krediti u francima

Треба нам 1 оваква тема.

Kondo wrote:

Sotir wrote:Тек са доношењем Закона о заштити потрошача и приватних тужби против банака се одређује да се рата фиксира на почетну, што је нова свињарија за кориснике јер Либор служи и као компензација раста валуте. 

da potpuno si u pravu da ne razumem, ali vidim da su pored zlocinackog ponasanja banaka ovde i potrosaci nesto uradili protiv sebe. fiksirali su ratu, ubili libor i dobili ovo gde su. jbte.

То нису потрошачи урадили, већ су то одлуке НБС после ЗЗП.

Тужбе су довеле до тога да се оно што је покрадено врати, уз неку смешну камату од дана подношења тужбе.
Што се тиче потрошача, имају нове тужбе на основу којих се раскида уговор, и свако враћа онолико колико је дао.
То довољно говори о бесмислу таквих кредита и направљеном срању.

Ако хоћеш и даље да дрвиш да су потрошачи криви, могао би прво да се мало информишеш о проблему.

mislim da o mom stepenu informisanosti dovoljno govori sto nikada u zivotu nisam uzeo ne zutu banku kredita od banke.

To samo znači da si uvek imao keš da obezbediš sebi osnovne stvari.
Nisi bio primoran.

Kondo wrote:mislim da o mom stepenu informisanosti dovoljno govori sto nikada u zivotu nisam uzeo ne zutu banku kredita od banke.

+1000

Kondo wrote:mislim da o mom stepenu informisanosti dovoljno govori sto nikada u zivotu nisam uzeo ne zutu banku kredita od banke.

Ја сам, јебига, морао, али сам притом био штогод и обавештен и знао шта да радим, и опет су ме ту и тамо ојадили за понешто. Давне 1986 сам узео стамбени, и пази сад шта банка ради - обрачунава тзв. интеркаларну (реч за коју немам објашњење ни етимологију) камату, што је као износ њихове штете између тренутка кад одобре кредит па су те паре, јелте, везане, паркиране на моје име и банка не може да им приступи, па до тренутка кад ја те паре почнем да трошим и крене обрачун камате. Што би требало да значи да камата креће од оног тренутка кад они одлуче да ми дају паре, а не од онда кад их стварно добијем или кад их потрошим. У мом случају, период између овог другог и трећег је био око пола сата, јер сам све паре одмах пренео на свој рачун у стамбеној задрузи. Међутим, период између оног првог и другог је био две недеље, јер они то и раде сваке две недеље. Донесу одлуку да се за кредите од пре две недеље обрачуна интеркаларна камата, а да се одобре нови за које та камата тече од тог тренутка а корисници да буду обавештени кроз две недеље. И није ни битно да ли су те две недеље уопште прошле.

А то су биле те соцреалистичке банке које су биле, јелте, социјалне установе. После је било горе.

Sotir wrote:За вас који не разумете тематику проблема кредита у швајцарцима:
- већи део банака који је давао кредите у CHF је самоиницијативно подигао каматну стопу у тренутку кад је Либор у кратком периоду пао за 2%, крајем 2008-ме. Толики пад Либора значи да рата пада преко 10%. Као одговор на то банке самоиницијативно и супротно закону подижу каматне стопе, да би рате остале исте.
- држава на то не реагује. Тек са доношењем Закона о заштити потрошача и приватних тужби против банака се одређује да се рата фиксира на почетну, што је нова свињарија за кориснике јер Либор служи и као компензација раста валуте. Тренутно би уместо рате од нпр. 5% требало да се плаћа рата од 2%. То опет повлачи и већи пад рате, чиме се компензује велики скок CHF.

Елемент ризика пошто је друга валута постоји, али је он требало да буде компензован Либором, што је избегнуто противправно. На основу целе те свињарије су банке противправно од корисника покрале више од 100 милиона швајцараца, уз не само прећутно одобравање државе и него и доношењем одлука које не само да нису санкционисале лопове, него им и омогућавале да и даље краду.

Представљање овог проблема као ”хтели су да плате јевтиније и коцкали се” је само замајавање јавности да би се сакрила ова пљачка.

libor generalno ne sluzi za kompenzaciju rasta valute, tj moze uticati samo u opsegu u kom nacionalna banka svicarske npr zeli da brani kurs chf do neke granice, mimo toga kurs i libor nisu u direktnoj vezi. koliko sam ja upoznat sa problematikom ovde, kamatne stope se iskazuju u fiksnom i promenljivom delu, a taj promenljivi cini tromesecni ili sestomesecni libor, pa u praksi mozemo imati primer da je fiksna kamata 5%, a u momentu ugovaranja libor 2%, sto cini ukupnu kamatnu stopu. problema sa ovim je bilo u smislu da banke i lizing kuce nisu postovale odredbe ugovora o periodicnom uskladjivanju sa promenama libora, pa tipa ako je posle 6 meseci kamata sa 2 pala na 1, banka nastavi da ti obracunava 2. takvi prekrsaji se lako presudjuju i cak banke cesto prihvataju vansudska poravnanja. naravno, mozemo pricati i o obrnutom procesu, gde se desi da banka ne koriguje na vise, tad treba cutati jel. 

