Knjiga srama

Na pitanje koliko sebe smatra odgovornim zbog primedbi vezanim za neslobodu medija, Tasovac je objasnio da je medijska zajednica čekala 11 godina zakone koje su doneli i ocenio je da su oni važni "jer daju zakonski okvir koji je u potpunosti usklađen sa standardima EU".
On se zapitao "u kojoj to začaranoj zemlji jedan državni službenik kao što sam ja može od jedne loše balerine da napravi Maju Plisecku, a od jednog rđavog novinara - dobitnika Pulicerove nagrade?".
Ministar je napomenuo da je potpuna sloboda izražavanja moguća samo u društvu u kome i sami mediji preuzimaju punu odgovornost za profesionalno i nepristrasno izveštavanje, a da su neki domaći medijski poslenici svoju odgovornost sveli na minimum, opredeljujući se da budu vrlo aktivni učesnici u političkoj borbi.
"Oni za sebe zahtevaju apsolutna prava, kao da niko ne vidi da oni svoje političke pretenzije loše maskiraju u zalaganje za javni interes", istakao je on.
Ono što ministra posebno brine je kako kaže "ta zaglušujuća tišina za sve što je dobro, a ona je opasna jer je uvreženo mišljenje kako samo loše i negativne vesti prodaju novine što dugoročno stvara društvo nespremno na uspeh".

Jedan deo cenjenog publikuma - možda upravo onaj koji me najglasnije optužuje da stanujem u Overlordovom dupetu - čvrsto veruje u sagu o moj političkoj svemoći, pa me svaki čas zivkaju telefonom ili zovu na slave. Evo i zašto. Da bih ovom zaposlio ćerku, a onom namestio konkurs za direktora. Onaj pak moli da intervenišem da mu sina puste na ispitu, a ovaj hoće da se preseli u Beograd, pa mu treba stan. Tako beše i posle petog oktobra. Šta je tu problem? Problem je što me ti svati, kad im kažem da te želje nisam u stanju da im ispunim, a da im ih ne bih ispunio i kada bih bio, počnu gledati kao smrdljiv sir, a to meni - nakratko, srećom - pokvari raspoloženje.

Prekardašio sam, Žare, izvini. Pišući poslednja tri romana, a na teme iz "naše stvarnosti", pribegao sam (sasvim legitimnoj) poetici vulgarnosti, pa čak i upotrebi otvoreno pornografskog rečnika, ali ne zato da bih se pod starost odavao tekstualnom razvratu ili nekog huškao na razvrat, nego da bih kroz umetničku transpoziciju razgolitio pornografsku prirodu srpske realnosti. Taj stil se - po inerciji - "prelio" i u kolumne, gde mu, fakat, nije mesto. U redu je kada život piše romane, ali ne valja kada romani pišu život. Bar bismo mi to trebali da znamo. Prijatan vikend.

Bluberi wrote:Tadićevo sećanje na Rakića nema dodirne tačke sa ovim topikom.

Spoiler:

Prosvetari, žao nam je, plate manje
17. novembar 2014. | 17:02 -> 19:05 | Izvor: B92
Beograd -- Ministar prosvete Srđan Verbić rekao je u Kažiprstu B92 da prosvetni radnici neće biti izuzeti od smanjenja plata.

Deli:

Foto: Tanjug

"Nezadovoljstvo je očekivano i opravdano, kao i mnogih u ovoj zemlji. Imali smo štrajk prosvetnih radnika pre mesec dana, imali smo ga i krajem prethodne školske godine i kada pogledate vidite da je lista zahteva sve kraća i kraća. Sada se zahtevi svode na jedan, koji ne možemo da ispunimo. Izuzimanje od smanjenja plata nije moguće", rekao je Verbić.

Članovi četiri reprezentativna sindikata u prosveti od danas štrajkuju skraćenjem časova na 30 minuta. Prema podacima sindikata, štrajkuje oko 60 odsto škola.

Ministar Verbić kaže da se, prema podacima Ministarstva prosvete, štrajkuje u 37 odsto škola.

On je rekao i da podržava zahteve o uvođenju platnih razreda za prosvetne radnike, ali je, kako je rekao, rano da se procenjuje da li će oni dovesti do povećanja plata nastavnika i profesora.

"Prvo moramo da formiramo platne grupe, onda će onima koji su sada zakinuti, prvo biti povećane plate", kaže Verbić.

Verbić navodi i da od skraćenja časova štetu imaju smao đaci.

