Svesne mašine, veštačka inteligencija, Kurcvajl, Serl, Drajfus...

Može li tvoja firma da uradi Unix komandu "grep" u svrhu prepoznavanja, recimo zeca, kao "grep zec" na slikama? Ne može, nikada neće ni moći.

Može.

Utvara wrote:Pre će biti da ti nisi upućen u stvari, možda je to tebi spektakularno ali upućenima nije.

AlphaZero je kombinacija nečega što se zove dinamičko programiranje, neuralne mreže i ML i nije nikakva nauka, to se učilo po gimnazijama.

AlphaZero je optimizovan da koristi GPU koji je super-ekstra višenitni sistem, sve evaluacije koje uradi u "treningu" čuva,  samim tim ima prednost jer ima može u toku partije da se pozove na prethodne evaluacije.

Takođe te partije nisu bile po takmičarski pravilima, poenta je bila u dizanju hype-a i naravno da su namestili da AlphaZero rasturi Stockfish.

Šta nije bilo po takmičarskim pravilima?

Ako pričaš da AlphaZero radi surovom snagom, objasni kako može da dobije Stockfish ako u sekundi analizira nekoliko hiljada kombinacija manje?

Stockfish-ovci su se žalili da su imali jaču mašinu i da je mogao da igra bolje, ali niko se nije pojavio sa time u praksi.

Alpha je prvo koristio cloud sa stotinjak CPU i GPU. Pa onda nešto manje toga. Pa onda četiri TPU, pa onda dva.
Sad programi koji rade na tom principu rade i na kućnim mašinama sa GPU.

Posebno treba istaći da AlphaZero uči. Šah je naučio da igra od nule do prvaka za par sati.

Da je sve to k... i ništa novo kako tvrdiš, prvo ne bi bilo tolikog pomaka u kvalitetu igre, zatim ne bi toliko dali na razvijanje.

Utvara wrote:Može.

Za to bi ceo svet znao. Pa Tesla kola nisu razlikovala kamion od 30m, zamenila za za reklamni bilbord i podletela pod njega, ostajući bez krova a putnici bez glava.

Ako može, kako? Tako što u tagu slike, kao u katalogu, stoji da je na njoj zec (ili i zec).

Za to ceo svet i zna, ali je tebe mimoišlo. Znaš li kako ponekad koristim Google Lens na mobilnom telefonu? Snimim neku biljku ili cvet, i Google Lens  mi na osnovu fotografije kaže koja je to biljna vrsta. Uspeva u, recimo, 60 posto slučajeva, ako napravim dovoljno jasan snimak bez komplikovane pozadine.

Biljna vrsta. Tako AT&T tehnologija, razvijena za US Army početkom 1990-ih, kaže na osnovu satelitskog snimka "ovo je verovatno tenk". Ništa koji, čiji.

To je NATO koristio i Srbi su 1999. u grubo stesane tenkove od pleha (čunkovi umesto cevi topa) stavljali po dva bureta nafte pa kad ih pogode i oni se zapale, NATO uknjiži još neki uništeni tenk.

Biljna vrsta, da. Ovo je muškatla, a ovo orhideja. Ipak je to malo (mnogo} viši nivo prepoznavanja slike nego "ovo je možda tenk". 
Puno koristim image recognition opcije i znam da napreduju velikom brzinom. Inače, verujem da su ljudi koji učestvuju u #TenYearsChallenge kvalitetno nahranili AI Fejsbuka.

To ti je pre svega za face recognition. Aparatura ima od čega polazi i sa čime da poredi.

Od 1,000 identičnih blizanaca (2 hiljade ljudi) napravi jednu ili nijednu grešku, šta tek ostaje za običan svet. Zanemarljiva, ako i moguća netačnost. To koriste države.

