Prostor za kolumnu Zorana Ćirjakovića

William Murderface wrote:
Kod njih vlada duh solidarnosti i zajedništva, kod nas individuzalizma i beskrupuloznog "penjaštva". Oni su skromni i bogobojažljivi, mi dekadentni ateisti. Itd.

Spoiler:

Radagast wrote:

patkica na vodi
‏@ZoranCirjakovic
@SlobaGeorgiev interesantno je da ni u "politici" ni u "vremenu" , praktično, više nema autora koji su smetali teofilu pančiću i vama

Ипак, поред лапота и емиграције, старих решења, случајни Срби су на овим изборима открили и две нове наде – професора Јова Бакића и Добрицу Веселиновића, чије имовинско стање и (недостајућа) радна биографија упућују на једно од два занимања која су јако популарна на овдашњој преверзној левици – рентијер и спонзоруша, односно како се то већ каже у све присутнијој, мушкој верзији оствареног силиконског сна.

поносна хомонационалисткиња Ксенија Радовановић, прва хипстерка у српској политици

Нажалост, из истог идеолошког круга – привидно „европског“, али предвидиво армираног нашим културалним обрасцем – долази и НДМБГД, парастранка у којој све значајнију улогу имају млади „конвертити“ из Левице Србије. Они су лако одбацили Маркса и приклонили се Добричиној помодној, „постидеолошкој“ мантри, која прија ушима галантних штифтунга и сродних неоколонијалних трансмисија. У идејном галиматијасу који је произвео овај брак из ситних рачуна и великих амбиција, Ђинђић је остао омражен као „неолиберал“ а Ђилас као „хомофоб“, док су скоро сви други релевантни актери на српској политичкој сцени дисквалификовани као „фашисти“.
Бојим се да у могућност да „постидеолошки“ Добрица – друга велика нада београдских љубитеља мало другачије дозираних медијских неслобода и прозападне недемократије – „спасе Србију“ не верује ни његова фамилија. Патетични упад у напуштетни војни објекат у улици Цара Уроша последњих дана кампање само је илустровао колико су се Добрица и екипа борили за лепа лична искуства, свој слатки цоол и друштвени капитал, уместо за бољу, хуманију и просперитенију Србију.
Неки људи се у животу глупирају зато што нису лудовали када је требало, Добрица овог марта зато што му „паланка“ није дала да буде сквотер када је то био „цео свет“. У мери у којој је јуродиви Јанковић други Синиша Мали, Веселиновић је ведрији аватар Коштунице, с тим да, наравно, уместо „Ристе Сотоне“ и ћириличних парафеналија иде солидарност са албанским жртвама „српског империјализма“, коју су у НДМБГД донели намргођени перебези из Боркове комби странке.

Наш нови Добрица и екипа су заслужни за вероватно најјаднији тренутак у кампањи која је обиловала јадом и патетиком – колективно цупкање и подврискивање којим су на бини прославили своју имагинарну (и Вучичеву стварну) победу. Тешко је било не осетити трансфер блама. Ако већ неко жели да тражи аргументе у прилог безнађа, може мирне душе да се заустави на снимку њихове „журке“, сегмент на YоуТубе-у траје само 39 секунди, где се ови морони у недељу увече радују и скачу са лименкама пива у руци.


Погрешио сам када сам недавно написао да Добрица и екипа живе у Београду на Марсу. Они су, нажалост, одавно одлетели на Сиријус, место са кога се ни планета Земља не назире. Иако сам и сам био склон да погрешим и гласам за ова нова, млада и (ваљда) некорумпирана лица, данас мислим да је глас за СНС био много рационалнији и смисленији избор од ушећерене НДМБГД антиполитике. Она је била избор „културних“ нојева којима је само важно да је песак цоол. „Добар укус“ је у том миљеу вреднији не само од Србије и Београда већ и од демократије и „Европе“.

Djamolidine Abdoujaparov wrote:

najjače je kad Dobricu stavlja u niz drugosrbijanskih spasilaca, odmah iza Čede, Radula i Jankare   pa kolko treba da nemaš pojma o bilo čemu...