Vinske priče

Odlična je, klasika.

Super, taman za večerašnje finale.

Dobra, starinska tamjanika, ja volim savremenije izraze sorte ali to nije bitno za tvoju odluku

Cousin Billy wrote:Dobra, starinska tamjanika, ja volim savremenije izraze sorte ali to nije bitno za tvoju odluku

Ja o vinima slabo šta znam, prvi izbor su mi tamjanike i traminci. Najbolja tamjanika mi je tikvešova classic a od traminaca erdutski.

mislim da je minićeva tamjanika baš super uvod u ovu sortu, pošto ima te naglašene karakteristike a pre svega miris na zovu. inače mislim isto što i bili ali da bi se došlo do toga moraš prvo da prođeš klasičnu školu.

kondo wrote:mislim da je minićeva tamjanika baš super uvod u ovu sortu, pošto ima te naglašene karakteristike a pre svega miris na zovu. inače mislim isto što i bili ali da bi se došlo do toga moraš prvo da prođeš klasičnu školu.

Moja vinska škola je teški prosjek iz mog okruženija. Ovako izgleda na prilično širokom uzorku, u prvom srednje se okupi društvo, pazari se desetak boca vukovarske golubice od bijelog i par jagodinskih ružica, da ima i crnog. Popije se brzinski, ispovraćaš se, odnesu te do kuće i sutradan umireš od mahmurluka i sramote. Narednih desetak godina se držiš piva i tvrdiš kako je vino kurac od pića, teško onom ko to mora da pije, bolja je i rakija šećeruša od vina itd.

Deset godina kasnije, trauma je potisnuta dovoljno da se vinu da još jedna šansa. Zasjedneš u vrelo avgustovsko veče (svadba dobrog druga, avlijska, pod šatrom) i kreneš sa hladnom slovenačkom graševinom, svaki cug dženetski nektar, sjediš, piješ, ne primijetiš da si već treću litru priveo krau. Ustaneš na pišanje i samo se probudiš kod kuće, opet te donijeli ili dovezli, opet stid i sram, samo je povraćanje izostalo. Vino je govno, pivo je Bog, šta mi je koji kurac uopšte trebalo da se ponovo uvjeravam u nešto što već znam.

Opet deset godina pauze, napunio sam četrdeset, pivo sve teže ide, jedno sjeda, drugo takođe, treće ćist višak, nakon četvrtog se pretvaram u tijesto, peto garantuje i jutarnju glavobolju. Kreće SP u Brazilu, tog ljeta sam otkrio Zaječarca, veče pred finale skontam da sam sedam kila teži nego na početku prvenstva. Utakmice u kasnim večernjim i nočnim satima, oije se pivo, mezeti se teško. Ne valja ovo drugarice i drugovi. Finale, domovina u finalu, šta čovjek da pije nakon četrdesete, imam u kući i piva i žestine ali i dvije boce bijelog vina koje mi je jaran šofer donio iz Slovenije. Hajde da probam još jednom, mezio sam odlične inćune i kamember, popio bocu, Njemačka pobijedila, uživancija. Od tad pijem vino, idem po instinktu, ne zadubljujem se dalje od osnovnih informacija, mislim da sam naučio da pijem jer nikakvih primjedbi nemam već skoro osam godina.

joj to srednjoskolsko vino i povracanje 

svi smo prosli isto...osim sto sam ja umesto sa pivom pauzirala od vina sa rekreativnim drogama 

ponoviću da je šteta što smo premali forum za topic Minijature.

a i glupo je da samo ti i fikret pišete tamo

fikret selimbašić wrote:

kondo wrote:mislim da je minićeva tamjanika baš super uvod u ovu sortu, pošto ima te naglašene karakteristike a pre svega miris na zovu. inače mislim isto što i bili ali da bi se došlo do toga moraš prvo da prođeš klasičnu školu.

