šta čitate?

Znam da toga nema u knjizi - uostalom, ona piše na ruskom jeziku. Toga je bilo svuda u njenim propratnim aktivnostima tokom promovisanja knjige, što u tazbini, što u gasterbajterajstvu.

Da se razumemo, njen rad je emotivan, ali je rad za Pulicera ako već hoće da joj ga daju, a ne za Nobela. Nikada ga ne bi dobila da nije Ukrajinka iz Lavova koja živi u Belorusiji odakle kritikuje Rusiju i Putina. Uopšte svi ruski pisci sovjetskog doba i provinijencije su dobijali Nobele zato što su kritikovali vlast. Sve se bojim da bi Nobela dobio neko ko objavi potresne ispovesti žrtava klijenata fondacije Klinton. 

Pasternak, Solženjicin, Bulgakov, Bunjin, Šolokov, Aleksijevičeva...standardna priča. Razlog više zbog čega nam je Evroazijska unija tako potrebna.

plachkica wrote:Grešiš, u ovoj knjizi (neću reći romanu, jer ovo je svjevrsna zbirka ispovesti) nema 
ni trunke antiruskog sentimenta, čak i kad autorka pokušava od žena, učesnica rata,
izvući neki antistaljinistički detalj, odgovor je: pustite Staljina, nama je fašista ušao u kuću
i ubijao najmilije).

Потписујем. Плус ауторка стално наглашава да припада руској литератури, па се може рећи да је у културном смислу ВеликоРускиња обзиром на њено белоруско-украјинско порекло.

Утисак је да она Русију сматра својом земљом, то се наметнуло из више интервјуа, само не заступа путиновски концепт државе, него неки алтернативни. Односно, од оних је што сматрају да не постоји једна руска идеја, него више руских идеја.

Рекох: културно. У регионима где не постоје сукоби око идентитета, можда је то крајње небитно за чију културу ће се неко определити, у овом конкретном случају је јако битно.

Њен "политички пројекат" (приметити знаке навода) је нека врста руског елитизма. Од прилике: елита даје идеје и смернице, политичари слушају. Национализам је за њу сувише "црвен", "варварски", можда и егалитаристички. Нигде нисам написао да је њена Велика Русија националистички концепт, то сад измишљаш, ја и не знам тачно како она замишља ту земљу, на основу досадашњих изјава: земља са богатом и независном интелигенцијом.

Široka duša slovenska, od Priboja do Sahalina!

William Murderface wrote:Velika Rusija ima sasvim sasvim jasnu nacionalističku i ekspnzionističku konotaciju. Ako si hteo da izbegneš tu konotaciju, trebalo je da upotrebiš neki drugi izraz.

Velika Rusija je već velika, nije to kao Srbija.

Filipenko wrote: Bulgakov

Могуће да се уклапа у дискусију.   
(дело се дотиче великоруске и великоукрајинске проблематике)
http://seton-zapisiuosami.blogspot.rs/2012/02/istorija-romana-bela-garda.html

неки блогер wrote:

Bulgakov u ovom svom romanu s neverovatnom preciznošću opisuje društvena gibanja u tom vremenu. Isto tako u ovom romanu se do nepogrešivosti može videti vekovna mržnja između seljaka, zemljoposednika i oficira. U toj dubokoj mržnji jednih naspram drugih, jedni druge doživljavaju kao okupatore. U beleškama koje je Bulgakov iza sebe ostavio jasno se može videti da je on kao glavnu crtu romana „Bela garda“ video nastojanje da se uporno prikaže slika ruske inteligencije po kojoj je ta ista inteligencija najbolji deo društva u jednoj tako ostrašćenoj zemlji. Inteligencija je u tim nemirnim vremenima bila bačena u lager koji je bio obeležen kao bela garda. Zbog toga ne treba da čudi ako tokom čitanja ovog romana steknete utisak da je ovaj roman ostao u tradiciji, po odnosu spram inteligencije, Tolstojevog romana „Rat i mir“.

Vau, Bulgakov je mislio da su bogati i obrazovani bolji deo društva, nemoguće 

Poenta je da se raja digla jer je bio blokiran put ka obrazovanju i bogaćenju za 80+ odsto stanovništva. Potpuno ista priča može da se drvi o Francuskoj pre 1789. i plemstvu kao osnovici napretka. No, kao što znamo, demokratija je samo jednom pokušana - tada, i nikada više nakon što je fejlovala...

Ко је то оспоравао икада, поента је да је то била сељачка анти-феудална револуција, а не како ти замишљаш: радничка, анти-капиталистичка. Такође, није говорено о племству, него о интелигенцији, која је била између две ватре: сељака и аристократије.

