Danas je 19. april 2019. njihov 19-ti dan na poslu koji im je doživotan (promeniće poslove u Toyoti, napredovati) ali će tu ostati 40 godina.
Sa tog posla će se ubrzo i oženiti/udati, formirati porodice. Svi imaju garsonjere od Toyote, svako živi dostojanstveno, sam i ne zna šta znači iznajmljivanje stana. Nikad čuli za gazdarice. Žive u tom firminom stanu do 30-te ili dok se ne ožene/udaju.
Najbolji studenti, talenti, idu u državnu upravu. Kao, savetnici za Premijera.
Onda dolaze najbolje i najcenjenije firme, kao Toyota, No.1.
Japanke, kada su u dobu za udaju, nerado gledaju na moguće muževe koji rade po stranim firmama. Strane firme bankrotiraju, neka politika se uplete, pokupe se i odu, ostade on bez posla. Šta ćemo onda sa decom i kreditom za kuću?
Ako već ne mogu da nađu muža koji radi za Toyota, Canon, Fujitsu, NEC...bolje je onda neko ko je službenik u Japan Post ili u City Council. Bolje nego da radi za Google, Microsoft, strane avanture ih ne zanimaju, samo predvidljiva stabilnost.
Ovi na slici su premija kada se traže muževi. Ima i dve ženske u slici.
Kolega mi reče, njegova žena (tri sina imaju) može da mu kaže u dinar gde će njihova ušteđevina biti 2025. sa svim troškovima usput. On radi u stranoj firmi (ista firma kao ja) jer preko svoje prve, Fujitsu, nije mogao da se preseli nazad u Shizuoku gde mu je dužnost da kao najstarije dete pazi na roditelje u njihovoj starosti. Talenat je, vrhunski inženjer, svetske klase, engleski mu je skoro bez akcenta.