može, to nisam ni tvrdio. Pa je moj odgovor da može ali u novim formama u skadu sa evolucijom tehničkih sredstava.
tebi sve ovo sto pises samo treba kako bi potvrdio tvoj svidjizam i iz tvog pojma umetnosti iskljucio celu jednu granu moderne.
Ma jok. Ne dozvoljavaš mogućnost da se nekom nešto ne dopada i da prosto misli da je sranje/loša umetnost šta god tzv. kritičari rekli? Kad već nema dogovora oko definicije.
Prema vama, umetnost je bilo šta što umetnik kaže da jeste, još da se uvedu se u priču intencije i slične logičke gluposti kao kod Vorhola.
vitgenstajn je recimo postmodernista
Na koji način? Zaista me zanima. Misliš na logičke igre kod W i metanarative kod PoMoavaca? Ja sam mislio konkretno na francuze i opskurantnost u pisanju.
stilizovani floralni motivi, geometrijska apstrakcija i nereprezentativna umetnost toga ima od grka do zena preko teherana.
To je nešto drugo, značajno drugačije. Crni kvadrat je jednostavno praznina. Ili i još gore, samo linije, vrh umjetnost bolan, gde srednjoklasne tetke dolaze u muzeje da si dižu status. https://macaulay.cuny.edu/eportfolios/bernstein10/files/2010/12/IMG00487.jpg
Btw, svako umetničko delo je apstrakcija, striktno posmatrano imajući u vidu značenje pojma. Apstrahuju se delovi stvarnosti ili fantazije, jer ne može kompletan svet da se prikaže u delu.
Moja poenta se u suštini vrti oko veština i kompleksnosti onoga u/na delu. Jel vama to ne igra nikakvu ulogu? Prosti geometrijski oblici su na nivou majstora Renesane i Kejdž na nivou Baha? Koja umetnička forma je u pitanju kod Vorholove konzerv, ili su već gotovi objekti umetnička dela, ne mora ništa da se stvara?
Ovo su neke uskokovske sinteze. Kako si uveo Nicea i pricu, sam bob zna. Ali to sto si ga uveo da pokazes kako destrukcija ne moze da bude kreativna, je vec totalni fejl.
One analogy that seems particularly striking could be drawn between Nietzsche and Kazimir Malevich. Indeed, I am tempted to suggest that, at least to a certain extent, Nietzsche is to philosophy what Malevich is to art. “So far, artists have only been portraying, or representing, the world and its objects in different ways, but the time has come for us to create something in this world” – this is how one could express Malevich’s motto. He declares his Black Square to be the first new form that was ever created, the first artistic creation in the strong meaning of the word: it is nothing less than the “birth of the painting-surface.” A painting-surface or a “plane” is not an object that could be found anywhere in the world (and then reproduced or represented in a painting); it exists only as a painting. This is not to say that the painting represents some imaginary fantasy-object that exists nowhere in reality, only in the fictive domain of the painting. On the contrary, Black Square introduces a new object in reality, this new object being precisely the painting-surface as object. A painting such as Black Square is the very materiality of the painting-surface. Therefore, “any painting-surface is more alive than any face from which a pair of eyes and a grin jut out,”‘ and Suprematism is “the beginning of a new culture.” In relation to Malevich, one should stress that his project was far from being simply abstractionist; it was not about purifying the world of images or representations up to the point where nothing is left but its pure form. Rather, his project was to create a form that could count as the first “content” or object created by painting from within its own practice-the “painting-surface” or “plane” being, according to Malevich, precisely this: namely, a painterly object par excellence.
Destrukcija nije kreativna je fejl kažeš. Jel npr. čin ubistva umetnost a ubica metnik? Priodne katastrofe, ratovi?
Aj prevedi ovo sa engleskog na jasno da parafraziram paćea, ako možeš. Ovo je upravo ono što sam rekao o umetničkom pseudointelektualizmu i mistifikaciji, ne zna šta je pre za fejspalm. Kako tzv. umetnički i intelektualni svet ovo guta pa to je neverovatno.