Do pre 5 godina, da obnovim australijski pasoš, trebao mi je potpis na poleđini moje fotografije ko tvrdi da sam to stvarno ja (bez idenja u ambasadu, poštom). Da to potvrde mogu lekari, zubari, menadžeri banaka ili pošta, advokati, niz još nekih zanimanja a da su svi Australijanci. Kada ih nema, može bilo ko (kao direktor škole u Japanu) ako je državljanin Commonwealth (bio je Kanađanin).

Odjednom, to potpisivanje fotografija prestade. AI na osnovu moje današnje fotografije prepozna da sam to ja (sa fotografije od pre 10 godina) i da sam baš toliko mogao da se promenim za 10 godina.

Ono što mislite da je moguće, kao na primer, neki haker upadne na Instagram (gde nemam nalog) i kaže dajte mi fotografije Petra Petrovića. Dobio na hiljade onih koje imaju tag "Petar Petrović" i ništa od toga što pričate, čak i da ima moju fotografiju kao polazište.

Amazon Rekognition može da klasifikuje koja vrsta objekta se pojavljuje na slici. Malo sam se bavio sa time, ali Python biblioteka vraća neku listu sa torkama. Svaka torka ima dva polja, ( vrstu_objekta, verovatnoću).

Моžeš da postaviš sliku broda, on će da detektuje more, brod, sunce, nebo, sa određenom verovatnoćom.

Da to nešto vredi, slepi bi (čak iz bez bioloških očiju) progledali.

Utvara wrote:Amazon Rekognition može da klasifikuje koja vrsta objekta se pojavljuje na slici. Malo sam se bavio sa time, ali Python biblioteka vraća neku listu sa torkama. Svaka torka ima dva polja, ( vrstu_objekta, verovatnoću).

Моžeš da postaviš sliku broda, on će da detektuje more, brod, sunce, nebo, sa određenom verovatnoćom.

Nis ti mene razumeo za grep komandu.

Ona ide kroz binarni fajl i traži  zadati string. Ovaj primer bi prošao kroz direktorijum myfiles i prikazao ime i detalje faljova koji sadrže reči "zadati string"

ls -l ./myfiles | grep "zadati string"

Pri tome prolazi kroz binarni zapis (ljudskom oku gledano baš kao nešto ovakvo) , konvertuje i upamti ime fajla ako je u njemu naišao na niz karaktera koji su jednaki izrazu "zadati string".



Sada vidiš da je nemoguće reći da je unutra slika zeca. Ona nije string karaktera.

Dobro ja znam šta je grep, koristio sam ga godinu dana da čeprkam po logovima.

Ono o čemu sam pričao je Amazon Rekognition.

Utvara wrote:Dobro ja znam šta je grep, koristio sam ga godinu dana da čeprkam po logovima.

Ono o čemu sam pričao je Amazon Rekognition.

Post#126 i #127 nije Amazon Rekognition.

Don’t look now: why you should be worried about machines reading your emotions

Machines can now allegedly identify anger, fear, disgust and sadness. ‘Emotion detection’ has grown from a research project to a $20bn industry

According to Meredith Whittaker, co-director of the New York University-based research institute AI Now, building machine learning applications based on Ekman’s outdated science is not just bad practice, it translates to real social harms.

“You’re already seeing recruitment companies using these techniques to gauge whether a candidate is a good hire or not. You’re also seeing experimental techniques being proposed in school environments to see whether a student is engaged or bored or angry in class,” she says. “This information could be used in ways that stop people from getting jobs or shape how they are treated and assessed at school, and if the analysis isn’t extremely accurate, that’s a concrete material harm.”

Firma ima novi fazon: slikaš šraf, pošalješ njima, on prođe kroz mašinsko učenje, prepozna koji je tip šrafa u pitanju, nađe taj isti ili sličan šraf u prodavnici sa određenom verovatnoćom.

I naravno, proda ti.

Neću da kačim link da ova budala antiguglator ne bi histerisala.

Utvara wrote:Firma ima novi fazon: slikaš šraf, pošalješ njima, on prođe kroz mašinsko učenje, prepozna koji je tip šrafa u pitanju, nađe taj isti ili sličan šraf u prodavnici sa određenom verovatnoćom.