"Časovi od 30 minuta su katastrofa. To se ne može nadoknaditi. Nezadovoljstvo se pokazuje na drugi način, transparentima, a ne tako da se radi na štetu đaka", kaže Verbić, koji je dodao da će predložiti izmenu Zakona o štrajku kojim bi se sprečilo skraćenje časova kao oblik štrajka.

Povodom blokade rada Filozofskog fakulteta, koja traje već mesec dana, Verbić je rekao da se rešenje za sada ne nazire.

"Taj protest predugo traje i ne postoje racionalni razlozi zašto on traje. U ovom trenutku nemamo predlog rešenja. Zabrinuti smo za odvijanje ove školske godine i moramo da zaštitimo studente koji žele da studiraju. Ne znam kako. Možda razmeštanje studenta na druge fakultete", rekao je Verbić.

O Utisku nedelje
* Šta mislite šta ili ko stoji iza ukidanja „Utiska nedelje“ na B92?
- Ne znam celu situaciju. Ne mogu da pričam u tuđe ime.

Doktorat Siniše Malog nije plagijat
DANAS SAZNAJE

Autor: V. Andrić

Beograd - Veće naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka usvojilo je izveštaj Fakulteta organizacionih nauka o odbranjenoj doktorskoj disertaciji gradonačelnika Beograda Siniše Malog, u kome se navodi da je kandidat u tom radu ostvario nesumnjiv naučni doprinos, saznaje Danas. Time je praktično odbačena sumnja da je njegova doktorska disertacija plagijat.

Prema saznanjima našeg lista, od 17 prisutnih članova Veća, 11 je bilo za prihvatanje izveštaja komisije FON-a o odbranjenoj disertaciji Siniše Malog, a šestoro je bilo uzdržano. Sednica Veća nije prošla bez rasprave, tokom koje je predlagano da bi pre donošenja konačnog stava trebalo čuti mišljenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, pošto je utvrđeno da je bilo propusta u citiranju korišćene literature. Međutim, preovladalo je mišljenje da je reč o malom broju citata koji nisu umanjili naučni doprinos u pomenutoj doktorskoj disertaciji.

Veće naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka će svoje mišljenje uputiti Senatu Univerziteta u Beogradu, a članovi tog tela će izveštaj razmatrati na sednici u januaru. Kako je Danas ranije pisao, Senat ima mogućnost da uvaži mišljenje Veća, što je najizvesniji scenario ili da predloži formiranje nezavisne komisije koja će se izjasniti o doktorskoj disertaciji.
- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/doktorat_sinise_malog_nije_plagijat.55.html?news_id=293991#sthash.8nUPIzBp.dpuf

Nebojša Krstić ‏@Krle22
Iz današnje štampe izdvojio bih i preporučio tekst Prof Dragana Pavlovića "O plagijatu ili ima li zoo-vrt trogrbu kamilu" u "Politici".

Ostali komentari

Dragan Pavlović

O plagijatu ili ima li zoo-vrt trogrbu kamilu
Povodom teksta „Jeste plagijat, neću da se izvinim”, od 28. novembra