He declares his Black Square to be the first new form that was ever created, the first artistic creation in the strong meaning of the word: it is nothing less than the “birth of the painting-surface.
Totalni nonsens. Prva nova forma ikad? I koja? Ili možda misli da je površina slike ta nova forma?
A ovo “any painting-surface is more alive than any face from which a pair of eyes and a grin jut out je prosto za lol. Dalje me mrzi koliko su besmislene rečenice.
Ama misli šta hoćeš, ali ovo što pišeš je prosto nabadanje.
Уметност је емоционално упакована порука уметника, што је дабоме кружна дефиниција: или јеси или ниси. У крајњој линији: нема јасне методологије, мораш сам да одлучиш шта је оно што са тобом комуницира на тај, је ли, јединствени начин, а шта не. Црни те квадрат нервира и то је океј. То му је и намера, но није битно. Пусти ти мене да у томе уживам а ја ћу те сасвим разумети у твојој љутњи. Само немој да тражиш какву приручну алатку за непогрешиво детектовање уметности - нема је.
Okej, mrzi te da mislis pa to ti je. Mislim, voli sta hoces, ali ovo sto pises je bas agresivno neznalastvo koje bi da se proglasi za kriterijum svega postojeceg. Ne razumes Maljevica, pa mora da je glup. Ne razumes postmodernu, pa mora da je besmislena, itd.
Ovo za ubistvo kao primer kreativne destrukcije, sta reci? Mislio sam da ne moze banalnije od onog da se umetnost prosto oseca, ali eto ocigledno moze.
Paralele izmedju Maljevica i Vitgenstajna ili Maljevica i Nicea su jasne, jer su sva trojica po sopstvenom samorazumevanju bila ukljucena u projekat kreativne destrukcije ili rasciscavanja terena. I Vitgenstajn i Maljevic su zainteresovani pre svega za granice izraza, odnosno jezika ili reprezentacije. E sad, to sto ti imas neke svoje razloge da Vitgenstajna regrutujes u svoj tim zajedno sa Platonom, a Maljevica sutnes medju omrznute posmoderniste je druga prica. Ja ti govorim o jednom istorijskom trenutku i intelektualnum projektima koji su ga obelezili, a ti, sto rece ostap, prosto izlazes svoj svidjizam i podupires ga svime sto ti padne pod ruku - Nice, Valeri, nije bitno ni sta tu stvatno pise, ionako ces ucitati znacenje.
_____ "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Уметност је емоционално упакована порука уметника, што је дабоме кружна дефиниција: или јеси или ниси. У крајњој линији: нема јасне методологије, мораш сам да одлучиш шта је оно што са тобом комуницира на тај, је ли, јединствени начин, а шта не. Црни те квадрат нервира и то је океј. То му је и намера, но није битно. Пусти ти мене да у томе уживам а ја ћу те сасвим разумети у твојој љутњи. Само немој да тражиш какву приручну алатку за непогрешиво детектовање уметности - нема је.
Odlično, razumemo se.
Nekome (doslovno) sranje je drugome umetnost.
https://en.wikipedia.org/wiki/Artist%27s_Shit
Ma brate, niko te ne tera da volis bilo sta. Uzivaj u umetnosti koja ti odgovara, niko ti ne brani. Ali cemu ova agresivnosti na temu koju ocigledno ne razumes bas najbolje? Zasto sve sto ti ne odgovara ili ne komunicira sa tobim mora da bude opskurantizam, pozeraj, fejk, itd?
Mozda bi trebalo da razmislis o tome da nisu svi koji se ne slazu sa tobom glede Maljevica samo prevarene budale ili pozeri, vec da imaju razloge za svoj stav. Postoji mogucnost da ti genije a svi ostali debili, ali zar ti se ne cini verovatnijim da ti nesto prosto promice?
_____ "Oni kroz mene gledaju u vas! Oni kroz njega gledaju u vas! Oni kroz vas gledaju u mene... i u sve nas."
Home
by boomer crook Tue Nov 14, 2017 12:51 am
паће
