Srpska pravoslavna crkva

Filipenko wrote:Smesna ti je Hristova krv?  

President Bashar al-#Assad received today Patriarch Irinej, Patriarch of the Serbian Orthodox Church pic.twitter.com/L4AKH1gBpa

— H.K (@Ibra_Joudeh) June 3, 2019

Натпис добродошлице поводом посете делегације СПЦ Дамаску.

За разлику од многих у Србији, Сиријци знају које је наше писмо. pic.twitter.com/dGkQSJeNgE

— Иван (@IvanRadanovic_) June 3, 2019

Gargantua wrote:Nema posebnog štosa, prosto je zanimljivo da je I otišao u Siriju (kod Antiohijskog p), i još usput svratio kod Bašara.

Zuper wrote:Pretpostavljam da je otisao je zbog resavanja pitanja crkve u Macedoniji...
Antiohijska crkva(Patrijarsija) je medju najstarim hriscanskim crkvama osnovana od strane apostola Petra i Pavla i ima tezinu u pravoslavnom hriscanstvu.
Ona je isto neka grcka grana i verovatno se vodi neka prica oko Carigrada i Macedonije...

Митрополит Амфилохије: Покушај Цариградске патријаршије да понови „украјински сценарио” на Балкану - био би објава рата Српској православној цркви

уторак, 30. јул 2019.

Покушај Цариградске патријаршије да понови „украјински сценарио” на Балкану био би објава рата Српској православној цркви – казао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић у интервјуу руској агенцији „ТАСС”.

„Не вјерујем да се модел православнога раскола у Украјини може поновити на Балкану или у Црној Гори. Дедеићу (вођи непризнате Црногорске православне цркве – опаска агенције ‘ТАСС) је одузет свештенички чин управо од Цариградске патријаршије, тако да то не долази у обзир.

Што се тиче Македоније, не бих волио да вјерујем да ц́е Цариградска патријаршија прогласити рат СПЦ.
Ипак, након збивања у Украјини, све се може очекивати. И даље се надам да се то нец́е догодити”.

Амфилохије је изразио жаљење што, како је рекао, „на Цариградскога Патријарха [Вартоломеја] не утичу најзаслужнији, вец́ одређена група младих митрополита, амбициозних људи који својим амбицијама подстичу Патријарха на одређене акције".

За Вартоломеја тврди Амфилохије да је „он човјек у годинама и прилагођава се, да би јачао своје првјенство, али у ствари то првјенство доводи у опасност”.

„Разговарао сам с озбиљним људима из Грчке и другима – не желим их сада именовати – који су незадовољни таквим утицајем на Цариградскога Патријарха”, каже Амфилохије.

***

У међувремену, Грчка православна црква практично је признала аутокефалију Православне цркве Украјине (ПЦУ) – саопштио је митрополит кијевски и цијеле Украјине Епифаниј Думенко. У литургијским свечаностима 29. јула, поводом 1031. годишњице крштења Руси-Украјине у Кијеву, учествовали су представници Грчке православне цркве.

„Радимо на томе да наша аутокефална ПЦУ буде призната од стране других православних цркава. И представници Грчке цркве учествовали су с нама у литургији. То указује да је Грчка црква практично препознала аутокефалију ПЦУ”, казао је Епифаниј.

У литургији с Епифанијем, преноси „Укринформ”, саслуживао је Јован Тасиас (Ιωάννης Τασσιάς), митрополит ланкадски, литски и редински Грчке православне цркве.

„Антена М” је раније објавила да су двије синодалне комисије Грчке цркве, формиране почетком о.г. ради испитивања оправданости давања аутокефалије ПЦУ од стране Васељенске патријаршије, завршиле рад и обје су донијеле позитивне налазе. Предвиђа се засиједање Синода Грчке цркве и званично признање аутокефалије ПЦУ најраније током октобра. Васељенски патријарх Вартоломеј је у ТВ изјави 14. јула експлицитно најавио: „Прва црква која ће признати ПЦУ ц́е бити сестринска Црква у Грчкој”.

Епифаниј је напоменуо да је на посљедњем састанку Синода ПЦУ одлучено да се отвори викаријат за православну румунску мањину у Украјини, што је услов Румунске цркве да призна аутокефалију ПЦУ.
Румунска црква је 21. фебруара о.г. затражила „писане гаранције од украјинске црквене и државне власти да ц́е етнички и језички идентитет Румуна бити поштовани и да ц́е Румунска црква моц́и да организује румунски православни викаријат у Украјини који ће развијати духовне везе са Румунском патријаршијом, примати и користити литургијске и црквене књиге на матерњем језику”.

„Постепено радимо да свака од цркава препозна наш аутокефални статус”, рекао је јуче митрополит Епифаниј. „Ми смо 30 година чекали на томос о признавању наше аутокефалије. Вјероватно су сви очекивалии да ће прихватање тога томоса бити брже, али видимо да је и за овај процес потребно стрпљење“.
Представници Васељенске патријаршије су поводом 1031. годишњице крштења Руси-Украјине донијели у Кијев велике светиње: честицу Крста Господњега и мошти Светога апостола Андрије Првозванога. Делегацју Васељенске патријаршије у Кијеву је предводио митрополит Емануил Адамакис.

(Антена М)