Dau...

When I visit Paris ahead of the launch, I meet Martine d’Anglejan-Chatillon, who Khrzhanovsky “cast” in the role of Dau’s executive producer” in 2016. Dau is “the antithesis of culture as entertainment,” she explains, “of having this nice, comfortable thing that you already know what it is before you go.” Visitors to Dau in Paris will not be able to fully control their own experience, she says. You do not buy a ticket; you are granted a “visa”. You can choose your length of stay – six hours, 24 hours or unlimited – and you must fill out a psychometric questionnaire online, the responses to which generate your own bespoke itinerary. Assuming your application is successful, you are required to trade your mobile phone for a device that directs you to various sites across the two venues. It could be a 400-seat auditorium or a fourth-level basement. I tour back-of-house spaces decorated in Dau’s now-familiar Soviet/Lynchian aesthetic: dimly lit corridors, Soviet paraphernalia, more mannequins. One room is a 1940s Russian parlour; another is filled with the contents of a Berlin sex shop.


Inside Dau, the 'Stalinist Truman Show'

Како линци у чланку брзо доведу до филма "4", који је једнако луд. То сам насумице ишчупао из Нетфликсове понуде, док су још имали двдова из чувеног америчког жанра званог "страни", и остао збланут. Чланак на иемдебеу уопште не даје довољно детаља да се наслути какав је филм и како из ситуације где ујутро после пијане оргије једна од две рибе путује, путује, у правом оном тарковском путовању у протоприпиздину (што географски, што у глави) тј у родно село, где се оргија на крају понавља, овог пута са пијаним бабама... и све по четворо. Четворо овог, четворо оног. И успут испливава разна прошлост и онај пројекат из кога су обе рибе (и још две, ту у селу) настале. Блатњавији СФ нисам видео.

Baš me raduje da ti se dopao "Chetyre" rađen po pripovetci Sorokina i pominjanog  oko SF-a na "Šta čitate?". Ko je gledao bahtinovske karnevale Alekseja Germana teško bi se prevario i da kroči u Ruski dom a kamo li u sovjetski realiti.

najblatnjavije scene su iz teško je biti bog xd

Mr. Moonlight wrote:najblatnjavije scene su iz teško je biti bog xd

Римејк је претеривање и оно што је прибележено као д бест ов оригинала... а кад тако кренеш онда изоставиш суштину. Претерали су и са блатом и... ма канда ничег другог ни не ма. То не бих бројао нигде.