sto se tice perioda o kojem pricas ne secam se tacno kad su banke pocele odvojeno da prikazuju kamatnu stopu, ali mislim da je tad uglavnom iskazivana jedna kamata, te kao stavka ugovora bila promenljiva. a mislim generalno je fakat da su ljudi hteli da prodju jeftinije jer su razlike u visini anuiteta bile znacajne, ne znam kako drugacije to mozes nazvati, jedino je bilo vazno imati u vidu da krediti nisu kratkorocni do 5, vec dugorocni na rokove od preko 20. godina. u takvom aranzmanu uvek postoji  dvostruki rizik, i devizni i kamatni. devizni lakse podnose oni cija su primanja fiksirana za euro ili drugu sl valutu, a kamatni svi podjednako.

plachkica wrote:To samo znači da si uvek imao keš da obezbediš sebi osnovne stvari.
Nisi bio primoran.

ne nego sam se pruzao prema guberu i odrastao sam u porodici koja je svoj skromni nizi srednjeklasni yu zivotni standard uglavnom zasnivala na zongliranju sa kreditima (kredit na kredit na kredit i tako ukrug) tako da sam dosta rano odlucio u zivotu da necu raditi ono sto je moja majka radila ceo zivot, srecom uspesno. doduse druga su vremena bila i bojim se da to vise nije moguce.

igranje sa kreditima je kao svojevremeno igranje sa stanovima pocetkom ovog veka, tipa kupis u izgradnji po manje, sacekas da se zavrsi pa zaradis par stotina evra po kvadratu. neki su super prosli, neki su ostali i bez osnovnog uloga sa kojim su krenuli, sve zavisi da li je investitor zavrsavao ili propadao.

Kondo wrote:

plachkica wrote:To samo znači da si uvek imao keš da obezbediš sebi osnovne stvari.
Nisi bio primoran.

ne nego sam se pruzao prema guberu i odrastao sam u porodici koja je svoj skromni nizi srednjeklasni yu zivotni standard uglavnom zasnivala na zongliranju sa kreditima (kredit na kredit na kredit i tako ukrug) tako da sam dosta rano odlucio u zivotu da necu raditi ono sto je moja majka radila ceo zivot, srecom uspesno. doduse druga su vremena bila i bojim se da to vise nije moguce.

+slično

Elem, da se razumemo, možete vi da pišete ovde šta hoćete o valutama, permutacijama libora, skakanjima kamata i slično - situacija je prilično jednostavna. Švajcarska je bila vezala veštački svoj kurs za evro tada na par godina (1:1.2 ili 1:1.25 čini mi se) jer je bila pod velikim pritiskom zbog toga što je evru padala vrednost u odnosu na franak pa je katastrofalno stajala po pitanju uvoz-izvoz. Svakome je bilo jasno da to može da traje par godina, ali SIGURNO ne može da traje dovoljno da se otplati stambeni kredit (10, 15, 20 ili više godina). Dakle, to je moralo da pukne. Jebem li ga.

Pametno su uradili oni koji su tada počeli da štede u švajcarcima, pa onda nakon što je Švajcarska opet oslobodila kurs preko noći postali bogatiji za 15-20 odsto 

Filipenko wrote:

Kondo wrote:

ne nego sam se pruzao prema guberu i odrastao sam u porodici koja je svoj skromni nizi srednjeklasni yu zivotni standard uglavnom zasnivala na zongliranju sa kreditima (kredit na kredit na kredit i tako ukrug) tako da sam dosta rano odlucio u zivotu da necu raditi ono sto je moja majka radila ceo zivot, srecom uspesno. doduse druga su vremena bila i bojim se da to vise nije moguce.

Pametno su uradili oni koji su tada počeli da štede u švajcarcima, pa onda nakon što je Švajcarska opet oslobodila kurs preko noći postali bogatiji za 15-20 odsto 

znam ljude koji su marke menjali direktno u svajcarce pa ih ostavili na kotite se mnozite se. oni su najbolje prosli, doduse duzi je bio period, ali ko nije morao da dira odlicno se ovajdio.

Kondo wrote:mislim da o mom stepenu informisanosti dovoljno govori sto nikada u zivotu nisam uzeo ne zutu banku kredita od banke.

Ovo je klasičan jezivo govnarsko arogantno generalizujući bezdušni post zbog kojeg ma kolki slepci bili brdo ljudi koji su ušli u priču sa Švajcarima, nikad neću hejtovati švajcarce više nego antišvajcarce.

