No Country wrote:Добар чланак, баш онако права доза противотрова за ове којима дан почиње са Политиком. Међутим, мало ми је спорна теза о национализму који "нестаје" са глобализацијом - јер то евидентно није случај. Зајебана је измишљотина национализам: јесте га породила индустријска револуција, све је то Маркс одлично објаснио - но је "чедо" истог трена и са збиља непоновљивом лакоћом нашло свој пут у књижевност, образовање, медије, касније и у спорт - у "дух" народа. И ту ће да нам аветиња још ихахај, и да буде од велике користи разним Трамповима и Брегзитима и сличним.
Slažem se da je tekst dobar, i to baš kao što kažeš, kao protivotrov. Ali koliko sam razumeo, on nigde ne kaže da nacionalizam nestaje (očigledno ne nestaje, Brexit je primer), nego da gubi svaki smisao, osim naravno onog demagoškog. Srpski ustanak jeste u izvesnom smislu pomogao svim Srbima - nekima više nego drugima, naravno, ali je ipak bio plima koja je podigla sve (srpske) čamce. Dok je ekonmija nacionalna, nacionalzam možda i ima mogućnosti da ispuni svoja obećanja dobrom broju pripadnika nacije - kapitalisti profitiraju, ali pošto su upućeni na nacionalnu radnu snagu, onda moraju i da dele, pod pritiskom organizovanog radništva. I dobiješ klasičnu nacionalnu državu blagostanja - nekima je super, nekim nije, ali im je okej. Brexit je paradoksalan, jer su glasači listom pod nacionalizmom podrazumevali povratak na to stanje, a brexitovska elita, upravo suprotno - potpuno odustajanje od regulacija i povećanu kompetitivnost na globalnom tržištu (dakle i to malo EU regulacije im je bilo previše), što povlači još nižu cenu rada i mnoge druge stvari koje se glasačima nimalo ne bi svidele, a imigrante će i ovako i onako morati da primaju da bi se vratili na EU tržište. Za elite je nacionalizam naravno smislen, u, kako i sam autor kaže, instrumentalnom smislu - da prevare građane. Za građane međutim, nije ni malo smislen, jer to što oni žele - izgubljenu stabilnost države blagostanja - nacionalizam ne može da im da.