šta čitate?

boomer crook wrote:e nismo na stripu ali polipe citaj reckless

паће wrote:Вонегат ми је некако на списку за поновно читање на зиму. Како он уме да пише све као лагахну комендију, све нека као зајебанција, а онда на крају књиге укапираш да му је свака реч значила тачно оно што пише, од прве стране до последње све служи радњи. То што речи звуче смешно је само мала подвала, треба их узети озбиљно, те сам намерачио да нпр. „Сирене са Титана“ прочитам овог пута озбиљно.

zvezda je zivot wrote:citam knjigu o ciklidima, zove se the cichlid fishes: nature's grand experiment in evolution. misim knjiga je polupopularna biologija, ne treba da je cita niko ko se ne zanima za ribe. prijavljujem zato sto je blurb napisao ricard dokins i meni je mnogo smesan: 'barlow does more than tell us about his beloved fishes. he makes his fishes tell us about ourselves'   

When he was nine, he was once overheard telling an older girl cousin, “Ask me a question in Latin and I will answer you in Greek.”

Bleeding Blitva wrote:

Jebate koji HC mračnjak, Ottessa outdid herself Smjestila je svoje šarolike, većinski pobožne likove u neko srednjovjekovno selo na udaru kojekakvih nepogoda, štojaznam, čitajući, nisu mi smetali didaktični momenti, odlična je.

90 percent of titles sell fewer than 2,000 units.

— April Henry (@aprilhenrybooks) September 4, 2022

– Veljo, šta to danima radiš? – upitala ga je supruga, nadvijajući mu se preko ramena. Sedeo je na začelju stola i metalnim klinom i malenim čekićem strpljivo gravirao nešto na poklopcu nove, prethodno iscrtane tabakere.

– Nemir i zla slutnja mi ne daju mira. Ne mogu nikako da ih se oslobodim. Sećaš li se kako su naše junice uznemireno mukale kada nas je letos zadesio zemljotres? E, tako i ja predosećam nešto, nešto što ne umem rečima da iskažem… Ovako bar na trenutak uspevam da odagnam crne misli.

– Razumem kako se osećaš, ali i dalje mi nije jasno šta to iscrtavaš… – tiho i stidljivo je izustila Miroslava, koja se i posle toliko vremena pomalo ustručavala pred mužem.

– Pokušavam da po našoj ikoni izrezbarim sveca na ovoj tabakeri.

– Mogu li da vidim? Ćutke joj je pružio predmet i ruku nervozno provukao kroz gustu podužu kosu, koju je češljao prema temenu. Miroslava je gledala čas u njegovo delo, čas u ikonu na zidu, pa zadivljeno ustvrdila:

– Isti! Nema razlike!

– Ma kakvi isti! Nevešt sam, ali se trudim… Čeka me još mnogo posla da bude bar približno nalik svetom liku. No zima je stegla, slobodnog vremena imam napretek, pa, kô velim, da ne sedim zaludan…

– Ako, ne žuri… – s ljubavlju mu je podilazila. Kako je već prekinuo započeti posao, Veljko je neko vreme gledao za njom. Duga pletenica pala joj je niz uvek ponosno ispravljena leđa. Struk joj je bio uzak kao da nije rađala. Sve je na njoj bilo upasano, čisto, ispeglano, zategnuto. Kao da je pošla na pijacu, a ne da površi kućne poslove.

Иван Радовановић ПР Радовановић