šta čitate?

Bože kad pomislim da su nas na faksu terali da čitamo jebenog mobi dika a stajnbeka nisu ni spomenuli.

enivej, ne sećam se kad me je poslednji put neka knjiga rasplakala, ali ono, to joj je valjda i bio cilj

Cannery Row obavezno čitaj, kakav je to jezik   A neće te rasplakati.

hoću, hvala, nadoknadiću sve propušteno, trenutno se skida east of eden

disident wrote:
Ko sedam sekretara skoja 
Doduse ne znam da li autor valja cemu

Ono što znam o njemu je uglavnom sa zapadnih izvora, puno manje nalijećem na njega kod Rusa.

Ima Volkogonova u deset epizoda dugom dokumentarcu Russia's War: Blood upon the Snow iz '98.

bela maca wrote:Bože kad pomislim da su nas na faksu terali da čitamo jebenog mobi dika a stajnbeka nisu ni spomenuli.

enivej, ne sećam se kad me je poslednji put neka knjiga rasplakala, ali ono, to joj je valjda i bio cilj

Mobi Dik je jedan klasik.

Sve dok ne napiše nešto kao "a po meni kit je riba". Fali urednička ruka.

Inače, čovek mora da provede jedno mesec dana u Kovinu, sa šesnaest tipova u jednoj kući sa dva kupatilceta, pa da rauzme Mobi Dika.

Ne zezam se.

Летећи Полип wrote:Inače, čovek mora da provede jedno mesec dana u Kovinu, sa šesnaest tipova u jednoj kući sa dva kupatilceta, pa da rauzme Mobi Dika.

Mobi dik je deo američkog kanona. Nema tu šta da se razume što već nije 100 puta objašnjeno.

https://www.npr.org/2017/03/31/521836700/nabokovs-favorite-word-is-mauve-crunches-the-literary-numbers

Npr kritika je precizna, tako da je treba pročitati pre knjige.
Meni je knjiga bila jako zanimljiva, a ima je na libgenu.

Летећи Полип wrote:
Mobi Dik je jedan klasik.

stvar ukusa

Pre mesec dana sam pročitao Moscow Rules, kako su CIA operativci održavali kontakte sa ruskim špijunima u Moskvi, od polovine šezdesetih do kraja hladnog rata. Dve zanimljive stvari sam saznao:

- Kim Filbijeva grupa je napravila veliku štetu Amerikancima. Svi ruski špijuni su pohvatani, a Rusi su imali razradjen sistem praćenja svih službenika ambasade za koje su imalo imali sumnje da su možda CIA špijuni. Lengli je ozbljno razmišljao polovinom šezdesetih da rasformira moskovski CiA biro.

- Preokret je nastao krajem šezdestih kada je novi CIA operativac, koji je poznavao ljude iz Holivuda, angažovao ljude koji su pravili specijalne efekte za filmove. CIA je takodje počela da angažuje žene kao špijune u Moskvi, što ranije nisu radili. Knjiga detaljno opisuje kako su iz pomoć maski koje im je Holivud radio prerušavali CIA agente, i kako su na taj način uspevali da izbegnu KGB agente. Najinteresantnija priča je kako agent CIA, koga prati KGB, ulazi u auto koji vozi njegova žena, i dok se voze, prerušava u tipičnog ruskog pijanca. Auto naglo skreće u desno, usporava, agent iskače iz auta, a žena aktivira lutku na naduvavanje koja se u roku od 5 sekundi potpuno naduva. Kada auto KGBa skrene u desno, vidi ispred sebe auto sa 2 siluete i anonimnog pijanca kako se tetura ulicom. Pravi F/X Holivud.

Our band could be your life, scenes from American Indie underground (1981-1991)

Ovo je imalo smisla da kupim/procitam pre 20 godina, kada je izaslo. Sada to vise nema smisla, koga briga sta je Thurston Moore rekao Robert Christgau, kada mu je potonji u Village Voice 1982 napisao losu kritiku koncerta Sonic Youth? Pre 20 godina bih umro da saznam dinamiku izmedju Dzeja i Lu Barloua u Dinosaur Jr, sada mi se digne pritisak kada pomislim da su prosle godine ocekivali da im platim osamdeset dolara da bi ih gledao, a pre 5 godina duplo manje. Zakasnio sam sa ovom knjigom, jebi ga.