Glede zamašćenog: kako se nešto nastoji da uporno prikaže?

uskok i ajduk wrote:Ко је то оспоравао икада, поента је да је то била сељачка анти-феудална револуција, а не како ти замишљаш: радничка, анти-капиталистичка. Такође, није говорено о племству, него о интелигенцији, која је била између две ватре: сељака и аристократије.

Hahahahah 

Prvo, i manje bitno - govorio sam o analogiji sa francuskom revolucijom, otuda sam uveo plemstvo u priču; ali jasno ti je da je preduslov da pripadaš inteligenciji da si zapravo obrazovan ili da si na neki način došao u priliku tokom života da se obrazuješ - recimo, u regimenti puka naučiš da čitaš i pišeš pa te uzmu za ćatu u štabu i slično; ili da te usvoji neki gazda ili šta već. Samim tim je institucionalno blokiran pristup segmentu inteligencije za većinu ljudi. I onda imaš veoma pipavu stvar, zbog koje se oštro kažnjavalo (ispravno, po mom mišljenju) u SSSR-u: da tvrdiš da je taj i taj sloj stanovništva bio bolji, što je klasna propaganda u službi kapitala, pošto se za "dostojnu" i "superiornu" određuju oni sa parama. Ali njih nema 90+% kao na zapadu, nego ih je 10+%.

Drugo, mnogo bitnije - da li je moguće da ti tvrdiš da najveća socijalistička radnička revolucija zapravo to nije bila, kako bi to upodobio sa svojom mantrom da je sve bilo na nivou plemića i seljaka?   Naravno, niko ne spori da je antifeudalizam bio ogroman motivacioni faktor za većinu stanovništva, ali je nešto sasvim drugo reći da je dominantni karakter bila seljačka antifeudalna revolucija. Alo, revoluciju su izveli sovjeti! Sovjeti u smislu radničkih udruženja i biranih predstavnika radnika, koji su tu i tamo privukli poneki garnizon, lokalnu policiju, lokalne seljake i slično. Tek posle su se mase seljaka pridružile kada je krenuo građanski rat, i to je poprilično trebalo da ih boljševici ubede da se pridruže.

Nije na crvenom trgu sahranjeno nekoliko stotina seljaka koji su zauzeli Moskvu, nego radnika - naravno, uz svest o tome da je ogroman deo tih radnika poticao sa sela. A da su se mase seljaka pridružile to niko nikada nije sporio - uostalom, armija koju je vodio Leonid Davidovič Bronštajn se zvala RKKA, raboče-krestjanskaja-krasnaja-armija, radničko-seljačka crvena armija. Radnici su digli ustanak - ne samo taj otkobarski, već mnoštvo pobuna i štrajkova pre i tokom WW1, radnici su nosili revoluciju, radnici su činili bazu svake političke delatnosti.


Ispada da je samo uređeno građansko društvo dostojno da se u njemu rode nemiri nade, poželjni prevrati i vesele revolucije, ostali nemaju pravo na to.

reći da je Oktobarska revolucija bila seljačka je delirično pogrešno. urbane i industrijske zone - masovni, milionski štrajkovi. sela - seljački ustanci. opštenarodni klasni pokret, a ne Matija Gubec sa vilama.

inaće Uskoče drži se podalje od ovakvih blogera, trivijalan je toliko da boli. poruka "Šinjela" je, veli, da nikako nije lepo tlačiti male ljude. imam želju da liku komisijski zaplenim knjige.

Filipenko wrote:

Drugo, mnogo bitnije - da li je moguće da ti tvrdiš da najveća socijalistička radnička revolucija zapravo to nije bila, kako bi to upodobio sa svojom mantrom da je sve bilo na nivou plemića i seljaka?   

Тврдим. Где год је "комунистичка" револуција успела изнеле су је сељачке масе. Ни у једној индустријски развијеној земљи није је било. 

Мислим да Алексијевичкина књига на трагу тога да је револуција, у својим каснијим фазама, потпуно изгубила интелектуални карактер, а потпуно преузела сељачку суровост и једноставност, као своју основну особину. Ово је уједно одговор Васи, тачно је да је Октобарска револуција имала и других елемената, али тачно је и то да су ти елементи били у толикој мањини да су убрзо потиснути и очишћени, Стаљинов нови човек није брадати професор марксизма који замишљено сањари о златном добу, Стаљинов нови човек је једноставан, прост, послушан, патријархалан.

beatakeshi wrote:Glede zamašćenog: kako se nešto nastoji da uporno prikaže?

Кад размислиш о разлици између обичног и упорног приказивања, кашће ти е само.

dobili smo zadatak da procitamo ovo :

rod, miljenko jergović. pozamašno. pozamašno dobro.

Moja (jeretička) pomisao: ovo davati strancima (a i našijencima) za bolje razumevanje BiH (umesto Andrića)

da. pesimizam obicno ne vezujemo za ćopića.