I naravno, proda ti.

Neću da kačim link da ova budala antiguglator ne bi histerisala.

To postoji, osim prodaje, 50 godina, još to nije napredovalo. Sličan šraf ne postoji, postoji samo identičan. Napredovalo je to da se prodaje i uvaljuje.

A za budalu, pogledaj tvoj post #127 kao odgovor na moj #126 pa vidi ko je budala, vezatoru. Tebe, kao i pećinskog čoveka, uzbuđuju staklene perle, pa još ako su šarene kao ikonice na smartphone.

Jogi je l si ti to poceo mene da izbegavas?
Ja zelim da mi komuniciramo.
Nije valjda zbog onog Ante i inflacije-Diznilend.
Hajde Jogi, pusti Antu. I najboljima se desava, pa i Japancima.

Zuper wrote:Jogi je l si ti to poceo mene da izbegavas?
Ja zelim da mi komuniciramo.
Nije valjda zbog onog Ante i inflacije-Diznilend.
Hajde Jogi, pusti Antu. I najboljima se desava, pa i Japancima.

Ma jok bre, pa video si da sam tamo priznao svoju grešku. Ništa do tebe.
Imao sam na poslu navalu (korisničkih) problema pa me to malo udaljilo.

Da li je ovo za film topik, možda, kada ga budem video.

Ovaj film, "First Man" moram da vidim.

Čudno, u našem bioskopu sa 11 sala, 15 minuta peške od kuće,  taj film ide kasno noću, kao da nije za opštu publiku.



Prvi čovek na Mesecu, Neil Armstrong (August 5, 1930 – August 25, 2012)

bio je moj dečački idol.



Jeste dnevno kasno za projekciju ali hoću da taj film vidim sa ćerkom (15 godina stara). Idemo sledeći petak, 15. mart 2019.

U poslednjim godinama života, Armstrong se posvetio kampanji da se Amerika vrati u vođstvo u istraživanja svemira. To su bile godine Obame.
Niko ga nije čuo. Čak je i zavapio i potegao Čerčilovu rečenicu : "Americans will always do the right thing but only after they have exhausted all the alternatives".

Tih dana, njegovog hoda po Mesecu, 1969. cela NASA je imala kompjutere (hektari mašina po računskim centrima) koji svi zajedno danas ne bi mogli da funkcionišu kao 20$ Nokia za tržište Burundija.

Oni koji su znali kako se čovek šalje na Mesec su, ako su još sa nama, su u svojim 90-im.

Tada su nam govorili da će kola da lete a dobili smo Twitter sa 142 karaktera i FaceBook. Mašala!

How IBM Watson Overpromised and Underdelivered on AI Health Care

After its triumph on Jeopardy!, IBM’s AI seemed poised to revolutionize medicine. Doctors are still waiting

Svesne mašine će znati da razlikuju dobro i zlo. Eto njih, samo što nisu, ni deset hiljada godina neće proći do tada.

ontheotherhand wrote:How IBM Watson Overpromised and Underdelivered on AI Health Care

After its triumph on Jeopardy!, IBM’s AI seemed poised to revolutionize medicine. Doctors are still waiting

Нема чланка, само рекламе (тј белине) и некаква навлакуша за даље.

Kod mene se sve normalno prikazuje u Hromu, i to sa uključenim ad blockerom.

ontheotherhand wrote:Kod mene se sve normalno prikazuje u Hromu, i to sa uključenim ad blockerom.

Пребацио у Хромијум (ех кад у енглеском постоји и скраћени и нескраћени латински назив) што је то исто али за линукс, без блокатора и без ноСкрипта, и изгледа збркано и раштркано у 15:00, јебали их умеци и антрфилемињони.

Требало је да пишу вештачки ум који ће да упути овај вештачки ум у медицину.

https://thispersondoesnotexist.com/