Moja vinska škola je teški prosjek iz mog okruženija. Ovako izgleda na prilično širokom uzorku, u prvom srednje se okupi društvo, pazari se desetak boca vukovarske golubice od bijelog i par jagodinskih ružica, da ima i crnog. Popije se brzinski, ispovraćaš se, odnesu te do kuće i sutradan umireš od mahmurluka i sramote. Narednih desetak godina se držiš piva i tvrdiš kako je vino kurac od pića, teško onom ko to mora da pije, bolja je i rakija šećeruša od vina itd.

Deset godina kasnije, trauma je potisnuta dovoljno da se vinu da još jedna šansa. Zasjedneš u vrelo avgustovsko veče (svadba dobrog druga, avlijska, pod šatrom) i kreneš sa hladnom slovenačkom graševinom, svaki cug dženetski nektar, sjediš, piješ, ne primijetiš da si već treću litru priveo krau. Ustaneš na pišanje i samo se probudiš kod kuće, opet te donijeli ili dovezli, opet stid i sram, samo je povraćanje izostalo. Vino je govno, pivo je Bog, šta mi je koji kurac uopšte trebalo da se ponovo uvjeravam u nešto što već znam.

Opet deset godina pauze, napunio sam četrdeset, pivo sve teže ide, jedno sjeda, drugo takođe, treće ćist višak, nakon četvrtog se pretvaram u tijesto, peto garantuje i jutarnju glavobolju. Kreće SP u Brazilu, tog ljeta sam otkrio Zaječarca, veče pred finale skontam da sam sedam kila teži nego na početku prvenstva. Utakmice u kasnim večernjim i nočnim satima, oije se pivo, mezeti se teško. Ne valja ovo drugarice i drugovi. Finale, domovina u finalu, šta čovjek da pije nakon četrdesete, imam u kući i piva i žestine ali i dvije boce bijelog vina koje mi je jaran šofer donio iz Slovenije. Hajde da probam još jednom, mezio sam odlične inćune i kamember, popio bocu, Njemačka pobijedila, uživancija. Od tad pijem vino, idem po instinktu, ne zadubljujem se dalje od osnovnih informacija, mislim da sam naučio da pijem jer nikakvih primjedbi nemam već skoro osam godina.

Inace, iz istih razloga sam se i ja vratio vinu. Sad leti samo spricer s rozeom i puno leda.

fikreteeeee

"Kako sam popio sebe" od Fikreta Selimbašića
Nostalgično, fino

Dobra suza, miris ubitačan, ukus jači od tikvešove  i prijatan, naknadno udara na žestinu, skoro da konjak osjetim. Da joj je cijena u rangu makedonske rodice, češće bi se družili.

Mladen Grdović (63) održao je koncert povodom Dana vinogradara u Sloveniji.

Mora se oprezno sa slovenačkim vincekima.

Pitanje za poznavaoce. Sta je danas najbolje srpsko vino. Jel Lektor najbolje belo? Kakva je Sovinova od Darka Matijasevica ? Koje crno? Oni Kremeni kamenovi Mataljevi znam da su kao u vrhu. Ivanoviceva, al jbg umro covek pa ne znam valja li sada nesto odatle
Vazno je I koje su berbe dobre I dostupne
Biram vina za neki mamabo-dzambo dogadjaj u omrazenim restoranima u stilskim zdanjima BnV.
Povod je boravak nekog poznatog Italijanskog fudbalera

Ako nije kasno, pišem sutra

Nije, hvala.
Ziv bio

nedavno sam to radio za jedan farmaceutski megalo prive ivent, u principu mi je sevao paja ali sam u cilju redukcije logistike odradio istu vinariju erdevik - belo - pomenuti erdevik omnibus lektor, jedno crveno - erdevik stifler's mom. kapiram da je budžet neograničen, ne znam koliko su ovi podivljali nedavno ali zimus je bilo oko 3 tisuće, belo malo jeftinije. u suštini vina zakivaju uprkos tome što su blago mediokritetska u smislu da će se svakome dopasti ali to je to, likovi su zatvorili igricu. nisam siguran da imaš ovakav komplet u zemlji pogotovo ako ne ideš pred vinare i somelijere najvišeg formata nego neki fensi bašibozuk.