Kondo wrote:

plachkica wrote:To samo znači da si uvek imao keš da obezbediš sebi osnovne stvari.
Nisi bio primoran.

ne nego sam se pruzao prema guberu i odrastao sam u porodici koja je svoj skromni nizi srednjeklasni yu zivotni standard uglavnom zasnivala na zongliranju sa kreditima (kredit na kredit na kredit i tako ukrug) tako da sam dosta rano odlucio u zivotu da necu raditi ono sto je moja majka radila ceo zivot, srecom uspesno. doduse druga su vremena bila i bojim se da to vise nije moguce.

Ne samo da nije moguce nego je sada neophodno imati kreditnu istoriju da bi se uslo u bilo kakav veci vanredni kreditni aranzman. U prevodu, da bi dobio kredit, moras prvo da pocnes sa dozvoljenim minusima, kreditnim karticama, manjim operacijama kao sto je kupovina tehnike na rate, da bi primetili da si poslusan korisnik bankarskih proizvoda.

Inace ja sam odlucio da budem astronaut. Ako je mogao Dzon Glen, onda moze svako, posto svi imamo iste predispozicije i zivotne okolnosti.

Photino Bird wrote:

Kondo wrote:

ne nego sam se pruzao prema guberu i odrastao sam u porodici koja je svoj skromni nizi srednjeklasni yu zivotni standard uglavnom zasnivala na zongliranju sa kreditima (kredit na kredit na kredit i tako ukrug) tako da sam dosta rano odlucio u zivotu da necu raditi ono sto je moja majka radila ceo zivot, srecom uspesno. doduse druga su vremena bila i bojim se da to vise nije moguce.

Ne samo da nije moguce nego je sada neophodno imati kreditnu istoriju da bi se uslo u bilo kakav veci vanredni kreditni aranzman. U prevodu, da bi dobio kredit, moras prvo da pocnes sa dozvoljenim minusima, kreditnim karticama, manjim operacijama kao sto je kupovina tehnike na rate, da bi primetili da si poslusan korisnik bankarskih proizvoda.

+1

More sada je postao problem da otvoriš novi tekući račun ili nešto slično, šta ti sve traže. Ja sam hteo da to uradim u jednoj domaćoj banci i bukvalno sam odustao kada sam video da mi traže ukućane, njihovo stanje, ko može da garantuje za mene, njihove potpise i slično. Samo sam vratio papir i rekao "zajebite" i otišao.

Photino Bird wrote:U prevodu, da bi dobio kredit, moras prvo da pocnes sa dozvoljenim minusima, kreditnim karticama, manjim operacijama kao sto je kupovina tehnike na rate, da bi primetili da si poslusan korisnik bankarskih proizvoda.

Да не понављам, кад сам већ написао.

Оно са три породична мобилна уз јебитачни попуст се десило ћерци, јер је почела да ради и скупља паре за кола. Живела је са нама, а сви рачуни су већ ишли на мене, па она није плаћала ништа, нема историје. Нема везе што је у том тренутку у свако доба имала бар четири целе плате на рачуну, то се не броји. Броји се колико су камате и којекаквих "услуга" извукли од тебе.

kod kredita u chf je postojala jos jedna slaba tacka. naime, videvsi da je moguce ostvariti veci iznos kredita zbog manje kamate i manje rate, mnogi su preinacili licne prvobitne proracune i planove, povecavsi ih, a banke naravno jedva docekale jer im je jedini cilj da svakog klijenta ako mogu zaduze do zakonski moguce granice u odnosu na primanja.

Drago mi je da je ZG uspeo u nameri da usmeri ovaj topik u pravom smeru.

Саћу да отворим нов топик о СЈ, модерација неке преименује овај.

Veletine jbt, šta izigravaš sa tim avatarom Jul, bolje stavi Miroslavu Milenović nego to sranje.

Sramim se priznati ali ja sam jedini izgleda koji je uspeo da zajebe banku. Vozao sam dug od tisucu evra od 2004 da bih negde 2013 sa ukupnom uplatom od oko 600 sa kamatama i sudskim troskovima na njihov teret izasao i ocistio se da bih jesenas uzeo dozvoljeni minus posle moljakanja sluzbenika druge banke.  Uz to sam i zirant sve vreme neurednom platisi
Malo je bilo rizicno al znao sam im mehanizam.

Е, модулатори, ај цепајте ово на некакав банкарски топић, одосмо у 15:00 овако.

Pa kasno je sad. Vazno da je svako ispricao svoju sasvim slobodnu asocijaciju na banku, franak ili bilo sta drugo. Jel ste znali na kom ste topiku? Pa sto ste to radili? Ladno mi sad treba pola sata da ovo splituje.

И треба да ти је ладно, фебруар је

William Murderface wrote:Pa kasno je sad. Vazno da je svako ispricao svoju sasvim slobodnu asocijaciju na banku, franak ili bilo sta drugo. Jel ste znali na kom ste topiku? Pa sto ste to radili? Ladno mi sad treba pola sata da ovo splituje.

mozes onda i sve ovo splitovati na staru temu 


https://vasudeva.forumburundi.com/t328-krediti-i-franci

Hubert de Montmirail wrote:pa evro ovde i nije strana valuta.

Kako nije strana valuta, u kom smislu?