паће wrote:Пиночеов Чиле је, не заборавимо, направљен 11. септембра. И ако се неуспех Аљендеа састоји у томе да није имао чиме да се одупре добро оркестрираном пучу Ције и осталих извођача радова (добро плаћених), успех Пиночеа је у томе што је био нечији експеримент, место где ће се испробавати неолиберализам до даске.
Питање је на шта би личила историја, и ова тема овде, да је социјализам икад пуштен да пропадне сам од себе, без саботажа, шпијуна, уцена, блокада, лихварлука, убачених терориста и осталих средстава дозвољених у социолошким експериментима. Јер сероње нису могле да дозволе тај катастрофални сценарио - шта ако случајно успе?
Kao da je SSSR/Rusiji i drugarima bilo strano ubacivanje terorista, blokada, seksualnih ucena, špijuna i sabotaža.
Čile je prešao u demokratiju u momentu pada komunizma, jedan veliki spoljni faktor straha je nestao, CIA i KBG su digli ruke od njih, oni su se vratili robusnoj predstavničkoj demokratiji koju su imali i pre diktature.
SFRJ je imala APSOLUTNO SVE uslove posle 74-e da sprovede svoj socijalni eksperiment sa samoupravljanjem. Neću ni da nabrajam kolike je privilegije geopolitičke imala.
Problem nije do uslova, nego je do vrste eksperimenta. Taj se opit završio krvoprolićem i krahom, usled odumiranja države (što je nedvosmisleno pokazao Jović). Da su zauzeli unitarniji, normalniji, u praksi isproban titoistički političko-ekonomski model, bez tih budalaština sa razbijanjem vertikalno integrisanih firmi na hiljade SOOUR-čega već, da nisu pustili polupametnog Slovenca Kardelja da se ideološki igra sa sopstvenom zemljom, svakako bi bilo bolje.
William Murderface wrote:et Utvara
Stvarno mi više nije jasno koja ti je teza. Teško da je "čileanska minarhija" nastala iz straha od države. Zapravo je to dobar primer onoga o čemu ti pričam - to što se država povukla iz regulacije tržišta, ne znači da je "slaba". Pinoče nije bio nikakav libertarijanac, nego pre svega nacionalista. Teško da Pinočeov Čile "više nije imao državu", imao je i previše. Pitanje je: čemu je i kome služila i za šta.
Pa nisu izumrli državu kao u SFRJ, naravno.
Teza mi je da je čileanska država opitni kunić globalizacije, i da nas čeka jedno takvo društveno i državno uređenje, poput čileanskog, usled globalizacijskih pritisaka.
I da se živi i u Čileu, ima i države, ali nije takva na kakvu smo navikli.
Zašto tako mislim:
Nema državne penzije. Ako hoćeš penziju, uplaćuješ u privatni penzioni fond.
Zdravstvo je 85% državno, ali uzima se direktno od plate, 15% privatno. I to su hteli da privatizuju ali je otišlo u drugom smeru posle ere Pinočea.
U glavnom gradu Santijagu ne postoji javni prevoz, nego samo privatni prevoz. On nije subvencionisan. Radi sa profitom. Američki ekonomisti su ga proučavali i ne mogu da se načude.
Vodovod, kanalizacija, komunalne usluge, struja, telekomunikacije, sve privatno.
Postoji klasna nejednakost između bogatih i siromašnih, ali je kudikamo bolja nego ostale latinoameričke države. Niža srednja klasa ima sluškinje po kućama i stanovima.
Socijalno nezadovoljstvo se ogleda u visokoj stopi kriminala, ali zbog teritorijalne razuđenosti čilea i jake vojske, policije, demokratskog predstavništva i sudstva to se nekako kontroliše. Ne znam kako izgleda politički život, ali socijalistička partija je druga po jačini. Prvi su demohrišćani. Deluje umereno, ne preterano ekstremno i nije polarizovano.
Dakle, država je rasterećena od brige za sopstveno stanovništvo, zanima se samo direktno sopstvenim opstankom. Deluje suludo, ali eto, funkcioniše i to bolje nego što se misli.
Čile je šok za nordijske socijaldemokratije pa čak i države post-komunizma, a bogami i za Amerikance.
Kao zemlja poprilično prilagođena globalizaciji : imaju međunarodno konkurentan proizvod (bakar), imaju ogromnu obalu, upućeni su na međunarodnu trgovinu usled svoje geografske i prirodne specifičnosti, pa se taj minarhistički model zapatio.
Takođe, čileanska država nije slaba, ali nije opsežna, sveprisutna, baš zbog libertarijanske ideologije manjeg obima, manjeg dosega države. To se ne može zanemariti. Regulacija tržišta je prerogativ države koji ona napušta, ili samostalno, iz ideoloških razloga, ili ako je na to primorana ili nije u mogućnosti.
Nije jasno kakve veze ima što je Pinoče bio nacionalista, kad mu je država bila libertarijanska minarhija oslonjena na Ameriku. Doveo je čikaške momke iz škole libertarijanizma i minarhizma, i oni su odradili taj eksperiment najbolje što su mogli.
Može se biti i Čavez, nacionalista koji je oslonjen na Rusiju i na socijalizam.
Nije misterija "kome je služila i za šta" Pinočeova država, na konkretnom primeru Čilea to je bar jasno. Služila je američkim interesima u regionu, da suzbija Sovjetske komuniste i da bude eksperiment za čikaške momke.