za predviđenu svrhu nema potrebe za bilo kakvim većim cimanjem a enivejz će te ljubiti u guzicu za oba ova vina, po mnogo čemu dizajnirana za sličnu namenu

Tako sam I mislio. Hvala na preporuci za crnjaka, tj kao komplet. Buđet nije bas neogranicen, ali dovoljan da ne sputa kvalitet i uzitak. A I neka troše. I taman se uklapa za prvu liniju menađera koji znaju za vina, ali većina ne zna u vina. Kao ni ja puno.
A bio sam proslog jula u Erdevik vinariji I ugostiteljskom objektu I fin utisak nosim iako sam imao predrasuda..Solidna klopa, daleko je od Bg I ne bas na inspirativnom mestu. Znam da mi se belo tamo dopalo.
Videcemo po kojoj ceni bi stanovita restauracija mogla da nabavi

Danas, na manjem iventu za oko 30 ljudi pokidao ketering Delice. Salami, fermentisani stapici, budjole, foa grais, razni francuski plavi sirevi, smokve, strudle sa malinama I pistacima,
E pio se Radovanovic kaberne I Babaroga.

Cekam I Bilija da kaze koju

Prvo želim da kažem da nisam siguran da je mudro da širaz bude jedino crveno vino u ponudi na nekom događaju - konzerva sam po tom pitanju i stoga, ako je već jedno vino a događaj je protokolarne prirode - daj da to bude bordovska kupaža. Mislim da sa Cuvee No.1 2019 iz Zvonka Bogdana nema greške. To vino je pretplaćeno na Dekanterova zlata i zadovoljiće i snoba neznalicu i ljubitelja vina. Ima ga svuda, cena normalna. Ako su na raspolaganju dva vina, svesrdno podržavam Stifler's Mom. Ako se dodaje i prokupac za srpskiji format dešavanja - Ivanović ima dobra i skupa vina, na čelu sa valjda najboljim prokupcem, Gaga 2017 - ali on košta 7.500 dinara, i to je vino koje priča priču o toj kući i o počivšem Gagi Ivanoviću i nije to baš za rastakanje neznalicama. Pada mi na pamet Doja Breg 2017 kao jedan dosta intenzivan i nekarakterističan prokupac, sa cenom od oko 3.000 dinara.

Uz sve ovo, podrazumeva se da je Kremen Kamen iz aktuelne berbe, koja god da je, uvek nepogrešiv izbor, ali rekoh hajde da napravim nešto drugačije.

Što se belih vina tiče, Matijašević SoviNoa i Erdevik Omnibus Lector i nema glava da boli.

I biće valjda nekih mehurića? Roze je mnogo u modi i tu nema komplikacije za izbor iz legacy vinarije - Trijumf Rose Sparkling od Aleksandrovića.

Hvala lepo na analizi I preporukama. Da, ima razloga razmisliti o kuveu od Z.Bogdana I Doji Mislim da ovi nisu zaista ekipa za Ivanovica I taj legasi.
Matijasevic je prodoran I u drugim biznisima koje
ima I sumnjam da je I u vinski usao bez ambicija  (a I zbog bivse mu zene ) mozda bude na stolu.
E, I spumanti bi sigurno lego. To bese na visokoj ceni?

Nisam izdrzao. Morao sam da posaljem ove cifre.
Jbni Michelin recomm, korona, zelenski, putin, I domaca vlasnicka zgadija. Nije namera da napadam vinopije, promotere, proizvodjace. Naprotiv. Samo se pitam gde se ovo zavrsava, I kako? Ok, kapiram da fine dine ne moze dzabe, diskontno, ali 150 eur za bocu kola nije reserved edition...