U jbt, $80...

A dobro, jbg, to je sada vec istorija. Bitne su te knjige danas sa jednog drugog "stanoviśta".

Kad smo vec kod istorije...

Neki novinar je napisao pre jedno 4-5 godina knjigu o kompletnoj generaciji beogradskog novog talasa sa pocetka osamdesetih, sa fokusom na Bejbi Dol, na koju se lozio. Moze tu da se svasta procita o tim muzicarima, ali realno koga zabole da sada to cita, cak iako je tada bio tinejdzer. Uzasno dosadna knjiga.

Malo interesantnije knjiga, koju sam nasao onlajn, je napisana od strane coveka koji je sada monah a u vreme odrastanja je bio drugar sa celom tom ekipom alternativaca sa Senjaka, ukljucujuci i Geru i sestre Mijatovic. E to je vec interesantnije jer pominje kako su izgledale zurke kod njih dve na Dedinju, kako je Cvijetinovo obezbednjenje pazilo da ne udje neko nepozvan, i kako je na zurke uredno dolazio diler da imaju deca heroin ako zatreba. Cak je pominjao i Cvijetina kako im je, kada bi im se u retkim trenucima ukazao na partiju, pricao o tome kako se borio sa Nemcima za vreme rata i koji je ozbiljno mislio da to njih zanima.

Citace se to veruj mi. Mozda ne generacija koja je to zivela, ali nema sanse da se ne cita. Ne masovno naravno.

Ovo o Mijatovicevima je defo interesantnije sa gledista dekadencije poznosocijalistickog rukovodstva SFRJ

Bog i rokenrol - Monah Arsenije, ima skoro 30 hiljada subscribera na yotube kanalu manastira Ribnica

Летећи Полип wrote:Inače, čovek mora da provede jedno mesec dana u Kovinu, sa šesnaest tipova u jednoj kući sa dva kupatilceta, pa da rauzme Mobi Dika.

Jedan pomorac mi je pričao kako je čitao MD upravo za vrijeme kadeture na brodu. Čisti grind bez interneta, spasio ga Melville   Poslije se navukao na knjige.

Pa, lako je navući se na knjige posle Mobi Dika, jer nakon toga sve knjige su divne i lagane za čitanje i ne ubiju te u pojam

disident wrote:

fikret selimbašić wrote:

Ono što znam o njemu je uglavnom sa zapadnih izvora, puno manje nalijećem na njega kod Rusa.  

Ima Volkogonova u deset epizoda dugom dokumentarcu Russia's War: Blood upon the Snow iz '98.

I sta kazu zapadnjaci?
Mene je sramota jer nisam odmakao dalje od Lenjina zbog obaveza, idu hronološki vodje, ali je zanimljivo za citanje, ima tu veliku dozu ogorčenosti i ostrašnjenosti plus dosta marićevskih anegdota, bar mi je takav utisak za sada.

Ne kažu ništa posebno, citiraju ga, široko je prihvaćen kao validan izvor. Rusi ga baš i ne mirišu, rijetko nalijećem da se pozivaju na njega, ali je pdf na ruskom odavno dostupan, skinem i pročitam. Ukratko, zbog njegovog pisanija o Staljinu, Filipenko bi ga vjerovatno na dvadesetak godina u Dudinku ili Solovjetske otoke otpravio, minimum. Nisam ti džaba pomenuo onaj britansko-ruski dokumentarac, imaš ga kompletnog na YT sa HRT sinhronizacijom.

Meni Volkogonova knjiga o sedam veličanstvenih izgleda sasvim OK. ali znam da se mnogom rusofilu ili neutralZu neće dopasti njegov rad.

bela maca wrote:Pa, lako je navući se na knjige posle Mobi Dika, jer nakon toga all other dicks are divne i lagane za čitanje i ne ubiju te u pojam

(не одолех)

Od Melvila, Pisar Bartlbi je za obavezno čitanje, a Mobi dik je opcija, osim za studente književnosti, imho

Notxor wrote:Od Melvila, Pisar Bartlbi je za obavezno čitanje, a Mobi dik je opcija, osim za studente književnosti, imho

Meni su oba super