Brexit

William Murderface wrote:Zasto je to uopste jebena tema?

Radagast wrote:

William Murderface wrote:Zasto je to uopste jebena tema?

Zato sto im arsenalu (tj podmornicama sa kojih lansiraju te rakete) istice rok trajanja, pa moraju da odluce hoce li da ga obnavljaju ili ce da se odreknu statusa nuklearne sile.

паће wrote:

Radagast wrote:

Zato sto im arsenalu (tj podmornicama sa kojih lansiraju te rakete) istice rok trajanja, pa moraju da odluce hoce li da ga obnavljaju ili ce da se odreknu statusa nuklearne sile.

А шта као не могу то без подморница? Зар није свеједно, кад су већ у Натоу, одакле ће да их испаљују? Па има тих силних база које могу да користе.

паће wrote:А, а шта ће им онда базе? За случај да морају да узврате први?

Filipenko wrote:
Naravno da ne mora. Ljudi ne razumeju kako nuklearno oružje funkcioniše, zato i ne shvataju o čemu se tu radi i zašto je toliko užasno. Ni Rusi ni Ameri (a ni ostali...koliko znam, Indija i Pakistan imaju dovoljno nuklearki za to) ne moraju nikoga da napadaju. Dovoljno je da detoniraju više stotina najjačih nuklearki u nekoj bestragiji u Sibiru, Dakotama, Pendžabima, i da se digne dovoljno prašine da zakloni sunce na jedno mesec dana i time istrebi 99.9999% života na zemlji. Možda će neke bakterije i mikrobi da prežive, ljudi sigurno neće.

Zato je važno eliminisati na bilo koji način nuklearno naoruzanje.

Filipenko wrote:
Zato je važno eliminisati na bilo koji način ovakve ludake i pobornike uništenja poput Tereze Mej. Postoji posebno mesto u paklu za takve, i nadam se da će tamo uskoro otići i prilikom ključanja u istom kazanu dok ih đavoli probadaju (između ostalog) trozupcima pozdraviti Margaret Tačer.

John Lanchester

Brexit Blues

If I had to pick a single fact which has played no role in political discourse but which sums up the current position of the UK, it would be that most people in the UK receive more from the state, in direct cash transfers and in benefits such as health and education, than they contribute to it. The numbers are eerily similar to the referendum outcome: 48 per cent net contributors, 52 per cent net recipients. It’s a system bitterly resented both by the beneficiaries and by the suppliers of the largesse.​ More

I once asked Danny Dorling why, when I was at school, geography was about the shapes of rivers, but now all the best-known geographers seem to be Marxists. He said it’s because when you look at a map and see that the people on one side of some line are rich and healthy and long-lived and the people on the other side are poor and sick and die young, you start to wonder why, and that turns you towards deep-causal explanations, which then lead in the direction of Marxism. Travelling around England, I’ve often had cause to remember that remark. We’re used to political analysis based on class, not least because Britain’s political system is arranged around two political parties whose fundamental orientations are around class. What strikes you if you travel to different parts of the country, though, is that the primary reality of modern Britain is not so much class as geography. Geography is destiny. And for much of the country, not a happy destiny.
To be born in many places in Britain is to suffer an irreversible lifelong defeat – a truncation of opportunity, of education, of access to power, of life expectancy. The people who grow up in these places come from a cultural background which equipped them for reasonably well-paid manual labour, un- and semi- and skilled. Children left school as soon as they could and went to work in the same industries that had employed their parents. The academically able kids used to go to grammar school and be educated into the middle class. All that has now gone, the jobs and the grammar schools, and the vista instead is a landscape where there is often work – there are pockets of unemployment, but in general there’s no shortage of jobs and the labour force participation rate is the highest it has ever been, a full 15 points higher than in the US – but it’s unsatisfying, insecure and low-paid. This new work doesn’t do what the old work did: it doesn’t offer a sense of identity or community or self-worth. The word ‘precarious’ has as its underlying sense ‘depending on the favour of another person’. Somebody can take away the things you have whenever they feel like it. The precariat, as the new class is called, might not know the etymology, but it doesn’t need to: the reality is all too familiar.

Filipenko wrote:Nije ni dan prošao, a već se pokazuje ko su ti ludaci koji su spremni da razaraju gradove sa stotinama hiljada ljudi i kako u praksi funkcionišu njihova razorna oružja. Evo na šta Maćeha Tereza hoće da stavlja Trident dvojke...

Filipenko wrote:Nije ni dan prošao, a već se pokazuje ko su ti ludaci koji su spremni da razaraju gradove sa stotinama hiljada ljudi i kako u praksi funkcionišu njihova razorna oružja. Evo na šta Maćeha Tereza hoće da stavlja Trident dvojke...


Britanska nuklearna podmornica se sudarila s brodom


Podsetiću i na slučaj da se mesecima od potonule, havarisane britanske podmornice u vodama Švedske pravila "Rusi dolaze!!!" histerija...

Сале Земунацпре 3 сата
Сводити Британце на оквире акумулације капитала и стварање нације је стварно смешно. Британци су и пре појаве нација и национализама у остатку света и те како били свесни своје нације и националности. Још од средњег века па до уједињења краљевства тачно су се разликовали Енглези, Шкоти, Велшани и Ирци. По уједињењу сви су постали Британци, нација над нацијама, како су себе сматрали. Од свих колонијалистичких сила једино су Британци избегавали мешање са освојеним народима. Ако се пак и десило да се неко ''помеша'' био је одбачен, а његово потомство није имало никаква права. Такав осећај супериорности у односу на друге је и даље у сржи сваког Британца, тако да свака прича о ''превареним'' Британцима не ''пије воду''. Удруживање са другима им иде само док је у њихову корист, а однос према Американцима им је као однос према ''блудном сину'', који је успео да направи богатство и силу, па хајде сад да му опростимо грехе да би се овајдили нешто о то богатство и силу.

паће wrote:Но ми нешто није јасно чему та деиндустријализација, глобално. На кратке стазе, у је, има да се обогатимо кад преселимо производњу у јефтине земље где нема тог законодавства, екологије и осталих ограничења, а да продајемо све то код куће, где се још добро зарађује.

На дуже стазе, изједначавају надницу свуда, и коме ће онда да продају? Ни ови код куће неће имати леба да једу, а камо ли да "живе од тога што једни другима перу гаће" (досад најбољи опис услужне привреде). Чему све то, шта је план?