Plagijarizam je relativno kompleksna ali česta pojava koja zahteva pažljivu analizu. Poslednjih godina kod nas je bilo više skandala u vezi s prevarama u nauci, mada ne mnogo češće nego što je to slučaj u zapadnim razvijenim zemljama. Donji primer – intriga ograničen je samo na slučaj ministra policije Stefanovića i njegov doktorat. Skandal su na sajtu „Peščanika” inicirali (netačno predstavljeni) istraživači iz Engleske, koji su objavili površnu analizu doktorata i oglasili ga plagijatom. Medijski raširena intriga dovela je do toga da se i ministarstvo kao i sam privatni univerzitet Megatrend time bavio, koji je, posle novih komisijskih ispitivanja, oglasio doktorat ispravnim. Kampanju, nažalost, nastavlja „Politika”, oslanjajući se na pomenutu površnu analizu iz „Peščanika”.
Ne upuštajući se u direktno procenjivanje da li je pomenuti doktorat zaista plagijat ili nije, moje je mišljenje da je ta analiza nepotpuna, netransparentna, nestručna i da ne pokazuje da je doktorat plagijat, te da umesto realnog prikaza eventualnih nedostataka rada, projektuje sam rad u disproporcionalno veliku „preteću senku” imaginarnog masivnog plagijata – koji u suštini nije dokazan. To je osnova moje diskusije, potpuno se ograđujući od bilo kakvog mišljenja o samom doktoratu. Konkretno, moj komentar sugeriše da je „mišljenje” gđe D. Popović, koje „Politika” više puta objavljuje, zasnovano na sasvim proizvoljnoj i neprofesionalnoj „analizi“ objavljenoj na sajtu „Peščanika” i da je, nasuprot tome, potrebno kvalitativno i kvantitativno uporediti tekstove, originale i doktorat, i posle korektne statistike doneti odluku.
Literatura o tehnici identifikovanja plagijata je ogromna. Neke instrukcije i obilan broj linkova o načinu analize teksta mogu se lako naći. U suštini, osnovna, deskriptivna statistika može da bude dovoljna. Činjenica da su u pomenutoj „analizi” osnovne metode sasvim ignorisane upućuje na postojanje nekih drugih, nenaučnih, motiva. U Nemačkoj su studenti bili u stanju da, u aferi plagijata ministra Cu Gutenberga, naprave kvantitativna poređenja plagiranih tekstova s originalima, nabroje rečenice, obrade ih statistički... Istina, bila je reč o masovnom plagijatu i posao je bio lakši. Ovde je očigledno reč, ako je uopšte reč o plagijatu, o minimalnom podudaranju teksta s originalom i o problematičnoj proceni. Ali da ne ispustimo iz vida suštinu: ja ovde ne diskutujem o doktorskom radu već o analizama koje se odnose na njega.
Kako bi se problem razumeo, navešću jednostavniji primer, koristeći ista imena ličnosti. Zamislimo da izvestan imaginarni g. Stefanović ode u zoološki vrt u Beogradu i posle saopšti da je tamo video trogrbu kamilu. Engleski biolozi, koji su na godišnjem odmoru u Beogradu, odu da to provere, ali ne uđu u zoo-vrt već samo upitaju čuvara da li unutra postoji trogrba kamila. Ovaj to porekne, te onda ovi stručnjaci optuže g. Stefanovića da ne govori istinu, ali priznaju da su samo pitali čuvara. Prof. Popović se onda pridruži i takođe napadne Stefanovića govoreći da je dokazano da trogrbe kamile tamo nema. Ja se onda postavim protiv tvrdnje gospođe Popović rekavši da ona nema osnova da tako nešto tvrdi, da tvrdnja engleskih stručnjaka nije osnovana i da bi morala lično da proveri. I da je ona, nažalost, pošto prihvatajući očigledno neosnovanu tvrdnju te čini tako nešto neuobičajeno, verovatno mrzi g. Stefanovića. Na to će urednik „Politike” reći: moj diskurs nije konsekventan, nemam razloga da tvrdim da gđa Popović mrzi g. Stefanovića, te zato i moja tvrdnja da gđa Popović nema dokaze da trogrbe kamile nema u vrtu nije validna.
Međutim, ovde treba imati u vidu da moja tvrdnja ne može da utiče na tvrdnju gđe Popović, dok njena tvrdnja uzrokuje moju tvrdnju. Ja mogu da povučem moju tvrdnju (da ona recimo mrzi g. Stefanovića), ali to neće imati nikakav uticaj na ishod; njena tvrdnja će ostati kakva jeste, konkretno zasnovana na nedovoljnim dokazima („Englezi” nisu ulazili da provere ima li trogrbe kamile).
U našem primeru, pošto se smatra da je činjenica da su kompleksna pojava, kompleksni socijalni agensi (konkretno: 1. politička struktura vlasti u Srbiji i 2. način kako ona funkcioniše) okarakterisani kao prozaične, nesolidne, kriminalizovane i nemoralne strukture, pa je jedan doktorski rad, koji je proizašao iz tog miljea, na osnovu trivijalnih indikacija, apriori plagijat. Tu nije reč o samom radu, već o celoj kompleksnoj strukturi vlasti.
Način kako se mediji oholo i površno bave problemima univerziteta i nauke je pogrešan i to treba ispraviti. U slučaju da su neki doktorati zaista plagijati, ako se ostane na golom mišljenju i ne sprovedu stručne analize, problemi će u osnovi ostati nerešeni. Ukoliko detaljna, korektna analiza ne da potvrdu da plagijat postoji, korist će biti u tome što će se ubuduće tražiti više korektnosti u sličnim slučajevima. S druge strane, takvo kontekstualističko globalno odustajanje od značaja pojedinih entiteta, i povođenje za kontekstom, atmosferom, Zeitgeist-om, povođenje za vladajućom naracijom ili tekstualnošću, koji su sada u modi ili, što je najčešće slučaj, jednostavnom i grubom politikom, a zanemarivanje razuma, ne donosi ništa dobro. Takvo shvatanje stvarnosti nosi rizike i moglo bi da bude u osnovi novih previranja i gubitka moralne stabilnosti društva.
Profesor Medicinskog fakulteta u penziji, Pariz
Dragan Pavlović
objavljeno: 23.12.2014.